Category: Aktuelnosti

U sasvim izuzetnoj situaciji poput ruske invazije na poluostrvo Krim, politička klasa u Bukureštu je odmah reagovala i izrazila retku solidarnost. Predsednik Trajan Basesku, lokomotiva rumunskih kritika upućenih Rusiji, osudio je amputaciju teritorije susedne Ukrajine. Šef rumunske države optužio je svog ruskog kolegu, Vladimira Putina, da ponovo crta granice u Evropi, u pokušaju obnavljanja Sovjetskog Saveza. Premijer Viktor Ponta izrazio je nadu da će Zapad imati adekvatnu reakciju na vojnu intervenciju na Krim, u uslovima u kojima, po njegovom mišljenju, postoji rizik da Rusija ne bude zadovoljna samo pripajanjem Krima. Rumunsko ministarstvo inostranih poslova ocenilo je, sa svoje strane, da pripajanje Krima može ugroziti napore uloženih zadnjih decenija za učvršćenje mira na našem kontinentu. Istovremeno, rumunska diplomatija je ponovila da pripajanjem secesionistićkog regiona Krim je nelegimitan potez, kojim su narušeni nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. Glavne dve formacije rumunske opozicije, Nacional-liberalna stranka (PNL) i Demokrat-liberalna partija (PDL) istakle su da Rumunija treba da koordinira akcije sa saveznicima iz Evropske unije i NATO. Inače, povodom samita evropskih lidera, na kojem je Rumuniju predstavio predsednik Trajan Basesku, Evropska unija je dodala nova imena na spisku ruskih zvaničnika kojima su nametnute sankcije.

Usled složenog regionalnog konteksta, predsednici Rumunije i Republike Moldabije- bivše sovjetske sa većinskim rumunofonskim stanovništvom- Trajan Basesku i Nikoae Timofti, sastali su se u Jašu, na istoku Rumunije. Basesku je izrazio razočarenje zbog činjenice da, iako je parafirala u novembru prošle godine sporazume o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom Unijom, nije još utvrdjen rok u kojem bi, zavisno od evolucije reformi, Republika Moldavija mogla postati članica komunitarnog bloka. Šef rumunske države je rekao da jasna perspektiva pristupanja Republike Moldavije i Gruzije- koja se nalazi u sličnoj situaciji- treba da bude absolutni prioritet na agendi Evropske unije. Sa druge strane, moldavski predsednik je izrazio bojaznost da pripajanje Krima nije zadovoljilo ekspansionističke ambicije Moskve, koja bi mogla imati slične pretenzije i u slučaju Transnistrije, pro-ruskog separatističkog regiona na teritoriji Republike Moldavije. S obzirom na presedan Krima, Kišinjevu su potrebne garancije bezbednosti koje bi moglo doneti pristupanje komunitarnom prostoru, rekao je Timofti. Zadnjih godina, nakon dolaska pro-evropske koalicije na vlast u Moldaviji, Rumunija je postala ko-pilot Kišinjeva na krivudavom putu ka Evropskoj Uniji, na koji je Rusija, direktno ili indirektno, stavila prepreke.

Najnoviji izveštaj Mehanizma saradnje i provere kojim Evropska komisija monitorizuje evoluciju pravosudja u Rumuniji i Bugarskoj, odobren je ove nedelje u Savetu za opšte poslove, u Briselu. Tim povodom, Savet je pozdravio pojedine zaključke januarskog izveštaja, kao što su pozitivni bilansi značajnih ključnih pravosudnih institucija poput Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije i Nacionalne agencije za integritet. Stav Saveta ima poseban značaj za Rumuniju, čije pristupanje šengenskom prostoru je i dalje uslovljeno progresima u oblasti sudstva. Medjutima, Rumunija, koja tvrdi da je u potpunosti ispunila tehničke uslove pristupanja Šengenu, osudjuje nenormalno povezivanje prijema u Šengen sa Mehanizmom saradnje i provere.

Serija hapšenja, sudjenja i kažnjavanja pojedinih nacionalnih ili lokalnih lićnosti, nastavljena je i ove nedelje u Rumuniji. Predsednik rumunske Komore za trgovinu i industriju, Mihail Vlasov, pritvoren je u dosjeuu u kojem je optužen za zloupotrebu službenog položaja. Prema tužiocima Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije, Vlasov je uhapšen dok je primio 200 hiljada evra da bi uticao na odluku Arbitražnog Suda. Pomenuta svota je bila prva tranša od ukupno milion evra, koliko bi Vlasov trebao da primi kao mito.

Rumunija ostaje zabrinuta za situaciju u Ukrajini i ulaže velike napore u okviru evropskih i evro-atlantskih struktura, kao i na bilateralnom planu za mirno rešavanje krize u susednoj državi. U okviru ovih napora odvijala se i radna poseta šefa rumunske diplomatije Titusa Koralceana Kijevu, na poziv svog ukrajinskog kolege Andrija Dešćice. Šef rumunske diplomatije, koji je vodio razgovore i sa vršiocem dužnosti predsednika Oleksandrom Turčinovim i premijerom Arsenijem Jacenjukom, izjavio je našem izveštaču iz Kijeva da Rumunija u potpunosti podržava evropske težnje Ukrajine. Kada je reč o narodnom izjašnjavanju o pripajanju Krima Rusiji, Rumunija smatra da je ova neustavna. U Bukureštu, predsednik Trajan Basesku je ponovio da Rumunija bezrezervno podržava nezavisnost, teritorijalnu celovitost i suverenitet Ukrajine.

Predsednik Trajan Basesku potpisao je zakon o zelenim sertifikatima, uz napomenu da ne želi da ga optuže za povećanje cene električne energije. Zeleni sertifikati su dokumenti koji potvrdjuju da se deo električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora. Premijer Viktor Ponta je izjavio da predsednik nije do sada potpisao zakon, jer je u njegovom interesu da podrži privatne kompanije, kako bi ove posredstvom povećanja cena što pre amortizovale investiciju u obnovljivu energiju. Prema oceni premijera, potpisivanjem ovog zakona sprečiće se povećanje cene električne energije za industriju i domaćinstva. Jer će ova privremeno zadržati na nivou od 11 odsto kvotu u ukupnoj potrošnji električne energije, za koju se dodeljuju zeleni sertifikati. U odsustvu zakona, kvota bi se povećala na 15 odsto, što bi dovelo do povećanja cene struje. Sindikati iz metalurgije, industrijske grane koja troši velike količine energije, demonstrirali su pre nekoliko dana zahtevajući potpisivanje zakona.

Tužioci su pre nekoliko dana izvršili pretres više od 100 stanova u Bukureštu i drugim rumunskim županijama, kako bi rasformirali dve kriminalne grupe koje su se bavile utajom poreza, pranjem novca, prodajom pokvarenih prehrambenih proizvoda i zloupotrebom položaja. Prema istrazi, članovi grupe su posredstvom rumunskih trgovinskih društava nabavili meso i jaja iz Holandije, Poljske, Velike Britanije i Nemačke, ne plačajući porez na dodatnu dobit. Kasnije je roba prodata dodajući ovu taksu ili na crno ispod tržišne cene. Drugi metod utaje poreza odnosi se na nabavku robe iz zemalja Evropske unije. Članovi grupe su fiktivno prodali robu fantomskim firmama iz Bugarske, Madjarske i Kipra, iako je roba prodata na domaćem tržištu. Prema procenama istražnih organa, šteta se procenjuje na oko 15 miliona evra.

Rumunsko ministarstvo unutrašnjih poslova dostavilo je šefu rumunske države potrebne dokumente za proglašenje lidera madjarske ekstremističke partije Jobik, Vone Gabora, za nepoželjnu osobu na teritoriji Rumunije- saopštio je premijer Viktor Ponta, uz napomenu da u slučaju potvrdnog odgovora predsednika, koji je istovremeno i šef Vrhovnog saveta odbrane zemlje, odluka će se odmah primeniti u delo. Inicijativa vlade u Bukureštu potekla je nakon što su u ponedeljak u Trgu Murešu nekolicina članova Jobik-a učestvovala na mitingu i ovom prilikom došli u sukob sa organima reda. Učesnici su zahtevali teritorijalnu autonomiju za takozvanu sekejsku oblast, u kojoj Madjari predstavljaju većinsko stanovništvo. Predsednik Trajan Basesku preneo je političarima iz Madjarske, koji se sada nalaze u predizbornoj kampaniji i koji će posetiti Rumuniju, da poštuju zakone i ustav zemlje, jer će u suprotnom slučaju biti proterani. Vona Gabor je na jednoj od društvenih mreža naglasio da su Trajan Basesku i Viktor Ponta dezinformisani ili igraju na antimadjarsku kartu.

Oko 300 turističkih kompanija učestvuje na Sajmu turizma u Bukureštu do 16. marta. Turističke agencije smanjile su cenu godišnjih odmora u zemlji i inostranstvu i do 50 odsto. Jedna studija pokazuje da prošle godine jedan od pet Rumuna nije bio na godišnjem odmoru, a procene za ovu godinu nagoveštavaju povećanje ovog broja. Prema rezultatima studije, 22 odsto Rumuna je prošle godine ostalo kod svojih kuća, a ove godine samo 50 odsto ispitanika je izjavilo da namerava da provede godišnji odmor u nekom turističkom odmaralištu.

Od ove srede Rumunija ima novu vladu. Predsednik Trajan Basesku i socijal-demokratski premijer Viktor Ponta, provereni politički protivnici postigli su saglasnost kojom je stavljena tačka na političku nestabilnost. Šef države je potpisao spisak imenovanih ministara, a u zamenu Viktor Ponta je preuzeo obavezu da će parlamentu dostaviti reaktualizirani program vlade posle izlaska liberala i dolaska Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) u vladu. Posle raspada Socijal-liberalne unije (USL), liberalni lider Krin Antonesku je podneo ostavku na dužnost predsednika Senata. Novu vladu sačinjavaju predstavnici Socijal-demokratske partije (PSD), Konzervativne partije (PC), Nacionalne unije za progres Rumunije (UNPR) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR). Ministri su položili zakletvu u prisustvu predsednika Trajana Baseskua. Posle svećanosti polaganja zakletve, premijer Viktor Ponta je rekao: «Ne bih želeo da stvorim nikome iluziju da je postignut mir i ne verujem da će se mir postizati do decembra, kada ćemo imati novog predsednika, svesnog da treba da bude predsednik arbitar, a ne predsednik igrač.» Premijer smatra da je predsednik Basesku prihvatio novu vladu zbog situacije u regionu, jer je Rumunija potrebna Evropskoj uniji i NATO-u kao stabilna, demokratska i ozbiljna država u složenoj situaciji izazvanoj ukrajinskom krizom.

Rumunija će učestvovati sa ekspertima u misiji Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Ukrajini. Pored toga, mogla bi da bude i sastavni deo pregovaračkog formata za rešavanje rusko-ukrajinskih tenzija, ako se donese ovakva odluka, izjavio je predsednik Trajan Basesku, na evropskom samitu u četvrtak u Briselu: «Imamo 400 hiljada ukrajinskih državljana rumunskog porekla, koji po broju predstavljaju drugu nacionalnu manjinu posle ruske. Drugi argument je taj da je Rumunija najbliža članica Evropske unije Krimu, na svega 160 hiljada morskih milja, što za jedan od 400 stotine brodova flote Ruske federacije iz Sevastopolja znači marš od najviše deset časova do rumunske granice. Sem toga, Rumunija se nalazi na svega 100 kilometara od zaledjenog sukoba u Transnistriji.» Šef rumunske diplomatije, Titus Korlacean, boraviće 10. marta u Ukrajini gde će sa vlastima u Kijevu razgovarati o ukidanju zakona o regionalnim i manjinskim jezicima. Bukurešt traži povratak na zakon koji je predvideo upotrebu jezika nacionalnih manjina koji je neophodan za očuvanje rumunskog identiteta.

Uprkos ekonomskoj krizi, poslovni rezultati Fabrike automobila Dačija Reno su veoma dobri. U januaru postignuto je najveće povećanje broja prodatih vozila u Evropskoj uniji. Prošle godine, registrovano je 294 hiljade automobila Dačija u 28 evropskih zemalja, što predstavlja povećanje za 22,8 odsto u odnosu na 2012 godinu. Ali, uprkos ovim rezultatima, radnici Dačije odlučili su da demonstriraju protiv infrastrukturne politike vlasti. Oni su nezadovoljni odlaganjem radova na autoputu Pitešti-Sibiju. Sindikalni lider Dumitru Kostin, objašnjava: «Ako ćemo odložiti finansiranje deonice autoputa Pitešti-Sibiju do 2020. godine, jasno je da treba da se spremamo za povećanje broja nezaposlenih i gubljenje radnih mesta u industriji automobila i auto komponenata. Ako vlasti zaista ovo žele, treba da nam kažu jasno i glasno.» Autoput Pitešti-Sibiju, jedan od prioriteta Evropske unije, od velike važnosti je i za Reno, jer francuski konstruktor smatra da bi mogao da smanji troškove sa prevozom automobila i snabdevanjem.

Fudbalska reprezentacija Rumunije igrala je nerešeno 0-0 sa Argentinom u prijateljskoj utakmici odigranoj u Bukureštu. Iako nije postignut nijedan gol, ljubitelji sporta su imali retku priliku da na Nacionalnoj Areni u Bukureštu vide Lionela Mesija, četvorostrukog osvajača Zlatne lopte. Utakmica je odigrana istog dana kada su se odvijali i izbori za predsednika Rumunske fudbalske federacije. Novi predsednik je Razvan Burleanu, apsolvent Fakulteta političkih nauka. U poslednje vreme bio je na čelu Federacije malog fudbala. Glavni favorit za dužnost predsednika, bivši fudbaler George Popesku, optužen je istog dana na trogodišnju zatvorsku kaznu za utaju poreza. Sudski proces koji je trajao više od 6 godina okončan je sudskom osudom još sestorice visokih fudbalskih funkcionera na zatvorske kazne zbog prevara, pranja novca i utaje poreza.

Predsednik Trajan Basesku potpisao je ove nedelje zakon o kupo-prodaji poljoprivrednog zemljišta pravnim i fizičkim licima iz Evropske unije. U skladu sa sporazumom o pristupanju Evropskoj uniji Rumunija je preuzela obavezu da do 1. januara 2014. godine liberalizuje tržište poljoprivrednog zemljišta, kako bi strani državljani mogli bez restrikcije da kupe poljoprivredno zemljište. Sa 14 miliona hektara obradivog zemljišta Rumunija je veoma atraktivna za inostrane kupce iz Evropske unije.

Jedna od najvećih političkih konstrukcija u poslednjih 25 godina, Alijansa Socijal-liberalna Unija (USL) raspala se posle skoro dve godine vladavine. Na parlamentarnim izborima 2012. godine osvojila je 60 odsto glasova, ali nije oborila rekord Fronta nacionalnog spasa (FSN), preteča Socijal-demokratske partije (PSD), koji je na izborima 1990. godine, odmah posle pada komunizma, osvojio 65 odsto glasova. Nesporazumi unutar Socijal-liberalne Unije (USL) nastali su pre skoro tri nedelje, kada su liberali predložili da gradonačelnik Sibiua, Klaus Johanis, istovremeno obavlja dužnosti ministra unutrašnjih poslova i podpredsednika vlade. Socijal-demokratska partija se nije složila i svi liberalni ministri i državni sekretari podneli su ostavke posle izlaska Nacionalne liberalne partije (PNL) iz vlade. Socijal-demokratski premijer, Viktor Ponta, predstaviće iduće nedelje na sednici parlamenta sastav buduće vlade, u čijem će sastavu biti članovi Socijal-demokratske partije i njeni manji saveznici Konzervativna partija (PC) i Nacionalna unija za progres Rumunije (UNPR). Socijal-demokratska partija vodi pregovore o ulasku u vladu i sa Demokratskim savezom Madjara iz Rumunije (UDMR), strankom koja je bila u skoro svim dosadašnjim vladama od 1996. do 2012. Posle raspada USL, bivši liberalni premijer, Kalin Popesku Taričanu, napustio je stranku čiji je osnivač i predsednik bio u 90 godinama. On je saopštio da će formirati Reformsku liberalnu partiju i da će se možda kandidovati na predsedničkim izborima u decembru.

Rumunska vlada usvojila je pismo o namerama sa Medjunarodnim Monetarnim Fondom. Pismo o namerama je vlada Viktora Ponte usvojila u prisustvu samo devet ministara, posle izlaska liberala iz vlade. Dokument je dostavljen šefu rumunske države Trajanu Baseskuu na potpisivanje koji je uslovio potpisivanje pisma odustajanjem od povećanja akcize na gorivo. Pismo ne sadrži nikakvu informaciju o akcizi i povlasticama za osobe koje imaju probleme sa otplatom kredita. Aranžman izmedju Rumunije i Medjunarodnog monetarnog fonda je postignut na dvogodišnji period i vredi oko dve milijarde evra.

Nacionalna antikorupcijska direkcija (DNA) pokrenula je 1000 sudskih prijava protiv ministara, parlamentaraca, predsednika županijskih saveta, gradonačelnika, direktora nacionalnih kompanija i javnih institucija, koji su naneli štetu državi u visini od oko 250 miliona evra, naglasila je šefica institucije, Laura Kodruca Koveši predstavljajuci bilans. Ona je dodala da su tužioci bili izloženi javnim pritiscima i napadima. Poslednje krivicne prijave pokrenute su u poslednje vreme i protiv ministara delegata za Rumune u rasejanju, Kristijana Davida, bivšeg ministra finansija, Danijela Kicojua, i predsednika Agencije za finansijski nadzor, Dana Radua Rušanua. Institucionalizovana korupcija i dalje predstavlja veliki problem u Rumuniji, jer ugrožava sve društvene sektore, navodi se u najnovijem izveštaju Američkog Stejt Departmenta. Prema pomenutom dokumentu, pravosudni sistem je delovao na pravcu kažnjavanja zvaničnika koji su se oglušili o zakon. Rumunske vlasti su, medjutim, odložile u više navrata zakonske postupke u vezi sa zloupotrebama policije, a mnogi sudski procesi završeni su bez odluke.

Rumunsko ministarstvo inostranih poslova pozdravilo je istorijsku odluku Evropskog Parlamenta, donetu velikom većinom glasova, o eliminisanju viza za državljane Republike Moldavije. Moldavija je postala prva država Istočnog partnerstva koja će uživati pravo na liberalizaciju viznog režima. Odluka će omogućiti vlasnicima biometričkih pasoša iz Moldavije da borave na šengenskom prostoru 90 dana u toku 6 meseci. Odluka će stupiti na snagu ovog leta, posle usvajanja u Evropskom savetu. Liberalizacija viznog režima bila je prioritet moldavskih pro-evropskih koalicija koje su došle na vlast. Republika Moldavija je prošle godine parafirala i sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji i nada se da će ovaj dokument potpisati tokom ove godine.

Posle smene režima u Kijevu, ukrajinski parlament je ukinuo zakon koji je predvideo upotrebu jezika nacionalnih manjina u zvaničnim okvirima, ako dotična manjina predstavlja više od 10 odsto stanovnika regiona. Ovo pravo uživali su i Rumuni u zonama Černevci i Transkarpatija. Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu naglašava da Ukrajina treba da zaštiti prava nacionalnih manjina ako želi da nastavi evropskim putem. Ministarstvo navodi da će pažljivo pratiti položaj rumunske manjine u Ukrajini, kao i način kako se poštuju i promovišu njena prava. Rumunski premijer Viktor Ponta izrazio je nadu da će se zakon menjati u najkraćem mogućem roku evropskim propisima i ponovio da je poštovanje prava rumunske manjine veoma važno za Bukurešt.

Ko još veruje u budućnost Socijal Liberalne Unije-USL, vladajuće alijanse u Rumuniji, nakon što kriza u unutrašnjosti alijanse se produbljava svakim danom? Lideri alijanse, socijal demokratski premijer, Viktor Ponta i predsednik Senata i Nacionalne Liberalne Stranke-PNL, Krin Antonesku pokušavaju sledeće nedelje da reše ovo stanje koje traje već 2 nedelje. Duboke podele koje pogađaju alijansu pokrenute su nesporazumima vezani za novu strukturu vlade Viktora Ponte. Liberali optužuju socijal demokrate da žele da ukinu legitmnu vladu Socijal Liberalne Unije koja je pobedila na izborima od 2012 godine. Lider liberala, Krin Antonesku je izjavio da njegov socijal demokratski kolega pokušava da gradi sa manjim strankama alijanse, Konzervativnom Strankom-PC i Nacionalnom Unijom za Progres Rumunije-UNPR, vladu novoosnovane Socijal Demokratske Unije- USD. U zamenu Ponta tvrdi da želi očuvanje Socijal Liberalne Unije, ali smatra da je učinio dosta ustupaka liberalima.

Eksplozivno stanje iz Ukrajne zabrinjava međunarodnu zajednicu. Okupljeni u Briselu ministri inostranih poslova EU odlučili su da usvoje niz sankcija protiv režima u Kijevu. Oni su blokirali pristup vizama zvaničnicima u Kijevu, ali i njihove račune u inostranstvo. Rumunija, koju na skupu je predstavio šef diplomatije, Titus Korlacean oštro je osudila nasilje u ovoj zemlji sa ljudskim žrtvama u redovima učestnika protesta i bezbednostnih snaga. Sa svoje strane predsednik Trajan Basesku zahteva od ukrajinskog kolege, Viktora Janukoviča da ne upotrebi armiju protiv učestnika protesta. On je ponovio da destabilizacija Ukrajne može pogoditi celu Evropu.

Rumunski poslanici usvojili su ove nedelje prihvativši i nekoliko preporuka predsednika Trajana Baseskua Zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji predviđa da građani i pravna lica iz Evrope mogu kupiti poljoprivredno zemljište u Rumuniji u uslovima reciprociteta. Ministar poljoprivrede, Danijel Konstantin smatra da zakon pojednostavljuje proces prodaje poljoprivrednog zemljišta, a oni koji su najveći dobitnici su lica koja odvijaju poljoprivredne delatnosti. Među glavnim izmenama zakona broji se i ta da lica koja žele da prodaju poljoprivredno zemljište treba da obaveste lokalnu upravu o tome i zatim da čekaju spisak onih koji imaju pravo prvenstva u kupovini zemljišta.

Uprava za Finansiski Nadzor stavila je pod specijalnim nadzorom najveće društvo osiguranja na rumunsko tržište- Astra. Mera je usvojena jer u toku jedne kontrole otkrivene su nepravilnosti u upravljanju fondovima. Jedan primer kojeg je navela uprava je taj da u slučaju snažnog zemljotresa oni koji ima kuču osiguranu u Astri nemogu primiti obeštećenja, jer je kompanija znatno potcenila štetu. Stanje je veoma ozbiljno imajući u vidu da Astra ima oko 3 miliona klijenata, među koje više od 2 miliona platili su polise osiguranja za kuče i stanove.

Rumunsko Ministarstvo zdravlja pokrenulo je javnu raspravu o novom spisku kompenziranih i besplatnih lekova. Posle 6 godina bez ikakve izmene na spisku se nalaze 130 novih lekova ili nova uputstva za lečenje. Varijanta koja sledi da stupi na snagu 1 aprila omogućava pristup novim lekovima i koji su efikasniji i što se tiće troškova. Spisak lekova sledi da stupi na snagu zajedno sa osnovnim zdravstvenim paketom. Ovaj se dodeljuje osiguranim licima, dok minimalni paket previđen je za neosigurana lica. U poslednjem paketu nalaze se urgentne usluge, nadzor i otkrivanje nekih bolesti, konsultacije za porodično planiranje, prevencija i razne zdravstvene aktivnosti.

Političko stanje u Rumuniji pogađa ekonomsku sredinu što donosi veće takse i manje plate građanima i stvara poteškoće u privućenju stranih investitora. Ovo je izjavio generalni sekretar Koalicije za Razvoj Rumunije, Stiven Van Groningen. On je istakao da su Rumuniji potrebne granske strategije da bi se zakonodavne promene usvojile u okviru ove strategije sa analizom posledica i odgovarajućim vremenom primene od 6 do 12 meseci. Koalicija koja okuplja najvažnije organizacije stranih ulagača, saćinjavaju Američka privredna komora u Rumuniji, Savet stranih ulagača, Udruženje rumunskih poslovnih ljudi i Rumejnijen biznis liders.

Pregovori u okviru vladajuće Socijal-liberalne unije oko nove structure vlade našli su se u ćorsokak, jer razgovori izmedju liberala, koji žele promene u vladi, i socijaldemokrata, stavljau pod veliki znak pitanja budućnost ove unije. Ako su predlozi liberala o imenenovanje ministara ekonomije, zdravstva i finansija prihvaćeni bez problema, isto se ne može reći i za predlog o imenovanju ministra unutrašnjih poslova i podpredsednika vlade. Nesporazumi su nastali oko želje liberala da gradonačelnik Sibiua Klaus Johanis istovremeno obavlja dve dužnosti. Socijal-demokratska partije, koja je zajedno sa manjim strankam formirala Socijal-demokratsku uniju, prihvatila je predlog liberala, ali pod uslovom da se poveća broj podpredsednika vlade sa tri na četiri. Socijaldemokratska partija zeli dužnost podpredsednika vlade za Konzervativnu partiju. Pozivajući se na slabu izbornu potentnost Konzervatinve partije koja nikada nije uspela sama da ispuni census za parlament, Nacionalna liberalna partija odbila je predlog. Svadje oko sastava buduće vlade i formiranje Socijal-demokratske unije potkrepljuju glasine o raspuštanju Socijal-liberalne unije koja je ,po oceni političkih analitičara postala premala za velike ambicije Socijal-demokratske i Nacionalne liberalne partije.

Narodna banka Rumunije odbila je optužbe predsednika Trajana Baseskua o umešanosti u reprogramiranju kredita stanovištva sa primanjima ispod prosečne mesečne plate u privredi. Na zahtev perdsednika države, Narodna banka je precizirala da nije donela nikakvu odluku iz oblasti monetarne ili bankarske oblasti koja bi se odnosila na reprogramiranje kredita. Predsdenik Basesku je ocenio da mera koju vlada u Bukureštu namerava da ozvaniči nije poštena prema redovnim platišama. Premijer Rumunije Viktor Ponta je izjavio da će vlada doneti hitnu uredbu koja omogućava osobama koje imaju kredite i mesečna primanja ispod 350 evra da u dogovoru sa bankama otplačuju 50 % mesečne rate u naredne dve godine. Prema oceni ekonomista ovo pravo uživalo bi oko million stanovnika.

Ali ova mera vlade za stanovnike sa niskim primanjima nije usamljena. Niske plate oporezivale bi sa sa 8 do 12 procenata, ako se uvede progresivna stopa oporezivanja i odustane od sadašnje jedinstvene poreske stope od 16%. Vlada smatra ovu meru zdravom za ekonomiju, jer podstiće privatni sector I otvara nova radna mesta.

Zbog nejasnih odredaba, ozbiljnih problema sa zakonodavnom tehnike i kontradiktornim propisima, Ustavni sud Rumunije proglasio je Zakon o decentralizaciji neustavnim. Pored toga sudije ocenjuju da su termini kratki i da nisu napravljene studije o efetima i standardnim cenama. Vlada je za Zakon o decentralizaciji, koji je naišao na oštre napade opozicije preuzela odgovornost u parlamentu Rumunije u novembru prošle godine. Oblasti na koje se odnosi decentralizacija su poljoprivreda, zdravstvo, očuvanje sredine, kultura i omladina i sport. Decentralizacija se smarta korakom ka regionalizaciji — najvažnijim projektom postkomunisticke Rumunije.

SAD su zainteresovane za uspeh Rumunije kao demokratskog partnera u kontekstu kada dve države imaju zajedničke globalne odgovornosti i stratesko partnerstvo — izjavio je podpredsednik SAD Džo Bajden u telefonskom razgovoru sa predsednikom Rumunije Trajanom Basekuom. Ovim povodom američki zvanicnik je pozitivno ocenio doprinos Rumunije misijama NATO. U znak dobrih bilateralnih odnosa Rumunija će biti domaćin vojne baze u kojoj će biti postavljeni elementi američkog antiraketnog štita u Evropi. Iako su politički i vojno Bujkurest i Vašington bliži nego ikad ranije, bilateralni odnosi predvidjeni strateškim partnerstvom mogu se poboljšati. To što SAD nema medju velikim investitorima u Rumuniji I kao i neukidanje obeveznih ulaznih viza za rumunske državljane smatraju u Bukurestu se smatra jos nerešenim pitanjima u bilateralnim odnosima

(

Rumunija je ispunila četiri od ukupno pet uslova dogovorenih sa Medjunarodnim monetarnim fondom, posle poslednje revizije aranžmana iz predostrožnosti- saopštila je šefica misije MMF-a u Bukureštu, Andreja Šehter. Nerešeni uslov odnosi se na izmirivanje dugova državnih kompanija prema dobavljačima. Pronadjeno je i rešenje za spor izmedju predsednika Trajana Baseskua i vlade Viktora Ponte u vezi sa povećanjem akcize na gorivo za 7 evrocenti. Mera nije obuhvaćena pismom o namerama, ali će se primeniti od 1. aprila. Premijer je saopštio da su donete dve odluke sa efektima na privredu. Penzioneri i zaposleni sa primanjima ispod 360 evra, koji nisu kasnili sa isplatom kredita više od 90 dana, imaju pravo da im se prepolovi iznos rate u naredne dve godine. Druga mera odnosi se na privatni sektor i primeniće se od 1. jula firmama koje otvaraju najmanje 20 novih radnih mesta i kojima će država isplatiti 50 odsto ukupne vrednosti troškova sa platama.

Evroparlmentarni izbori u Rumuniji održaće se 25. maja ove godine, a predsednički 2. i 16. novembra. Hitnom uredbom vlada je donela odluku o operacionalizaciji izbornog registra, kao i o izmeni zakona o organizovanju i odvijanju izbora za Evropski parlament. Uredba predvidja da će gradonačelnici napraviti stalne izborne liste na bazi pomenutog registra koji će se koristiti za sve vrste izbornih procesa, ne samo za parlamentarne izbore kao do sada. U izbornom registru su unete sve osobe starije od 18 godina i izbrisane preminule i osobe koje su izgubile pravo na glasanje. Svaki birač može da proveri onlajn ako je unet u izborni registar i može, na bazi adrese, da traži unošenje. Ovo važi i za Rumune sa privremenim boravkom u inostranstvu.

Parlamentarna komisija za reviziju Ustava Rumunije dala je zeleno svetlo nacrtu izmene osnovnog zakona zemlje. Najvažnija izmena odnosi se na podelu nadležnosti Poslaničkog doma i Senata. Poslanički dom bi bio nadležan za usvajanje zakona, a Senat za kontrolu i imenovanja u javne institucije. Strategija nacionalne bezbednosti u nadležnost je oba doma rumunskog parlamenta. Parlamentarcima će se suditi ne pred Visokim sudom, već u prvostepenim sudovima. U nacrtu novog ustava predsedniku države ili 250 hiljada gradjana sa pravom glasa neće biti potrebna saglasnost parlamenta za pokretanje inicijative o organizovanju referenduma. Odustalo se i od tačke koja je predvidela da tužioci mogu da prisluškuju telefonske razgovore 48 časova bez naloga sudije.

U rumunskom parlamentu pokrenute su procedure za usvajanje novog zakona o organizovanju i funkcionisanju Službe za specijalne telekomunikacije. Vlada je odobrila nacrt zakona kojim pomenuta služba prelazi iz nadležnosti Vrhovnog saveta odbrane zemlje u nadležnost ministarstva unutrašnjih poslova, kao departman. Promena je pokrenuta posle kritike načina na koji je pomenuta služba delovala u vreme operacija spasavanja žrtava avionske nesreće 20. januara, kojom su prilikom dve osobe poginule i pet ranjeno. Istovremeno, istražna komisija Senata proveriće način na koji su delovale državne institucije u ovom slučaju. Zakasnele operacije spasavanja žrtava naišle su na oštre kritike gradjanskog društva, medija i političara.

Predsednik Rumunije, Trajan Basesku, boravio je u dvodnevnu zvaničnu posetu Turskoj, gde je za vreme susreta sa svojim turskim kolegom Abdulahom Gulom potvrdio podršku Bukurešta pristupnim pregovorima Ankare Evropskoj uniji. On je izrazio nadu da će se trgovinska razmena sa Turskom udvostručiti. Predsednici su razgovarali i o saradnji na obučavanju tehničara i osoblja za održavanje aviona F16.

Vlasti u Bukureštu su osudile privremeni pritvor izrečen direktoru i još dvojici zaposlenih radnika jedine gimnazije sa nastavom na rumunskom jeziku u Tiraspolju. Rumunija je okvalifikovala incident provokacijom i tražila hitnu intervenciju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. U poslednje vreme, pritisci na osam škola sa nastavom na rumunskom jeziku u proruskoj separatističkoj Transnistriji su sve češći. Podsećamo da se ova zona de fakto otrgla kontroli Kišinjeva 1992. godine, posle oružanog sukoba koji je prekinut na intervenciju ruske vojske na strani separatista.

U ruskom zimskom odmaralištu Soči, na Zimskim olimpijskim igrama Rumunija učestvuje sa 24 takmičara u osam discipilina: alpskom i nordijskom skijanju, bijatlonu, ski skokovima, umetničkom klizanju, bobu, sankanju i skeletonu. Na ovogodišnjoj Zimskoj olimpijadi učestvuje skoro 3 hiljade takmičara iz 90 država.

Rumuniju je ove nedelje zahvatila mećava, propraćena mrazom, što je navelo vlasti da uvode stanje pripravnosti za nekoliko okruga na istoku i jugoistoku zemlje. U ovim delovima zemlje poslate su dodatne vojne i civilne snage da pomognu u rešavanju problema izazvanih vremenskim uslovima. Prema Inspektoratu za vanredne situacije, stotine sela je bilo, ili je još uvek pogodjeno zbog obilnih snežnih padavina i jakog vetra. Odlučeno je da se privremeno zatvori nekoliko autoputeva, nacionalnih puteva ali i da se privremeno zatvore škole u Bukureštu i u nekim okruzima na jugoistoku zemlje. Uvedena su ograničenja brzine u železničkom saobraćaju a stotine vozova je odloženo ili su vozovi imali velika kašnjenja.

Ove nedelje je Visoki kasacioni sud Rumunije, osudio bivšeg ministra saobraćaja, liberalca, Relua Fenechiua, na pet godina zatvora u predmetu korupcije. Fenechiu je optužen da je prodao nacionalnom energetičkom sistemu stare transformatore i prekidače, koji su proizvedeni 70’tih godina po ceni za novu opremu. Tužioci su procenili ukupnu štetu od 7 ½ miliona leja ( 1,7 miliona evra). Na pet godina zatvora osuđena je i Monika Jakob Ridzi, bivši ministar omladine i sporta od 2008 do 2009 u Liberalno-demokratskoj vladi na čijem je čelu bio premijer Emil Bok. Ona je proglašena krivom za zloupotrebu položaja tokom organizovanja događaja iz 2009., povodom Nacionalnog dana omladine. Tim povodom ona je odlučila da nezakonito dodeli ugovore privatnim preduzećima za pružene usluge. Nakon otpočinjanja istrage, Ridzi je intervenisala da se iz računara ministarstva izbrišu relevantne informacije u vezi sa organizovanjem Dana omladine. Presuda nije konačna i može se uložiti žalba .

Predsednik Trajan Basesku zatražio je od premijera Viktor Ponte da vlada usvoji hitnu uredbu za izmenu novog Zakona o krivičnom postupku, koji je trebalo da stupi na snagu 1. februara, istovremeno sa Krivičnim zakonikom. Pojedine odredbe, kaže šef države kao što je korišćenje tehnike za prisluškivanje potencijalnih prestupnika tek nakon njihovog obaveštavanja, vodiće do disfunkcije pravosudnog sistema. U odgovoru, premijer je zatražio od predsednika da preuzme javnu odgovornost zbog toga što je promulgirao te zakone i saopštio je da će ministar pravde upoznati Vladu sa predloženim izmenama koje će se razmatrati sledeće nedelje. Izmene Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku tražile su i Nacionalna agencija za borbu protiv korupcije i Vrhovni savet pravobranilaštva. Ova dva zakona usvojena su 2009. godine kada je demokratsko-liberalni premijer Emil Bok preuzeo odgovornost pred parlamentom.

Zajednička dalagacija MMF- a, Evropske komisije i Svetske banke, koja je doputovala u Bukurešt radi analiziranja stand-bay aranžmana koji je Rumunija potpisala prošle godine, sasatala se tokom prošle nedelje sa premijerom Viktorom Pontom, sa drugim rumunskim zvaničnicima, ali i sa predstavnicima sindikalnih organizacija. Razgovori koji će se okončati 5, februara odnosiće se na prioritete ekonomske reforme i zakonski okvir sa direktnim uticajem na privredu. Premijer je saopštio da vlada ne može da odustane od uvodjenja akcize na gorivo u vrednosti od 7 evrocenti i tvrdi da je sa ovom tačkom gledišta upoznat i predsednik Basesku koji se suprostavlja uvodjenju dodatne akcize na gorivo. Uvodjenje akcize na gorivo u vrednosti od 7 evrocenti može se odložiti za tri meseca , do 1. jula, ali samo na naftu, precizirao je Ponta.

Nastavlja se istraga u slučaju avionske nesreće u planini Apuseni, do koje je došlo 20. januara 2014. Avion kojim je letela jedna lekarska ekipa, srušio se u opasnoj planinskoj zoni na više od 1400 metara nadmorske visine. U trenutku srušenja aviona svi putnici bili u životu, ali dvoje su preminuli pre nego što su ih našle spasilačke ekipe koje su ih tražile više od šest sati. Nakon kritika koje su mu upućene zbog kašnjenja spasilačkih ekipa rumunski ministar Radu Stroe podneo je ostavku. Liberalnom ministru se prigovarala ne samo loša organizacija spasilačkih ekipa več i nediplomatske izjave za koje se naknadno izvinuo.

U Bukureštu Ministarstvo inostranih poslova je saopštilo da pomno prati evoluciju stanja u Ukrajini i monitorizuje stanje pripadnika rumunske zajednice u ovoj zemlji, koja je uglavnom nastanjena u zapadnom delu zemlje. Trenutno ne postoje rizićne situacije za Rumune u Ukrajini precizirale su rumunske diplomate. Rumunske diplomate se zalažu za dijalog kao sredstvo za rešenje krize i istiće da ostaje aktivno uključena u raspravama na temu Ukrajine u okviru evropskih i evroatlantskih institucija. Ukrajina se suočava sa političkom krizom bez presedana nakon što je Janukovićeva administracija odbila novembra meseca prosle godine da potpiše Sporazum o prdruživanju sa Evropskom unijom. Šef evropske diplomatije, Ketrin Ešton zatražila je prestanak nasilja i zastrašivanja u Ukrajini, zalagajući se za realni dijalog izmedju sadašnjih vlasti i opozicije.