Author: Florentin Căpitănescu

Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, nastvio je danas državnu posetu Italiji. On je imao zvanične razgovore sa svojim kolegom Serđom Matarelom o konsolidovanom bilateralnom strateškom partnerstvu kao i o evropskoj i međunarodnoj saradnji. Johanis je istakao da između Rumunije i Italije postoje izvanredni odnosi koji se zasnivaju na istorijsku, kulturnu, socijalnu i ekonomsku sasradnju. Johanis je zahvalio Italiji za način na koji su primljeni i prihvaćeni Rumuni u Italiji. U Italiji živi oko 1,2 miliona Rumuna. Rumunska zajednica u Italiji je najveća rumunska zajednica u inostranstvu. Shodno agendi predsednik Johanis se danas sastao i sa premijerom Italije kao i sa predsednicima oba doma italijanskog parlamenta. Juče je predsednik Rumunije, učestvovao zajedno sa članovima rumunske zajednice na simboličnom osvetljenju Trajanove kolumne u bojama rumunske zastave. Predsednik Rumunije se u sedištu Rumunske Pravoslavne Episkopije sastao sa predsedvanicima pravoslavne, grkokatoličke i rimokatoličke veroispovesti.

Premijerka Rumunije, Viorika Dančila, sastaće se danas, na početku turneje koja će obuhavtiti zemlje Zaljiva, sa predsednikom Turske, Tajipom Erdoganom. Po rečima premijerke ove države imaju potencijal za razvijanje ekonomskih odnosa sa Rumunijom. Inače, Viorika Dančila je naglasila da ministri koji će biti u njenoj delegaciji predstaviće značajne projekte u oblasti saobraćajne infrastrukture, turizma i energetike, koji investsitori mogu realizovati u partnerstvu javno-privatno.

Vlada u Bukureštu usvojila je danas hitnu uredbu za izmenu i dopunu određenih normativnih akata u oblasti sudstva – saopštio je resorni ministar Tudorel Toader. On je objasnio da je uredba usvojena u cilju korelisanja triju zakona koji su izmenjeni ove godine, ali i u cilju preuzimanja određenih preporuka Venecijanske komisije i zahteva Vrhovnog saveta sudstva. Među izmenama ubraja se i povećanje sa 8 na 15 godina minimalne starosti u magistraturi osoba koje žele da se kandiduju za funkciju generalnog tužioca Tužilaštva Visokog kasacionog suda, za funkciju prvog zamenika i zamenika generalnog tužioca, kao i za rukovodeće funkcije Nacionalnog antikorupcijskog direktorata (DNA) i Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT). Tudorel Toader je još dodao da postoje izmene i kada je reč o premeštaju tužilaca i da će intervjuji za generalne tužioce biti emitovani u direktan prenos, i da će biti arhivirani. I dok ministar Toader smatra da će se izmene pokazati dobre za zakone o pravosdunom sistemu, generalni tužilac Augustin Lazar smatra da su zakoni rađeni na brzinu i da utiču na velike predmete.

Rumunski ministar prvade, Tudorel Toader saopštio je u ponedeljak da je dostavio predsedniku Klausu Johanisu, predlog o imenovanju Adine Florea na funkciju generalnog tužioca Nacionalnog antikorupcijskog direktorata. Florea je dobila negativno mišljenje od Vrhovnog saveta sudstva, koji je ocenio da nema otpornost na stres i ima nizak kapacitet za analizu i sintezu. Pored toga, Vrhovni savet sudstva tvrdi da su tokom intervjua kod Adine Florea primećene sinkope u odnošenju prema nekim vrednostima kao što su poštenje i nepristrastnost, kvaliteti koji su neophodni kod jednog menadžera. Mišljenje Vrhovnog saveta sudstva je konsultativno. Mesto generalnog tužioca Nacionalnog antikorupcijskog direktorata je ostalo prazno nakon što je predsenik Klaus Johanis, smenio sa funkcije Lauru Kodrucu Keveši primenivši odluku Ustavnog suda. I predlog o smenivanju Laure Kodruce Keveši je dobio negativno mišljenje Vrhovnog saveta sudstva.

Vizija Rumunije u okviru EU je snažno proevropska a geslo rumunskog predsedništva Saveta EU je kohezija koja odražava potrebu za jedinstvom i saradnju između država članica. Ovo je izjavio predsednik Poslaničkog doma, Livju Dragnea u toku susreta u petak u Bukureštu sa Generalnim sekretarom Evropske komisije, Martinom Selmajrom i direktorom kabineta predsednika EK, Klarom Martinez Alberolom. Evropski zvaničnici razgovarali su u petak i sa predsednikom Senata, Kalinom Popeskuom Taričanuom o perspektivi Rumunije o glavnim evropskim temama i prioritetima zemlje u toku vršenja predsedništva Saveta EU. Taričanu je istakao da će Rumunija vršiti predsedništvo Saveta u složenom kontekstu, obeležen izazovima koji imaju posledicu po živote građana, ali i na vlade. Rumunija će predsedavati Savetom EU u prvoj polovini sledeće godine.

Predsednik Rumunije, Klaus Johanis boravi u periodu od 14 do 17 oktobra u posetu Italiji, koja je ujedno prva zvanična poseta jednog predsednika Rumunije ovoj zemlji u poslednje 45 godine. Prema jednom kominikeu Predsedničke administracije, Klaus Johanis ima predviđene susrete sa kolegom iz Rima, Serđijom Matarelom, premijerom Đjusepeom Konteom, predsednicima Senata i Poslaničkog doma, Marijom Elizabetom Albertom Kaselati i Robertom Fikom. Na agendi posete još se nalaze susreti sa predstavnicima pravolsavne, grko-katoličke i rimo-katoličke veroispovesti i sa predstavnicima rumunske zajednice, najobrojnije rumunske zajednice van granica zemlje. Poseta se odvija u kontekstu obeležavanja Stogodišnjice velikog ujedinjenja i obeležavanja 10 godišnjice od uspostavljanja između Rumunije i Italije Konsolidovanog strateškog partnerstva- dodaje isti kominike.

Predsednik Rumunije, Klaus Johanis potpisao je u petak Zakon o statusu sudija i tužioca, poslednjeg od tri zakona pravosuđa, nakon što je ovaj Zakon u više navrata napadnut na Ustavnom sudu. 19 jula predsednik je podneo zahtev Ustavnom sudu da oceni ustavnost izmena koje je usvojio Parlament u Zakonu o statusu sudija i tužioca, sa obrazloženjem da vanredno zasedanje Poslaničkog doma na kojem je izglasan Zakon nije sazvano u skladu sa zakonskim predviđanjima. S druge strane Ustavni sud je delimićno odobrio žalbe koje su podneli sudu Nacionalna Liberalna Stranka i Unija Spasite Rumunije iz opozicije, i predsednik Klaus Johanis u vezi sa nacrtom Zakona o izmeni Krivičnog zakonika, kao i izmene Zakona o organizaciji pravosuđa. Sudije i tužioci žalili su se na nejasnoće, dok predstavnici opozicije tvrde da Zakon pomaže prestupnicima.

Predsednik Klaus Johanis izjavio je danas u Bukureštu da Rumunija i dalje će posvetiti veliku pažnju konsolidaciij Štrateškog partnerstva između EU i Južne Koreje u toku razgovora sa predsednikom Nacionalne skupštine u Seulu, Mun Hi Sangom. Ovim povodom predsednik je istakaoa specijalni karakter odnosa dveju država u uslovima da je Južna Koreja prva azijska zemlja sa kojom je Rumunija sklopila Strateško partnerstvo pre 10 godina. Takođe, predsednik Johanis je ohrabrio valorifikaciju potencijala za ekonomsku saradnju, uključujući privlaćenjerm novih južnokorejskih investicija na rumunsko tržište. Sa svoje strane, zvaničnik iz Seula je ponovio da je Rumunija jedan od glavnih strateških partnera njegove zemlje na jugo-istoku Evrope.

Rumunija podržava sadržajno, mirno i trajno rešenje konflikta u Transnistriji, separatističkom regionu na istoku R. Moldavije, uz poštovanje suverenosti i teritorijalne celovitosti zemlje, izjavio je danas šef rumunske diplomatije Teodor Meleškanu. Ovaj se susreo u Bukureštu sa Franko Fratinijem, specijalnim predstavnikom OEBSA za proces rešenja pitanja Transnistrije i sa novim šefom misije organizacije u R. Moldaviji, Klausom Nojkirćom. Šed diplomatije u Bukureštu je istakao da će Rumunija i dalje posvetiti posebnu pažnju monitorizaciji primene angažmana vezani za stanje škola sa pisanjem latinicom u separatističkom regionu. Transnistrija de fakto se oslobodila kontrole vlasti u Kišnjevu 1992 godine posle oružanog sukoba sa više stotina ljudskih žrtava i koji je okonćan intervencijom ruske vojske na strani separatista.

Federacija rumunskih operatera u saobraćaju saopštilo je pokretanje aktivnosti u celoj zemlji, nakon što je stručni odbor Poslaničkog doma saopštio da će organizovati raspravu koju traže učestnici protesta. Putnički međugradski prevoz je danas ozbiljno otežan u skoro polovinu županija zemlje zbog protersta prevoznika prema nameri resortnog ministarstva da izmeni pravila da dodeljivanje licenci. Protest je organizovan, nakon što je Ministarstvo saobraćaja saopštilo izmernu sistema bodovanja za prevozničke firme u trenutku organizovanja licitacija za trase sa obrazloženjem da se aktuelnim sistemom formirao monopol na tržištu.

Rumunsko tužilaštvo ima obezbeđene resurse da bi postalo operacionalno novo Odeljenje za istragu prestupa u pravosuđu — izjavio je danas generalni tužilac, Augustin Lazar. On je ovo izjavio nakon što je juće Vlada odobrila Hitnu uredbu o osnivanju ovog odeljenja koji će preuzeti 23 oktobra od Nacionalne natikorupcijske direkcije predmete u toku, ali i već rešene predmete. Augustin Lazar je precizirao da je uredba već objavljena u Službenom glasniku. Ovo odeljenje će imati u sastavu 15 tužioca. Šefi odeljenja će biti imenovani konkursom, a u komisiji će biti 3 sudija i jedan tužioc iz Visokog saveta sudstva.

Danas je obeležen u Rumuniji Nacionalni dan za komemoraciju žrtava Holokausta. Demokratija, sloboda, mir, raznolikost i poštovanje prema ljudskim pravima su osnovne vrednosti evropske građevine koje treba da odbranimo svom energijom tvrdi u jednoj poruci predsednik Klaus Johanis. Sa svoje strane premijerka, Viorika Dančila je izjavila da nasleđe koje su ostavili preživeli Holokausta treba da se prenosi svakoj generaciji. I Ministarstvo inostranih poslova je donelo omaž žrtvama Holokausta, izrazeći solidarnost sa preživelima tih tragičnih događaja iz Drugog svetskog rata. U periodu 2016-2017 godine Bukurešt je predsedavao Međunarodnom alijansom za memoriju Holokausta, a 2018 godine Parlament je usvojio specijlani Zakon o suzbijanju antisemitizma. Pre 77 godina, režim maršala Jona Antoneskua, saveznika Nemačke pokrenuo je deportaciju jevreja sa istoka Rumunije u okupiranim sovjetskim teritorijama. U periodu od 1941 do 1945 godine ubijeno je više od 300 hiljada rumunskih jevreja.

Međunarodni monetarni fond izmenio je nadole prognoze o rastu ove godine rumunske dekonomije na 4%, prema 5,1% u proleće. Stručnjaci MMF-a smatraju da ovo smanjenje je posledica smanjenja uticaja poreskih povlastica od 2017 godine i smanjenja međunarodne potražnje. Rast rumunske ekonomije će se usporiti i sledeće godine na 3,4% precizira Fond. Ove brojke sadržane su u najnovijem izveštaju o kretanjima svetske privrede, u kojem međunarodna finansiska ustanova procenjuje ekonomsko osporavanje na globalnom nivou.

Šef rumunske diplomatije, Teodor Meleškanu izjavio je u utorak u Temišvaru, da se EU nalazi u ključnom trenutku što se tiće širenja prostora zajednice ka zemljama Zapadnog Balkana. Prema šefu rumunske diplomatije predsedavanje Savetom EU od strane Rumunije može postati istorisko, ako će se ubrzati pregovori sa Srbijom, kao i ako će se uspeti da se uputi formalni poziv Makedoniji da pokrene pregovore o pristupanju. Rumunija će uložiti sve napore za pozitivne rezultate u pregovorima sa zemljama Zapadnog Balkana dodao je Meleškanu. Podsetimo da će Rumunija predsedavati Savetom EU u prvoj polovini sledeće godine.

Rumunski ministar komunikacija i informacionalnog društva, Bogdan Kožokaru saopštio je u utorak da njegovo ministarstvo će pokrenuti javnu raspravu u novembru o nacionalnoj strategiji kojom gradovi zemlje će biti ohrabreni da rastu stepen digitalizacije u odnosima sa građanima. Digitalizacija je važna tema i svuda je aktuelna rasprava o inteligentnim gradovima i o načinu kako koristimo postojeće platforme dodao je ministar Kožokaru. On je ovo izjavio na Bukarest forumu u organizaciji Instituta Aspen.

Više od 21% iz ukupnog broja rumunskih upisanih birača izašlo je na referendumu o izmeni Ustava u smislu definisanja porodice kao zajednica muškarca i žene, a ne supružnika kako predviđa sada Ustav. Prema podatcima Centralne izborne komisije referendum je nevažeći, jer da bi bio proglašen važećim bilo bi potrebno da izađu na birališta više od 30% birača. Među onima koji su izašli na birališta skoro 92% su se izjasnili za izmenu Ustava i samo 6% protiv. Nacrt o reviziji Ustava izglasan je u Parlamentu na osnovu jedne građanske iniciative koja je skupila 3 miliona potpisa.

Odeljenje za tužioce Visokog saveta sudstva iz Rumunije izdalo je negativno mišljenje predlogu Ministtra pravde, Tudorela Toadera za imenovanje Adine Florea za šeficu Nacionalne antikorupcijske direkcije. Mišljenje Visokog saveta sudstva je samo konsultativno, a odluka o imenovanju pripada predsedniku zemlje Klausu Johanisu. U projektu sa kojim je kandidovala Adina Florea smatra da pored dobrih stvari u aktivnosti tužioca protiv korupcije u poslednjim godinama zabeleženi su i propusti što se tiće pravne države. Dužnost šefa tužilaštva Nacionalne antikorupcijske direkcije je upražnjeno u julu nakon što je predsednik Klaus Johanis otpustio Lauru Kodrucu Koveši koji je primoran da primeni jednu odluku Ustavnog suda. I predlog za smenu Laure Koruce Koveši je primilo negativno mišljenje Visokog saveta sudstva.

Visoki kasacioni sud Rumunije odložio je u ponedeljak za 5 novembar početak suđenja žalbe u predmetu fiktivnih zapošljavanja u kojem predsednik Poslaničkog doma i lider Socijal Demokratske Stranke, Livju Dragnea je osuđen na prvostepenom sudu na 3 i po godina zatvora. Nacionalna antikorupcijska direkcija optužuje Livjua Dragnea da dok je bio predsednik Županskog saveta Teleorman, na jug zemlje naložio je fiktivno zapošljavanje dve članice njegove stranke u Direkciju za socijalnu asistenciju i zaštitu dece. Ove su primile plate iz javnog novca jako su isključivo radile za Socijal Demokratsku Stranku. Livju Dragnea izjašnjava se da nije kriv za ni jedno krivičnog delo. 2016 godine on je osuđen na 2 godine uslovne kazne za pokušaj izborne krađe. Portiv Livjua Dragnea prošle nedelje je pokrenuta istraga u još 2 predmeta kao posledica izveštaja Evropskog ureda za borbu protiv prevara.