Category: Aktuelnosti

Predsednik Rumunije, Trajan Basesku, potpisao je zakon o državnom budžetu Rumunije za 2014. godinu i on je objavljen već u Službenom listu. Šef države je potpisao zakon nakon što je vlada prihvatila da odloži za tri meseca dodatnu akcizu na gorivo. U skladu sa dogovorom sa Medjunarodnim Monetarnim Fondom, akciza je trebala da stupi na snagu 1. januara. Šef države je izrazio uverenje da se ova akciza može u potpunosti zaobići: «Postoje veliki resursi kako se ne bi uvodio ovaj varvarski porez. Moj cilj nije bila konfrontacija, već ispravljanje jedne greške u pregovorima sa Fondom i Evropskom unijom. Po meni, vlada, Fond i Komisija su pogrešili uvodeći ovu nepotrebnu taksu na gorivo.» Prethodno je predsednik Basesku rekao da će potpisati budžet za 2014. godinu ako se odustane od akcize i da će potpisati i memorandum sa MMF-om. Ako su predstavnici Socijal-demokratske partije (PSD) na vlasti pozdravili potpisivanje zakona o budžetu, demokrat-liberali iz opozicije imaju kritični odnos. Prvi podpredsednik Demokrat-liberalne partije (PDL), Katalin Predoju, je izjavio: «Ovaj budžet je smanjio investicije. Budžet se bazira na iluzornim prihodima i obuhvata totalnu nemoć parlamentarne većine od 70 odsto.» Budžet Rumunije predvidja ekonomski rast od 2,2 odsto, stopu inflacije od 2,4 odsto i devizni kurs od 4,45 leja za jedan evro.

Nakon što je pokušaj izmene Krivičnog zakona izazvao ogromni skandal i teške optužbe na račun parlamentarca, rumunski poslanici su vratili ove nedelje na ponovno razmatranje Pravnoj komisiji drugi kontroverzni nacrt zakona o amnestiji i pomilovanju. Zakon je bio samo izgovor za nove rasprave izmedju kopredsednika Socijal-liberalne unije (USL). Premijer Viktor Ponta kaže da, iako javno Krin Antonesku odbacuje amnestiju, ovaj mu je iza kulisa tražio da vlada usvoji nacrt hitne uredbe u ovom smislu. Sa svoje strane Antonesku je upozorio da, ako se nastave razmena ovakvih replika, postoji rizik od rascepa Alijanse posle Nove godine. Ove nedelje, takodje, rumunski poslanici su usvojili nacrt novog zakona o javno- privatnom partnerstvu. Ministar velikih projekata, Dan Šova, tvrdi da će novi zakon omogućiti vlastima da se bave sa više projekata istovremeno sopstvenim sredstvima i da neće morati da čekaju pare iz državnog budžeta. Dokument predvidja da, ako privatni partner neće ispuniti obaveze, može biti zamenjen bez otvaranja novog tendera. Opozicija tvrdi da će zakon omogućiti potpisivanje netransparentnih ugovora i traži da se nacrt zakona vrati Komisiji na ponovno razmatranje.

Liberal Džidžel Sorinel Štirbu novi je ministar kulture: «Uveren sam da poznajem dobro ovo ministarstvo i da je ministarstvu potreban dobar menadžer i osoba koja poznaje što se dešava u ovom ministarstvu. Zadatak neće biti lak, ali sam uveren da ću ispuniti svoje obaveze.» Džidžel Sorinel Štirbu nasledio je na ovoj dužnosti Danijela Barbua, koji je podneo ostavku nakon izjave da se za bolesne od SIDE izdvajaju veća finansijska sredstva nego za kulturu. Sa druge strane, senator Socijal-demokratske partije (PSD), Toni Grebla, novi je član Ustavnog suda Rumunije. Prethodni predlog Socijal-demokratske partije na ovoj dužnosti bio je Lučijan Bolkaš, optužen za antisemitizam, koji se povukao iz trke posle brojnih reakcija na njegovu kandidaturu. Toni Grebla dolazi na upražnjeno mesto posle odlaska Julije Motok, koju je Rumunija imenovala za Evropski sud za ljudska prava.

Rumunska vojska, u narednoj godini u misijama i inostranim operacijama, učestvuje sa 1311 vojnika, za 725 manje u odnosu na 2013. godinu. Sa svoje strane, Ministarstvo unutrašnjih poslova učestvovaće u misijama Evropske unije, NATO ili OEBS-a sa 790 policajaca, za 300 više nego tekuće godine. Plan o upućivanju rumunskih vojnika u misijama i operacijama van teritorije države usvojen je ove nedelje na sednici Vrhovnog saveta odbrane zemlje.

Počev od ponedeljka, u Temišvaru- iskri antikomunističke revolucije i u drugim gradovima Rumunije, održavaju se svećanosti povodom Rumunske revolucije 1989. godine. Podsećamo da je 16. decembra 1989., u Temišvaru, gradu koji je četiri dana kasnije postao prvi rumunski grad slobodan od komunizma, izbila narodna pobuna koja se brzo širila celom Rumunijom.

Izmene Krivičnog zakona izazvale su ove nedelje pravu buru na rumunskoj političkoj sceni. Kritike su počele nakon što su izmene odobrene u Parlamentom kojim dominiraju socijal-liberali (USL). Jedna novina je ta da šef države i parlamentarci neće više biti svrstani u kategoriju javnih funkcionera, i, prema tome, neće više moći da budu anketirani ili sankcionisani zbog nedela vezanih za korupciju, kao što su zloupotreba političkog uticaja, uzimanje mita ili zbog sukoba interesa. Izmene Krivičnog zakona usvojene u Poslaničkom domu su dramatične i teško ugrožavaju desetogodišnji rad i aktivnost antikorupcijskih ustanova, poput Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije i Nacionalne agencije za integritet- upozorio je predsednik Trajan Basesku. Nacionalna direkcija za borbu protiv korupcije je, sa svoje strane, ukazala da parlamentarci protiv kojih je pokrenuta krivična istraga za nedela korupcije mogli bi da budu pomireni, dok oni koji su u zatvoru oslobodjeni. Visoki kasacioni sud obratio se Ustavnom sudu zbog istih izmena Krivičnog zakona, usled kojih bi neke osobe mogle se smatrati iznad zakona i neće biti sankcionisane za nedela korupcije, što nije u skladu sa funkcionisanjem pravne države. Demokrat- liberali (PDL) iz opozicije podneli su žalbu na član kojim su se, po njihovim rečima, parlamentarci pozicije zaštitili od sukoba interesa i drugu na izmene kojim su se isti parlamentarci zaštitili od definicije javnih funkcionera. Zabrinute nedavnim izmenama bile su i ambasade Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Nemačke i Holandije. Stav Evropske komisije prema amandmanima na Krivični zakon Rumunije objaviće i izveštaj Mehanizma saradnje i provere, u januaru 2014. godine, precizirao je port parol Mark Grej. On je još rekao da bilo koji zvaničnici moraju podleći zakonima o korupciji i sukobu interesa.

Saopštenje rumunske vlade o povećanju akcize na gorivo za 0,07 evra izazvalo je nezadovoljstvo autoprevoznika koji su ove nedelje stupili u štrajk. Oni traže, izmedju ostalog, smanjenje iznosa veoma visokih novčanih kazni i eliminisanje taksi za ulazak u gradove, i tvrde da bi akciza od 0,07 evra na gorivo mogla ići na uštrb domaćih operatera i u korist stranih. Premijer Viktor Ponta je predložio da povećana akciza bude primenjena samo za benzin, a za dizel odložena za tri meseca. Predsednik Trajan Basesku naglašava da državni budžet ne treba da predvidi dodatno povećanje akciza na gorivo.

Predsednik CEC Banke (Nacionalna Štedionica), koja se nalazi u portfelju rumunske države, Radu Gecea i ministar finansija, Danijel Kicoju, pozvani su na saslušanje u Komisiju senata za budžet i finansije. Komisija istražuje menadžersku aktivnost banke, nakon što je jedna od kćeri šefa države uzela pozajmicu veću od milion evra da bi nabavila obradivo zemljište. Sumnje vezane za ovu pozajmicu pojavile su se nakon što je ministar finansija izjavio da bi šef države intervenisao kako bi sadašnji predsednik CEC banke ostao na funkciji.

Guverner narodne banke Rumunije, Mugur Isaresku, tvrdio je u sredu da Rumuniji je potrebno još deset godina da bi dostigla nivo od 60 odsto prosečnog bruto društvenog proizvoda Evropske unije po stanovnika. On je precizirao da će na kraju ovog perioda, odnosno od 2021. do 2023. godine, biti političko zatišje, bez izbora, koje je preporučeno za usvajanje jedinstvene evropske monete. Prema kalendaru koji je utvrdjen povodom ulaska Rumunije u Evropsku uniju, 2007., trebalo bi da naša zemlja pristupi evro-zoni 2015. godine, ali, posle izbijanja finansijske krize 2008., odustalo se od ovog cilja.

Parlament Rumunije usvojio je posle samo jedan dan I po državni budžet i budžet socijalnog osiguranja za 2014. godinu. Državni budžet predvidja ekonomski rast od 2,2%, godišnju stopu inflacije od 2,4% i srednji kurs od 4,45 leja za evro. Premijer Viktor Ponta je izjavio da se u budžetu ne predvidjaju smanjenja fondova za nijednu društvenu kategoriju, već naprotiv povećanje minimalne plate u privredi u dve etape do visine od oko 200 evra, povećanje penzija za oko 4% i ličnih dohodaka profesora pripravnika za 10%. Predsednik vlade levog centra je dodao da će se iz budžeta za narednu godinu za infrastrukturne projekte izdvojiti 8,8 miliardi evra. Porezi će se povećati posebno posle uvodjenja akcize na gorivo za 0,07 evra po litru. Ova mera, koju vlada želi da sprovede od 1. januara da bi povećala budžetske prihode, izazvala je burne reakcije. Opozicija tvrdi da je budžet štetan po privredu i životni standard stanovništva, a predsednik Trajan Basesku da neće potpisati zakon o državnom budžetu zbog akcize na gorivo. Po njemu ova mera je u suprotnosti sa interesima Rumunije i privrednim oporavkom, jer će izazvati povećanje stope inflacije i rizika od stečaja mnogih kompanija. Predsednik je naglasio da će budžet vratiti Parlamentu na ponovno razmatranje i usvajanje i da će se, ukoliko ustanovi da sadrži i odredbe suprotne Ustavu, obratiti za ocenu ustavnosti zakona.

Predednik Rumunije Trajan Basesku saopštio je da odbija da potpiše Memorandum dogovoren sa MMF-om, EK i SB. Razlog je, takodje, akciza na gorivo. Predsednik je precizirao da Rumunija ne zavisi od novca od Fonda i da želi da se prilikom sledećeg dolaska delegacije Fonda u Bukurešt u januaru ponovo razgovara o ovom porezu. Viktor Ponta je oštro napao predsednika države koga optužuje za neodgovornost. Premijer je pokušao ponovo da razgovara sa predsednikom o akcizi, ali su oboijca ostali na ranijim pozicijama. Predsednik insistira na činjenici da se novac prikupljen od akcije na gorivo može zloupotrebiti u izborne svrhe. On je precizirao da ima konkretne predloge kako budžetski deficit može ostati u dogovorenom okviru sa medjunarodnim kreditorima bez povećanja akcize. Premijer tvrdi da će se sredstva prikupljena od akcije koristiti za razvoj drumske infrastructure.

Ustavni sud Republike Moldavije priznao je u četvrtak rumunski jezik za zvanični jezik ove države. U obrazloženju Sud ističe da tekst Deklaracije o nezavisnosti R. Moldavije, koji predvidja da je državni jezik rumunski ima pravo prednosti nad Ustavom iz 1994. godine, u kojem piše da je zvanični jezik moldavski. Sovjetski savez, ali i zagovornici, moldavske struje, čak i posle raspada sovjetske države, promovisali su sintagmu moldavskog jezika. U Bukureštu, predsednik Rumunije Trajan Basesku je okvalifikovao odluku Ustavnog suda pravednim činom prema istoriji kojim se stavlja tačku na pokušaje mistifikacije pojedinih kulturnih i istorijskih istina. Premijer Viktor Ponta je pozdravio odluku okalifikujući je istorijskom.

Rumunija i Bugarska su u četvrtak u Briselu, na skupu Saveta za unutrašnje poslove i pravosudje, objavili političku deklaraciju u kojoj izražavaju razočarenje nemogućnošću donošenja odluke o prijemu u Šengensku zonu, uz napomenu da ne postoji nijedan pravni ili konkretni razlog za novo odlaganje. Bukurešt i Sofija su ponovili da ispunjavaju sve tehničke uslove za ulazak u Šengen. Ministri unutrašnjih poslova i pravosudja članica Evropske unije nisu utvrdili datum za prijem pomenutih država. Nemačka, Holandija, Francuska i Velika Britanija izrazile su neslaganje sa otvaranjem šengenskog prostora za Rumune I Bugare strahujući da Rumunija i Bugarska mogu da postanu resurs za teško kontrolisane migracione tokove.

Iako nije članica Šengena, Rumunija spada u grupu od 19. država koje učestvuju u novom evropskom sistemu nadzora spoljnih granica (EUROSUR), koji je postao operativan 2. decembra tekuće godine. Cilj EUROSUR-a je efikasnija detekcija, sprečavanje i suzbijanje nelegalne imigracije i transnacionalnog kriminala. EUROSUR se uvodi u više etapa, od 2. decembra u 18 država članica na spoljnim granicama Evropske unije i u Norveškoj, članici Šengena. Ostalih 11 država članica Evropske unije i Šengena priključiće se EUROSUR-u 1. decembra 2014. godine.

Republika Moldavija potpisala je u Vilnjusu sporazum o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom. Samit Istočnog partnerstva ostao je u senci odluke Ukrajine da ne potpiše pomenute dokumente. Ovom prilikom, premijer Republike Moldavije, Jurije Leanka, je izjavio da parafiranje sporazuma simbolizuje obostrano poverenje Kišinjeva i Evropske unije i izrazio nadu da će Republika Moldavija postati sastavni deo komunitarnog prostora. Tehnički, parafiranje sporazuma Moldavije i Gruzije sa Evropskom unijom obeležava završetak prve etape angažmana o pristupanju Evropskoj uniji. Uoči samita, Evropska komisija je usvojila predlog o eliminisanju ulaznih viza za Evropsku uniju za drzavljane Republike Modavije, vlasnike biometrickih pasosa. Odluka je naisla na pozitivnu ocenu evropske komesarke za unutrasnje poslove, Sesilije Malstrom, i ministra za prosirenje i politiku susedstva, Stefana Filea, koji je pozdravio reforme proevropskih vlasti u Kisinjevu. Predlog Evropske komisije razmotrice Evropski parlament i Savet Evropske unije. Priblizavanje bivse sovjetske republike Evropskoj uniji ima doslednu podrsku susedne Rumunije, zemlje koja je u poslednjim godinama bila glavni zagovornik proevropskih teznji Republike Moldavije i politicki sponzor najsiromasnije drzave kontinenta.

Premijer Kine, Li Kecijang, posetio je ove nedelje Bukurest. Poseta je posvecena produbljavanju bilateralnih politickih odnosa i valorizaciji poslovnog potencijala Rumunije i regiona. Li Kecijang je razgovarao sa sefom rumunske drzave, Trajanom Baseskuom, koji je dao uveravanja da Rumunija ima puno otvaranja za kineske investicije u Srednjoj i Istocnoj Evropi. Bukurest ima sansu da postane vazan ekonomski partner Pekinga u okviru Evropske unije, izjavio je rumunski premijer Viktor Ponta. Ovu ideju deli i premijer Li, koji je za govornicom parlamenta izjavio da je Rumunija vazna poluga u saradnji Kine sa Istocnom Evropom i Evropskom Unijom. Povodom posete predsednika kineske vlade, koji je predvodio brojnu vladinu delegaciju i poslovne ljude, Rumunija i Kina su potpisale set ugovora, posebno u oblastima energije. U Bukurestu, visoki kineski zvanicnik je ucestvovao na skupu premijera zemalja Srednje i Istocne Evrope na veoma vaznom ekonomskom forumu.

Rezultate rumunskog pravosudja analizirali su eksperti Evropske komisije u Bukurestu. Najvaznija tacka na agendi evropskih eksperata bio je susret sa ministrom pravosudja Robertom Kazancukom. Razgovori u kojima su ucestvovali sefovi najvaznijih instanci usredsredili su se na buducu razvojnu strategiju pravosudja, nezavisnosti sudstva, sprovodjenje novih zakona i integritet pravobranilaca. Sledeci izvestaj, Evropska komisija objavice pocetkom naredne godine. Evropska komisija prati rezultate rumunskog pravosudja od integracije zemlje u Evropsku uniju, 2007. godine.

Evropska komisija navodi da je slobodno kretanje osoba unutar Evropske unije neosporna cinjenica i kritikovala predloge britanskog premijera Dejvida Kamerona o izmeni zakona u oblast slobodnog protoka radne snage. Predsednik Evropske komisije, Zoze Manuel Baroso, upozorio je da se u dosijeu o produzavanju restrikcija za Rumune i Bugare koji, posle 1. januara 2014. godine zele da rade na britanskom trzistu rada, osporava jedan od osnovnih principa Evropske unije. Dejvid Kameron ima prekomernu rekaciju i, pored toga, iskrivljuje realnost, izjavio je u intervjuu za BBC, evropski komesar za rad, Laslo Andor. Reakcije evropskih zvanicnika usledile su u vreme kada britanska vlada zeli da produzi restrikcije za Rumune i Bugare i da uvede ostrije procedure za dodeljivanje povlastica imigrantima. Posle pristupanja Rumunije i Bugarske Evropskoj uniji, radnici iz pomenutih drzava izlozeni su pojedinim restrikcijama na trzistu rada i to u vise drzava Evropske unije, ali, u skladu sa evropskim zakonima, ove restrikcije ce se ukinuti na kraju ove godine. Produzavanje restrikcija je tema zustrih rasprava u Velikoj Britaniji.

Rumunski predstavnici u evropskim kupovima, sampion Steaua Bukurest i vicesampion Pandurii Targu Ziu, nisu uspeli da se plasiraju u narednim kolima Lige sampiona i Lige Evrope. Steaua je na domacem terenu igrala nereseno 0-0 sa nemackim Salkeom 04 u pretposlednjoj utakmici Lige Sampiona. Sa samo tri osvojena boda, Steaua zauzima poslednje mesto u grupi. U Ligi Evrope, Pandurii su u gostima izgubili od Dnjepropetrovska sa 1-4. Rumunski tim osvojio je samo jedan bod u grupi.

(Autor: Florentin Kapitanesku. Prevod: Mirča Mihaj)

Vlada u Bukureštu preuzela je pred Parlamentom ogdgovornost za nacrt zakona o decentralizaciji. Zdravstvo, poljoprivreda, čovekova sredina i kultura, omladina i sport i turizam podležu decentralizaciji. U skladu na nacrtom, institucije koje su sada pod direktnom upravom ili su finansirane od strane centralnih vlasti prelaze u nadležnost županijskij i lokalnih vlasti. Policija i agencije za socijalnu pomoć, kinodvorane i luke ostavće u nadleznost centralnih vlasti. Demokratsko-liberalna opozicija saopštila je da će tražiti ocenu ustavnosti nacrta.

Parlamentarne komisije nastavljaju razmatranje nacrta budžeta za 2014. godinu i podnetih amandmana. Državni budzet predvidja privredni rast od 2,2 % i deficit od 2,2 %. Opozicija i sindikati imaju ozbiljne primedbe na nacrt budžeta. Zdravstveni radnici su nezadovoljni i nastavljaju pregovore sa predstavnicima Ministarstva zdravlja, u pokušaju da izbegnu generalni štrajk na neodredjeno vreme. Glavni zahtevi zdravstvenih radnika su izdvajanje najmanje 6% bruto nacionalnog proizvoda za zdravstvo, usvajanje zakona o ličnim dohodcima zdravstvenih radnika i bolje uslove rada. I sindikati prosvetnih radnika traže da se za obrazovanje izdvoji najmanje 6% bruto nacionalnog prizvoda. Sindikati prikupljaju potpise za generalni đtrajk na proleće i blokadu školske godine. Parlament Rumunije želi da usvoji budžet u decembru, ali predsednik Trajan Basesku upozorava da neće potpisati zakon o budžetu ako vlast neće odustati od nove takse na gorivo.

Evropski parlament je u sredu usvojio budžet EU za 2014-2020. godinu. Najveće fondove, 2/3 ukupnih fondova, izdvojiće se za poljoprivredu i kohezionu politiku za defavorizovane zone. Iz budžeta za ovu namenu Rumuniji je namenjeno 7,25 miliardi evra. Parlament u Briselu usvojio je i novu Zajedničku poljoprivrednu politiku, koja će se bazirati na zaštiti sredine, pravedniju podelu evropskih fondova i veće fondove za male farmere, ali i na oštrije kazne za nepoštovanje mera ekologizacije. Parlament je doneo odluku i o primeni pravila’’N+3’’ za Rumuniju i Slovačku. Bukurešt će na raspolaganje imati godinu dana da potroši evropske fondove za 2011. i 2012. godinu. Prema rečima resornog ministra Eudjena Teodorovića zahvaljujući ovoj odluci Rumunija neće izgubiti 2 miliarde evra.

Rumunski senat odbio je vladin nacrt zakona o eksploataciji rudnika Rošija Montana, nakon što je specijalna parlamentarna komisija dala negativan odgovor. Protiv eksploatacije zlata pomoću cijanida već više meseci demonstriraju ekološke organizacije i stanovnici. Kanadska firma Gold korporejšn tvrdi medjutim da je eksploatacija sigurna sa ekoloske tačke i da donosi velike koristi rumunskoj privredi.

Šef rumunske diplomatije Titus Korlacean boravio je u zvaničnoj poseti R. Moldaviji tokom koje je razgovarao sa premijerom Jurijem Leankom i predsednikom Nikolajem Timoftijem. Razgovori su se usresredili na bilateralnu saradnju, posebno u oblastima energetike, infrastructure, vaspitanja, hitne lekarske pomoći kao i na konkretne mere podrške evropskog puta Kisinjeva. Rumunski zvaničnik je pozdravio napore vlade u Kišinjevu na planu liberalizacije viznog režima Evropske unije za moldavske državljane. Izveštaj Evropske komisije i nedavni zaključci o eliminisanju viza bili su pozitivni, ali konačna odluka doneće se na nivou Saveta i Evropskog parlamenta.Titus Korlacean boravio je u Kišinjevu uoči Samita istočnog partnerstva u Viljnusu 28-29 novembra, kada će R. Moldavija parafirati sporazume o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa EU.

Fudbalska reprezentacija Rumunije nije uspela da se plasira na završni turnir Svetskog kupa u Brazilu. U baražu rumunski fudbaleri izgubili su prvi susret u gostina od Grčke sa 1-3 a na domaćem terenu postigli samo nerešen rezultat 1-1. Rumunska reprezentacija kvalifikovala se poslednji put na završni turnir Svetskog kupa u Francuskoj 1998. godine, kada je stigla u osminu finala.

Vlada u Bukurestu usvojila je nacrt budžeta za narednu godinu koji će biti dostavljen Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Nacrt budžeta predvidja ekonomski rast od 2,2% i stopu inflacije od 2,4%. Od 230 miliardi leja ( oko 50 miliardi evra) više od polovine spada na plate, penzije i socijalnu pomoć. Za investicije izdvojiče se 6% bruto nacionalnohg proizvoda. Budžet predvidja i sredstva za povećanje penzija za 3,76%, povećanje minimalne plate u privredi na 900 leja ( 200 evra) i mesečne sptipendije za lekare i farmaceute stažiste od 150 evra. Obrazovanju je namenjeno dodatnih 300 miliona evra za finalizaciju započetih radova na školskoj infrastrukturi. Za 10% povećaće se i plate profesora stažista i univezitetskih asistenata. Opozicija optužuje vladu da je napravila budžet ekonomske involucije, koji će pogoršati poslovnu atmosferu, a Rumunima isprazniti džepove. Premijer Viktor Ponta je pozvao partnere iz vladajuće koalicije da budu solidarni sa donetim odlukama, kako bi se ispunile obaveze preuzete prema medjunarodnim kreditorima.

Vlada Rumunije usvojila je ove nedelje i nacrt zakona o decentralizaciji, za koji će pred Parlamentom preuzeti odgovornost. Pod lokalnom administracijom posle decentralizacije spadaju zdravstvo, poljoprivreda, sredina, kultura i omladina i sport. Podpredsednik vlade Liviju Dragnea je naglasio da ovaj proces ne iziskuje dodatne troškove:’’ Ovim procesom decentralizacije oko 14 000 ljudi će raditi u decentralizovanim institucijama. Ljudi koji su do sada radili u institucijama podredjenim ministarstvima prelaze sa svim pravilima pod nadležnost lokalnih vlasti.’’

Liviu Dragnea je precizirao da Policija i agencije za socijalne usluge ne podležu pod nacrt decentralizacije.

Akcije kompanije Romgaz- najvećeg prioizvodjača i snabdevača prirodnim gasom u Rumuniji- listirane su ove nedelje prvi put simultano na berzama u Londonu i Bukureštu. Ovom dogadjaju prisustvovao je u Londonu i premijer Rumunije Viktor Ponta, koji je izrazio nadu da će se i druge rumunske kompanije uskoro listirati na medjuarodnim berzama. On je dodao:’’ Posle ovog uspeha, nadam se da ćemo dogodine ovde doći sa Hidroelektrikom, Elektrikom i drugim rumunskim kompanijama. Nadam se da je za inostrane investitore važno da je Rumunije otvorena prema svetu i da smo spremni da iskoristimo do sada neiskorišćeni potencijal.

Nacrt zakona o eksploataciji zlata pomoću cijanida u rudniku Rošija Montana biće predat Parlamentu na razmatranje posle negativne ocene Specijalne parlamentarne komisije. Pripremiće se novi zakon koji će predvideti opšte uslove za eksploataciju rudnika u Rumuniji. Uprkos odbijanju projekta, kompanija Rošija Montana Gold Korporejšn okvalifikovala je pozitivno izveštaj komisije i izrazila nadu da će se nove odredbe iz ove oblasti usvojiti veoma brzo. Parlamentarna komisija osnovana je posle masovnih uličnih protesta ekoloških militanatra koji su upozorili na štetne efekte tehnologije kja koristi cijanid.

Nekoliko hiljada studenata izašlo je na ulice univerzitetskih gradova zavtevajući izdvajanje 6% bruto nacionalnog proizvoda za obrazovanje, povećanje subvencija za smeštaj u studenskim domovima za 30% i povećanje fondova za stipendije. Studenti ističu da su univerziteti prinudjeni, zbog podfinansiranja, da povećaju takse i da komasiraju grupe i fakultete. Mnogi profesori i učenici podržavaju studenstske zahteve. Nezadovoljni su i radnici zdravstva. U saopstenju Sindikalne federacija SANITAS navodi da će 25. novrembra organizovati štrajk upozorenje, a 28. novembra generalni štrajk na neodredjeno vreme. Sindikati traže da se iz bruto društvenog proizvoda izdvoji 6% za zdravstvo, da se donese adekvatan zakon o ydravstvu izahtevaju ostavku resornog ministra Eudjena Nikolaeskua.

Nacionalni dom zdravstvenog osiguranja tvrdi da će budžet za 2014. omogučiti efikasno funkcionisanje sistema i poboljšati kvalitet zdravstvenih usluga.

Rumunija je ispoštovala predvidjeni budžetski deficit i smanjila stopu inflacije ispod predvidjanja- saopštila je šefica delegacija MMF-a Andrea Šekter posle prve revizije novog stend baj aranžmana iz predostrožnosti. Prema oceni zvaničnice Fonda, postignuti su pozitivni rezultati u procesu privlačenja evropskih fondova i strukturnim reformama, odnosno reformi zdravstva, liberalizaciji cene energije i jačanju menadjmenta javnih finansija. Solidna poljoprivredna proizvodnja i dobri izvozni rezultati poboljšali su prognoze MMF-a o ekonomskom rastu Rumunije sa 2% na 2,2% ove godine i ulivaju nade u veći rast za 2014. Inače, i u predvidjanima Evropske komisije koja su obelodanjena ove nedelje, ukazuje se da će Rumunija biti treća članica EU, posle Letonije i Litvanije, koja će obeležiti ekonomski rast. Što se procesa privatizacije tiče, postoje pozitivni i negaticni elementi. Javna ponuda za prodaju 15% akcija Romgaza bila je uspešna, po oceni Fonda, i predstavlja orijentir za državna preduzeća i rumunsko tržište kapitala. Na suprotnom polu je neuspeh privatizacije Železničkog teretnog saobraćaja. U ovom slučaju vlada u Bukureštu je preuzela obavezu da restrukturira ovo preduzeće i nastavi proces privatizacije. Slabe strane su po oceni Fonda unutrašnja potraznja i buždetski prihodi ispod predvidjenja.

Za budžet Rumunije, za koga je Vlada iz Bukurešta izradila nacrt, potrebna su dodatna sredstva imajući u vidu da će 2014. biti godina sa dodatnim tročkovima: povećanje minimalne plate, povećanje penzija i eventualno smnajenje za pet porcentualnih bodova socijalnih osiguranja. Tako da, najmanje u prvoj fazi, sledeće godine će se povečati dug koji se otplačuje u odredjenom roku, biće uvodjeni novi porezi i za odredjene nepokretnosti i poskupeće naftni proizvodi. i pored bojaznosti koju izražavaju predstavnici ekonomske klime da će povećanje cene nafte i naftnih proizvoda dovesti do poskupljenja svih proiyvoda, Nacionalna banka Rumunije procenjuje da će povečane takse koje su najvljene za sledeću godinu imati ograničeni efekat na inflaciju i da će se inflacija povećati za samo 0,2%. U četvrtak je Nacionalna banka Rumunije revidirala u opadanju inflaciju za ovu godinu: sa 3,1 na 1,8%. Za 2014. Nacionalna banka Rumunije predvidja smanjenje sa 3,1 na 3%.

Protestni miting i marš. Nezadovoljni fonfodivima koji us izdvojeni za obrazovanje prosvetni radnici su ove nedelje iyačli na ulici da bi tražili da se 2014. izdvoji najmanje 6% od Bruto Društvenog Proizvoda I povećanje sredstava za potrebe personala. Istovremeno demonstranti su tražili izmene Zakona o obrazovanju. Prosvetni radniic daju za primer prosek koji je zabeležen na nivou EU od 5,2% od Bruto drušvenog Proizvoda. Pored toga, u skladu sa studijom Evropske komisije, ekonomska kriza uticala je ne primanja prosvetnih radnika iz Evropske unije. U Rumuniji, primanja prosvetnih radnika su dosta ispod proseka , samo profesori srednjih škola iz Bugarske primaju manje plate od profesora u Rumuniji. Prema istoj studiji, u odnosu na BDP po stanovniku, Rumunija ima niske plate za profesore početnike. Ovo nije prvi put da prosvetni radnici izlaze na ulici da bi izrazili svoja nezadovoljstva koja se uglavnom odnose na loše finansiranje sistema. Ovog puta prosvetni radnici su pretili da će pribegavati ekstremnim merama, možda čak i opštem štrajku.

Manifestacije povodom obeležavanja 85. godina osnjivanja Radija Romania, nastavljene su i ove nedelje. U ponedeljak, u sedištu Nacionalne banke Rumunije predstavljena je medalja povodom 85. godina Rumunskog radiodifuznog društva, filatelijski album, Zlatna fonoteka Rumunije i album Univerzum Radio Romania , yajendom sa CD-om na kome su snimljeni glasovi najpoynatijih rumunskih ličnosti. Radio Romania I Nacionalna banka Rumunije imaju dugotrajne odnose — kayao je guverner Nacionalne Banke Rumunije, Mugur Isaresku koji je uputio sledeću poruku “ javni radio je nacionalno dobro koje treba da ostaje u vlasništvu države”.

Simona Halep, koja je 2013. osvojila šest titula — je najuspešniji sportista ove godine — izjavio je Nikolaje Banićoju, ministar omladine i sporta, nakon uspeha koji je Halepova imala u Bugraskoj. Ona je pobedila na Turniru Šampiona u Bugarskoj i plasirala se na 11 mesto WTA, nakon što se 2012 plasirala na 47. mestu. To je nateralo poynatog rumunskog tenisera Ilija Nastasea da konstatuje da turniri na kojima je Simona Halepo pobedila predstavljaju pravi uspeh. ,,Za sada, Simona Halep samo igra odlično tennis” — rekao je i Jon Cirijak. ,,Nije osvojila ni Wimbeldon, ni Roland Garros, ni US Open. Da li će pobediti? Moguće je, čak štaviše i verovatno”, u slučaju da će se i dalje koncentrisati na sportsku aktivnost kao i ove godine.

(Autor: Roxana Vasile)

Vlada Rumunije je usvojila drugi i poslednji rebalans budžeta za ovu godinu, koji je bio negativan. Negativan budžet su nametnuli niži prihodi u budžetu i povećanje troškova. I pored toga što će se smanjiti budžet brojnih institucija, premijer Viktor Ponta je garantovao da rebalans budžeta neće uticati na povećanje penzija, ličnih dohodaka i socijalne pomoći. Ministar finansija, Danijel Kicoju, objasnio je da za period jul-septembar nije postiognut cilj kada je reč o prikupljanju prihoda, ali se nada da će Fiskalna Administracija biti efikasnija nakon reorganizacije na regionalnom i teritorialnom nivou. Počev od novembra meseca preuzeće svoje nadležnosti Direkcija za borbu protiv korupcije čija će uloga biti suzbijanje utaje poreza. IVlada je takođe objavila da u cilju pokrivanja jaza između prihoda i rashoda, ima u vidu i proširenje poreske osnovice .

Sindikalisti iz obrazovnog sistema organizovali su od ponedeljka do srede štrajk upozorenja. Oni su tražili od vlade najmanje 6% od bruto društvenog proizvoda za ovaj sektor u 2014, izmene Zakona o obrazovanju i Zakona o platama na osnovu kojeg će se plate profesora pripravnika povečati za 50%, a plate ostalih profesora za 15%. Sindikalisti su za 6. novembar najavili veliki protest, kome će uslediti protesni marš. U sredu sindikalna federacija Kartel Alfa protestvovala je ispred sedišta Vlade. Glavna nezadovoljstva odnose se na sadašnji zakon o radu, minilamnu platu i nedostatak sveobuhvatnog dijaloga izmedju sindikata i državnih vlasti. Sindikalna federacija Cartel Alfa najavila je da će organizovati proteste svake nedelje do kraja godine.

U ponedeljak su počeli radovi na vojnoj bazi u Deveselu gde će biti postavljena komponenta američkog raketnog štita u Evropi, koji je sastavni deo raketnog odbrambenog sistema NATO. Na ceremoniji na kojoj su učestvovali visoki rumunski i američki zvaničnici i predstavnici Alijanse, predsednik Trajan Basesku je naglasio da Rumunija ulazi u klub država članica NATO-a koje će obezbediti jedno od najsavršenijih rešenja za zaštitu evropskih državljana i američkih državljana protiv relane pretnje koju predstavljaju napadi sa balističkim raketama. Raketni presretači koji će biti instalirani u vojnoj bazi u Deveselu sastavni su deo opširnijeg sistema koji uključuje dodatne instalacije u dve zemlje članice NATO, u Poljskoj i Turskoj. Njihovo postavljenje će koštati oko 400 miliona dolara, sredstva koja skoro u potpunosti dodeljuje Pentagon. Rumunija je prihvatila postavljenje pojedinih komponenti antiraketnog štita u Evropi na njenoj teritoriji u skladu sa sporazumom koji je potpisan septmebra 2011. U vojnoj bazi u Deveselu koja će postati operativna 2015. godine biće rasporedjeno 200 američkih vojnika i tehničara.

Ustavni sud Rumunije odlučio je u utorak da je Hitna Uredba Vlade o Zakonu o insolventnosti nije u skladu sa ustavom. Sudije su konstatovale da nisu poštovane odredbe fundamentalnog zakona, u smislu da nije opravdana hitnost usvajanja ovog zakona I da Vlada ne može da usvaja uredbe koje utiču na režim osnovnih državnih insitucija. Opozicija smatra da je novi zakon napad bez presedana na slobodu štampe i poslovnu klimu. Vlada, medjutim, tvrdi da normativni dokument ima namenu da suzbija utaju poreza i neplačanje doprinosa u državnom budžetu.

Strategiju za Dunav treba uključiti u svim operativnim porgramima da bi obezbedila finansijske izvore iz evropskih fondova, izjvaio je u Bukureštu, ministar inostranih poslova Titus Korlacean, na zatvaranju drugog Godišnjeg foruma Strategije za Dunav (SUERD). Evropski komesar za regionalnu politiku, Johannes Hahn, precizirao je da strategija obuhvata 400 projekata, u vrednosti od oko 49. milijardi evra, što će dovesti do ekonomskog rasta i otavranja novih radnih mesta. Na ovom forumu učestvovali su zvaničnici iz 14 država, devet država članica EU i 5 država koje nisu članice EU. SUERD je inicijativa Rumuniji i Austrije pokrenuta je aprila 2011.

U Rumuniji je jedan tužilac Tužilaštva Vrhovnog suda preventivno je pritvoren na 29 dana zbog saučesništva u predmetu o utaji poreza u vrednosti od 50 miliona evra. U predmetu koji je štampa nazvala ,,mreža mesa” pritvoreno je 16 osoba. Prema istražiteljima ovog slučaja, osumničene osobe su koordinirale mrežu u čijem su sastavu bili rumunski i arapski biznismeni, koji su razvili sveobuhvatni mehanizam za izbegavanje plaćanja poreza u državni budžet od prodaje mesa. U ovom slučaju je krivično gonjen, zbog zloupotrebe položaja, i jedan senator Socijal — demokratske stranke.

Radio Rumunija je 1.novembra proslavio 85. godišnjicu osnivanja. Ovim povodom je nacionalni radio organizovao Dan otvorenih kapija, a u raddijskoj dvorani su tokom cele protekle nedelje organizovani prikladni koncerti. Takodje, 1 novembra obeležen je i dan Orkestra radija koji je osnovan 1928. godine na predlog i pod dirigentskom palicom kompozitora Mihajla Jore. Rumunski radio je jedna od retkih rumunskih kompanija koja ima višedecenijiski kontinuitet u svom radu. Podsećamo da je ruzmunski javni radio počeo sa emitovanjem svojih emisija za inostranstvo davnih 30-tih godina.