Author: Eugen Coroianu

U Bukureštu, nakon konsultacija sa političkim strankama, predsednik
Rumunije Klaus Johanis imenovao je u sredu ministra finansija, liberala Florina
Kacua, za formiranje nove vlade. Odluka dolazi nakon što je drugi liberal, Ludovik
Orban, povukao mandat na mesto imenovanog premijera, nakon što je
Socijaldemokratska stranka (PSD) bojkotovala glasanje za investituru vlade i
nakon presude Ustavnog Suda po pitanju njegovog imenovanja. Pre imenovanja
Kacua, liberali su rekli da će podržati odluku predsednika i pokušati da dobiju
većinu, a socijaldemokrate su izjavile da ne nameravaju da glasaju za manjinsku
vladu Nacionalne Liberalne Stranke. Unija
Spasite Rumuniju (USR) je izrazila želju da učestvuje u vladi i predložila je
premijera, kao i Partija Narodnog Pokreta, dok Demokratski savez Mađara iz
Rumunije (UDMR) podržava koalicionu vladu. Alijansa Liberala i Demokrata (ALDE)
se zalaže za imenovanje nezavisnog premijera. Predsednik Pro Rumunije, Viktor
Ponta, predložio je sebe za funkciju šefa vlade, tvrdeći da bi mogao da oformi
većinu.

U Rumuniji ne postoji ni jedan slučaj infekcije koronavirusom, potvrdio je u sredu popodne predsednik Rumunije, Klaus Johanis, na zaključku sastanka Vrhovnog saveta za odbranu zemlje, sazvanog da ispita situaciju. Šef države je naglasio da su nadležne rumunske institucije na vreme preduzele potrebne mere i pozvao je na smirenost među građanima i na suzdržavanje od senzacionalizma među novinarima. Nema razloga za paniku, insistirao je predsednik države. On je tako najavio da su preduzete dodante mere granične kontrole radi otkrivanja potencijalnih bolesnika i najavio je da su data sredstva iz fondova vlade za kupovinu specifične medicinske opreme i lekova. U sredu u podne, preko 60 osoba se nalazilo u karantinu, a preko 4000 je pod nadzorom u sopstvenim domovima. Takođe, svi testovi koji su urađeni na osobama iz Gorža (jug) koje su imale direktni kontakt sa italijanskim državljaninom koji je pozitivno testiran na koronavirus od strane vlasti u Italiji, i koji je putovao po Rumuniji, su negativni. S obzirom da na severu Italije, evropska zemlja koja je najviše pogođena koronavirusom, živi važna zajednica Rumuna – oko 300 000, sve osobe koje dolaze iz te oblasti u Rumuniji, u zavisnosti od mesta u kom su bili, biće u karantinu ili u izolaciji u sopstvenom domu 14 dana. Podsećamo i da su dva Rumuna zaražena koronavirusom na kruzeru Diamond Princess, brod u karantinu u japanskoj luki Jokohoma, trenutno hospitalizovana u Tokiju.

Rumunija je načinila ograničeni napredak u vezi sa preoprukama za 2019. godinu, pokazuje se u izveštaju Evropske Unije obajveljnom u sredu. Dokument ukazuje da je Rumunija ostvarila značajan napredak u zaštiti finansijske stabilnosti i stabilnosti bankarskog sektora, te da je načinila određeni napredak u obezbeđivanju dugoročne održivosti drugog stuba penzija, kao i u primeni nacionalne strategije javnih nabavki. Ograničena pozitivna kretanja primećena su i u drugim oblastima. Nasuprot tome, Rumunija nije postigla nikakav napredak u pogledu primene nacionalnog fiskalnog okvira, obezbeđivanja stabilnosti javnog penzijskog sistema, finaliziranja reforme minimalnog dohotka, poboljšanja predvidivosti procesa donošenja odluka i poboljšanja upravljanja državnim kompanijama. Rumunija se i dalje suočava sa rizikom pogoršanja deficita tekućeg računa, upozorava izveštaj. Prema podacima Evropske Komisije, od početka evropskog semestra, 2011. godine, 47% od svih preporuka za Rumuniju, specifičnih za zemlju, zabeležile su bar izvestan napredak“, dok je 53% postiglo ograničen“ ili čak nikakav napredak“. Sve u svemu, Rumunija je ostvarila napredak u primeni preporuka specifičnih za zemlju počevši od 2013. godine. Iako su uloženi napori u nekoliko oblasti, akcije su spore, a zemlja mora da dostigne opipljive rezultate sprovođenjem reformi“, reklo je izvršno tela Unije.

Novi koronavirus nastavlja da se širi svetom. Austrija, Švajcarska, Hrvatska i Alžir su prijavile prve slučajeve kontaminacije. Na hiljade turista je blokirano u jednom hotelu na španskom ostrvu Tenerife. Većina slučajeva na starom kontinentu odnosi se na Italiju, gde postoji preko 300 obolelih i više od 10 preminulih. Svetska Zdravstvena Organizacija je upozorila sve države da se odmah pripreme za potencijalno širenje epidemije koronavirusa. Prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji, mnoge nacije jednostavno nisu spremne za borbu protiv bolesti. Najveću zabrinutost izaziva obim epidemije u Iranu. Zdravstvene vlasti očekuju izbijanje epidemije i na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država i zatražile su od lokalnih vlasti da razmotre otkazivanje javnih događaj. Virusna penumonija prouzrokovana novim koronavirusom pojavila se u decembru u Kini i zarazila je preko 80 000 ljudi u celom svetu, od kojih je preko 2 700 preminulo. Van Kine je zabeleženo oko 2 700 slučajeva i više od 40 smrtnih slučajeva.

Vlasti iz nemačkog grada Hanau, gde se prošle srede odigrao dvostruki napad motivisan rasizmom, kada je ubijeno devet osoba, uključujući i jednog Rumuna, objavile su da će se 4. marta odrćati ceremonija u znak sećanja na žrtve, prenosi Nemačka novinska agencija. Događaju će prisustvovati predsednik Frank-Volter Stajnmajer. Imigranti turskog, bugarskog, rumunskog, bosanskog i afganistanskog porekla, kao i Nemci, bili su ubijeni u dva napada, koja su se desila pre nedelju dana, u centru grada Hanau, u oblasti Hesa. Napadač je kasnije ubio sopstvenu majku, a zatim izvršio samoubistvo. Vlasti su potvrdile da se napad tretira kao rasistički i teroristički, ali da se čini da je počinilac usamljeni vuk“. Nekoliko dana pre napada, počinilac je objavio video snimke u kojima je govorio o svojoj mržnji prema strancima.

Mandatar za sastavljanje nove vlade Rumunije, liberal Ludovik Orban, podneo je utorak uveče ostavku, jer je prekoračen rok do kada je Parlament mogao da odobri ili ne njegovu novu vladu. Najavu je dao predsednik Klaus Johanis, koji je za nastalu situaciju ponovo okrivio Socijaldemokratsku partiju (PSD), ukazujući da je ova stranka bojkotovala sednicu za postavljanje nove vlade. On je još dodao da je prihvatio ostavku da bi se izbegavala blokada i rekao je da će u sredu posle podne sazvati političke stranke naa konsultacije.Ustavni sud je u ponedeljak, odlučio da je imenovanje smenjenog premijera liberala Ludovika Orbana za formiranje nove vlade neustavno. Nacionalna liberalna stranka (PNL) optužuje Sud za političku pristrasnost i ne odustaje od predloga da Orban bude reizabran za premijera. Socijaldemokratska partija (PSD) kaže da želi da ostane u opoziciji i da neće dati novi predlog za premijera. Unija spasite Rumuniju (USR) ima svog kandidata za šefa vlade. Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR), Partija narodnog pokreta (PMP) i Alijansa liberala i demokrata (ALDE) očekuju novu nominaciju od strane predsednika Klausa Johanisa za formiranje vlade u najkraćem roku.

Savet za opšte poslove (CAG) je u utorak, u Briselu, odobrio pregovarački mandat Evropske komisije o budućim odnosima Unije i Ujedinjenog Kraljevstva. Ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku izrazio je podršku Rumunije ovom mandatu i naglasio potrebu za sveobuhvatnim i ambicioznim sporazumom sa Ujedinjenim Kraljevstvom, koji bi omogućio nastavak bliske saradnje u širokom spektru oblasti. Interesi rumunskih građana ostaće u središtu naših prioriteta. Posebno ćemo tražiti da se budući aranžmani u oblasti mobilnosti upravljaju principima potpunog reciprociteta i nediskriminacije “, naglasio je rumunski diplomata. Paralelno sa tim, u Londonu je britanska vlada potvrdila svoj pregovarački mandat, otvorivši put za pregovore sa komunitarnim blokom koji je napustila 31. januara. Takođe u utorak, Evropska komisija je predstavila predloženu metodologiju za pojednostavljenje procesa proširenja. Auresku je ponovo potvrdio čvrstu podršku Rumunije za njegov napredak, u skladu sa principom zasluga kandidata. Na dnevnom redu sastanka bila je i priprema sastanka Evropskog saveta od 26. do 27. marta.

Broj infekcija koronavirusa širom sveta premašio je 80.000, a uticaj epidemije je sve veći. Svetska zdravstvena organizacija je izjavila da se svet mora pripremiti za moguću pandemiju. Sevtska zdravstvena organizacija upozorava istovremeno na širenje straha kada virus za sada ne ispunjava kriterijum nekontrolisanog širenja. Iako je došlo do pada epidemije u Kini, ona sada izaziva zabrinutost u Iranu i Italiji, gde se slučajevi kontaminacije i smrtni slučajevi povećavaju. U severnoj Italiji, 11 mesta proglašeno je karantinskim crvenim oblastima koje nadgledaju policija i žandarmerija. Prva dva slučaja kontaminacije u Austriji, potvrđena su u utorak, jedan od pacijenata koji dolazi iz susedne zemlje, Italije. Hrvatska je takođe objavila da ima prvi potvrđeni slučaj u Zagrebu. Evropska komisija će izdvojiti dodatnih 232 miliona evra za borbu protiv početka epidemije koronavirusa u komunitarnom bloku.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis rekao je u utorak, predstavljajući bilans stanja Ministarstva odbrane za 2019. godinu da se ministarstvo mora fokusirati na jačanje strateškog profila Rumunije u okviru NATO-a i EU, ubrzavajući razvoj operativnih kapaciteta vojske, kao i na pokretanju i razvoju programa za snabdevanje vojske bnovom opremom. Šef države ponovio je da članstvo u NATO-u i Evropskoj uniji i strateško partnerstvo sa SAD-om ostaju strateška konceptualna trijada spoljne i bezbednosne politike Rumunije. Čestitao je vojnicima na visokom nivou profesionalizma i kompetentnosti kojom su obavljali svoje misije u 2019. Rumunski vojnici daju veliki doprinos u operacijama i misijama pod okriljem NATO-a i EU, posebno u misiji Resolute Support u Avganistan, kao i operacijama KFOR i EU ALTHEA pod okriljem NATO na Balkanu i NATO misiji u Iraku, naglasio je šef države.

Predsednik Rumunije Klaus Iohannis saopštio je u ponedeljak uveče da čeka obrazloženje Ustavnog suda, koji je utvrdio da postoji pravni sukob između šefa države i Parlamenta u vezi sa imenovanjem lidera Nacionalne liberalne partija (PNL), Ludovika Orbana, za premijera. Sada, predsednik mora da predlaže još jednu nominaciju za šefa vlade. Ustavnom sudu Rumunije obratili su se predsednici dva doma parlamenta koje je imenovala Socijaldemokratska partija (PSD), koji su tvrdili da je predsednik odredio da formira novu izvršnu vlast osobu koja je, takođe ovog meseca, smenjena izglasavanjem nepoverenja, što bi kršilo volju Zakonodavnog tela. Plan Nacionalne liberalne partije (PNL), koja je favorizirana u ispitivanju javnog mnjenja o namerama glasanja i podržana od strane predsednika Johanisa, bio je da Parlament odbije dve vlade u roku od 60 dana, kako bi parlament mogao biti raspušten i pokrenuti se prevremeni zakonodavni izbori.

Sve osobe koje stižu u Rumuniju iz severne Italije, pogođene koronavirusom, biće pod karantinom tokom 14 dana. Odluka se odnosi na one koji su poslednje dve nedelje putovali u oblasti Veneta i Lombardije. Putnici koji na aerodrom Henri Koanda u Bukureštu stižu iz Milana, Bergama, Treviza ili Torina ulaze u zemlju na toku namenjenom čarter letovima. Predsednik Klaus Johanis je dao uveravanja da ne postoji nijedan slučaj zaraze korona virusom u Rumuniji, ali je upozorio da treba da budemo spremni u slučaju da će se stavri odvijati negativnim tokom. Ministar zdravlja Viktor Kostake rekao je da je postavljeno dodatnih 3.500 karantinskih lokacija a paralelno se radi na nabavku materijala za hitne situacije. Ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da je, s obzirom na pojavu novih slučajeva infekcije koronavirusom u Italiji i velike zajednice rumunskih državljana iz pogođenih regiona – oko 300 hiljada, formirana grupa za hitne situacije u stalnoj vezi sa vlastima u Rimu. Podsećamo da su dva Rumuna zaražena koronavirusom na brodu Diamond Princess, koji se nalazi u karantin, u japanskoj luci, hospitalizovani su u Tokiju.

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije u ponedjeljak je pozvao svet da se pripremi za “moguću pandemiju” novog koronavirusa, smatrajući nagli zabrinjavajući rast novih slučajeva u Italiji, Južnoj Koreji i Iranu.Sa 6 mrtvih i preko 200 potvrđenih slučajeva oboljenja, Italija je zemlja koja je u Evropi najviše pogođena novim virusom iz Kine. Italijanska vlada proglasila je vanredno stanje nakon zdravstvenog rizika od infekcije, posebno u regionima Lombardija i Veneto, gde je 11 gradova u karantinu. Prema rečima dopisnika Radio Rumunije u Rimu, niko ne radi, ne ide u školu ili na fakultet, a građani mogu u kupovinu namirnica samo kada je to potrebno. Od danas je u pružanju pomoći uključena i vojska. U Milanu, drugom gradu po veličini u Italiji, lokalne vlasti odlučile su da zatvore pozorišta, muzeje, bioskope, noćne klubove, kao i čuveni Dom. Crkve su otvorene samo za venčanja i sahrane, a ceremonijama mogu prisustvovati samo porodice i rođaci. U Veneciji je čuveni karneval zatvoren dva dana ranije. Slučajeva zaraze novim koronavirusom ima i u Velikoj Britaniji i Nemačkoj. Evropska komisija najavila je izdvajanje dodatnih 232 miliona evra za borbu protiv početka epidemije koronavirusa u komunitarnom bloku. U Kini, zemlji u kojoj je u decembru izbila epidemija virusne upale pluća, do sada je potvrđeno skoro 80.000 infekcija i 2.600 smrtnih slučajeva.

U Parizu je početak suđenja bivšem premijeru Fransoau Fijonu, optuženom za pronevere javnih sredstava u korist njegove supruge Penelope, koja je uredno angažovana u njegovoj parlamentarnoj kancelariji između 1998. i 2013., odloženo zbog štrajka advokata za sredu. Taj skandal je uništio Fijonovu političku budućnost i ugrozio njegovu kandidaturu na predsjedničkim izborima od 2017. godine. Prema tadašnjem francuskom zakonu i običajima, bilo je nezakonito da poslanici zapošljavaju svoje žene, decu ili drugu rodbinu u svojim parlamentarnim kancelarijama, ali Fijonova supruga nikada nije zaista radila na tom položaju. 2017. godine, nakon izbora za predsednika Emanuela Makrona, promovisana je sveobuhvatna reforma koja zabranjuje parlamentarcima i ministrima da angažuju svoje rođake na pozicijama u njihovoj podređenosti.

Rumuniji je, u okviru Fonda za fer tranziciju, dodeljeno 750 miliona evra, kako bi mogla sprovesti Evropski ekološki pakt. Informacije je u petak saopštio izvestilac Evropskog parlamenta za finansiranje Grin Dil, Rumun Siegfried Murešan. Naglasio je da će se novac koristiti za ekonomski razvoj u regionima u kojima rudarstvo postoji, a ne za socijalne mere. Uverio je da rudari iz doline Žiu i oblasti Oltenije neće izgubiti posao posle primene Pakta, već će moći da rade u oblasti obnovljive energije i u industriji. Rumunija je na trećem mestu u EU po vrednosti sredstava koja se izdvajaju za prelazak sa uglja na ekološke oblike proizvodnje energije, posle Poljske i Nemačke. Ekološki pakt ima za cilj da 2050. pretvori Evropu u prvi klimatski neutralan kontinent.

Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu potvrdilo je sinoć da je jedan Rumun bio među žrtvama dvostrukog napada u Nemačkoj, koji je imao za cilj napad na imigrante, počinjen u gradu Hanau, u blizini Frankfurta (centralna Nemačka). Ministarstvo inostranih poslova izražava saučešće i najoštrije osuđuje bilo kakav akt nasilja i ksenofobičnu manifestaciju. 43-godišnji Nemac ubio je u sredu uveče devet osoba u dva kafića u Hanauu, a osim Rumunije, žrtve su imigranti kurdskog, bugarskog i bosanskog porekla, ali i tri Nemca. Federalna kancelarka Angela Merkel demantovala je ono što je nazvala “otrov rasizma u Nemačkoj”. “Mi smo protiv sile i odlučno se suprostavljamo svima onima koji pokušavaju da podele Nemačku” – rekla je Merkel. Politička klasa je optužila krajnje desničarsku formaciju Alternativa za Nemačku da posredstvom njenih poruka inspiriče na nasilne akcije. Kopredsednik Alternative za Nemačku, bivši hrišćanski demokrata, Aleksandar Gauland, žestoko je odbacio optužbe. U mnogim gradovima Nemačke sinoć su bile demonstracije solidarnosti. Na Brandenburškim vratima u Berlinu, nekoliko stotina ljudi odalo je počast žrtvama napada, formirajući veliki ljudski lanac oko kapije.

Rumunka Simona Halep, druga u svetu, plasirala se u petak u finale teniskog turnira u Dubaiju, sa ukupnim nagradama od 2,6 miliona dolara. Pobedila u dva seta (6 – 2, 6 – 0) Amerikanku Dženifer Bradi (24 VTA). Halep će se u subotu u finalu sastati sa mladom Kazahstankom Elenom Ribakinom, svetskim brojem 19. Takođe u petak, vicešampionka ženskog rukometa u Rumuniji, CSM Bukurešt, pobedila je Ferencvaroš iz Mađarske rezultatom 27-24 u kolu glavnih grupa u Ligi šampiona.

Epidemija koju je pokrenuo novi koronavirus usmrtila je još 118 osoba u kontinentalnoj Kini, posebno u provinciji Hubei, i povećan je na 2236 smrtnih slučajeva na nacionalnom nivou – objavile su u petak zdravstvene vlasti. Ukupno je potvrđeno da je sa Kovid-19 u Kini zaraženo preko 75.000 ljudi i nekoliko stotina u preko 25 zemalja. Broj novih slučajeva infekcije koronavirusom u Kini opada, što je vrlo ohrabrujuće, izjavio je generalni sekretar Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebreisus. On je insistirao da je prerano znati da li će se ovaj trend nastaviti. Virus se proširio na više iranskih gradova, uključujući glavni grad Teheran, dok je Liban prvi slučaj zaraze potvrdio I kazao da se radi o osobi koja je došla iz Irana. Ghebreisus je naveo kao “veoma zabrinjavajuću” činjenicu da je Iran prijavio 18 slučajeva obolelih i 4 poginule osobe u samo dva dana, dodajući da je Svetska zdravstvena organizacija poslala opremu za testiranje pacijenata u Teheran. U severnoj Italiji, u malom gradu Codogno, šest ljudi je testirano pozitivno na novi koronavirus, a gradonačelnik je u petak odlučio da zavtara sva javna mesta

Za Rumuniju je izuzetno važno da postoji dosledno finansiranje kohezione i poljoprivredne politike, izjavio je predsednik Klaus Johanis, u četvrtak, u Briselu, pre vanrednog sastanka Evropskog saveta, posvećenog budućem budžetu Zajednice za 2021-2027. Ostale pomenute oblasti bile su digitalizacija, veštačka inteligencija, istraživanje i mobilnost studenata, a rekao je i da Rumunija želi veći budžet Unije od prethodnog. Johanis je, kao i drugi evropski lideri, ocenio da će razgovori biti teški i veoma komplikovani. Cilj sastanka je postizanje sporazuma između država članica na osnovu predloga koji je 14. februara predstavio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku sastao se, u četvrtak, u Berlinu sa svojim nemačkim kolegom Heikom Masom, u kontekstu obeležavanja p 140 godina od uspostavljanja bilateralnih diplomatskih odnosa. Auresku je podsetio na “legitimni cilj Rumunije da se pridruži šengenskom prostoru, ističući ispunjavanje svih potrebnih kriterijuma i važan doprinos Rumunije bezbednosti EU”. Naglasio je da funkcionalnost šengenskog prostora ne bi bila potpuna bez pridruživanja Rumunije. Dvojica zvaničnika izrazili su konvergentne stavove o strateškom značaju politike proširenja EU, pri čemu je ponovljena podrška Rumunije za otvaranje pregovora o pristupanju s Albanijom i Severnom Makedonijom. Razgovaralo se o Inicijativi triju mora, a Bogdan Auresku je izrazio podršku Rumunije Nemačkoj da postane punopravna članica. Heiko Mas posebno se zahvalio na obezbeđivanju, po najvišim standardima, prava osoba koje pripadaju nemačkoj manjini u Rumuniji. Bogdan Auresku sastao se i sa šefom berlinske predsedničke administracije Stefanom Štajnleinom.

Rumunski prolećni sajam turizma, održava se u Bukureštu, od danas do nedelje. Do kraja nedelje će biti prisutno više od 300 agencija, sa turističkim paketima u zemlji i inostranstvu, uključujući i za uskršnji period. Turistički operateri obećavaju znatna smanjenja, čak za 50%. Najpopularnije destinacije su: Turska, Grčka, Španija, Tunis i Egipat, ali postoje i ponude za egzotični odmor na Baliju ili na Tajlandu.

Broj umrlih osoba u Rumuniji od gripa dostigao je 44. Poslednje četri umrle osobe su žene od 41 do 79 godina. Niijedna nije bila vakcinisana protiv gripa. Poslednje brojke koje su predstavile vlasti pokazuju oko 7.600 slučajeva kliničkog oboljenja od gripa u Rumuniji, što je znatno iznad očekivanja specijalista. Procenjuje se da će se broj akutnih respiratornih infekcija i gripa i dalje povećavati u narednom periodu. U zemlji su desetine škola i vrtića delimično ili potpuno zatvorene zbog gripa.

Rumunija će organizovati Svetsko prvenstvo u dizanju tegova u kategoriji do 20 godina u Bukureštu, od 14. do 21. marta. Takmičenje predstavlja Gold“ kriterijum kvalifikacije za Olimpijadu u Tokiju. Očekujemo učešće oko 350 sportista iz 60 ili 70 zemalja, rekao je predsednik rumunske federacije dizača tegova, višestruki šampion Niku Vlad. Rumunski tim će se sastojati od 15 sportista.

Rumunija, zajedno sa svojim saveznicima i prekookeanskim i evropskim partnerima izražava zabrinutost i solidarnost sa Gruzijom zbog sajber napade od 28. oktobra 2019. godine, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova. Takođe, Rumunija ponavlja svoju podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Gruzije. Ministarstvo inostranih poslova Rumunije i nadležne rumunske vlasti potvrđuju svoj angažman u nastavljanju međunarodne saradnje u cilju sprečavanja i suzbijanja takvih destabilizirajućih akcija. SAD i Velika Britanija optužile su u četvrtak rusku vojnu obaveštajnu službu (GRU) da stoji iza ovog masovnog ciber-napada na Gruziju, koji je pogodio hiljade lokacija i prekinuo emitovanje nacionalne televizije u Tbilisiju, javljaju međunarodne pres agencije.

Danas je bio poslednji dan trodnevnog saslušanja ministara iz liberalnog kabineta Ludovika Orbana 2 u specijalizovanim odborima. Do sada su samo četiri ministara dobila pozitivno mišljenje: Adrian Oros, poljoprivreda, Nikolae Čuka, ministar odbrane, Virđil Popesku, predložen za ministra ekonomije, energetike i poslovnog okruženja i Bogdan Auresku, predložen je za portfelj ministra spoljnih poslova, od ukupno 16 saslušanih kandidata. Glasanje o investiranju nove vlade zakazano je za 24. Februar s obzirom da su saslušanja konsultativna. Socijaldemokratska partija (PNL) je saopštila da će bojkotovati sednicu na kojoj će se investirati novi kabinet, što može voditi do odlaganja glasanja i pokretanja procedure za prevremene izbore koje žele liberali. Plan nacionalne liberalne stranke (PNL) je da odbije dve vlade kako bi se postiglo raspuštanje parlamenta i pokretanje prevremnih izbora. Oni bi se mogli održati, kako je rekao Ludovik Orban, između 15. i 30. juna, u istom periodu kao i lokalni izbori. Ustavni sud Rumunije raspravljaće 24. februara o zahtevu predsednika dva doma parlamenta, koji traže mišljenju o ustavnosti imenovanja od strane šefa države Klaus Johanisa smenjenog premijera da formira novu vladu. Senat je u sredu odbacio, hitnu uredbu vlade o organizovanju prevremenih parlamentarnih izbora

Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvovaće od četvrtka na vanrednom sastanku Evropskog saveta u Briselu, na kome će se raspravljati o Višegodišnjem finansijskom okviru EU za period 2021-2027. Prema saopštenju za štampu iz Predsedničke administracije u Bukureštu, Johanis će se i dalje zalagati za adekvatno finansiranje Kohezione politike i zajedničke poljoprivredne politike, naglašavajući da bi Rumunija trebalo da ima koristi od značajnih izdvajanja za ove politike, sa ciljem da se smanjuju razvojne razlike među državama članicama. Predsenik Rumunije će podržati važnost osiguranja fleksibilnih i pojednostavljenih uslova implementacije, koji će korisnicima omogućiti lakši pristup evropskim fondovima. Izjave nekih od evropskih zvaničnika od srede jasno govore o tome da će pregovori o budućem višegodišnjem budžetu Evropske unije, prvom posle Bregzita, biti teški i komplikovani.

19. februara obeležava se Dan Brankušija, dan kada se pre 144 godina rodio rumunski vajar Konstantin Brankuši. Ovim povodom organizovano je niz događaja u Rumuniji i u inostranstvu. U zemlji, u Targu Žiu (jugozapad), gde su izloženi neki od vajarskih radova, među kojima su Beskrajna kolona, Kapija poljupca, Sto čutnje, nacionalni muzej Konstantina Brnkušija, a u Bukureštu će Nacionalni muzej umetnosti Rumunije večeras biti domaćin projekcija holograma vajara i njegovih najpoznatijih dela. Centralni lik modernog umetničkog pokreta, Konstantin Brancusi, rođen u Rumuniji i koji je zatim radio u Parizu, smatra se jednim od najvećih vajara 20. veka. Nacionalni muzej moderne umetnosti u Parizu sadrži značajan broj Brankušijevih radova, koji su testamentom ostavljeni Rumuniji, ali koje je Francuska prihvatila, zajedno sa svim onim što je bilo u njegovoj radionici, posle odbijanja 50-ih godina komunističke vlade da prihvati dela vajara nakon njegove smrti. Dan Brankušija uveden je 2015. godine.

Vršilac dužnosti ministra inostranih poslova Rumunije, Bogdan Auresku održaće u četvrtak političke konsultacije u Berlinu sa svojim nemačkim kolegom Heiko Maasom i šefom Savezne predsedničke administracije Stefanom Steinleinom. Poseta se odvija, simbolično, na dan obeležavanja 140. godina od uspotavljanja diplomatskih odnosa. Kako javlja Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu ciljevi posete su potvrđivanje privilegovanog karaktera, strateške prirode, bilateralnih odnosa. Rumunsko-nemačka saradnja definisana je intenzivnim političko-diplomatskim dijalogom, neprestanom rastućom ekonomskom dinamikom i posebnim međuljudskim kontaktima, istaknutim mostom koji predstavlja nemačka manjina u Rumuniji i rumunska zajednica u Nemačkoj.

Otkriveno je da je drugi rumunski državljanin koji se nalazio na brodu Dijamantna princeza koji se nalazi u teritorijalnim vodama Japana otkriven je novim koronavirusom i prevezen je u bolnicu u Tokiju, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova Bukurešta. Prema Ministarstvu spoljnih poslova, zdravlje osobe koja je deo posade broda je dobro. Stanje prvog Rumuna inficiranog koronavirusom je dobro i stabilno. Što se tiče broda Vesterdam, prema informacijama dobijenim od kambodžijskih vlasti, osam od devet državljana Rumunije koji su bili na brodu kao turisti napustilo je Kambodžu, a deveti je ostao u glavnom gradu ove zemlje. Putne troškove snosio je vlasnik broda za krstarenje. Novi bilans o epidemiji koju je prouzrokovao novi koronavirus pokazuje da ima 2.000 smrtnih slučajeva u Kini, nakon što je danas u pokrajini Hubei (centar), epicentru epidemije, objavljeno više od 130 smrtnih slučajeva. Broj slučajeva kontaminacije u kontinentalnoj Kini dostigao je najmanje 74 000. U ostalim delovima sveta bilo je oko 900 slučajeva zaraženih u nekoliko delova sveta i pet smrtnih slučajeva u Francuskoj, Japanu, Filipinima, Tajvanu i Hong Kongu.

Vršilac dužnosti premijera Rumunije, Ludovik Orban, nalazi se na 56. izdanju Međunarodne Konferencije o bezbednosti u Minhenu, gde se danas zalagao za Evropu otvorenu za proširenje i izjavio je da Evropa mora da brani svoje spoljne granice, ali da ne zadržava unutrašnje. Ludovik Orban je učestvovao na raspravi Evropa koja štiti“. Vršilac dužnosti premijera se usprotivio ideji da Rumunija nije spremna da uđe u prostor Šengena zbog korupcije i rekao je da Bukurešt namerava da zatvori mehanizam saradnje i provere po pitanju pravosudnog sistema putem smanjenja korupcije i povećavanjem nezavisnosti pravosuđa. Ludovik Orban je dodao i da ako pitanje uslovljavanja evropskih fondova proističe iz situacije vladavine zakona, onda moraju postojati jasne odredbe za sve države članice Evropske Unije, da ne bi došlo do nepravednih kazni. Rumunski premijer je takođe rekao da je dodeljivanje 1% bruto društvenog proizvoda svake države članice višegodišnjem budžetu Unije nedovoljno, posebno jer postoje nove oblasti koje treba finansirati.

Rumunski ministar spoljnih poslova, Bogdan Auresku, pozdravio je, na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu, u Nemačkoj, najavu američkog državnog sekretara Majka Pompea o dodeljivanju milijarde dolara za investicije u energetske projekte u okviru Inicijative Tri Mora. Bogdan Auresku je izjavio za Radio Rumunija Aktuelnosti da je reč o projektima energetskog povezivanja u saglasnosti sa objektivima koje je promovisala Rumunija u okviru ove inicijative na samitu koji se organizovao 2018. godine u Bukureštu. Inicijativa Tri Mora je neformalna politička platforma koja okuplja, na predsedničkom nivou, 12 zemalja članica Evropske Unije koje su povezane sa Baltičkim, Jadranskim ili Crnim morem: Austrija, Bugarska, Češka, Hrvatska, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Mađarska. Cilj inicijative je da ojača saradnju između svojih članova u oblastima kao što su energija, infrastruktura i bezbednost.

Ministar odbrane, Nikolaje-Jonel Čuka, potvrdio je tokom sastanka sa podsekretarom Ujedinjenih Nacija za mirovne Operacije Žan-Pjerom Lakroaom, posvećenost Rumunije prema jačanju sigurnosti na međunarodnom nivou, aktivnim učešćem u mirovnim misijama i akcijama koje se odvijaju pod okriljem Ujedinjenih Nacija. Žan-Pjer Lakroa je ponovo zahvalio u ime rukovodstva Organizacije na učešću Rumunije sa odredom transportnih helikoptera u okviru misije Ujedinjenih Nacija za Integrisanu stabilizaciju u Maliju (MINUSMA), u periodu oktobar 2019. – oktobar 2020. godine. Sastanak se održao na marginama Konferencije o Bezbednosti u Minhenu. Nikolaje Čuka je imao i bilateralni sastanak sa predsednikom Atlanskog Saveta Sjedinjenih Američkih Država, Frederikom Kempom, i tom prilikom je ponovio važnost koju Rumunija pridaje Strateškom partnerstvu sa Sjedinjenim Američkim Državama, u svim oblastima aktivnosti, a naročito u strateškim i odbrambenim oblastima. Takođe se zahvalio na stalnoj podršci koja se pruža u promociji bezbednosne agende Rumunije i izrazio je uverenje da će se ovaj trend nastaviti.

Ministri predloženi da budu deo vlade Orban II biće saslušani u ponedeljak, utorak i sredu od strane zajedničkih specijalizovanih komisija Parlamenta Rumunije. Sednica zakonodavne vlasti u Bukureštu za postavljanje nove Vlade biće održana 24. februara. Imenovani premijer, liberal Ludovik Orban, rekao je nedavno da će se predstaviti sa navedenim ciljem da izazove vanredne izbore, kako bi građani dobili moć izbora novog parlamenta, pravednijeg, poštenijeg i reprezentativnijeg. Orban je u utorak imao pregovore s nekim parlamentarnim strankama, u pokušaju da dobije podršku za vanredne izbore. Vanredni izbori se mogu sazvati samo ako u roku od dva meseca od pondošenja Parlamentu prve liste ministara i programa, dva predloga izvršne vlasti budu odbijena od strane zakonodavnog tela. Orban, čiji je kabinet nedavno bio razrešen dužnosti putem izglasavanja o nepoverenju, poslao je prošlog meseca vladinu listu zakonodavnom telu, koja je neizmenjena u odnosu na trenutni izgled, kao i neznatno ažuriran program upravljanja. Socijaldemokratska partija (PSD), koja je u opoziciji, osporila je u Ustavnom Sudu imenovanje premijera koji je već jednom bio razrešen dužnosti od strane predsednika, uz obrazloženje da se time krši volja parlamenta. Ideju vanrednih izbora uglavnom podržavaju Nacionalna liberalna partija (PNL) i Unija Spasite Rumuniju (USR). Termin redovnih izbora je u jesen ove godine.

U Bukureštu je održana godišnja Konvencija Pro Rumunija, koja je levičarska stranka, formirana uglavnom prelaskom poslanika iz Socijaldemokratske stranke (PSD). Lider stranke, Viktor Ponta – bivši višegodišnji predsednik socijaldemokrata – poručio je svojim aktuelnim kolegama iz partije da se baziraju samo na sebe“ u predstojećim izbornim bitkama. Ponta je pokrenuo Manifest Pro Rumunija 2020-2024, koji predlaže niz prioritetnih mera, kao što su: promena fiskalnog sistema prelaskom na diferencirano, progresivno oporezivanje velikih plata i penzija, administrativna reforma smanjenjem broja županija sa 41 na 15, ili smanjenje broja parlamentaraca. Ponta je takođe podržao organizovanje vanrednih izbora. Lideri Socijaldemokratske stranke i Alijanse liebrala i demokrata (ALDE) takođe su učestvovali na Konvenciji, u potrazi za političkim savezima.

Epidemija koronavirusom Kovid-19 i dalje raste i približava se broju od preko 1.700 smrtnih slučajeva i više od 70.000 infekcija, najviše u Kontinentalnoj Kini i provinciji Hubei i njenom glavnom gradu Vuhanu, gde su prvi slučajevi zabeleženi u decembru. U Bukureštu, Ministarstvo zdravlja saopštilo je da u Rumuniji nema slučaja bolesti novim koronavirusom. S druge strane, rumunski državljanin sa kruzera Diamond Princess, brod koji se nalazi u japanskim teritorijalnim vodama, testiran je pozitivno na novi virus. Prebačen je u izolaciju i na lečenje u specijalizovanu japansku bolnicu i u dobrom je stanju. Japanski ministar zdravlja pozvao je stanovništvo da izbegava nepotrebne sastanke“ i vozove u kojima je gužva da bi se ograničilo širenje virusa. On je takođe upozorio da Japan ulazi u novu fazu“ ove viralne infekcije, otkrivajući sve više slučajeva među ljudima koji nisu putovali u Kinu ili nisu imali kontakta sa ljudima koji su došli iz Kine.

Dve rumunske teniserke, Sorana Krstja (69 WTA) i Ana Bogdan (90 WTA), plasirale su se u poslednji krug kvalifikacija u okrviru turnira Premijer u Dubaiju (Ujedinjeni Arapski Emirati), gde nagradni fond iznosti 2,6 miliona dolara i koji će početi u ponedeljak. Krstja je u nedelju pobedila nemicu Juliju Džordžes (31 WTA), a Bogdan je dramatično porazila kineskinju Šuaj Zang (32 WTA). Rumunka Simona Halep, broj dva u svetu, glavna favoritkinja turnira u Dubaiju, igraće direktno u osminama finala, gde će se susresti sa pobednicom meča između Alison Riske (SAD) i Ons Jabeur (Tunis). Halep je osvojila titulu u Dubaiju 2015. godine. U nedelju je i rumunska teniserka Žaklin Kristijan osvojila turnir ITF u Trnavi (Slovačka), nakon što je protivnica odustala u finalu, rezultatom 6-1, 4-2.

Cilj Rumunije je da
finalizira proces pridruživanja šengenskom području istakao je u subotu vršilac
dužnosti premijera Rumunije, Ludovik Orban, tokom sastanka sa svojim holandskim
kolegom Markom Ruteom, na marginama Konferencije o bezbednosti u Minhenu. Orban
je dao uverenja da je Rumunija u potpunosti spremna i zalagao se za povećanje
holandskih investicija u rumunsku ekonomiju. Takođe prisutan u Minhenu, vršilac
dužnosti ministra odbrane, Nikolaje Čuka, govorio je na okruglom stolu o potrebi
pažljivog praćenja bezbednosnih dešavanja na području Crnog mora, naglašavajući
potrebu da se ojača prisustvo NATO-a u regionu. Naglasio je i strateški značaj
crnomorske regije za evropsku i evroatlansku sigurnost. Na desetine šefova
država, ministara, poslovnih lidera, predstavnika međunarodnih organizacija i
akademija analiziraju u glavnom gradu Bavarije pretnje na adresu bezbednosti
evroatlanskog prostora, susedske krize i odnosa između Evropske Unije i NATO-a.

Sjedinjene Američke države će finansirati energetske projekte u vrednosti od milijardu dolara zemlje Centralne i Istočne Evrope, članice Inicijative Tri Mora, kako bi im ojačale energetsku nezavisnost od Rusije, najavio je u subotu na Konferenciji o bezbednosti iz Minhena, američki državni sekretar Majk Pompeo. Želimo da podstaknemo investivije privatnog sektora u njihove energetske sektore, kako bi zaštitili slobodu i demokratiju u svetu, dodao je šef američke diplomatije. Članice Inicijative Tri mora, pokrenute 2015. godine, su 12 zemalja iz Evropske Unije: Austrija, Bugarska, Češka, Hrvatska Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Mađarska. Inicijativa ima za cilj da ojača saradnju između svojih članica u oblastima kao što su energija, infrastruktura i bezbednost, naročito pred Rusijom, koju neke od ovih država smatraju direktnom pretnjom. One osporavaju, kao i Sjedinjene Američke Države, projekat gasovoda Nord Stream 2, kojim se namerava de se udvostruči direktna isporuka ruskog gasa u Zapadnu Evropu, preko Baltičkog mora do Nemačke, zaobilazeći tako istočni deo kontinenta. Sjedinjene Američke Države usvojile su sankcije protiv kompanija povezanih sa radom na Nord Stream 2, rekavši da će ovaj gasovod povećati zavisnost Evropljana od ruskog gasa i tako će ojačati uticaj Moskve.

Rešenja za koja je preuzela odgovornost vlada u Bukureštu, kad je reč o zatvaranju postupka zbog kršenja ugovora koje je pokrenula Evropska Komisija protiv Rumunije u oblasti ilegalne seče šuma i nedovršavanja Nacionalnog programa za kontrolu zagađenja vazduha, bila su analizirana u petak, u Briselu, od strane ministra za životnu sredinu, Kostela Aleksea, i evropskog komesara za zaštitu životne sredine, okeane i pecanje, Virđinijusa Sinkevičijusa. Dvojica zvaničnika takođe su se bavila pitanjima očuvanja biološkog diverziteta, proširivanjem mreže Priroda 2000 u Rumuniji, razvoj sistema praćenja kvaliteta vazduha, upravljanjem otpada i programima finansiranja u oblasti životne sredinem, navodi se u saopštenju ministarstva. Evropska Komisija je u sredu poslala pismo u kom apeluje na Rumuniju da pravilno primeni Uredbu Evropske Unije po pitanju drva (EUTR), kojom se zabranjuje preduzećima iz ovog sektora da uvoze na tržište zajednice proizvode dobijene od drveća koja su ilegalno posečena. Izvršno telo zajednice daje Bukureštu rok od mesec dana da preduzme neophodne mere.

U subotu je broj smrtnih slučajeva usled epidemije novim koronavirusom premašio cifru od 1.500 u Kini, a zabeležena je i prva smrt u Evropi, u Francuskoj. Reč je o osamdesetogodišnjem kineskom turisti koji je krajem januara bio primljen u bolnicu u Parizu. Prethodno su bila prijavljena samo tri smrtna slučajeva van kontinentalne Kine: na Filipinima, u Hong Kongu i Japanu. Do sad je zabeleženo preko 66.000 slučajeva kontaminacije u kontinentalnoj Kini, uglavnom u provinciji Hubej (centar), mesto gde se i pojavila epidemija virusne pneumonije Kovid-19. Van kontinentalne Kine potvrđeno je oko 600 slučajeva zaraze, u tridesetak zemalja i teritorija, uključujući i prvi slučaj na afričkom kontinentu, objavljen u petak. Zajednička misija sa Kinom i vođena od strane Svetske Zdravstvene Organizacije odvija se ovog vikenda i ima za cilj da istraži epidemiju koronavirusa. Rumunski državaljanin, jedan od 17 putnika na kruzeru Westerda, koji je pristao u Kambodžu, bio je iskrcan u Pnom Penu od strane Rumunije, obaveštava Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukurešta. Ministarstvo spoljnih poslova precizira da su svi putnici i svi članovi posade bili medicinski testirani i nisu inficirani koronavirusom. U Bukureštu, ministarstvo zdravlja je objavilo da u Rumuniji ne postoji ni jedan slučaj bolesti novim koronavirusom. Međutim, jedan rumunski državljanin sa kruzera Diamond Princess, koji se nalazi u japanskim teritorijalnim vodama, ustanovljen je kao pozitivan na virus. Prebačen je u izolaciju i na lečenje u specijalizovanu japansku bolnicu i u dobrom je stanju. Diplomatska misija Rumunije u Japanu u kontaktu je i sa rumunskim državljaninom koji se nalazi u bolnici i sa drugim Rumunima sa kruzera.

U Rumuniji raste broj obolelih od malih boginja – ove nedelje je zabeleženo preko 50 novih slučajeva. Ukupan broj zaraženih iznosi preko 19.000, od čega 64 smrtna slučaja. Prema Nacionalnom centru za nadzor i kontrolu zaraznih bolesti, 53 nova slučaja zabeležena su u 5 županija u Rumuniji. Podsećamo da su male boginje infektivno oboljenje koje često vodi do komplikacija. Od četiri zaražene osobe jednoj je potrebna hospitalizacija, a za jednog pacijenta od hiljadu bolest je smrtonosna. Prevencija se vrši vakcinisanjem.

Rumunska teniserka Simona Halep, druga na svetu, glavna je favoritkinja na turniru WTA u Dubaiju (Ujedinjeni Arapski Emirati), sa ukupnim nagradnim fondom od 2,6 miliona dolara, koji će početi u ponedeljak. Halep će igrati direktno u osminama finala, kada će se susresti sa Alison Riske (SAD) i Ons Jabuer (Tunis). Halep je osvojila titulu u Dubaiju 2015. godine. Druge dve rumunske teniserke su u subotu ušle u drugo kolo turnira u Dubaiju. Sorana Krstja (69 WTA) će se susresti sa Nemicom Julijom Džordžes (31 WTA), a Ana Bogdan (90 WTA) sa Kineskinjom Šuaj Zang (32 WTA). S druge strane, rumunska teniserka Patričija Cig, br. 105 WTA, propustila je u subotu kvalifikaciju u finale turnira WTA iz Huan Hin (Tajland). Izgubila je sa 7-5, 6-4 od Poljakinje Magde Linet (42 WTA) u polufinalu.

Švedski atletičar Armand
Duplantis, u subotu, u sali iz Glazgova, postavio je novi svetski rekord u
skoku s motkom, preskočivši 6,18 metara. Pre nedelju dana, u Poljskoj, postigao
je rezultat od 6,17 metara, takođe svetski rekord, preskočivši za jedan
centimentar više od Francuza Renoa Livlena, koji je držao rekord od 2014.
godine. Duplantis je postao seniorski evropski prvak sa samo 18 godina, u
Brelinu, 2018. godine.