Radio România Internațional

Category: Pregled glavnih zbivanja nedelje

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (15.03.2025)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (15.03.2025)

    Ova nedelja je u Rumuniji bila poslednja za podnošenje kandidatura na ovogodišnjim majskim predsedniškim izborima. Proces validnosti prijavljenih kandidata produžice se medjutim i nakon 15. marta. Mnogi su sa nestrpljenjem čekali da vide šta će se desiti sa kandidaturom proruskog ekstremiste Kalina Djordjeskua, nepoznatog kandidata pre četiri meseca, koji je u prvom krugu poništenih izbora osvojio najveći broj glasova. Podsećamo, Ustavni sud Rumunije poništio je predsedničke izbore nakon zaključka da je u izborni proces bila umešana Rusija na stranu Djordjeskua. U nedelju Centralna izborna komisija odbila je kandidaturu Kalina Djordjeskua, sa obrazloženjem da ne ispunjava zakonske uslove.  jer je suprotno izbornim procedurama kandidat.  Djordjesku prekršio obavezu da brani demokratiju, obavezu koja se bazira na korektnim i nepristrasnim izborima.Ustavni sud je utorak potvrdio odluku Centralne izborne komisije, tako da je avantura Kalina Djordeskua, koja je počela na TIK Toku, završena. Najradikalnije pristalice Djordjeskua izazvale su nerede u Bukureštu nakon saopštenja odluke Centralne izborne komisije. U neredima je ranjeno nekoliko žanrada i uništen ulični nameštaj.

     

    Ostavljeni bez ideološkog oca, lideri dve parlamentarne ultranacionalističke stranke Djordje Simion, predsednik Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) i Anamarija Gavrila, predsednica Partije mladih ljudi (POT) doneli su odluku, na sugestiju Djordjeskua, da oboje podnesu kandidature na predsedničkim izborima, da bi se kasnije jedan povukao iz trke. Samozvanu suveranističku zonu predstavlja i Dijana Šošoaka, predsednica S.O.S. Rumunija, kojoj je Ustavni sud prošle godine uskratio kandidaturu.U suveranističkoj zoni nalazi se i bivši premijer i lider socijaldemokrata Viktor Ponta koji je posle podnošenja kandidatura ne predsedničkim izborima isklučen iz Socijaldemokratske partije.  Ponta je učestvovao i na predsedničkim izborima 2014. godine ali je izgubio izbornu trku od Klausa Johanisa. I Krin Antonesku učestvuje drugi put u izbornoj trci za predsednika države. Ovoga puta je zajednički kandidat vladajuće koalicije Socijaldemoktratske stranke (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) i predstavja proevropski tabor. Antonesku računa na birače koji podržavaju pripadnost Rumunije evropskim i evroatlanskim strukturama kao inače i Nikušor Dan, sadašnji gradonačelnik Bukuresta i predsednica Unije spasite Rumuniju (USR) Elena Laskoni. Laskoni je u druom krugu poništenih izbora osvojila drugo mesto iza Kanina Djordjeskua.

     

    Viši sud u Bukureštu odbio je ove sedmice žalbe plačenika Horacija Potre, bliskog saradnika Kalina Djordjeskua, njegovog sina Dorijana Potre i još jednog člana porodice Aleksandrua Potre na odluku o hapšenju u odsutnosti, koja je doneta pre dve nedelje. Protiv trojice je raspisana poternica. Sudije su donele odluku da se iz pritvora pusti jednaest članova Potrine grupe i da se ovima odredi kučni pritvor, a četvorici sudski nadzor.Nakon pretresa stanova u vezi sa finansiranjem izborne kampanje Kalina Djordjeskua, istražni organi su u stanovima koje je Horaciju Potra koristio pronašli pravi vojni arsenal, a u jednom sejfu ispod poda veliku suma novca i više zlatnih poluga. Tužioci tvrde da su Horaciju Potra i grupa njegovih plačenika nameravali da se infiltriraju medju demonstrante na protestima koji su organizovani posle poništenja prošlogodišnjih predsedničkih izbora sa ciljem da naprave haos.

     

    Vlada u Bukureštu je donela odluku o dodeljivanju dvokratne finansijske pomoći  u ukupnom iznosu od 180 evra penzionierima sa najnižijim primanjima. Više od 2,5 miliona penzionera prima manje 2574 leja, odnosno 515 evra. Pomoć se dodeljuje u dve etape, prva u aprilu i druga u decembru. Sa druge strane Ministar zaštite okolne sredine Mirča Feket saopštio je da je Vlada Rumunije ukinula sramne bonuse zaposlenih Šumske uprave pre odlaska u penziju. ,,Vodićemo računa da se u Rumuniji ne ponove ovakve situacije kada su zapsolenima dodeljuju premije od 100 000 evra pre odlaska u penziju, da bi se isti posle penzionisanja vratili na iste funkcije.’’, naglasio je ministar. Prema izjavi ministra Feketa u poslednje dve godine više od 1200 radnika primalo je ukupno preko 40 miliona evra.

     

    Šampioni Rumunije fudbaleri FCSB-a eliminisani su u osmini finala Lige Evrope posle poraza sa 1-3 u Bukureštu i sa 0-4 u Lionu od domaćeg Olimpika. U grupnoj fazi Lige Evrope FCSB je postigao 4 pobede, 2 puta je remizirao i izgubio od Mančester junajteda i Glazgov rendžersa. U osminu finala fudbaleri FCSB-a postigli su dve pobede u mečevima sa PAOK-om iz Sloluna, timom rumunskog trenera Razvana Lučeskua.

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (08.03.2025)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (08.03.2025)

    Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan izjasnio se u Briselu za aktivniju ulogu Evrope u održavanju mira na kontinentu, podržao je Ukrajinu i povećanje vojnih izdataka. Boložan je u Briselu učestvovao na vanrednom Evropskom svetu u čijim su radovima učestvovali šefovi država i vlada Evropeke unije koji su obećali podršku Ukrajini u kontekstu spoljne politike američkog predsednika Donalda Trampa i podržali povećanje troškova za odbranu. Evropska unija je pripremila plan o naoružavanju, koji je dobio podršku zemalja članica, plan čiji je glavni prioritet jačanje odbrane na istočnom boku, od Baltičkog do Crnog mora. Članice Unije imaće na raspolaganju fond od 150 miliardi evra za vojne izdatke. O ovom planu Ilije Boložan je izjavio: ,,Dobar deo ove investicije biće usmeren na ovu zonu, a proizvodni deo na celu teritoriju Evropske unije. Mislim da je ovo šansa i za našu odbrambenu industriju. Deo ovih proizvoda mogu da se proizvode u rumunskim fabrikama i istovremeno da se otvore nova radna mesta’’.

    Kad je reč u o Ukrajini, Rumunija neće uputiti vojne snage u susednu državu, ali može da postane regionalni vojni centar i podrška snagama savezničkih država. Ilije Boložan je naglasio: ,,Prisustvo Rumunije biće potrebno da bi se videlo da li postojji potreba da se upotrebi naša infrastruktura, vojne baze ili druge vrste vojne infrastrukture, luke i aerodromi’’.

    Posle samita u Briselu Ilije Boložan je precizirao da Rumunija nije u stanju da duplira troškove za odbranu od jedne do druge godine sa napomenom da je Bukurešt za odbranu izdvajao 2,2% bruto društvenog proizvoda u verme kada je evropski prosek bio od 1,9%.

     

     

    U telefonskom razgovoru sa generalnim sekretarom Severnoatlanske alijanse Markom Ruteom vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan istakao je da je Severnoatlanska alijansa glavni garant bezbednosti Rumunije. Insistirao je Ilije Boložan i na posebnom značaju transatlanskih odnosa i na američkom prisustvu u Evropi, koje je od od suštinskog značaja za bezbednost kontinenta. Rumunija će i dalje dati doprinos stabilnosti i bezbednosti istočng boka Severnoatlanske alijanse zajedno sa svojim partnerima i podržava jačanje bezbednosti u crnomorskoj zoni, dodao je Boložan. U vezi sa situacijom u Ukrajini, vršilac dužnosti predsednika Rumunije je izjavio da je potreban pravedan i trajan mir i da je veoma važna podrška susednoj državi. Mark Rute je zahvalio Rumuniji na doprinosu u svojstvu saveznice kao i članice koja odgovorno postupa kao važan faktor stabilnosti i bezbednosti crnomorskog regiona i istočnog boka Alijanse.

     

    Rumunija  kategoricki odbacuje izjave Ruske spoljne obaveštajne službe prema kojima je Evropska unija ucenjivala Rumuniju da blokira kandidaturu nestranačkog kandidata Kalina Djordjeskua na predsedničkim izborima u maju. Bez ikakog dokaza, ruska spoljna obaveštajna služba navodi da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zahtevala od rumunskih vlasti da zabrane Djordjeskuu da učestvuje na narednim predsedničkim izborima jer bi u suprotnom pristup Rumunije evropskim fondovima bio ograničen. Premijer Rumunije Marčel Čolaku smatra su komentari ruske obaveštajne službe u vezi sa odlukama rumunskih vlasti neprihvatljivi. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije okvalifikovalo je optužbe ruske obaveštajne službe ,,smesnim i ništavnim’’ i da su deo jedne hibridne kampanje podrivanja demokratije i poverenja u rumusnke vlasti. U medjuvremenu Kalinu Djordjeskuu je potvrdjen sudski nadzor u trajanju od 60 dana nakon odluke sudija koje su u četvrtak  odbile njegovu žalbu kao neutemeljenu. Tužioci optužuju Djordjeskua za destabilizaciju zemlje u saradnji sa plačenicima Horacija Potre, nakon što je Ustavni sud Rumunije poništio rezultate prvog kruga predsedničkih izbora.

     

    Apelacioni sud u Bukureštu odredio je pritvor dvojici članova jedne grupe tipa vojne strukture pod optužbom za izdaju i veze sa ruskima gentima. Odredjen je i 60-dnevni sudski nadzor četvorici članova ove grupe. Istraga se vodi i protiv osumničenog Radua Teodorua, 101-godišnjeg rezervnog generala Rumunske vojske. Prema optužnici Direkcije za brorbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT), cilj grupe bilo je povlačenje Rumunije iz Severnoatlanskog saveza, rušenje ustavnog poretka, ukidanje političkih stranaka, donošenje novohg ustava i promenu državne zastave, himne i naziva zemlje. Istražni organi navode da su članovi ove grupe tražili pomoć od pojedinih oficira Ambasade Ruske Federacije u Bukureštu i da su stupili u kontakt sa agentima jedne strane države u Rumuniji i Rusiji. U medjuvremenu rumunske vlasti su ruskog vojnog atešea u Bukureštu proglasile nepoželjnom osobom kao i njegovog pomoćnika. Rumunska obaveštajna služba (SRI) precizira da su dvojica prikupljala informacije iz interesnih oblasti i podržavali protivustavne demarše sestorice optuženih Rumuna. Nedavno se ime zamenika vojnog atasea Ambasade Ruske Federacije u Bukureštu pojavilo i u krivičnom postupku koji se vodi protiv Kalina Djordjeskua, bivšeg kandidata na predsedničkim izborima.

     

     

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (15.02.2025)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (15.02.2025)

    U sredu je predsedniku Rumunije Klausu Johanisu istekao drugi predsednički mandat na koji je imao parvo po Ustavu zemlje. Ilije Boložan podneo je ostavku na dužnost predsednika Senata i predsednika Nacionalne liberalne partije (PNL) kako bi i formalno postao politički neutralan i preuzeo funkciju privremenog predsednika države. Nakon ostavke predsednika Klausa Johanisa Ustavni sud Rumunije konstatovao je da je funkcija predsednika države upražnjena i doneo odluku da šef Senata preuzme ovu dužnost. Ilije Gavrila Boložan je rodjen 1969. godine u okrugu Bihor, na granici sa Madjarskom, zvršio je studije mehanike i matematike i postao član Nacionalne liberalne partije 1993. godine. Važi za jednog od najboljih stručnjaka za lokalnu javnu administraciju. Od 2008 do 2020. godine bio je gradonačenik Orade, a od 2020. predsednik Okružnog saveta Bihora, dužnost koju je obavljo do prošle godine kada je postao senator. U svosjtvu vd predsednika države, funkciju koju će obavljati oko sto dana Boložan će imati ograničene nadležnosti: ne može se obratiti Parlamentu u vezi sa političkim problemima nacije, ne može pokrenuti postupak za raspuštanje Parlementa i ne može raspisati nacionalni referendum. 21. decembra 2024. godine Johanisu je istekao drugi predsednički mandat, ali je mandat produžen nakon odluke Ustavnog suda o poništenju predsedničkih izboora. Ove godine predsednički izbori u Rumuniji raspisani su za 4. i 18 maj.

     

    Samo nekoliko sati pre najave svoje ostavke, predsednik Johanis je potpisao Zakon o državnom budžetu za 2025. godinu i Zakon o budžetu socijalnog osiguranja. Zakoni su usvojeni prošle nedelje na plenumu Parlamenta Rumunije. Budžet za 2025. godinu predvdja izmedju ostalog privredni rast od 2,5% i budžetski deficit od 7% bruto društvenog proizvoda. Ministar finansija Tancoš Barna je na plenumu Parlamenta izjavio da je državni budžet umeren i da se bazira na opreznom rastu budžetskih prihoda. Tancoš Barna je dodao da se u Zakonu o budžetu socijalnog osiguranja vodi računa ,,pre svega o isplati penzija’’

     

    Tri opozicione susveranističke partije Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), S.O.S. Rumunija i Partija mladih ljudi (POT) javile su da će sledeće nedelje podneti inicijativu za glasanje o nepoverenju vladi Socijaldemokratske partije, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (PSD,PNL, UDMR). Postoji mogućnost da se ovoj inicijativi pridruži i proevropska Unija spasite Rumuniju (USR). Socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku izjavio je da je siguran da Vlada neće pasti. Komentatori ne isključuju mogućnost eventualnih glasova iz redova vladajuće koalicije o nepeoverenju vladi.

     

    Diplomatija u Bukureštu osudjuje neodgovoran napad ruskih saga kada su dva drona sa eksplozivom 13. februara povredila vazdušni prostor i pala na teritoriju Rumunije u blizini granice sa Ukrajinom. Ministar spoljnih poslova Rumunije Emil Hurezeanu pozvao je otpravnika poslova ruske federecije u Bukureptu na razgovor i saopptio mu da Rumunija osudjuje učestale povrede vazdušnog prostora naše zemlje. Ovi nelegalni i neodgovorni napadi treba da prestanu, sa napomenom da Rumunija polaže parvo na uzvratne mere. Potreba jednog pravednog, sveobuhvatnog i održivog mira u Ukrajini je i poruka šefa rumunske diplomatije Emila Hurezeanua na 61. Medjunarodnoj bezbednosnoj konferenciji u Minhenu. Šef rumunske diplomatije pledira za dalju solidnu pomoć i jaču otpornost Republike Moldavije.

     

    Ministar unutrašnjih poslove Rumunije Katalin Predoju izjavio je da je potrebno da se aktivnije uključe državne strukture u borbi protiv organizovanog kriminala. Prema rečima Predojua, iako je rasformirano više kriminalnih grupa u poslednjim godinama, ove se reorganizuju , tako da rešavanje ovog pitanja može da potraje. Krajem prošle nedelje u gradu Urzičeni (na jugu Rumunije) dve osobe su ubijene i 5 ranjene vatrenim oružijem u uličnim sukobima. Nekoliko učesnika je uhapšeno i optuženo za zločin, nerede, nepoštovanje javnog reda i mira, režima oruzija i municije, nelegalno posedovanje oružija i pokušaj ubistva. Ulične kanonade postaju obična pojava u Rumuniji, zemlji koja se smatra jednom od najsigurnijih.

     

    Ragbi reprezentacija Rumunije plasirala se na Svetski kup 2027. godine u Australiji posle pobede nad reprezentacijama Nemačke sa 48-10 i Belgije sa 31-14. Ragbi reprezentacija naše zemlje propustila je priliku da igra na Svetskom kupu samo 2019. godine, kada je diskvalifikovana zbog igranja narturalizovanog ragbiste iz Togoa. Podsećamo, u četvrtak uveče rumunski fudbalski tim FCSB, bivša Steaua, savladao u Solunu domaći PAOK sa 2-1 u prvoj utakmici plej-ofa za osminu finala Lige Evrope. Revanš susret izmedju FCSB-a i PAOK-a održaće se sledeće nedelje. Takodje u četvrtak, šampini Rumunije rukometaši Dinama iz Bukuresšta poraženi su na domaćem parketu od madjarskog Vesprema u Grupi A Lige šampiona sa 26-33.

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (08.02.2025)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (08.02.2025)

    Nakon zelenog sveta stručnih komisija, Parlament Rumunije usvojio je zakone o državnom budžetu i budžetu socijalnog osiguranja za 2025. godinu. Državni bužet predvidja privredni rast od 2,5% i deficit od 7% bruto društvenog proizvoda. Prošle godine budžetski deficit iznosio je skoro 9%, tako da je Vlada Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madraja u Rumuniji (UDMR) prinudjena na preduzmanje mera za postepeno smanjenje budžetskog deficita. Vlast tvrdi da se rebalansom budžeta investicije sigurno neće smanjiti. Ministar finansija Tancoš Barna je izjavio da su ispunjeni svi uslovi da se rekordnim investicijama podrži razvoj zemlje, da će se obezbediti finansijska sredstva za penzije i plate i zaštiti najpogodjenije kategorije društva. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) optužila je vlast za precenjivanje budžestkih sredstava, zaduživanje zemlje i eliminisanje pojedinih poreskih olakšica.

     

    Izglasavanje državnog budžeta za 2025. godinu nije bio najvažniji parlamentarni dogadja tekuće nedelje. Predstavnici proevropske i suveranističke opozicije zahtevali su burno ostavku socijaldemokratskog premijera Marčela Čolakua zbog nejasnih veza sa bivšom poslanicom Socijaldemokratske partije Laurom Vikol, koja je četiri godine bila predsednica Pravne komisije Parlamenta, i sa njenim suprugom Vladimirom Čorbom. Tužilašto tereti Vikol i Čorbu za finansijski inženjering, prevaru klijenata i proneveru 195 miliona evra. Optuženi nisu predali plaćene stanove pravnim i fizičkim licima. Supružnicima Vikol i Čorba i još trojici optuženih iz rukovodeće strukture firme Nordis izrečen je 30. dnevni pritvor posle opširne pretrage u inostranstvu i zemlji. Postupak se vodi protiv 40 fizičkih lica i 32 firme. Istražni ograni tvrde da su isti stanovi prodavani više puta. Tužilastvo je zaplenilo više stotina stanova, poslovnih prostorija, terena, automobila, akcija i blokiralo bankarske račune osoba i umešanih firmi u ovu aferu. Uprava prihoda je najavila unutrašnju kontrolu nakon izjave tužilaca da su protiv četiri poreska inspektora pokrenute istrage za favorizovanje kriminala. Tužioci nisu preduzeli nikakve mere protiv grupe Nordis, iako je još pre tri godine konstatovano da postoje mnoge nepravilnosti. Premijer Marčel Čolaku, koji je putovao unajmljenim avionima od strane Nordisa, izjavio je da je platio avioneke karte.

     

    Ne traži se samo ostavka premijera Čolakua. Jedna od suveranističkih partija Alijansa za ujedinjenje Rumuna dostavila je Parlamentu Rumunije novi zahtev, treći po redu, za suspenziju predsednika Klausa Johanisa. Prethodni zahtev su Stalni biroji Parlamenta odbili. Novi zahtev su ovoga puta potpisali i parlamentarci Unije spasite Rumuniju i obećali da će glasati za supsenziju predsednika. Opozicija tvrdi da je prisustvo Johanisa na čelu države nelegitimno. Predsednik je u više navrata odbacio mogućnost ostavke sa obrazloženjem da Ustav nalaže da ostane na ovoj dužnosti sve dok novi predsednik države neće položiti zakletvu. Johanis je ostao na ovoj dužnosti nakon odluke Ustavnog susda o poništenju predsedničkih izbora, iako je njegov mandat istekao 21. decembra prošle godine. U izbornoj trci ulazi i bivši liberalni lider Krin Antonesku kome je prošle nedelje Socijaldemokratska partija potvrdila predsedničku kandidaturu od strane vladajuće koalicije. Prethodno su predsedničku kandidaturu Dijakoneska potvrdili i Nacionalna liberalna partija i Demokratski savez Madjara u Rumuniji.

     

    Kontrolna komisija premijera konstatovala je da postoje zakonske rupe u zaštiti kulturnog blaga Rumunije kao i nepoštovanje pravnog okvira koji propisuje privremeni izvoz mobilnih kulturnih dobara Provereni su uslovi pod kojima su pojedini artefakti iz dačanskog blaga izloženi u danskom Muzeju Drents u Asenu. Kontrolna komisija je zaključila da mere i bezbednosni uslovi protiv kradje, koje je strani entitet predložio, nisu bili predmet stručne analize. Iz Muzeja Drents ukradeni su zlatni šlem iz Kocofeneštija iz 5-4 veka pre Hrista i četiri zlatne narukvice iz Sarmisegetuze Regie, iz drugog veka pre Hrista. Artefakti imaju neprocenjivu vrednost i bili su eksponati na izložbi ,,Dačija-kraljevina zlata i srebra’’ otvorena 7. jula 2024. godine.

     

    ,,Moje telo ne može da izdrži toliko da bi stigla tamo gde sam nekada bila. Teško je stići tamo, ja dobro znam šta ovo predpostavlja’’. Ovim rečima se Simona Halep oprostila od daljeg bavljenja tenisom. Halepoova je najbolja rumunska teniserka svih vremena. Oproštaj je najavila u utorak, godinu dana nakon povratka na teniske terene posle devetomesečne suspenzije zbog dopinga. Simona Halep je 64 nedelje bila prvi reket sveta, osvojila je dve grend slem titule, na Roland Garosu i Vimbldonu, i stigla u tri finale, dve na Roland Garosu i jednu na Australijan openu. Osvojila je i 24 wta titule i više od 40 miliona dolara. Po zaradama od tenisa treća je teniserka posle Amerikanki Sirine i Venus Viljams.

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (01.02.2025)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (01.02.2025)

    Koaliciona vlada Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) utvrdila  je rokove  za predsedničke izbore. U saopštenju Vlade se navodi da će se prvi krug izbora održati 4. maja, a drugi 18. maja. Kandidature se podnose Centralnoj izbornoj komisiji do 15. marta. Izborna kampanja startuje 4.aprila i završava se 3. maja u 7 časova po lokalnom vremenu. Na teritoriji Rumunije glasačka mesta se otvaraju 4. maja u 7 časova i zatvaraju u 21 čas, a u inostranstvu rumunski državljani sa pravom glasa imaju na raspolaganju tri dana, od 2. maja u 7 časova po lokalnom vremenu. Trećeg dana glasanja, glasačka mesta se zatvaraju u 21 čas po rumunskom vremenu, ali postoji mogućnost da se rok produži do ponoći. Drugi krug predsedničkih izbora u Rumuniji počinje 18. maja, a u inostranstvu 16.maja, traje tri dana i odvija se po istim pravilima kao u prvom krugu. Podsećamo, 6. decembra prošle godine posle potvrdjivanja rezultata prvog kruga predsedničkih izbora, Ustavni sud Rumunije je poništio predsedničke izbore sa oblazloženjem da je u izborima bila umešana jedna strana država. Ustavni sud je doneo i odluku o ponavljanju celog izbornog procesa.

     

    Venecijanska komisija objavila je u ponedeljak izveštaj o poništenju predsedničkih izbora u Rumuniji od strane Ustavnog suda. Komisija navodi da ovakve odluke ne treba da se baziraju isključivo na poverljivim informacijama koje ne mogu da garantuju potrebnu transparentnost, već bi trebalo da precizno izneti dokaze o prekršajima. Osim toga, pravo Ustavnog suda trebalo bi ograničiti na vanredne okolnosti i jasne propise. Nezavisni eksperti za medjunarodno pravo tvrde da je dokazivanje kršenja zakona onlajn kampanjama ili posredstvom društvenih mreža veoma komplikovano. Na kraju Venecijanska komisija navodi da u njenoj nadležnosti nije izjašnjavanje o odluci Ustavnog suda Rumunije o poništenju predsedničkih izbora. U Bukureštu opozicione partije, proevropsko orijentisana Unija spasite Rumuniju (USR) i suveranističke Alijansa za ujedinjenje Rumuna ( AUR) i Partija mladih (POT), reagovale su izjavama da je konsultativno telo Saveta Evrope potvrdilo da je odluka Ustavnog suda Rumunije bila nelegalna. Bivši ministar pravosudja Tudorel Toader objasnio je da je Venecijanska komisija saopštila samo njen stav prema ovom pitanju i da nije donela nikakvu odluku, sa napomenom da sugestije komisije nisu obavezujuće.

     

    Nacrt državnog budžeta za 2025. godinu nalazi se u završnoj fazi izrade i Vlada Rumunije će uskoro dostaviti nacrt Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Premijer Marčel Čolaku smatra da će se državni budžet usvojiti sledeće nedelje. Vlada obećava oprezan budžet, baziran na realnim procenama budžetskih prihoda, boljem prikupljanju poreza i taksi i večim investicijama. Državni budžet predvidja privredni rast od 2,5%, stopu inflacije od 4,4%, i budžetski deficit od 7% bruto društvenog proizvoda. Za Predsedničku administraciju, Senat i Poslanički dom predvidjeni su manji budžeti u odnosu na prošlu godinu, dok će se ministarstavima zaštite okolne sredine, zdravstva i obrazovanja i saobraćaja nameniti veća sredstva. Najveći iznosi namenjeni su prema nacrtu državnog budžeta ministarstvima energije, obrazovanja, zdravstva i saobraćaja.

     

    Tri osobe osumničene za kradju dačanskog blaga iz holandskog muzeja Drents u Asenu uhapšene su u Severnoj Holandiji. Informaciju su potvrdili predstavnici Rumunskog ministarstva unutrašnjih poslova koji su precizirali da su izvršitelji kradje holadnski državljani. Za sada još ne postoje informacije o mestu gde se artefakti nalaze. Medju ukradenim artefaktima neprocenjive vrednosti nalaze se zlatni štit i tri zlatne narukvice iz Sarmisegetuze Regije-predmeti koji pripadaju kulturnoj baštini Rumunije, predmeti od izuzetnog značaja za identitet rumunskog naroda i čovečanstva, navodi ministarka kulture Natalija Intotero. Ministarka je oslobodila dužnosti direktora Nacionalnog muzeja istorije. Podsećamo, Muzej istorije je artefakte poslao na izložbu u Holandiji. U medjuvremenu, u zemlji su pokrenute istrage u vezi sa načinom na koji je organizovana izložba u Holandiji.

     

    Fudbaleri bukureštanskog tima FCSB poraženi su u četvrtak uveče na Nacionalnoj areni u Bukureštu u 8. kolu Evrolige od Mančester junajteda rezultatom 0-2. Rumunski tim boriće se u plej-ofu za plasman u osminu finala. Šampioni Rumunije osvojili su 11. mesto u grupi.

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje 24.01.2025

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje 24.01.2025

    Rumunski plan o smanjenju budžetskog deficita odobrili su u utorak evropski ministri finansija. Ovom prilikom odobreni su i planovi članica Unije protiv kojih je Evropska komisija pokrenula procedure za prekomerni deficit. Fiskalno-budžetski plan Bukurešta predvidja stabilizaciju javnog duga i smanjenje deficita ispod 3% bruto društvenog proizvoda u periodu 2025-2031. godina. Rumunski minister za finansije Tancoš Barna je naglasio da će smanjenje deficita u sedmogodišnjem umesto četvorogodišnjem periodu dozvoliti rumunskoj privredi da održi adekvatan nivo javnih investicija. Istovremeno, kaže minister Barna, ovo je i preduslov za sprečavanje debalansa i za održiv ekonomski rast. Na margini Saveta ministara finansija Evropske unije, komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis je na zasebnom skupu sa rumunskim ministrom za finansije razgovarao o detaljima plana. Tancoš Barna kaže da u ovom sedmogodišnjem periodu Rumunija može da računa na finansijsku I tehnicku pomoć za uspostavljanje makroekonomske ravnoteže. Parametre na koje ukazuje Evropska komisija tiču se kontrole javnih rashoda i ekonomskog rasta na bazi investicija.

    Predsednik Senata Rumunije Ilije Boložan saopštio je u sredu da će se smanjiti  broj zaposlenih  u Sebntu sa 800 na 600, kao I broj podsekretara i  goriva za potrebe Senata. Obećao je Boložan da će proces biti korektan i transparentan u cilju povećanja efikasnosti i smanjenja troškova. Osoblje Senata i sindikalni predstavnici kritikuju inicijativu, a mnogi zaposleni su demonstrirali spontano za vreme saopštenja ove mere. Sindikalne federacije kritikuju metod koji je po njima ,,nelegalan, konfuzan, netransparentan i nekorektan’’ Liberalni lider  je saopštio da će se smanjiti i broj zaposlenih u Poslaničkom domu kao i broj podsekretara. Predsednik ovog doma Parlamenta Čiprijan Šerban izjavio je da će se broj radnih mesta smanjiti sa 1100 na manje od 900. Računa se takodje i na mere štednje energije. Plan reorganizacije centralnih javnih institucija i državnih kompanija, koji će se završiti sledeće nedelje, dolazi kao potreba Vlade da smanji budžetski deficit i javne rashode. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) zahteva od lidera vladajuće koalicije da javno predstave spisak institucija za komasaciju i agencija koje će se ukinuti kao i kriterijume za slekciju zaposlenih.

    U Bukureštu, centralno rukovodstvo Socijaldeokratske partije (PSD) potvrdilo je u utorak kandidaturu zajedničkog kandidata vladajuće koalicije, bivšeg liberalnog lidera Krina Antoneskua, na predsednickim izborima u maju tekuće godine. Odluka socijaldemokrata doneta je posle sociološke analize napravljene u poslednje dve nedelje. U utorak je utvrdjen datum vanrednog kongresa stranke kada će biti potvrdjena validnost kandidature Antoneskua. Nacionalna liberalna partija (PNL) potvrdiće kandidaturu Antoneskua u nedelju na sednici Nacionalnog političkog saveta, a Demokratski savez Madjara u Rumuniji izjasniće se sledeće nedelje. Predsdenički izbori u Rumuniji raspisani su za 4. i 18. maj. Stalna izborna komisija javila je da stranke mogu da počnu prikupljanje potpisa za kandidate na predsedničkim izborima, Potpisi se mogu prikupiti samo u fizićkom formatu

    Prema istrazžvanju agencije INSCOP-a 90% ispitanika odija ideju o izlasku Rumunije iz Severnoatlanskog saveza, što predstavlja novi record. Na bazi podataka prikupljenih na kraju prošle godine rezultati sondaže pokazuju da je broj rumunskih ispitanika koji se opredeljuju za zapadnu orijentaciju povećan za 10%. Skoro tri četvrtine ispitanika izjavilo je da pripadnost Rumunije Evropskoj uniji smatraju velikom prednošću za društveno-ekonomski, porodični i lični zivot. Istovremeno 88% smatra da Rumunija treba da ostane članica Evropske unije, a 78% da budućnost zemlje zavisi od priparnosti Uniji. Pre tri godine jedna trečina ispitanika asmatrala je da je bolje da Rumunija izadje iz Evropske unije. Istraživanje dokazuje da više od 50% ispitanika smatra da zemlja treba na prvom mestu da stavi nacionalne interese , iako se na ovaj način krše odredjena pravila Evropske unije.

    Objavljen je ovogodišnji Program Medjunarodnog festivala ,,Djordje Enesku’’, a od utorka u prodaji su karte za ovaj izuzetni muzički dogadjaj. 27. Festival obeležiće 70 godina od smrti velikog rumunskog muzičara. Učešće je potvrdilo 4000 rumunskih i inostranih umetnika, 80 orkestara i muzičkih sastava iz 28 zemalja, koji će u prvi plan staviti umetničko nasledje Djordja Eneskua i njegov uticaj na klasičnu muziku. Ovaj jubilarni festival na programu ima 100 koncerata i spektakala u šest velikih serija za sve kategorije ljubitelja klasične muzike. Festival će se održati od 24. avgusta do 21. septembra pod pokroviteljstvom predsednika Rumunije.

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (18.01.2025)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (18.01.2025)

    Prvi krug predsedničkih izbora u Rumuniji održaće se 4. a drugi 18. maja- odlučila je koaliciona vlada Socijademokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR). Rumuni u zemlji glasaće tokom samo jednog dana, dok će dijaspora za glasanje imati na raspolaganju tri dana. Poslednjeg dana glasačka mesta zatvaraju se u 21 čas po rumunskom vremenu, bez obzira na vremenske zone. Ova odluka je doneta da sa ciljem da se ostavlja vreme za uticanje na izbor, kada je glasanje u zemlji već završeno. Vlasti su usvojile i strožija pravila za vodjenje izborne kampanje, posebno na internetu. Za nepoštovanje ovih mera predvidjene su novčane kazne u visini od 10 000 evra, a u slučaju velikih onlajn platformi i do 5% poslovnog fonda. Vladina odluka o održavanju predsedničkih izbora objavljena je u Službenom listu. Predstavici mnogih nevladinih organizacija izjavili su da je usvajanje ovog normativnog akta bez realne javne rasprave i analize razloga za poništenje prethodnih predsedničkih izbora nedopustivo. Podsećamo, posle potvrdjivanja rezultata prvog kruga predsedničkih izbora održanih 24. novembra, Ustravni sud je 6. decembra poništio predsedničke izbore u vreme kada je u inostranstvu već počelo glasanje u drugom krugu. Ustavni sud je doneo odluku o poništenju izbora nakon objavljenog Izveštaja Vrhovnog saveta odbrane zemlje o spoljnom mešanju u izborni proces. U nedelju više desetina hiljada osoba izašlo je na ulice Bukurešta i drugih gradova sa zahtevom da se obnovi drugi krug predsedničkih izbora smatrajući da je odluka o poništenju neopravdana. Demonstranti su zahtevali i smenu predsednika Klausa Johanisa jer je njegov drugi  madat istekao 21. decembra. Opozicioni parlamentarci podneli su 161 potpis za supsenziju predsednika, a Asocijacija za ujedinjenje Rumuna tražila zakazivanje vanrednog zasedanja Parlamenta u periodu 20-24 januar da bi se pokrenuo postupak za razrešenje predsednika. Za smenu predsednika potrebno je najmanje 234 glasa.

     

    Narodna banka Rumunije održala je referentnu kamatnu stopu na 6,5%. Referentna kamata nije promenjena od avgusta od kada su preduzete mere za smanjenje stope inflacije. Prema podacima Centralne banke Rumunije stopa inflacije je povećana u poslednjem tromesečju 2024. preko očekivanja, pre svega zbog poskupljenja goriva i produžene suše. Stručnjaci su rezervisani kada je reč o mogućem smanjenju referentne kamatne stope ove godine i veruju da se nakon predsedničkih izbora unutrašnjopolitički kontekst neće poboljšati i da će najverovatnije doći do pristiska na kurs nacionalne monete. Vlada Rumunije priprema nacrt budžeta za 2025. godinu koji izmedju ostalog predvidja godišnji deficit od 7% dogovoren sa Evropskom komisijom i investicije u visini od 7% bruto društvenog proizvoda.

     

    Rumunski tužioci optužili su tekuće nedelje bivšeg predsednika Rumunije Jona Ilijeskua i bivšeg premijera Petrea Romana za krivično delo protiv čovečnosti u vreme Rudarijade u junu 1990. godine. Tužioci traba da otvore novu istragu jer su sudovi poništili prikupljene dokaze. Optužnica tereti osobe na rukovodećim funkcijama u Rumuniji za represivnu politiku protiv civilnog društva u Bukureštu u junu 1990. godine. Tada su u nemirima poginule 4 osobe, povredjen je fizički i psihički integritet više od 1300 osoba i lišeno slobode više od 1200 osoba. Od aprila 1990. godine u Bukureštu je održana višenedeljna manifestacija protiv novih vlasti ustoličene posle Revolucije. Prema navodima tužilaca 13., 14,. i 15. juna počele su represivne akcije protiv demonstranata uz pomoć snaga Ministartva unutrašnjih poslova, vojske, Rumunske obaveštajne službe kao i više desetina hiljada rudara i drugih radnika. Rudari koji su došli u Bukurešt upali su u sedišta novoosnovanih stranaka, u stanove glavnih političkih lidera opozicije, sedišta nezavisnigh medija i obrazovnih institucija.

     

    Od 2011. godine u Rumuniji se 15. Januara, za dan rodjenja pesnika Mihaja Emineskua, obeležava Dan nacionalne kulture. Ove godine obeležava se 175 godina od rodjenja najvećeg rumunskog pesnika. Posvećen kulturi, umetnosti i rumunskim akademskim naporima, Dan nacionalne kulture obeležen je brojnim manifestacijama u svim zonama sa rumunskim življem. Medjutim, istog dana održan je i protest Sindikalne federacije kulturnih i medijskih radnika,  koji su želeli da upozore na podfinansiranje sektora i na neopravdane razlike u primanjima, koje pogadjaju radnike muzeja, biblioteka i kulturnih centara.

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (21.12.2024)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (21.12.2024)

    Rejting agencija Fič (Fitch) korigovala je dugoročni kreditini rejting Rumunije u devizama sa stabilne na negativnu perspektivu zbog velikih rizika sa kojima se zemlja suočava nakon politicke nestabilnosti, fiskalnih debalansa, povećanja javnog duga i mogućeg povećanja kamata za kredite na medjunarodnom tržištu. Nova procena Fiča je objavljena dva meseca pre predvidjenog roka zbog velike političke nestabinosti u zemlji. Analitičari Fiča navode da su razlog za korekciju dodatne tenzije na političkoj sceni posle poništenja predsedniških izbora održanih 24. novembra zbog strane umešanosti. Rejting agencija smatra da je rezultat prvog kruga predsedničkih izbora 1. decembra uticao na fragmentaciju Parlamenta i na snažan uspon antievropskih i ekstremističkih partija. Drugi razlog čine i visoki deficit i fiskalna situacija koja se pogoršava.

     

    Samozvane proevropske partije Socijaldemokratska (PSD), Nacionalna liberalna (PNL), nekada ljuti protivnici ali i partneri u koaliciji u ime takozvane stabilnosti i suzbijanja ekstremizma, zatim Unija spasite Rumuniju (USR) i Demokratski savez Madjara u Rumuniji još nisu uspele da se dogovore o formiranju nove koalicije koja bi imala više od 60% mandata u novom Parlamentu Rumunije konstituisanog 20. decembra. Unija spasite Rumuniju optužila je je stranke vladajuće koalicije za odsustvo volje da ostvare reforme i napustila brzo pregovore. Uvredjena, Socijaldemokratska partija je javila da se i ona povlači i da će podržati manjinsku vladu desnog centra. Medjutim, bez vlade ne može se izraditi ni državni budžet za narednu godinu, tako da će stanovnici ubrzo osećati posledice, upozoravaju domaći privredni analitičari.

     

    U Temišvaru je ove nedelje obeleženo 35 godina od izbijanja Revolucije koja je srušila komunizam u Rumuniji. 16. decembra 1989. godine protestanski vernici okupili su se oko parohije u znak podrške svešteniku Laslu Tekešu koga je politička policija nameravala da protera. U represalijama organa reda u Temišvaru poginulo je 100 osoba, a nekoliko stotina je ranjeno. Temišvar je 20. decembra postao prvi rumunski grad oslobodjen komunizma i iskra revolucije zahvatila uskoro celu zemlju. Pod geslom ,,35 godina slobode’’ organizovane su komemoracije herojima revolucije, održane konferencije, izložbe, koncerti i filmske projekcije. Otvoren je i portal slobode, instalacija koja reprodukuje zvuke za vreme revolucije i održan tradicionalni marš ,,Heroji nikada ne umiru’’. Utorak je proglašen danom žalosti, a u petak je održan i concert Rok Revolution.

     

    Glavni investitor bukureštanskog fudbalskog kluba Rapid, biznismen Dan Šuku postao je glavni deoničar italijanskog kluba Djenoa, saopštio je italijanski klub na zvanicnom sajtu. Isti izvor navodi da posle povećanja kapitala, Upravni odbor je prihvatio ponudu rumunskog investitora i tako je Šuku postao najveći investitor kluba. Predsednik Poslodavne konferedacije Konkordia, 61. Šuku je poznata ličnost rumunskog biznisa. On je osnivač Mobeksperta, najpoznatijeg brenda nameštaja koji zapošljava 2200 radnika. Pored investicija u industriju nameštaja investirao je I u medije. Djenoa je jedan od poznatih italijanskih klubova. Osvojio je titule šampiona zemlje prvi put davne1898. i 1924. Rumunski tim Rapid je trostruki šampion Rumunije 1967, 1999 i 2003, 13 puta je osvojio Kup Rumunije i 4 puta Superkup.

     

    Rumunski muzičari, violonista Dijana Žipa i pijanista Štefan Doniga, održali su prvi put concert na Antartiku. Oni su svirali pred oko 70 istraživača i osoblja naučnih stanica. Njihov concert je drugi najveći muzički dogadjaj održan u ovom delu sveta posle koncetra čuvenog rok sastava Metalika 2013. godine. Rumunski muzičari su prvi na svetiu koji su održali koncerte na svim kontinentima u roku od 100 dana. Naši muzicari čekalu da se njihov podvig unese u Knjigu rekorda.

  •  Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (14.12.2024)

     Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (14.12.2024)

    Vest koja je u četvrtak obradovala mnoge stanovnike Bugarske i Rumunije je odluka o punoj integraciji ovih zemalja u Šengenski prostor. U martu tekuće godine evropski partneri doneli su odluku da se ovim zemljama ukinu kontrole na vazdušnim i morskim graniacama. Nakon odustajanja Holandije i kasnije Austrije od veta na ulazak dve države na prostor slobodnog kretanja, Savet za pravosudje i unutrašnje poslove je u četvrtak jednoglasnom odlukom odobrio puni ulazak Bukurešta i Sofije u Šengen. Od 1. januara ukinuće se kontrole na rumunskim granicama osim na onima sa Srbijom, Republikom Moldavijom i Ukrajinom. Šest meseci posle ulaska u Šengen obavljaće se alternativne kontrole načina na koji funkcioniše slobodno kretanje. Ovakve privremene kontrole preduzete su i na drugim unutrašnjih granicama Šengena nakon rastućeg broja nelegalnih migranata. Vlasti u Bukureštu su pozdravile odluku o ulasku zemlje u Šengen sa napomenom da će odluka omogučiti brže kretanje gradjana, smanjenje logističkih troškova za kompanije, jačanje konkurentnosti rumunskih proizvoda i usluga na evropskom tržištu, bolje uslove za poslovanje I otvaranje novih radnih mesta.

     

    Ime novog predsednika države ostalo je nepoznato stanovnicima Rumunije i ove nedelje. 8. decembra bio je zakazan drugi krug predsedničkih izbora koji bi okončali maratonsku izbornu godinu koja je startovala u junu evroparlamentarnim i lokalnim izborima. Medjutim, 6. decembra Ustavni sud Rumunije je poništio rezultate prvog kruga predsedničkih izbora smatrajući da su takom celog izbornog postupka konstatovane mnoge nepravilnosti i nepoštovanje izbornog zakona i da je direktno favorizovan nestranački kandidat Kalin Djordjesku proruski ekstremista, pristalica rumunskog fasištickog pokreta iz medjuratnog perioda i žestoki kritičar zapada, koji je osvojio najviše glasova u prvom krugu. Tužilastvo je počelo istragu protiv dvojice njegovih bliskih saradnika. Za jednog postojeosnovane sumnje da je nameravao da izazove nerede u Bukureštu i protiv ovoga je podneta krivična prijava za nepoštovanje režima oružija i municije i za podstrekivanje na nerede, a protiv drugog za upotrebu legionarskih simbola, ekstremne antisemitske i kriminalne desnice iz 30-tih godina. Financial Times objavljuje ocene analitičara koji smatraju da je atraktivnost paravojnih grupa u Rumuniji sa mačo vizijama, koje kombinuju regigiju i ultranacionalizam, pojačana zbog pasivnosti rumunskih vlasti.

     

    Predsednik države Klaus Johanis, čiji će se mandat produžiti do izbora novog šefa države, zakazao je sednicu novog Parlamenta za 20. decembar. Četiri proevropske političke stranke, Socijaldemokratska parija (PSD), Nacionalna liberalna (PNL) Unija spasite Rumuniju (USR) i Demokratski savez Madjara u Rumuniji i tri samozvane suveranističke, Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), SOS Rumunija i Partija mladih ljudi (POT) prešle su izborni prag za ulazak u Parlament na decembarskim izborima. Sa dvotrečinskom većinom u Parlamentu, proevropski opredeljene stranke i grupa nacionalnih manjina, počele su tekuće nedelje razgovore o formiranju nove koalicione vlade. Podsećamo, pre drugog kruga predsedničkih izbora Socijaldemokratska partije, Liberalna partija, Demokratski savez Madjara u Rumuniji i grupa nacionalnih manjina potpisale su pakt za proevropsku i evroatlansku koaliciju. Cilj potpisanog pakta je i zaustavljanje Kalina Djordjeskua da osvoji predsedničku funkciju. Posle poništenja rezultata prvog kruga, potpisnici dokumenta su potvrdili preuzeti angažman i obečavaju donošenje programa o razvoju i reformama koji će voditi računa o prioritetima gradjana. Dogovoreno je da se usvoji konkretan plan smanjenja javnih rashoda i birokratije u javnoj upravi i da se ubrza ritam investicija i reformi predvidjenih Nacionalnim planom oporavka i otpornosti.

     

    Nova vada Rumunije sučavaće se sa mnogim izazovima. Medju najvećima su povratak poverenja u političku klasu, reforma državnih institucija, ekonomski problemi i stopa inflacije. Ova je povećana u odnosu na prethodni mesec nakon poskupljenja poštanskih usluga, svežeg voća i margarina. U novembru godišnja stopa inflacije u odnosu na isti period prošle godine povećana je sa 4,67% na 5,11%. Jedan od razloga za veću inflaciju je i budžetski deficit, koji Vlada želi da finansira, navode analitičari. Prema najnovijim progrozama Narodne banke Rumuniji godišnja stopa inflacije smanjiće se u 2026. godini ispod 3,5%.

     

    Šampioni Rumunije fudbaleri FCSB-a vratili su se iz Hofenhajma sa osvojenim bodom posle 6 kola Evrolige. U maloj grupi FCSB se nalazi na 10. mestu i na samo jedan korak je od plasmana u narednu fazu. U januaru fudbaleri Bukurešta odigraće dve utakmice, od kojih jedna na domaćem terenu sa Mančester junajtedom.

    Ove nedelje ženska rukometna reprezentacije Rumunije osvojila je 11. mesto na evropskom prvenstvu rukometašica u Austriji, Madjarskoj i Švajcarskoj Plasman Rumunije na 11. mesto smatra se uspehom jer su se mnoge rumunske poznate rukometašice oprostile od aktivnog bavljenja ovim sportom. Medju ovima je i superstar Kristina Neagu. U kvalifikacionoj grupi Rumunija je savladala Češku i Srbiju, a u glavnoj grupi priredila veliko iznanadjene pobedom nad reprezentacijom Švedske.

     

     

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (30.11.2024)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (30.11.2024)

    Organizovanje izbora u Rumuniji, od evroparlamentarnih, lokalnih predsedničkih i partalemtarnih nije bilo, bar teorestki, nimalo lak zadatak za rumunske vlasti i društvo upošte. Posle prvog kruga predsedničkih izbora 24. novembra pored logističkih izazova dogodio se ogroman politički i društveni skandal. Supotno prognozama, prvo mesto je osvojio nezavisni i suveranistički kandidat Kalin Djordjesku, koji važi za proruskog ekstremiste, dok je drugo mesto po broju osvojenih glasova pripalo Eleni Laskoni kandidatkinji opozicione Unije spasite Rumuniju (USR). Laskoni je osvojila drugo mesto sa samo 3 000 glasova više od socijaldemokratskog premijera Marčela Čolakua. Premijer Čolaku je posle objavljivanja rezultata podneo ostavku na dužnost predsednika stranke, kao i Nikolaje Čuka, lider Nacionalne liberalne partije (PNL) koji je zauzeo tek 5 mesto. Ustavni sud Rumunije, koji je zasedao u četvrtak posle podnošenja žalbe jednog kandidata koji je tvrdio da su svi glasovi jednog kandidata koji se povukao iz trke preneti na drugog kandidata, doneo odluku da se prebroje svi valjano izraženi glasovi. Odluka Ustavnog suda naišla je na oštre kritike večine kandidata za predsedničku dužnost koji su upozorili da bi eventualno poništenje izbora 24. novembra moglo da izazove ozbiljne tenzije i nestabilnost. U medjuvremenu, Vrhovni savet odbrane zemlje zaključio je na održanoj sednici da su postojali sajber napadi sa ciljem da se utiče na korektnost izbornog procesa. Istovremeno jedan od kandidata-navodi se u saopštenju Vrhovnog saveta odbrane zemlje, imao je preferencijalni tretman i masovnu izloženost na platformi Tik Toka. Kineska platforma odbila je sve optužbe upućene direktno Kalinu Djordjeskuu, sa napomenom da je večina kandidata imala iste uslove na platformi, a oni koji su pobedili vodili su kampanju i na drugim digitalnim platformama kao i u tradicionalnim medijima. Sa svoje strane Specijalna telekomunikacijska služba obavestila je javnost da je za izbore 24. novembra preduzela i sprovela sve proaktivne mere za sprečavanje rizika po sajber bezbednost i da su informatički sistemi funkcionisali u optimalnim parametrima. Odjeci prvog kruga predsedničkih izbora zasenili su zakonodavne izbore zakazane za 1. decembar, za Nacionalni praznik Rumunije. Od ishoda glasanja na parlamentarnim izborima zavisi sastav budućeg Parlamenta i Vlade. Posle izborne kampanje više od 8000 kandidata tridesetak političkih stranaka i alijansi i 19 organizacija nacionalnih manjina nada se ulasku u Parlament. Dok se u Rumuniji parlamentarni izbori održavaju samo 1. decembra na skoro 19 000 glasačkih mesta, rumunski državljani koji žive i rade u inostranstvu imaju na raspolaganju dva dana za glasanje, u subotu 30. novembra i nedelju 1. decembra. Istovremeno sa prvim krugom predsedničkih izbora, u Bukureštu je održan i referendum na inicijativu generalnog gradonačelnika Nikušora Dana. Na pitanje da li se slažete da Gradski savet Bukurešta odlučuje o rasporedi fondova od poreza i taksi ostalim sektorima, 64% glasača je odgovorilo potvrdno. Više od 66% stanovnika Bukurešta opredeliulo se za izdavanje gradjevinskih dozvola od strane gradonačelnika. Na treće pitanje o iskorenjivanju konzumiranja droga u školama, 84% je odgovorilo da Gradski savet Bukurešta treba da finansira program suzbijanja konzumiranja droga u školama. Izlaznost na referendum bila je od 41%.

     

    Bukurešt je pozdravio odluku Komiteta stalnih predstavnika vlada zemalja Evropske unije o ulasku Rumunije i Bugarske u Šengenski prostor i sa kopnenim granicama od 1. januara 2025.godine. Ova odluka je u Briselu prihvaćena jednoglasno. Dogovor će biti upućen na usvajanje Savetu sa pravosudje i unutrašnje poslove polovinom decembra. Sa druge strane, Rumunija je ispunila i sve uslove koji se tiču stope odbijanja ulaznih viza u SAD. Američki Stejt dipartment objavio je izveštaj u kojem se navodi da je stopa odbijanja izdavanja vize pala ispod 3 % koliko je potrebno po američkom zakonodavstu. Ove godine od oko 80 000 zahteva za izdavanje američke vize državljanima Rumunije američka diplomatska predstavništa odobrila su 78 000.

     

    Novi sastav Evropske komisije izglasan je u Evropskom paralmetu. Jedan od podpredsednika evropske vlade predsednice Ursule fon der Lajen je i Rumunka Roksana Minzatu. Prva inicijativa novog sastava je usvajanje strateškog plana za razvoj evropske privrede i konkurentnosti. Roksana Minzatu je zadzžena za socijalne politike i profesionalne pripreme evropskih radnika. Minzatu će upravljati i pripremama za krizne periode koje se odnose na samo na ratove ili klimatske katastrofe, već i na zelenu tranziciju, digitalizaciju i socijalna pitanja. Nova komisija preuzeće mandat 1. decembra.

     

  • Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje (22.11.2024)

    Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje (22.11.2024)

    Prvo glasačko mesto iz inostranstva za prvi krug predsedničkih izbora u Rumuniji otvoreno je u petak, u 12 časova po lokalnom vremenu, u Oklandu na Novom Zelandu. Sledile su Australija, Japan i druge zemlje u regionu. Glasanje u inostranstvu traje tri dana (22., 23. i 24. novembra). Na biralištima se očekuju svi državljani Rumunije sa pravom glasa u inostranstvu, koji imaju ličnu kartu izdatu od rumunskih vlasti i koja je još važeća. Na teritoriji Rumunije se glasa samo u nedelju. Otvoreno je oko 19.000 biračkih mesta u zemlji i 950 u inostranstvu. U trci za šefa države ostalo je 13 kandidata. Odlučujući krug glasanja, u kojem će se takmičiti prva dva mesta, zakazan je za 8. decembar, nedelju dana nakon što će 01. decembra, na sam Dan državnosti, Rumuni birati i novi parlament.

    Sledećeg meseca predsednik Klaus Johanis završava svoj drugi i poslednji petogodišnji mandat na koji mu je Ustav dao pravo. Okupljena plenarna sednica Senata i Predstavničkog doma odobrila je formiranje zajedničke istražne komisije za utvrđivanje troškova Predsedničke administracije u periodu od 2014. do 2024. godine. Komisija treba da utvrdi razloge koji su doveli do tajnost dokumenata u vezi sa troškovima Predsedničke administracije, kao i pravni osnov na kome je ta tajnost napravljena. Istovremeno, utvrdiće, između ostalog, iznose koji se plaćaju za iznajmljivanje luksuznih privatnih aviona koji se koriste tokom predsednikovih inostranih i domaćih putovanja, troškove plaćanja smeštaja u inostranstvu u premijum uslovima i sa posebnim pogodnostima na zahtev, kao i ukupan broj inostranih putovanja koje je izvršio predsednik i ukupni troškovi za njih.

    Odluka Bukurešta da nabavi napredne borbene avione F-35 predstavlja važan korak u tekućoj modernizaciji rumunske vojske i značajno će doprineti dugoročnoj odbrani i kolektivnoj bezbednosti NATO-a. Ovo je poruka koju je poslala ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država u Bukureštu Ketlin Kavalek prilikom pokretanja programa tranzicije rumunskog vazduhoplovstva ka avionima pete generacije, F-35. 32 aviona za koje je potpisan kupoprodajni ugovor između rumunske i američke vlade predstavljaju vrhunac vazduhoplovnih performansi u ovom trenutku – kaže ministar odbrane u vladi Bukurešta Anđel Tilvar.

    Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku boravila je u zvaničnoj poseti susednoj Republici Moldaviji (bivša sovjetska država, većina stanovništva govori rumunski), zajedno sa državnim sekretarom za spoljne poslove Ujedinjenog Kraljevstva Dejvidom Lamijem. Njih je primila prozapadna predsednica Maja Sandu i imali su trilateralne konsultacije sa svojim kolegom Mihajem Popšojem. U fokusu razgovora bili su dugoročna podrška stabilnosti i otpornosti Republike Moldavije, reformska agenda za nastavak procesa evropskih integracija Kišinjeva, regionalna bezbednosna situacija u kontekstu nastavka ruske agresije na Ukrajinu. Ministarka Odobesku je takođe učestvovala na ceremoniji inauguracije nove zgrade srednje škole Mihaj Eminesku u Komratu (jug, sa većinskim stanovništvom Gagauzana – etnički Turci pravoslavne veroispovesti – prim.ed.), izgrađene uz odobrena sredstva od strane Vlade Rumunije i Ministarstva prosvete iz Kišinjeva. Ona je istakla da podrška sektoru obrazovanja i učenju na rumunskom jeziku predstavlja ulaganje u evropsku, demokratsku i prosperitetnu budućnost Republike Moldavije.

    Tužioci Glavnog tužilaštva odredili su pritvor za 12 osoba, većinom državnih službenika iz opštine Varfu Kampului i grada Bučečea, okrug Botošani (sever), optuženih za izdavanje rumunskih ličnih dokumenata, u suprotnosti sa stvarnošću, u korist pojedinih građana iz Republike Moldavije, Ukrajine i Ruske Federacije za određenu suma novca. Privedeni se terete za primanje mita, kompjuterski falsifikat, saučesništvo u davanju mita, saučesništvo u kompjuterskom falsifikovanju i saučesništvo u primanju mita, sve u kontinuiranom obliku. Tužioci su otkrili da u opštini Varfu Campului, koja zvanično ima oko 7.000 stanovnika, živi oko 10.000 građana koji potiču sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza.

    Fudbalska reprezentacija Rumunije pobedila je u meču u Bukureštu sa Kosovom, iz Lige nacija, rezultatom 3:0, na “zelenom stolu” – saopštila je Evropska fudbalska asocijacija (UEFA), organizator takmičenja. Utakmica, u kojoj jasno dominiraju Kosovari, isprekidana tučom između igrača i zvižducima navijača, ali bez većih incidenata na terenu ili na tribinama, završila bi se za nekoliko desetina sekundi, rezultatom 0-0 , kada su gosti napustili teren bez opravdanog razloga. Posle prekida od oko 70 minuta, sudija se vratio na teren i zviždukom presudio kraj meča, samo u prisustvu rumunskih fudbalera. Odlukom UEFA, Rumunija je završila Grupu C2 Lige nacija na prvom mestu sa 18 bodova od 18 mogućih i plasirala se u Ligu B. Uz Španiju, Grčku, Kipar i Slovačku, Rumunija je među zemljama članicama Evropske unije koje nisu priznale nezavisnost Kosova, nekadašnje srpske pokrajine sa većinskim albanskim stanovništvom.

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (16.11.2024)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (16.11.2024)

    Premijer Rumunije Marčel Čolaku boravio je ove sedmice u dvodnevnu posetu Ujedinjenom Kraljevstvu, prvu posetu jednog premijera Rumunije Velikoj Britaniji u poslednjih 17 godina. Razgovori sa svojim britanskim kolegom Kijir Starmerom usresredili su se na ekonomska, energetska i bezbednosna pitanja. Strarmer je poručio Rumuniji i ostalim evropskim državama, naročito zemljama na istočnom boku Alijanse da Velika Britanija želi da saradjuje sa savim ovim zemljama u odbrambenoj oblasti, odnosno da uputi vojnike koji će trenirati zajedno sa vojnicima istočng boka u ovom veoma složenom bezbedbnosnom kontekstru sa sve agresivnijom Rusijom. Rumunija i Velika Britanija potpisale su dogovor o saradnji u odbrambenoj oblasti, koji izmedju ostalog predvidja britanski doprinos Regionalnom centru za pomorsku obuku u Rumuniji gde se obučavaju ukrajinski vojnici. Predsednik Vlade Rumunije je učestvovao I na Rumunsko-britanskom ekonomskom forumu.

     

     

    U Briselu je održano saslušanje Roksane Minzatu, predložena od strane Rumunije za podpredsednicu Evropske komisije. Roksana Minzatu biće zadužena u novoj evropskoj vladi za socijalnu oblast i obrazovanje. Ona smatra da Evropska unija ima najravnoteženiji i najbolji socijalni model na svetu, ali ovo ne znači da nema i slabih strana koje se mogu porodubiti. Roksana Minzatu obećava da će u prvoj godini svog mandata razgovarati sa svim socijalnim faktorima zemalja članica, polazeći od vada, sindikata pa sve do omladinskih organizacija i običnih ljudi. Rumunska kandidatkinja za podpredsednicu Evropske komisije izjavila je da će se usresrediti na tri stuba, na profesionalno pripermanje, kvalitetna radna mesta i socijalnu pravdu.

     

    Rumunska privreda u trećem tromesečju tekuće godine stagnirala u odnosu na prethodno tromesečje, a u odnosu na 2023. godinu bruto društveni proizvod je smanjen za 0,2%. Istovremeno stopa inflacije bila je u blagom porastu u oktobru sa 4,62% u septembru na 4,67%. Narodna banka Rumunije je korigovala na gore stopu inflacije na kraju godine sa 4% u avgustu na 4,9%. Guverner Narodne banke Mugur Isaresku je naglasio da način na koji će se izvršiti budžetsko-fiskalna korekcija za smanjenje deficita uticaće na evoluciju inflacije. Samanjenje deficita, insistirao je Isaresku, predpostavlja prilagodjavanje unutrašnje potrošnje kredibilnom i jasnom makroekonomskom program, koji treba da ima političku podršku i da bude socijalno prihvaćen. Mugur Isaresku je objasnio da na evoluciju cena utiču brojni rizici i neizesnosti u vezi sa fiskalnim politikama i povećanjem ličnih dohodaka kao i spoljni faktori, kao što su evolucija evropskih ekonomija sa kojima Rumunija ima komercijalne odnose, zatim dinamika cene nafte na medjunarodnom tržištu u kontekstu geopolitičkih tenzija i načina na koji će evoluirati sukobi u Ukrajini i na Srednjem istoku.

     

    Senat Rumunije usvojio je u sredu Nacrt zakona o nabavci aviona F-35 od vlade SAD. Prema nacrtu zakona Rumunija će nabaviti 32 aviona najnovije generacije F-35 u ukupnoj vrednosti od 6,5 miliardi dolara, što predstavlja najveći izdatak u istoriji Rumunske vojske. Nacrt zakona predvidja nabavku motora, logističku podršku, obuku pilota i pomoćnog osoblja, simulatore leta kao i municiju. Prvi avioni F-35 biće isporučeni Rumuniji u 2030. godini. U utorak general Gjorgica Vad, načelnik Generalptaba rumunske vojske, izjavio je da pokazatelji aktuelne bezbednosne situacije upozoravaju da mir nije sigurna stvar na evropskom kontinentu. On je dodao da suprotno normama medjunarodnog humanitarnog prava, akcije Rusije podstiču negativnu progresiju pretnji i bezbednosnih rizika. U crnomorskoj zoni, koja je od strateškog interesa za NATO, postoji kriza u odbrambenoj oblasti. Vojska Rumunije, naglasio je Gjorgica Vlad, izvršila je rekonfiguraciju defanzivne arhitekture. Prilagodjenene su procedure, uskladjen je kapacitet reakcije snaga i ojačane strukture namanjene stalnoj borbenoj službi kaoi vazdušna policija.

     

    Rumunija se nalazi u punom jeku izborne kampanje za prvi krug perdsedničkih izbora zakazanih 24. novembra i zakonodavnih izbora 1. decembra. Ministarka spoljnih poslova Rumunije Luminica Odobesku i predsednik Stalne izborne komisije Toni Grebla predstavljali su detalje organizovanja izbora u inostranstvu. Rumunski državljani van granica zemlje mogu glasati na 950 otvorenih glasačkih mesta. Skoro 7000 rumunskih državljana primilo je koverte za dopisno glasanje i ovi treba da pošalju njihov glas najkasnije dva dana pre početka fizičkog glasanja. 24. novembra istovremeno sa predsedničkim izborima stnovnici Bukurešta, izlaze na referendum koji je sazvao gradomačelnik rumunske prestonice. Stanovnici Bukurešta treba da se izjasne o tri pitanja, dva pitanja o podeli novca medju sektorima i na pitanje kako iskoreniti konzumiranja opojnih droga u školama.

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (09.11.2024)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (09.11.2024)

    Pristupanje Rumunije Šengenskom prostoru nije samo politički cilj, već angažman prema evropskom projektu, izjavio je rumunski predsednik Klaus Johanis na petom Samitu Evropske političke zajednice u Budimpešti. Šef rumnske države je upozorio da je migracija i dalje ozbiljan izazov na eropskom nivou koji nalaže zajednički i sveobuhvatni odgovor. Ishod izbora u SAD bio je takodje u cetru pažnje učesnika Samita, koji su se okupili uglavnom da analiziraju jačanje konkurentnosti. Evropski lideri apelovali su na Donalda Trampada izbegne komercijalne ratove, da uputi pomoć Ukrajini i da se uzdrži od remećenja globalnog poretka. Premijer Madjarske Viktor Orban je izjavio da su svi prisustni lideri, njih 42, postigli saglasnost o potrebi preuzimanja odgovornosti za bezbednost sopstvenig država i da se ne  treba oslanjati samo na SAD. Medjunarodna zajednica čestitala je Donaldu Trampu pobedu na američkim predsedeničkim izborima. U svojoj poruci predsednik Rumunije Klaus Johanis je podsetio da je Rumunija snažan i angazovani strateški saveznik SAD.

     

    Preijer Rumunije Marčel Čolaku i francuski kolega Mišel Barnije vodili su razgovore u Parizu o konsolidaciji bilateralnog Strateškog partnerstva. Partnerstvo je postignuto 2008. godine sa posebnim naglaskom na ekonomsku i odbrambenu komponentu. Šefovi vlada Rumunije i Francuske istakli su da su investicije u ključne oblasti kao što su IT, aeronautika i energetika od suštinskog značaja. Udvostručenje bilateralne razmene u ovih 16 godina od kada je postignuto Strateško partnerstvo, uzlazni trend trgovinske razmene i tradicionalni ekonomski odnos, pomenuta je kompanija Dačija Renault, predstavljaju solidne argumente za nastavljanje saradnje u pojačanoj formi-izjavio je Marčel Čolaku. Predsednik rumunske vlade pozitivno je ocenio solidnu saradnju u oblast bezbednosti kao i odluku predsednika Emanuela Makrona da Francuska preuzme ulogu okvirne nacije u Borbenoj grupi Severnoatlanske alijanse u Rumuniji, odmah nakon ruske invazije Ukrajine, suštinski element za jačanje položaja Alijanse na istočnom boku. Naglašena je i želja Francuske da pojača vojno prisustvo u Rumuniji gde sada stacionirano 800 francuskih vojnika.

     

    U utorak u Bukureštu predsednik vlade Rumunije sastao se sa delegacijom japanskih investitora u energetiku, istraživanje i tehnologiju, industriju, infrastrukturu i bankarstvo, predvodjenu zamenikom japanskog ministra ekonomije, trgovine i industrije Šinzijem Takeučijem. Ovom prilikom pozitivno je ocenjen stepen bilateralnih odnosa na bazi Strateškog partnerstva, promovisanja zajedničkih vrednosti dve države i ekonomskim prednostima u novom medjunarodnom kontekstu. Premijer Čolaku smatra da je Rumunije kao faktor stabilnosti u Evropi i regionu kao i geostrateške, ekonomske i političke prednosti  Rumunije čine od naše zemlje destinaciju za inostrane investitore. Japanska ekonomska delegacija izrazila je interes za jačanje finansijske podrške Rumuniji u projektima saobraćajne infrastrukture, energetike, digitalizacije i visoke tehnologije. Prethodno, na prvom Energetskom forumu Rumunija-Japan, koji je održan u utorak u Bukureštu, Ministarstvo energije potpisalo je memorandum o razumevanju sa japanskom kompanijom za projekat hidrocentrale Tarnica- Lapuštešti, a Državna kompanija elektrocentrala ELCEN i Panasonik rade na zajedničkom programnu složenog sistema sunčanih panela, skladištenja energije u baterije i proizvodnji zenenog vodonika.

     

    Predlog Vlade Rumunije da se za dužnost evropske komesarke u budućoj vladi Unije imenuje Roksana Minzatu usvojen je u utorak u stručnim komisijama Parlamenta. Evroposlanica, koju je Ursula fon der Lajen imenovala za podpredsednicu Evropske komisije, obavljaće i dužnost komesarke za ,,ljudstvo, kompetentnost i pripreme’’. Na ovoj dužnosti, po rečima Roksane Minzatu, ona ima zadatak da upravlja sa oko 20% višegodisnjeg budžeta Unije. Roksana Minzatu je precizirala da dužnost podpredsednice Evropske komisije predpostavlja i kordinaciju priprema za hitne situacije. 12. novembra zakazano je saslušanje Roksane Minzatu u komisijama za zapošljavanje radne snage, kulturu i obrazovanje.

     

    Misija Medjunarodnog monetarnog fonda doputovala je ove nedelje u Bukurešt na razgovore sa rumunskim zvaničnicima o najnovijim privrednim tokovima. Cilj ove redovne posete je analiza i aktualizacija mekroekonomske perspektive. Analiziraće se stopa inflacije, spoljnotrgovinski bilans, javni dug, budžetski deficit, monetarna i fiskalna politika. Delegacija Fonda sastala se sa predstavnicima Narodne banke Rumunije i Ministarstva finasija. Recimo na kraju da Rumunija nema potpisan aranžman sa MMF-om.

  •    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (02.11.2024)

       Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (02.11.2024)

    U noći izmedju petka i subote u Rumuniji je startovala kampanja za parlamentarne izbore koja će trajati do 30. novembra. U ovom periodu političke stranke, alijanse ili nestranački kandidati ulaze u trku za  novi saziv dvodomnog parlamenta Rumunije. Poslanički dom ima sada 330 poslanika, a Senat 136 senatora. Nedelju dana ranije počela je i kampanja za predsedničke izbore. Prvi krug izbora za najvišu državnu funkciju zakazan je za 24. Novembar, a drugi za 8. decembar. U sredu Stalna izborna komisija potvrdila je spisak 950 otvorenih glasačkih mesta u inostranstvu za predsedničke i parlamentarne izbore. Broj otvorenih glasačkih mesta je za 35 veći nego u junu kada su Rumuni koji žive i rade u inostranstvu brali predstavnike u Evropski parlament. Posle dve decenije ove godine  organizovće se sve vrste izbora.Evroparlamentarni i lokalni održani su ovog leta, a predsednički i parlamentarni  u novembru i decembru.

     

    Premijer Rumunije Marčel Čolaku zakazao je u četvrtak sednicu sa  ministarima i predstavnicima nekoliko vladinih institucija posvećenu situaciji Rumuna na jugoistoku Spanije, zoni teško pogodjenoj  katastrofalnim poplavama. Prema navodima port parola Ministarstva spoljnih poslova u Bukureštu samo u zoni Valensije živi oko 160 000 rumunskih državljana. Premijer je pozvao prisutne na sednici da formiraju akcionu grupu i da analiziraju mogućnost otvaranja logističkog centra u Kastejonu de la Parmi odakle će se postradalim Rumunima uputiti dodatna pomoć pored one španske države. Marčel Čolaku je pozvao i ministarstva da uspostave veze sa španskim vlastima i Rumunima iz Španije i da pruže pomoć, i, na zahtev našh državljana, obezbede prevoz za dolazak u Rumuniju. Operacije spasavanja postradalih se nastavljaju. Ako je u prvim danima posle katastrofe šteta procenjena na stotine miliona evra, sada se govori o šteti od nekoliko miliardi. U katastrofalnim poplavama u Španji uništeni su, automobili, kuće, tuneli, mostovi i železničke pruge.

     

    Prema podacima Nacionalnog statističkog instituta državni dug Rumunije u julu tekuće godine povećan je na oko 175 miliardi evra, što predstavlja 52% bruto društvenog proizvoda. Prema hitnoj uredbi Vlade Rumunije do kraja 2024. godine gornja granica javnog duga je povećana na 53%. Sa druge strane misija MMF-a doputovaće u Bukurešt sledeće nedelje na analizu nedavnih ekonomsko-finansijskih evolucija. U najnovijem izveštaju o perspektivama globalne ekonomije, Fond je korigovao na dole privredni rast Rumunije ove godine sa aprilske procene od 2,8% na 1,9%.

     

    Ustavni sud republike Moldavije potvrdio je u četvratk rezultate referenduma o evoropskoj integraciji zemlje. Prema izmeni ustava zemlje integracija u Evropsku uniju ove male države sa većinskim rumunofinskim življem postaje strateški cilj. Bez obzira na političku boju budućih vlada, ove imaju obavezu da promovisu politike u skaldu sa ovim strateškim ciljem. Takodje Parlament može da ratifikuje osnivačke dogovore sa Evropskom unijom većinom glasova. Podsećamo, pre dve nedelje broj glasova za integraciju bio je veći za samo nekoliko hiljada od opredeljenja protiv integracije. Evropska komisija je čestitala Moldaviji i Ukrajini na postignutim rezultatima na planu realizacije potrebnih reformi za pristupanje Uniji. U godišnjem izveštaju Komisija je izrazila nadu da će naredne godine  početi pristupni pregovotri sa Kišinjevom i Kijevom. Brisel upozorava medjutim da su potrebni dodatni napori u mnogim oblastima.

     

    Radio Rumunija je u petak obeležio 96-togodišnjicu postojanja. 1. novembra 1928. godine emitovana je prva emisija Rumunskog radiodifuznog I radiotelefonskog društva najavom predsednika Dragomira Hurmuzeskua, ktitora rumunske radiofonije ,,Ovde Radio Bukurešt’’. Na početku Radio Bukurešt je emitovao samo nekoliko časova dnevno. Emitovane su vesti, plesna i klasična muzika a kasnije i opširnije emisije koje se već 96 godina slušaju u zemlji i inostranstvu. U znak posebnog priznanja za istorijsku ulogu Rumunskog radiodifuznog društva zakonom je 1. novembar proglašen ,,Nacionalnim danom radija’’

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (26.10.2024)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (26.10.2024)

    Kampanja za predsedničke izbore u Rumuniji počela je u noći izmedju četvrtka i petka i trajaće do 23. novembra. U izbornu trku za predsednika države ulaze 14 kandidata, 10 kandidata političkih stranaka i 4 nestranačka. U zemlji glasanje u prvom krugu održaće se u nedelju 24. novembra od 7 do 21 čas. Ako će u 21 čas, kada bi trebalo da se završi glasanje, u redovima čekati mnogi birači, predsednici glasačkim mesta mogu produžiti glasanje do ponoći. Na predsedničkim izborima glasači mogu birati predsednika države samo u mestu prebivališta. Stanovnici sa pravom glasa koji se nalaze van mesta boravka mogu glasati ili dopisno, ako su se opredelili za ovu varijantu, ili na glasačkim mestima u zemlji i inostranstvu. Drugi krug predsedničkih izbora održaće se 8. decembra. Izmedju dva kruga 1. decembra za Nacionalni praznik, održaće se i parlamentarbni izbori.

     

    Stanovnici Republike Moldavije treba da odluće o sudbini ove zemlje- izjavio je u ponedeljak predsednik Rumunije Klaus Johanis koji je istovremeno pozdravio rezultate glasanja na referendumu o evropskoj integraciji i na predsedničkim izborima. 50,46% moldavskih glasača odgovolilo je potvrdno na pitanje ,,Da li podržavate Ustav koji bi Republici Moldaviji omogučio integraciju u Evropsku uniju”? Podsećamo, na predsedničkim izborima aktuelna proevropsko orijentisana predsednica Maja Sandu osvojila je 42% glasova, dok je kandidat Partije socijalista Aleksandr Stojanoglo skoro 26% Drugi krug predsedničkih izbora održaće se 3. novembra. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije je pozdravilo organizovanje izbora i referonduma po najvišim demokratskim standardima i izrazilo zabrinutost zbog masovne i toksične umešanosti Moskve još u predizbornom periodu.

     

    Pre isteka mandata predsednik Rumunije Klaus Johanis je u sredu boravio u zvaničnu posetu Crnoj Gori. Šef Rumunske države je u Podgorici razgovarao sa svojim kolegom Jakovom Milatovićem o evropskom putu Crne Gore. Rumunija podržava Crnu Goru i proces proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan i na zemlje kandidate iz istočnog susedstva, jer ova politika predstavlja najbolju investiciju u demokratsku konsolidaciju Evrope, naglasio je predsednik Rumunije. Johanis i Milatović su analizirali i mogućnosti povećanje investicija i trgovinske razmene i razgovarali o saradnji u okviru NATO-a u zoni Crnog Mora, o podršci Ukrajini i jačanju južnog boka Alijanse.
    Recimo da su u petak povodom Dana rumunske vojske u vojnim bazama na ratnim poprištima gde se nalaze rumunski vojnici, u zemljama u kojima Rumunija ima vojne atašje kao i na grobljima i ispred spomenika rumunskim vojnicima u Austriji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Češkoj, Republici Moldaviji, Slovačkoj i Madjarskoj organizovane vojne svečanosti.

     

    Medjunarodni monetarni fond je korigovao na dole prognozu privrednog rasta Rumunije ove godine sa 2,8% u aprilu na 1,9%. Za 2025. godinu Fond prognozira rast od 3,3% i stopu infacije od 5,3% na kraju ove godine i 3,6% u 2025. Fond procejuje ove godine topu nezaposlenosti na 5,6% a sledeće godine na 5,4%. Tekuće nedelje Poslanički dom Parlamenta Rumunije usvojio je Nacrt zakona o minimalnoj plati. Na ovaj način je pretočena evropska direktiva koja ima za cilj poboljšanje uslova rada i standarda radnika. Zakon perdvidja da se nakon konsultacija sa sindikatima i poslodavstvom, bruto minimalna plata uskladjuje svake godine sa životnim troškovima i privrednim i socijalnim pokazateljima.

     

    Evropska komisija je u četvrtak odobrila šemu državne pomoći rumunskim farmerima pogodjenim sušom u visini od 400 milionba evra za period septembar 2023- avgust 2024. godina. Novac je namenjen poljoprivrednim proizvodjačima koji su pretrpeli štetu od suše. Poljoprivredni proizvodjači treba da dokažu da je šteta na usevima bila veća od 30%. Maksimalni iznos pomoći je od 200 evra po hektaru za stopostotnu štetu. Prema procenama Vlade Rumunije ove godine produžena suša pogodila je oko 2 miliona hektara useva.