Radio România Internațional

Category: Pregled glavnih zbivanja nedelje

Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (19.10. 2024)

Lideri zemalja članica Evropske unije okupili su se u četvrtak u Briselu na skupu posvećenom situaciji u Ukrajini, na Srednjem istoku, konkurentnosti Unije, migraciji i spoljnim poslovima. Druga tema odnosila se na podršku Unije Republici Moldaviji na najvišem nivou na pragu izbora i referenduma na kojem stanovništvo zemlje treba da se izjasni da li želi da zemlja pristupi Evropskoj uniji. Na ovu temu za raspravu insistirala je Rumunija kao i na zahtevu evropskih lidera upoćen Evropskoj komisiji da analizira razloge velikih razlika u ceni električne energije izmedju istočne i južne Evrope i ostalih zemalja Unije. Jedan od razloga je slaba interkonkcija tržišta i blokada u centralnom delu Evrope. Države poput Rumunije ne mogu da nabave struju kada je na evropskom tržištu energije energija jeftinija. Rasprave su se najviše fokusirale na migraciju, jer ova pojava i dalje vrši pritisak na graice Unije. U sredu predsednik Rumunije Klaus Johanis je učestvovao u radovima Samita Evropska unija-Savet za saradnju zaliva u Briselu. Prvi samit ove vrste predstavljao je važan trenutak za unapredjenje Strateškog partnersta dve zone i postavio osnove za produbljenu saradnju u narednom periodu. Zajedničko partnerstvo usresredjeno je na bezbednost, trajni razvoj i prosperitet dva regiona, na podsticanje bilateralne trgovine i investicija, energetsku saradnju i suzbijanje klimatskih promena kao i na više konekcije uključujući digitalnu i medjuljudsku. Predsednik Rumunije se založio za aktualizaciju i širenje ugovornog okvira u oblastima trgovine i investicija i napredka na planu vizne liberalizacije. Rumunija je zaiteresovana za bolji konektivitet dva regona, za razvoj i proširenje pojedinih projekta kao što su Ekonomski koridor Indija-Sredji istok-Evropa pod pokroviteljstvom Global Gateway-a, koji bi omogučio efikasnije korišćenje novih tehnologija, izvora energije i kritičkih materijala.

Evropska komisija je delimično odobrila treći zahtev za isplatu Rumuniji i čeka da u roku od mesec dana rumunska vlada dostavi dodatne informacije da bi mogla da izvrši integralnu isplatu. Prema procenama Evropske komisije Rumunija je ispunila 62 reformska i investiciona cilja od 68, tako da predlaže delimičnu supenziju isplate dok nisu poslate dodatne informacije. U suprotnom slučaju vlada Unije odobriće samo delimičan iznos i Rumunija će imati šestomesečni rok za ispunjavanje svih uslova. Evropska komisija saopštiće koji deo novca neće biti isplaćen od ukuonog iznosa od 2,7 miliarde evra. Ministar investicija i evropskih projekata Adrijan Kaču je izjavio da Vlada radi na ispunjavanju svih uslova. Medju neispunjenim zadacima nalaze se stimulisanje energetske efikasnosti industrije, reforma javnog penzijskog sistema i investicije u poboljašnje energetske efikasnosti stambenog parka.

Tužioci Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA) počeli su pretres kabineta poslanika Nelua Tatarua u Grdaskoj bolnici grada Huši, gde je Tataru zaposlen kao hirurg. Pretres je izvršen nakon što je Poslanički dom dao zeleno svetlo zahtevu Nacionalne antikorupcijske direkcije za podizanje imuniteta bivšeg ministra, pod sumnjom da je primao moto od pacijenata. Nelu Tataru kaže da je nevin i da nikada nije uslovljavao lekarske intervencije mitom. Bivšem ministru zdravlja oduzete su sve politicke funkcije i izbrisan je sa spiska kandidata za parlamentarne izbore 1. decembra. Stalni birio Senata doneo je odluku da se zahtev za ukidanje parlementarnog imuniteta senatora Eudjena Pirvulsekua preda Pravnoj komisiji koja treba da napravi izveštaj da bi se zahtev stavio na glassanje u ponedeljak 21. oktobra. Prošle nedelje je protiv Eudjena Pirvuleskua podneta krivična prijava za podstrekivanje na kupovinu uticaja.

Omladinska fudbalska reprezentacija Rumunije plasirala se na Evropsko prvenstvo omladinaca do 21 godine, pošto je u utorak na domaćem terenu savladala reprezentaciju Švajcarske sa 3-1. U utorak uveče fudbalska reprezentacija Rumunije savladala je u Kaunasu reprezentaciju Litvanije sa 2-1 u utakmici Grupe 2 Lige nacija. Ovo je četvrta uzastopna pobeda nasih fudbalera koji vode u grupi sa 12 bodova. Rezultati postignuti u Ligi nacija uticaće i na evropske kvalifikacije za Svetski kup 2026 godine.

19 October 2024
Pregled glavnih društveno-političkih dogdjaja nedelje (12.10.2024)

Centralni izborni biro saopštio je u četvrtak konačan spisak kandidata na predsedničkim izborima u Rumuniji. U izbornoj trci za predsednika države ulaze 10 kandidata političkih stranaka i 4 nestranačka kandidata. Centralni izborbi biro je žrebom utvrdio redosleg kandidata na glasačkim lističima. Na prvom mestu je Elena Laskoni, predsednica Unije spasiste Rumunuju (USR), na drugom Djordje Simion, lider Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR). Na trećoj poziciji je premijer Marčel Čolaku, predsednik Socijaldemokratske partije (PSD), na četvrtoj Nikolaje Čuka, lider Nacionalne liberalne partije (PNL). Ustavni sud Rumunije odbio je kandidaturu liderke stranke SOS Rumunija Dijane Šošoaka sa obrazloženjem da je u svojim nastupima pod znakom pitanja stavila obavezu poštovanja Ustava i pozivala na promenu državnih demokratskih osnova. Šošoaka je optužila Ustavni sud za zloupotrebu. Prvi krug predsedničkih izbora održaće se 24. novembra, a drugi 8. decembra. Izborna kampanja za predsednika Rumunije startuje 25. oktobra.

Ulazak Rumunije i Bugarske u Šengen i kopnenim granicama bio je ponovo na agendi ministara unutrašnjih poslova u Luksemburgu. Austrija je jedina članica koja se i dalje suprostavlja ulasku dve zemlje, ali austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner kaže da su razgovori na dobrom putu. Rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju, koji je učestvovao u radovima skupa u Luksemburgu, izjavio je: ,,Rumunija je potpuno spremna za pristupupanje Šengenskom prostoru i kopnenim granicama. Ispunili smo sve uslove, a postupak pristupanja i kopnenim granicama odvijao se veoma dobro. Podaci dokazuju da se migracija u velikoj meri smanjila”.
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson kazala je da će se o pitanju ulazaka Rumunije i Bugarske razmatrati i na Savetu u decembru i da će se u ovom periodu voditi pregovori. ,,Rumunija i Bugarska su ispunile sve uslove i uradile više nego sto je bilo potrebno i ja sam optimistički raspoložena i nadam se da će se ova odluka uskoro doneti dok sam ja još na ovoj dužnosti, naglasila je evropska komesarka za unutrašnje poslove.

Rumunija će nabaviti četiri radara velike snage iz SAD. Sistem Sentinel može da detektuje više vrsta letelica i da pojača kapacitet odvraćanja i odbrane Rumumije od potencijalnih napada. Radari najnovije generacije dopuniće vazdušni odbrambeni kapacitet zemlje, naročito kada je reč o ranom identifikovanju bespilotnih letelica u blizini nacionalnih granica u kontekstu vojne agresije Rusije na Ukrajinu- izjavio je rumunski ministar odbrane Andjel Tilvar. Tilvar je pre nekoliko dana posetio zapadni Balkan gde je izvršena rotacija dela vojnog odreda razmeštenog u Prištini, na Kosovu i u Sarajevu. Preuzimanje komande misije EUFOR-a predstavlja posebno priznanje profesionalnosti i posvećenosti rumunskih vojnika ovoj važnoj misiji, izjavio je u Sarajevu rumunski ministar odbrane koji se sastao sa komandnim timovima struktura Evropske unije i NATO-a i sa rumunskim vojnicima u misiji u Bosni i Hercegovinu. U Prištini Andjel Tilvar je dao uveravanja da je Rumunija spremna da ispuni preuzete obaveze o očuvanju bezbednosti na zapadnom Balkanu. Rumunski ministar sastao se i sa komandnim timom operacije NATO-a za očuvanje mira KFOR, u koju Rumunija ima važan doprinos i obišao rumunske vojnike u misiji. U kontekstu regionalne bezbednosti, ministarka spoljnih poslova Rumunije Luminica Odobesku je učestvovala u sredu na Samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa u Dubrovniku. Na samitu zemlje učesnice usvojile su Zajedničku deklaraciju o kolektivnom angažmanu za multidimenzionalnu podrške Ukrajini.

Vlada Rumunije usvojila je odluku kojom se dozvoljava uvoz jaja i pilećeg mesa iz Ukrajine pod uslovom da ovi proizvodi ispunjavaju standarde Evropske unije. Rumunski proizvodjaci žalili su se da se na rumunskom tržištu pojavilo jeftino pileće meso koji ne ispunjava standarde Evropke unije. Vlada je usvojila i dve mere o podršci domaćih popoljoprivrednih proizvodjača čiji su usevi teško pogodjeni sušom. Odlučeno je da se pogodjenim domaćim proizvodjacima suspenduju prispele bankarske rate do avgusta 2025. godine i da se dodele i kompenzacije.

Tekuće nedelje Parlament Rumunije usvojio je Nacrt zakona o strožijim kaznama za trgovinu ljudima. Poslanički dom je usvojio Nacrt zakona koji izmedju ostalog predvidja kazne od 7 do 15. godina zatvora za prinudu na prostituciju i sticanje nepripadajuće dobiti od prostitucije. Država će pružati besplatnu pravnu pomoć i finansijske kompenzacije žrtvama zloupotreba.

Bukurešt je od 6. do 8. oktobra bio domaćin Evropskog samita kulturne baštine, najvažnijeg dogadjaja koji je povećen očuvanju kulturne baštine Evropske unije.Ovim povodom održana i svečanost dodeljivanja nagrada ,,Europa Nostra 2024”. Tokom samita razmatale su se politike finansiranja i projekti restauracije i zaštite kulturne baštine. Šesdesetak nevladinih i profesionalnih organizacija potpisalo je Memorandum o zaštiti kulturne baštine Rumunije koji sadrži 5 hitnih mera za poboljšanje zakonskog okvira i za valorizaciju kulturne baštine.

12 October 2024
Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedellje (05.10.2024)

Ulazak Rumunija u Šengen i kopnenim putem u najkraćem roku može da doprinese unapredjenju ekonomske saradnje, izjavio je u Bukureštu premijer Baden-Virtemberga Vinfrid Krečmar koga je u prestonici Rumunije primio predsednik Klaus Johanis. Razgovori su se usresredili na saradnju u ekonomskoj, političkoj, društvenoj i obrazovnoj oblasti i posebno na širenje dualnog obrazovanja. Potpisane su dve deklaracije o saradnji izmedju Vlade u Bukureštu i vlade nemačke pokrajine Baden-Virtemberg koja je glavni trgovinski partner Rumunije. Obim trgovinske razmene Rumunije i pokrajine Baden-Virtemberg prošle godine pramašio je 8,32 miliarde evra i 12 puta je veći nego pre 11 godina. Nemački zvaničnik se sastao i sa premijerom Marčelom Čolakuom koji je izjavio da želi da se što brže obnove skupovi mešovite komisije da bi počela realizacija novih projektata u oblastima od zajedničkog interesa, kao to su ekonomski, energetski, kulturni, poljoprivredni, obrazovni i zdravstveni.

Sto rumunskih državljana koji se se posebno istakli u oblastima preduzetništva, menadžmenta, zdravstva, umetnosti, nauke ili sporta nagradjeno je na 9 samitu dijaspore, RePatriot, koji je održan u četvrtak u Bukureštu u Palati Parlamenta. Rumunija je sada jedna od nasigurnijih zemalja Evrope, sa investicijama u svim oblastima, naglašeno je na samitu dijaspore. Naše državljane koji su pre 35 godina napustili zemlju u velikom broju treba stimulisati da se vrate, istakli su zvaničnici prisutni na ovom samitu.

Rumunski dražavljani će najverovatnije putovati u SAD bez vize od naredne godine. Ambasador Rumunije u SAD Andrej Moraru je izjavio: ,,Fiskalna godina u SAD je završena, i poslednji uslov koji je Rumunija morala da ispuni je ispunjen. Očekujemo i potvrdu od strane naših američkih partnera u narednom periodu. Broj zahteva za izdavanje viza je u snažnom silanom trenud u poslednjim godinama i sada je ispod 3% odijenih zahteva. Ukidanje ulaznih viza je najbolje priznanje za solidarnost Rumuna i Amerikanaca”.
Rumunija treba da napravi važne korake u narednim mesecima da bi mogla da udje u Program Viza vejver, upozorila je američka ambasadorka u Bukureštu Ketlin Kavalek. Ona je istakla da će se ove jeseni održati dodatne konsultacije izmedju dve vlade o reviziji pristupa Rumuninje ranije dogovorenim bezbednosnim merama.
Stranci napuštaju Liban u vreme kada Izrajel pojačava bombardovanje Bejruta. Avionom Ministarstva nacionalne odbrane Rumunije iz Libana je evakuisano nekoliko desetina rumunskih državljana. Sa druge strane osmoro dece sa roditeljima iz Pojasa Gaze stiglo je Bukurešt avionom Ministarstva nacionalne odbrane Rumunije na lečenje u rumunskim bolnicama. Bukurešt pruža ovu pomoć na zahtev Svedske zdravstvene organizacije posredstvom Evropskog mehanizma civilne zaštite. ,,Našoj podrsci pridodati su i diplonatski demarši za uspostavljanje bezbednosti, prekida vatre i oslobadjanje svih talaca, izjavio je premijer Rumunije koji je učestvovao u akciji pomoći zajedno sa ministarkom spoljnih poslova Rumunije Luminicom Odobesku i državnim sekretarom u Ministarstvu unutrašnjih poslova , šefom Direkcije za hitne situacije Raedom Arafatom

Parlament Rumunije poverio je Muguru Isareskuu novi mandat guvernera Narodne banke Rumunije. Najdugovečniji šef centralne banke na svetu, obavlja dužnost guvernera od 1990. godine, sa kratkim prekidom od godinu dana, kada je obavljao funkciju premijera Rumunije. U rukovodstvu Centralne banke Rumunije Parlament je imenovao i Leonadra Badiu, prvog viceguvernera i viceguvernere Florina Djordjeskua i Kosmina Marineskua. Potvrdjeni su i mandati članova Upravnog odbora, Agencije za finansijski nadzor i Nacionalnog saveta elektronskih medija. Odobreni su i zahtevi predsednika države o održavanju bezbednosnih misija Severnoatlanske alijanse za Ukrajinu na rumunskoj teritoriji i pripremama ukrajinskog osoblja u pomorsku oblast.

5 October 2024
Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (28.09.2024)

Vada Rumunije usvojila je ove sedmice prvi ovogodišnji rebalans državnog budzeta. Iako je predvidjen manji privredni rast, od svega 2,8% i budžetski deficit veći od procenjenog, od 6,9 procenata, u novom rebalansu budžeta predvidjena su veći iznosi. Za Ministarstvo za finansije, Ministarstvo saobraćaja, Ministartsvo zdravstva i Ministarstvo obrazovanja izdvajaće se veći fondovi u odnosu na ovogodišnji državni budzet, a za Ministarstvo ekonomije i Ministarstvo razvoja manji. Rebalans budžeta bazira se na većoj naplati budžetskih prihoda i na investicije. Premijer Marčel Čolaku je izjavio da rumunska privreda može da podnese visoki deficit na koji upozoravaju stručnjaci. Premijer je naveo primer ekonomski najačih zemalja Unije, Nemačke i Francuske koje podstiču investicije povećavajući deficit. Investicije, dodao je Čolaku, vratiće u državni budžet 8 puta vise novca od investiranih fondova. Ministar za finansije Marčel Bološ je podsetio da je budžet za 2024. godinu usresredjen na suštinske investicije u infrastrukturu, velike strateške projekte i poboljsanje javniih usluga. On je demantovao glasine da će Rumunija sledeće godine odustati od jedinstvene poreske stope i preći na progresivni porez da bi pokrivala budžetske rupe.

Evropska banka za obnovu i razvoj smanjila je drastično prognozu rasta rumunske privrede u 2024. godini sa majske procene od 3,2% na 1,4%. U 2025. godini privredni rast naše zemlje procenjuje se na 2,6%. Istočnoevropske članice Evropske unije suočavaju se su slabom inostranom potražnjom, iako je potrošnja bila zadovoljavajuća usled solidnog povećanja licnih dohodaka, navodi Evropska banka za obnovu i razvoj. U Bugarskoj i Rumuniji povećanje plata je podsticalo potražnju, ali je istovremeno povečalo spoljnotrgovinski deficit i izvršilo pritisak na inflatorne evolucije. U Rumuniji sektor IT je usporipo rast u velikoj meri ,dok jindustrijska proizvodnja stagnira. Investicije u infrastrukturu i dalje podržavaju privrednin rast. Evropska banka za obnovu i razvoj podseća na nedavne procene Fiskalnog saveta koji upozorava na opasnost od povećanja budžetskog deficita do 8% bruto društvenog proizvoda ove godine. I Medjunarodni monetarni fond je korigovao na dole prognozu o privrednom rastu Rumunije ove godine sa 3,8% na 2,8%

Predsednik Rumunije Klaus Johanis je ove nedelje učestvovao na 79. zasedanju Generalne skupštine Organizacije ujedinjenih nacija. ,,U našem današnjem nesigurnom svetu, odgovor na naše probleme su više saradnje i više solidarnosti. Rumunija će uvek podržavati medjunarodni svetski poredak, sa Organizacijom ujedinjenih nacija u centru, podvukao je šef rumunske države u svom obraćanju sa govornice Generalne skupštine. Ruskom agrsijom protiv Ukrajine, naglasio je Johanis, Moskva krši medjunarodno pravo sa implikacijama i van kontinenta. Ukrajini je potrebna pomoć svih zemalja članica Ujedinjenih nacija koje su spremne da poštuju medjunarodno pravo i Povelju Ujedinjenih nacija, izjavio je Johanis. Rumunija u potpunosti podržava mirovnu inicijativu predsednika Zelenskog jer je jedini pristup koji može osigurati pravedan i trajan mir u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i medjunarodnim pravom. Po oceni šefa rumunske države ne postoji valjana alternativa na Organizaciju ujedinjenih nacija jer su principi na kojima je osnovana ova organizacija sada važniji nego ikada ranije. Sada se koncentrišemo na nastavljane reforme OUN, sa ciljem da organizacija odoli svim sadašnjim i budućim izazovima.

Rumunija je u sredu potpisala ugovor sa SAD o pozajmici od skoro miliardu dolara. Bukurešt je uveren da će americka pozajmica od 920 miliona dolara omogućiti jačanje odbrambenog kapaciteta zemlje nabavkom moderne tehnike za oružane snage i razvojem lokalne odbrambene industrije. Ambasadorka SAD u Bukureštu Ketlin Kavalek je izjavila da je potpisani dokument više od jednostavnog finansijskog ugovora jer predstavlja snagu i otpornost bilateralnog partnerstva i zajedničkog angazmana za osiguranje mira, stabilnosti i bezbednosti regiona. Američkom pozajmicom Vašington želi da se uveri da će Rumunija ostati još dugo godina u prvi plan inovacije i vojnog opremanja, što će u istoj meri unaprediti bilateralne ekonomske odnose, naglasila je ambasadorka Ketlin Kavalek.

Rumunski fudbalski tim FCSB pobedio je letonski RFS sa 4-1 u četvrtak na Nacionalnoj areni u Bukurestu u prvoj etapi novog formata Lige Evrope. U grupi sa šampionima Rumunije rasporedjeni su i Glazgov Rendjers. Mancester junajted, PAOK Solun i Hofenhajm. FCSB je jedini predstavnik Rumunije u evropskim kupovima.

28 September 2024
Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (21.09.2024)

Rumunske vlasti proglasile su vanredno stanje ove nedelje na istoku zemlje posle masovnih poplava. Podignuti su kampovi za ugrožene i preduzete spasilačke akcije posle katastrofalnih poplava u kojima je stradalo 7 osoba a hiljade domačinstava je oštečeno. Ministarstvo zdravlja formiralo je kriznu čeliju sa zadatkom da se obezbedi lekarska pomoć stanovnicima ugroženih okriga Galaci i Vasluj. Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane mobilizovali su stotine vatrogasaca, žandara i vojnika sa zadatkom da evakuišu postradale i intervenišu u popravljanju teško oštečene infrastrukture. Obezbedjen je smeštaj za stotine osoba u najpogodjenijim zonama. Crveni krst Rumunije pokrenuo je kampanju pružanja pomoći i poslao kamione sa hranom i vodom. Vlada Rumunije poslala je hranu i vodu i iz državnih rezervi odobrila upučivanje modularnih zgarda u kojima deca mogu da pohadjaju nastavu. Na sednici Vlade u ponedeljak odobrena je hitna pomoć za postradale porodice u poplavama. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen javila je da će se pogodjenim zemljama srednje i istočne Evrope masovnim poplavama iz Fonda za koheziju izdvojiti pomoć u visini od 10 miliardi evra.

U četvrtak u Bukureštu je održana sednica Vrhovnosg saveta odbrane zemlje. Rat u Ukrajini, opremanje vojske u narednoj deceniji i konsolidacija Strateškog partnerstva sa Republikom Moldavijom bile su glavne teme skupa. Članovi Vrhovnohg saveta odbrane naglasili su da je Rumunija direktno zainteresovana za industrijske kapacitete koji mogu da obezbede proizvodnju moderne vojne tehnike za opremanje vojnih snaga u mirnodopsko vreme kao i za razvoj nove opreme za multiplikaciju vojnih kapaciteta u kriznim ili ratnim situacijama. Vodeći računa o nedavnim evolucijama u susednoj državi Ukrajini, članovi Vrhovnog saveta odbrane zemlje razmatrali su i dodatne mere odvraćanja i suzbijanja bezbednosnih pretnji koje treba primeniti na nacionalnom nivou kao i podršku saveznika u Severnoatlanskom savezu. Rumunija je ponovo izrazila podršku evropskom putu Republike Moladvije i implementaciji reformi i potrebnih javnih politika.

NATO treba da reaguje na povredu vazdušnog prostora zemalja članica od strane ruskih aviona i raketa-izjavio je rumunski ministar odbrane Andjel Tilvar na skupu ministara odbrene savezničkih zemalja članica Istočnog boka Severnoatlanskog saveza. Rumunski zvaničnik je dodao da je situacija u zoni Crnog mora zabrinjavajuća zbog pretnji i agresivnih akcija Ruske federacije kao i dezinformisanja i sajber napada.Tilvar je precizirao: ,,Zemlje članice B9 su duboko zabrinute zbog učestalih povreda vazdušnog prostora Severnoatlanske unije, Poljske, Rumunije i Letonije od strane ruskih dronova i raketa kao i eskalacije tenzija duž granica NATO-a. Zbog toga je potreban solidan i koordinisan odgovor saveznika i primena bez odlaganja rotacionog modela integracione vazdušne i antiraketne odbrane NATO-a. ”

U sredu u Bukureštu ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrej Sibiha tražio je da Rumunija analizira mogućnost obaranja ruskih dronova i raketa u blizini rumunskog vazdušnog prostora. Tokom susreta sa svojom rumunskom koleginicom Luminicom Odobesku, Sibiha je pozitivno ocenio podršku odbrani nezavisnosti Ukrajine i odluku o donaciji protivvazdušnog sistema Patriot Ukrajini. Šefica rumunske diplomatije je ponovo izrazila punu podršku Rumunije odbrani nezavisnosti, suverenosta i teritorijalnog integriteta Ukrajine.

Rumunijj je premijerno poverena dužnost podpredsednice Evropske unije, koju će u Brisleu obavljati članica rumunske socijaldemokratske partije (PSD) Roksana Minzatu, bivša ministarka za investicije i evropske fondove u Vladi Rumunije. Vest o imenovanju saopštila je predsednivca Komisije, Ursula fon der Lajen, koja je u utorak predstavila novi sastav vlade Evropske unije. Roksana Minzatu obavljaće i dužnost komesarke za kompetentnost, obrazovanje, radna mesta, socijalna prava i demografiju. Ona je izjavila da je tržište rada od suštinske važnosti za konkurentnost Unije. Nakon imenovanja, premijer Marčel Čolaku je precizirao da posle ove nominacije Rumunija učestvuje u donošenju odluka u okviru Evropske unije.

Vladajuća koalicije Rumunije donela je u utorak odluku o finalizaciji šeme podrške velikih strateških investicija u preradjivačku industriju, metalurgiju i hemisjku industriju. Prema rečima premijera Marčela Čolakua, plan sadrži tri glavne komponente: državnu pomoć u visini od 500 miliona evra i fiskalne povlastice za investicije preko 150 miliona evra, državnu pomoć od miliardu evra za dekarbonizaciju proizvodnih procesa i energetsku efikasnost i državnu pomoć od oko 250 miliona evra za 15 kompanija koje će investirati u proizvodnju industrijskih sirovina.

Vlade Rumunije i SAD potpisale su okvirno partnerstvo o zaštiti deteta u narednom petogodišnjem periodu. Ambasadorka SAD u Bukureštu Ketlin Kavalek (Katheen Kavalec) dala je uverevanja da će SAD podržavati rumunske napore za razvoj strategije sprečavanja zloupotrebe dece, zaštitu od trgovine decom i pobošljanju istraga. Rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju izjavio je da je potpisivanja partnerstva nastavak i drugih vrsta saradnje i da dokazuje spremnost rumunskih vlasti za suzbijanje svake vrste zloupotrebe dece. Rumunija je prva evropska država koja može da računa na američku finansijsku pomoć u visini od 10 miliona dolara za poboljšnje nacionalnog sistema sprečavanja i suzbijanja trgovine decom.

21 September 2024
Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (14.09.2024)

Škole treba da budu sigurne za učenike, prosvetne radnike i pomočno osoblja- izjavio je u ponedljak u jednoj bukurešanskoj gimnaziji predsednik Rumunije Klaus Johanis na svečnost otvaranja nove šolske godine. Šef države u pratnji ministarke obrazovanja i vaspitanja Lidjije Deka naglasio je da jedan od glavnih prioriteta projekta ,,Obrazovana Rumunija”, pretočen u Zakon o obrazovanju iz 2023. godine, predvidvidja stvaranje jedne školske i univerzitetske atmosfere koja neće biti povoljna samo za razvoj obrazovanja, već i kao prostor na kojem bi svi bili zaštičeni i poštovani. Za skoro tri miliona rumunskih djaka u ponedeljak je počela nova školska godina. Vlada Rumunije obećava da će školska 2024/2025 biti poslednja u kojoj će škole raditi u tri smene. Trenutom postoje samo 19 škola koje rade u tri smene u Bukureštu i okrugu Ilfov. Prema navodima Ministartsva obrazovanja na početku ove godine zbog nezavršenih radova na modernizaciji relocirano 800 škola od ukupno 6000 škola koliko Rumunija ima.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis zakazao je sednicu Vrhovnog saveta odbrane zemlje za 19. septembar-javlja Predsednička administracija u Bukureštu. Na dnevnom redu skupa nalaze se perspektive sukoba u Ukrajini posle nelegalne i neopravdane agresije Ruske Federacija i implikacije za Rumuniju kao i šanse za jačanje Strateškog partnerstva sa Republikom Moldavijom (bivšom sovjetskom republkoma sa rumunskim vecinskim stanovništvom) u novom geopolitičkom kontekstu. Članovi Vrhovnog saveta odbrane zemlje analiziraće i Nacionalni plan za implementaciju gradjanskog pakta u oblast Politike bezbednosti i zajedničke odbrane i Plan opremanja Rumunske vojske u periodu 2025/2034. godina. U četvrtak u telefonskom razgovoru sa ukrajinskim kolegom Rustemom Umerovim ministar odbrane Andjel Tilvar je izjavio da Crno more nije više prostor saradnje, već rata posle agresivnih akcija Ruske Federacije. Prema navodima Ministarstva narodne odbrane Rumunije, rumunski ministar je ponovo oštro osudio neopravdane napade Ruske Federacije, suprotne normama medjunarodnog prava, na lučku civilnu infrastrukturu Ukrajine na Dunavu, u blizini rumunske granice. Rustem Umerov je u poruci izrazio zahvalnost Rumuniji na donaciji sistema vazdušne odbrane Patriot Ukrajini i za humanitarnu i diplomatsku podršku Kijevu od prvog dana ruske vojne agresije na Ukrajinu, kao i na podršci u drugim važnim oblastima.

Predizborna kapanja za predsednika Rumunije startovala je u četvrtak posle formiranja Centralnog izbornog biroa, u skladu sa usvojenim kalendarom na sednici Vlade Rumunije. Članovi Biroa izabrani su žrebom. Krajnji rok za podnošenje kandidatura je 5. oktobar, dok će izborna kampanja startovati 25. oktobra. Rumunski državljani koji žive i rade u inostranstvu mogu do 24. septembra da se prijave za dopisno glasanje. Prvi krug izbora za predsedničku funkciju održaće se 24. novembra. a drugi 8. decembra. 1. Decembra, za Nacionalni praznik Rumunije, zakazani su i parlamentarni izbori.

16 narodnih pozorišta iz Rumunije i Republike Moldavije okupilo se u utorak u Kišinjevu na IX izdanju ,,Susreta rumunskih narodnih pozorišta”. Do 22. septembra ljubitelji pozorišta iz Moldabije imaće priliku da prate 46 kulturnih dogadjaja, dvoranskih predstava i predstava pod otvorenim nebom, osam radiofonskih audicija i šest premijera. Predvidjeni su i promocije knjiga i susreti sa pozorišnim ličnostima. Susret u Kišinjevu odvija se pod geslom ,,Evropske koneksije” i održava se pod visokim pokroviteljstvom predsednika Rumunije Klausa Johanisa i predsednice Republike Moldavije Maje Sandu. Počansi gost festivala je Dramsko narodno pozorište ,,Ivan Franko” iz Kijeva.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je u sredu na svečanost odlikovanja rumunskih olimpijaca da je od izuzetne važnosti da sport pronadje zasluženo mesto medju nacionalnim prioritetima. Šef države je naglasio da su osvojene olimpijske medalje u Parizu ,,simbol preporoda rumunskog sporta”. Na Olimpijskim i paraolimpijskim igrama u Parizu Rumunija je osvojila četiri zlatne, četiri srebrne i tri bronzane medalje. Na paraolimpijskim igrama Rumunija je zlatnu medalju osvojila u džudou, a bronzanu u parastonom tenisu, a na Olimpijskim igrama zlatne medalje osvojili su David Popović na 200 metara slobodno, ženski dubl skul i ženski osmerac sa kormilarom. Tri srebrne medalje osvojili su naši olimpijci u dizanju tekova i veslanju, a bronzane u plivanju i umetničkoj gimnastici.

13 September 2024
Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (07.09.2024)

Vlada Rumunije usvojila je u sredu nacrt hitne uredbe o fiskalnoj amnestiji fizičkih i pravnih lica. Nacrt predvifja povlastice za osobe koje izmiruju na vreme finansijske obaveze i za dužnike koji će otplatiti dugove. Krajem avgusta fižička i pravna lica dugovala su državi više od 14 miliardi evra. Država od dužnika traži da do 25. novembra otplate dug kako bi bili oslobodjeni zateznih kamata. Sa druge strane Vlada predlaže i bonifikaciju od 3% za osobe koje redovno izmiruju finansijske obaveze. Nacrt Ministarstva za finansije predvidja i mere štednje u javnom sektoru.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis potpisao je Zakon o donaciji raketnog sistema zemlja-vazduh Petriot trećim zemljama. Zakon je usvojen u Parlamentu i predvidja donaciju- u dogovoru sa američkim partnerom, susednoj Ukrajini koja se suočava sa ruskom vojnom agresijom. U skladu sa zakonom Vlada Rumunije treba da preduzme potrebne mere za dopunu kapaciteta vazdušne odbrane sa bazom na kopnu i da nabavi drugi sistem zemlja-vazduh Patriot.

Rumunija bezrezervo osudjuje terorističke napade na izraelsku državu i apeluje na sve umešane strane da daju doprinos uspostavljanju bezebednosti i potpisivanju dogovora o prekidu vatre-naglasio je u četvrtak u Jerusalimu premijer Rumunije Marčel Čolaku tokom susreta sa izraelskim kolegom Benjaminom Netanjahuom. Izveštač Radio Rumunija javlja da je Čolaku izrazio zabrinutost zbog bezbednosne situacije i opasnosti od eskalacije sukoba. U pratnji ministara inostranih poslova i ekonomije, rumunski premijer se tokom radne posetu Izraelu sastao i sa predsednikom Icakom Hercogom. Podsečamo, Marčel Čolaku je posetio Izrael i 17. oktobra 2023. godine, deset dana posle napada terorista islamskog pokreta Hamas na Izrael.

Evroparlamentarka Socijaldemokratskle partije Roksana Manzatu (PSD) predložena je i zvanično za dužnost evropskog komesara, saopštio je u ponedeljak premijer Marčel Čolaku sa napomenom da će razgovarati sa poredsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen o portfelju koji ce biti namanjen Rumuniji. Sastav buduće vlade Evropske unije biće saopšten 11. septembra. U Briselu političke grupe Evropskog parlamenta imenovale su rumunskog evroposlanika Sigfrid Murešana za glavnog pregovarača o budućem višegodišnjem budžetu Evropske unije. U sedmogodišnji budžet predvidjeno je 13000 miliardi evra. Budžet je instrument kojim se zemljama članicama izdvajaju najveći nepovratni fondovi za investicije i poljoprivredne subvencije. Parlament treba u narednom periodu da usvoji budžetskle prioritete koji se kasnije biti dostavljeni Evropskoj komisiji. U sadašnjem budžetu za 2021/2027. godinu Rumuniji je namenjeno oko 46 miliardi evra, ne računajući fondove iz Nacionalnog programa oporavka i otpornosti (PNRR)

Rumun Mirča Džoana, zamenik generalnog sekretara Severnoatlanskog saveza, podneo je u utorak ostavku na ovu dužnost. U ovom periodu izbio je rat u Ukrajini i savezničke snage su se povukle iz Avganistana. Džoana je u intervju za Radio Rumunija izjavio da će i dalje iskoristiti svoj uticaj za promovisanje Rumuna u medjunarodne institucije, uključujući NATO i da oseća potrebu za povratak na domaču političku scenu. Štampa je još pre dve godine pisala o eventualnom povratku Džoane u domaču politiku i o njegovoj kandidaturi za dužnost predsednika države na ovogodišnjim izborima kao nestranački kandidat. Bivši ambasador Rumunije u SAD, bivši ministar spoljnih poslova i bivši lider Socijaldemokratske partije Džoana je izgubio izbornu trku za predsednika Rumunije 2009. godine od Trajana Baseskua. Kandidature za predsedničku dužnost najavili su svi lideri parlamentarnih stranaka: Marčel Čolaku (PSD), Nikolaje Čuka (PNL), Elena Laskoni (USR), Djordje Simion (AUR) i Klemen Hunor (UDMR).

7 September 2024
Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (24.08.2024)

Vlada Rumunije usvojila je ove nedelje odluku o održavanju parlamentarnih izbora 1. decembra za Nacionalni praznik. Predizborna kampanja startovaće 1. novembra i završice se 30. novembra. Za stanovnike Rumunije sa pravom glasa glasanje počinje 30. novembra u 7 časova po lokalnom vremenu i završava se u 21 čas, a u dijaspori od 30. novembra u 7 časova i završava se 1. decembra u 21 čas. Podsećamo, ove godine u Rumuniji održaće se i predsednički izbori. Medju kandidatima nalazi se i socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku koji je ovih dana najavio kandidaturu. Predsednik Senata liberal Nikolaje Čuka je uveren da će se u drugom krugu glasanja boriti za predsedničku dužnost sa premijerom Čolakuom. Kandidature na predsedničku dužnost najavili su i predsednica Unije spasite Rumuniju (USR) Elena Laskoni, lider Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Djordje Simion i evroparlamentarka Dijana Jovanović Šošoaka.

Od ponedeljka penzionerima u Rumuniji stižu na kučnu adresu rešenja o novom obračunu visine penzija u skladu sa novim zakonom. U najvećem broju slučajeva penzioneri će od septembra primati veće penzije. Prema izjavama nadležnih vlasti i penzioneri koji su dobili resenja sa nižim penzijama dobijaće penziju kao ranije. Da bi se izbegle nejasnoće u narednim danima penzionerima će biti poslaate zvanične informacije prema kojima se njihove penzije neće smanjiti. Mnogi penzioneri se žale na obračun visine penzije jer smatraju da ne odražava realnu vrednost radnog staža.

Prema procenama Fiskalnog saveta Rumunija bi ove godine mogla da zabeleži manji privredni rast od očekivanjima Vlade, od 3,4%. U godišnjem izveštaju Fiskalni savet upozorava da će na kraju godine budžetski deficit biti veći od 7% bruto društvenohg proizvoda i da postoji opasnost da dostigne 8% jer će novi zakon o penzijskom sistemu, pored već povećanih ličnih dohodaka budžetskih radnika, generisati dodatne troškove. Predstavnisci Fiskalnog saveta naglašavaju da je potrebno da se usvoje politike koje bi podržavale fiskalno-budžetsku konsolidaciju na sredni rok i da se poveća stepen prikupljanja budžetskih prihoda.

Nacionalna avio-kompanija TAROM smanjila je prošle godine gubitak na 18 miliona evra sa mesečnog proseka od 55 miliona u periodu 2017-2022 godina. Kompanija bi mogla da ostvari profit ove godine posle šest godina. VD direktor kompanije Kostin Jordake je izjavio da će se prestrukturacija kompanije završiti ove godine i da je TAROM-u Evropska komisija odobrila državnu pomoć. TAROM je nedavno prodao slotove na londonskom aerodromu Hitrou (Heathrow) i prodaće i avione Erbus 318 (Airbus) sa namerom da modernizuje flotu avionima Boing 737 MAKS 8 (Boeing). Finansijski oporavak kompanije poklapa se sa sve većim brojem putnika na rumunskim aerodromima.

SAD su odobrile prodaju raketa Rumuniji za avione F-16, javila je američka diplomatska misija u Bukureštu. Vrednost raketa procenjuje se na 180 miliona dolara uz mogućnost nabavljanja dodatnih raketa. Nabavka ovih raketa je sastavni deo modernizacije Rumunskih vazduhoplovnih snaga. I druge vrste aviona iz sastava vazduhoplovnih snaga NATO i SAD, uključujuci avione F-35, mogu koristiti ove rekete.

24 August 2024
Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (17.08.2024)

U četvratak je u lukama Rumunije obeležen Dan mornarice. Najgrandioznije svečanosti održane su u Konstanci, gde su medju prisutnima bili i predednik Rumunije Klaus Johanis, predsednik Senata Nikolaje Čuka i ministri odbrane i unutrašnjih poslova. Na demonstrativnoj vežbi, najvećem pomorskom spektaklu godine, učestvovalo je više od 2000 vojnih mornara iz Rumunije i savezničkih država koji su stacionirani u Rumuniji, 15 morskih i rečnih brodova, brodovi Olaske straže, helikopteri Puma Naval i padobranci. Na kraju vežbe defilovali su brodovi i vojni avioni. Šef rumunske države Klaus Johanis je izjavio da je Rumunija poznata i cenjena medju saveznicima kao solidan stub regionalne bezbednosti koji u velikoj meri doprinosi jačanju severnoatlanskog položaja odvraćanja potencijalnog neprijatelja i odbrane južnog boka Alijanse. Johanis je dodao da-iako ovaj period obeležavaju brojni bezbednosni izazovi u kontekstu ruske vojne agresije na Ukrajinu, Rumunija je sigurna i stabilna država a njeni državljani zaštićeni od svake potencijalne pretnje. Za Dan mornarice, šef države je mornarima poručio da njihova odanost, istrajnost i duh požrtvovanja predstavljaju izvanredan primer, sa napomenom da su Rumunske pomorske snage simbol snage i nacionalne otpornosti..

Rumunija je poslala drugi kontingent vatrogasaca u Grčku koji će se pridružiti naporima ostalih vatrogasaca na gašenju šumskih požara i vegetacije u zoni Atike. Prema navodima Generalnog inspektorata za hitne situacije upućeno je 40 vatrogasaca, dva specijala vozila za gašenje požara i hitne vazdušne intervencije i dva vozila za gašenje šumskih požara. Požar velikih dimenzija pored Atina ugašen je posle tri dana i uz pomoć rumunskih vatrogasaca. U ponedeljak Inspektorat je saopštio da je jedan rumunski vatrogasac lako ranjen, ali da nije bila potrebna stručna lekarska intervencija. Vatrogasne misije nastaviće se i u narednim danima, u zavisnosti od situacije na terenu. Mnogi stanovnici grčkih naselja su evakuisani. Meteorolozi upozoravaju na mogućnost izbijanja novih požara zbog temperatura iznad 40 stepeni i jakog vetra u mnogim delovima Grčke. Dva rumunska aviona pridužila su se snagama intervenicije u Albaniji u gašenju šumskih požara u ovoj zemlji. Prema saopštenju Ministarstva odbrane Rumunije u Albaniju su upućeni jedan avion Spartan za gašenje požara i jedan avion Herkules za logistićku podršku.

Premijer Rumunije Marčel Čolaku poslao je Kontolnu komisiju Ministarstva zdravlja da proveri način na koji je ova institucija u aprilu analizirala situaciju u bukureštanskoj bolnici Sv. Pantelimon nakon prijave jedne medicinske sestre da su u bolnici registrovani sumnjivi smrtni slučajevi pacijenata na odeljenju intenzivne nege. Zaklučak komijije pokazao je da prijava nije bila osnovana i da su u bolnici konstatovali da postoje samo problemi sa komuniciranjem. U sredu šef Kontrolne komisije Ministarstva zdravlja Sorin Luka podneo je ostavku na ovu dužnost nakon istrage sudskih organa i izrečenja pritvora za dve doktorke odeljenja za intenzivnu negu. Doktorke su optužene za svesno izazvivanje smrti pacijenta koji je bio u teškom zdravstvenom stanju.

Vicešampion Rumunije u fudbalu tim CFR Kluž plasirao se u plej-of Lige konferencije pošto je u revanš susretu savladao izraelski Makabi Petah Tikva sa 1-0 (0-0). Podsećamo, u prvoj utakmici CFR Kluž je savladao izraelskog predstavnika identičnim rezultatom. U sredu u Ligi konferencije osvajač Kupa Rumunije Korvinul Hunedoara doživeo je težak poraz u gostima od FK Astana sa 1-6 i ispao iz ovog takmičenja. U utorak je iz Lige šampiona eliminisan i šampion Rumunije FCSB posle poraza na domaćem terenu od praške Sparte sa 2-3. Fudbaleri FCSB nastaviće takmičenje u plej-ofu Lige Evrope. Prvi protivnik je austrijski Lask iz Linca.
Recimo na kraju da je u sredu Rumunski olimpijski i sportski komitet saopštio da je od Organizacionog komiteta primio bronzanu medalju za rumunsku gimnastičarku Ana Mariju Barbosu za osvojeno treće mesto u vežbi na parteru na Olimpijskim igrama u Parizu. Prošle nedelje, dan pre zatvaranja Olimpijskim igara, Sportski arbitražni sud doneo je odluku da se našoj gimastičaki dodeli bronzana medalja i da je naša druga predstavnica na parteru Sabrina Vojnea zauzela četvrto mesto. Prema navodima Medjunarodnog olimpijskog komiteta Amerikanka Djordan Čajls, koja je prethodno osvojila treće mesto, treba da vrati medalju. Rumunija je na Olimpijskim igram u Parizu osvojila ukupno 9 medalja, tri zlatne, četiri sprebrne i dve bronzane i zauzela 23. mesto medju državama koje su učestvovale na Olimpijadi u Parizu.

17 August 2024
Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (10.08.2024)

Rumunski ministar za energiju Sebasijan Burduža i ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Dedović Handanović potpisali su ove nedelje Memorandum o razumavanju o realizaciji Projekata izgradnje interkonekcije gasa. Dve države uložice sve napore kako bi izgradnja počela iduće godine i radovi zarvšili u 2028. godini. Projekat predstavlja veliki korak ka jačanju energetske bezbednosti obe države i regionalnoj integraciji tržišta zahvaljujući diverzifikaciji ruta snabdevanja. Prema oceni ministra Burduže ovom investicijom stvoriće se povoljni uslovi za sve Rumune, kao i konkurentsko tržište koje će uticati na smanjenje cene gasa, na energetsku bezbedbnost i diverzifikaciju transportnih ruta snabdevanja. Projekat će povezati sistem prirodnog gasa Srbije sa magistralom BRUA u Rumuniji.

Na zahtev tužilaca sudski organi odredili su 30-dnevni pritvor za dve doktorke jedne bukureštanske bolnice, optužene za namerno izazivanje smrti jednog pacijenta na intenzivnoj negi. Istražni organi tvrde da je 54-tvorogodišnji pacijent u teškom zdravstvenom stanju doživeo srčani udar jer su doktorke smanjile količinu suspstance za održavanje normalnog krvnog pritiska. U ovom sudskom predmetu optužena je i jedna medicinska sestra za lažno svedočenje. Tužioci su pokrenuli krivičnu prijavu za zločin posle primljene žalbe od strane medicinske sestre koja je prijavila 17 smrtnih slučajeva u bolnici u periodu od 4. do 7. aprila na odeljenju intenzivne nege.

Vlada u Bukureštu donela je odluku o izmeni zakona o seksualnom zlostavljanju sa ciljem da se razmatraju i anonimne žalbe i usvoje mere za zaštitu žrtava seksualnog zlostavljanja. Podsećamo, javnost je obaveštena o žalbama studentkinja na seksualno zlostavljanje od strane profesora. Alfred Bulaj, profesor Visoke škole za političke i administrativne poslove, smenjen je sa rukovodeće funkcije, dok su Dorel Štefan Adam sa Arhitektonskog fakulteta iz Bukurešta i Marijus Pjeleanu, profesor Visoke škole za političke studije i administrativne poslove tražili samosuspenziju. U medjuvremenu period javne konsultacije u vezi sa projektom Ministarstva obrazovanja o pravilniku komisije za etička pitanja produžen je do 23. avgusta. Prema predlogu pravilnika, žalbe na zloupotrebe i nepoštovanje normi mogu da podnesu i anonimne osoba na registraturi univerzitetske institucije.

Vlada Rumunije je odobrila novo izdanje programa ,,Start-ap nejšn Rumunija (Start Up Nation) i za ovu namenu izdvojiće oko 450 miliona evra u narnednom petogodišnjem periodu. Program ima dve komponente: jedna za školovanje mladih do 30 godina, a druga za osobe izmedju 30 i 35 godina koje namaravaju da počnu novi biznis. Start -ap nešn je posvećen mladim preduzetnicima kao i osobama koje žive u siromašnim zonama i spadaju u defavorizovane kategorije. Projekat će se odvijati pod koordinacijom Ministarstva za ekonomiju i resorni ministar Radu Oprea kaže da će se ove godine izdvojiti veća finansijska sredstva u odnosu na prethodne godine. 20% izdvojiće se iz državnog budžeta, a 80% iz evropskih fondova.

U gradu Kluž-Napola, na severozapadu Rumunije, odvija se 9. muzički festival UNTOLD. Tokom četvorodnevnog trajanja, nastupaće 250 umetnika iz Rumunije i inostranstva. Medju najpoznatijim umetnicima koji su u i ranije nastupali u našoj zemlji nalaze se i pop-rok zvezda Leni Krevic i DJ Salvatore Ganači, ali i drugi koji će premijerna nastupati na festivalu: Sem Smit ili Burna Boj (Burna Boy), jedini afrički umetnik koji je dve godine zaredom napunio tribine londonskog stadiona. UNTOLD, festival koji zauzima treće mesto medju najvećim svetskim festivalima, privlači ljubitelje muzike iz svih krajeva sveta.

Rumunski sportisti osvojili su na Olimpijskim igrama u Parizu tri zlatne, četiri srenbrne i jednu bronzanu medalju. Zlato su osvojili plivač David Popovič na 200 metara slobodno, veslači Andrej Kornea i Marijan Enake u muškom dubl skulu, ženski osmerac sa kormilarom u sastavu Marija Magdalena Rusu, Roksana Angel, Ankuca Bodnar, Marija Lehač, Adrijana Adam, Amalija Bereš, Joana Vrinčanu, Simona Radiš i Viktorija Štefanija Petreanu. Srebrne medalje osvojile su Ankuca Bodnar i Simona Radiš u dubl skulu, Joana Vrančanu i Roksana Angel u veslačkom dvojcu, Djanina van Groningen i Jonela Kozmjuk u dubl skulu lake kategorije i dizačica tegova Mihaela Valentina Kambej u kategoriji 49 kg, a bronzanu medalju David Popović na 100 metara slobodnim stilom.

Rumunski sportisti osvojili su na Olimpijskim igrama u Parizu tri zlatne, četiri srenbrne i dve bronzane medalje. Zlato su osvojili plivač David Popovič na 200 metara slobodno, veslači Andrej Kornea i Marijan Enake u muškom dubl skulu, ženski osmerac sa kormilarom u sastavu Marija Magdalena Rusu, Roksana Angel, Ankuca Bodnar, Marija Lehač, Adrijana Adam, Amalija Bereš, Joana Vrinčanu, Simona Radiš i Viktorija Štefanija Petreanu. Srebrne medalje osvojile su Ankuca Bodnar i Simona Radiš u dubl skulu, Joana Vrančanu i Roksana Angel u veslačkom dvojcu, Djanina van Groningen i Jonela Kozmjuk u dubl skulu lake kategorije i dizačica tegova Mihaela Valentina Kambej u kategoriji 49 kg, a bronzane medalje David Popović na 100 metara slobodnim stilom i gimnasticarka Ana Marija Barbosu u vežbi na parteru.

10 August 2024
Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje – 27.07.2024

Sastanak rumunske diplomatije 2024

„Rumunija je u poslednjoj deceniji postala kredibilan, prisutan i poštovan regionalni, evropski i međunarodni akter, pravi davalac stabilnosti i bezbednosti“ – istakao je šef rumunske države Klaus Johanis na godišnjem sastanku rumunske diplomatije., koji je na dva dana u Bukureštu okupio šefove diplomatskih misija, šefove konzularnih predstavništava i direktore rumunskih kulturnih instituta. Predsednik je preneo rumunskim diplomatama da su glavni spoljnopolitički ciljevi i dalje konsolidacija uloge i uticaja u Evropskoj uniji i NATO-u, produbljivanje strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama i diversifikacija bilateralnog dijaloga sa partnerima sa svih kontinenata. Klaus Johanis je izjavio da ostaje snažan pristalica procesa proširenja Evropske unije, a kao država članica NATO-a, Bukurešt ima konstruktivnu ulogu i balansirajući faktor, budući da je pružalac bezbednosti i stabilnosti. I na sastanku rumunskih diplomata pomenuto je pristupanje Šengenu, a predsednik je istakao da ukidanje kontrole na kopnenim granicama takođe ostaje prioritetni cilj. Kao i pristupanje zemlje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, kontekst u kome je šef države pozvao da se povećaju međuinstitucionalni napori za uspešno okončanje ovog procesa u što kraćem roku.

Rumunija i tranzicija na zelenu energiju

„Samo uz energetsku sigurnost, pristupačnu energiju za privredu i stanovništvo i ekonomsku konkurentnost može se napraviti odlučujući korak ka sledećem suštinskom cilju – dobijanju čiste, zelene energije“ izjavio je premijer Marčel Čolaku povodom sastanka Partnerstva za transatlantsku energetsku i klimatsku saradnju u Bukureštu, kome su prisustvovali predstavnici javnog i privatnog sektora iz cele Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Rumunija unapređuje svoje interkonekcione kapacitete sa svim zemljama u okruženju, sa Bugarskom i Grčkom, ali i sa Turskom, Azerbejdžanom i Gruzijom, a da bi postala otpornija na regionalne ili globalne šokove, ulaže u nove kapacitete za dobijanje energije iz obnovljivih izvora i ima za cilj da udvostruči nuklearni kapacitet, rekao je premijer. On je pomenuo projekat istraživanja gasa Neptun Deep u Crnom moru i istakao podršku koju Sjedinjene Američke Države daju u strateškim energetskim projektima u nuklearnoj oblasti. Tokom foruma potpisano je i partnerstvo između Nuklearelektrike i dve američke kompanije, projekat kojim se bivša elektrana na ugalj transformiše u modernu nuklearnu elektranu.

Fragmenti ruskog drona u Rumuniji

Ostaci drona ruske proizvodnje pronađeni su u blizini grada Plauru u okrugu Tulča (jugoistočna Rumunija), nakon napada od utorka uveče na sredu na civilnu i lučku infrastrukturu u Ukrajini, saopštilo je Ministarstvo nacionalne odbrane u Bukureštu. Još tri drona stigla su u rumunski vazdušni prostor i u četvrtak uveče, kada je Rusija nastavila sa napadima. Tokom dve noći stanovništvo tog područja je upozoreno porukama RO-ALERT, a rumunsko vazduhoplovstvo je podiglo vojne letelice sa zemlje radi praćenja i osmatranja. Otpravnik poslova Ambasade Ruske Federacije u Bukureštu pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova, gde mu je prenet čvrst protest rumunskih vlasti i naglašen neodgovoran karakter ovih vojnih udara. Sa svoje strane, NATO je saopštio da u ovom incidentu ne vidi znake bilo kakvog namernog napada Moskve na teritoriju Alijanse, komentar dat i u drugim sličnim prilikama.

Velika suša u Rumuniji

Zbog velike suše, u nekoliko stotina gradova, mesta i sela u Rumuniji ograničeno je snabdevanje vodom. Mnogi poljoprivrednici kažu da su izgubili useve, posebno tamo gde navodnjavanje nije moguće, a u pokušaju da pomognu ugroženima, vlasti razgovaraju sa bankama da pronađu rešenja za pokrivanje stopa kredita i kamata za poljoprivrednike koji se suočavaju sa sušom. Do sada je sušom pogođeno skoro dva miliona hektara za kukuruz i suncokret i 100.000 hektara za pšenicu i uljanu repicu. Vest stručnjaka nije dobra ni za naredni period. Trenutno je stepen napunjenosti 40 akumulacionih jezera u zemlji pao nešto ispod 80%, a iz „Voda Rumunije“ procenjuju da će se trend opadanja nastaviti. Protok Dunava na ulazu u zemlju je ispod višegodišnjeg proseka za jul, ali nema problema sa snabdevanjem nuklearne elektrane Černavoda.

Učešće Rumunije na Olimpijskim igrama

„Učešće Rumunije na Olimpijskim igrama je za sve nas ponos i siguran sam da ćemo u ovim danima punim emocija biti bliži jedni drugima. Sport je deo onoga što smo mi kao nacija, identitet koji se razvijao i gradio više od jednog veka, sa rezultatima koji su i danas ostali merila na međunarodnom nivou“, rekao je predsednik Klaus Johanis u četvrtak u Parizu, na inauguraciji Kuće Rumunije, otvorene u sedištu Ambasade Rumunije u Francuskoj, dan pre ceremonije otvaranja Letnjih olimpijskih igara. „Sportisti prisutni u Parizu imaju dužnost da nastave priču prve medalje koju je Rumunija osvojila na Olimpijskim igrama, 1924. godine, takođe u glavnom gradu Francuske“, izjavio je predsednik Rumunskog olimpijskog i sportskog komiteta Mihaj Kovaliju – „Ne mogu a da ne pomislim da smo pre 100 godina, takođe u Parizu, otvorili ovaj put bronzanom medaljom, i imamo lepu misiju da nastavimo ovu prelepu priču o obogaćivanju rumunske riznice još sjajnijim olimpijskim medaljama i uživanju u izdanju Olimpijskih igara na najvišem nivou“. Reprezentaciju Rumunije na takmičenju koje se završava 11. avgusta čini 106 sportista.

27 July 2024
Pregled glavnih društveno-političkih zbivanja nedelje – 20.07.2024

Vremenski rekord u Rumuniji – najduži toplotni talas

Rumunija je prešla najduži crveni meteoalarm za toplotni talas u istoriji meteoroloških merenja. U četvrtak je isteklo poslednje upozorenje ove vrste koje je bilo ograničeno za okruge na jugu zemlje, uključujući i glavni grad. Maksimalne temperature su prelazile 40 stepeni Celzijusa, a tokom tropskih noći temperature nisu padale ispod 25 stepeni. Posebno je izražena toplotna nelagodnost, a indeks temperature i vlažnosti je premašio kritični prag od 80 jedinica. Iako se, za sada, znatno smanjuje, prekomerne vrućine su uticale na zdravlje mnogih ljudi, broj onih kojima su bile potrebne hitne intervencije u celoj zemlji je bio na desetine hiljada, a bilo je i smrtnih slučajeva. Snabdevanje pijaćom vodom postalo je problem za stotine lokaliteta. Ovih dana došlo je do smanjenja vodosnabdevanja, što je dovelo do toga da nadležni u stotinama lokaliteta smanje snabdevanje na svega nekoliko sati dnevno ili jednom u nekoliko dana. Takođe, stradao je i energetski sistem, a požari vegetacije bili su češći i na značajnim površinama.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis na sastanku Evropske političke zajednice u Velikoj Britaniji

Šef rumunske države Klaus Johanis založio se u četvrtak za saradnju u oblasti energetike i za nastavak podrške Ukrajini, tokom četvrtog sastanka Evropske političke zajednice. Događaj kojem su prisustvovali lideri iz preko 40 zemalja održan je u Velikoj Britaniji. Klaus Johanis je pokazao da napori na jačanju saradnje u oblasti energetike i povezivanja predstavljaju suštinske ciljeve za jačanje nacionalne i evropske otpornosti, u kontekstu izazova upravljanja klimatskim promenama, ali i dešavanjima poput onih u Ukrajini, koji su ponovo potvrdili potrebu za akcijom kako bi se ograničile strateške zavisnosti. Predsednik Johanis je istakao napore Rumunije u podršci ovim oblastima, kao i ulogu zemlje na regionalnom nivou, uključujući aktivnije učešće u crnomorskim projektima. Kako je saopšteno iz Predsedničke administracije, Klaus Johanis je istakao značaj jačanja energetskih veza na nacionalnom i regionalnom nivou i razvoja energetske infrastrukture, što može doprineti konsolidaciji energetske nezavisnosti na evropskom nivou. Takođe, na marginama sastanka održan je i sastanak lidera Rumunije, Velike Britanije, Poljske, Francuske i Nemačke sa predsednicom Republike Moldavije Majom Sandu. Lideri ovih zemalja su ponovo potvrdili svoju odlučnost da nastave da podržavaju Kišinjev u postizanju ciljeva mira, prosperiteta i demokratije.

Dvojica Rumuna u rukovodstvu Evropskog parlamenta

Dva od 14 potpredsednika novog Evropskog parlamenta su Rumuni. Reč je o Viktoru Negreskuu i Nikolaju Štefanucu, koji su izabrani u utorak, na prvoj sednici parlamenta. Viktor Negresku je bio kandidat iz grupe socijaldemokrata, a Nikolae Štefanuca iz zelene grupe. Obojica su uživali podršku skupštinske većine formirane oko narodne stranke, socijaldemokrata i liberala iz Renewa. Viktor Negresku je sa 38 godina predstavljao Rumuniju kao član Evropskog parlamenta između 2014-2017 i od 2020. do danas. Takođe je imao i druge administrativne uloge u evropskom zakonodavstvu, kao što je kvestor. Nikolae Štefanuca, poslanik u Evropskom parlamentu od 2019. godine, dobio je sadašnji mandat kandidujući se kao nezavisni kandidat i povezan je sa grupom Zelenih.

Mere za upravljanje populacijom medveda u Rumuniji

Plenarna sednica Predstavničkog doma iz Bukurešta, sazvana na vanrednoj sednici, u ponedeljak je velikom većinom glasova usvojila nacrt zakona koji je inicirao Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR; bivši partner u vladajućoj koaliciji), kojim se menjaju zakoni o lovu na medvede, a dokument izglasan prošle godine u Senatu. Projekat predviđa, za 2024. i 2025. godinu, mogućnost odstrela više od 400 mrkih medveda. Zakonodavna akcija dolazi ubrzo nakon nedavne tragedije u Karpatima, kada je 19-godišnja devojka umrla na planinskoj stazi nakon što ju je napao medved. Premijer Marčel Čolaku izjavio je da se izmenama zakona neće dozvoliti odstrel medveda, kako strahuju neke vladine organizacije, zakonodavne intervencije imaju za cilj sprečavanja napada na ljudsku populaciju i štete izazvane napadima medveda. Sa svoje strane, senator Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji, Tancođ Barna, inicijator projekta, izjavio je da je potrebna preventivna intervencija, kao što se radi u svim zemljama članicama Evropske unije, gde postoji značajna populacija mrkog medveda.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis primio je sportiste koji će učestvovati na Olimpijskim igrama u Parizu

Predsednik Klaus Johanis primio je u sredu u palati Kotroćeni sportiste koji će predstavljati Rumuniju na Olimpijskim igrama u Parizu. Šef države uručio je zastavu zemlje olimpijskom timu koji čini 107 sportista. Klaus Johanis je ovom prilikom izjavio da se nastup na olimpijskom nivou gradi napornim radom, sa puno odlučnosti, discipline i strasti. Ostajući u ovom registru, podsetimo se da se Nadija Komaneč pojavljuje u ilustrovanoj knjizi o legendama Letnjih olimpijskih igara, objavljenoj nekoliko dana pre takmičenja koje počinje u Parizu. Pod nazivom „Poslednji heroji. 100 trenutaka olimpijskih legendi“, knjiga odaje počast izuzetnim sportistima i predstavlja nezaboravne trenutke svake Olimpijade. Izvanredna epizoda zabeležena u knjizi je prvih 10 ikada nagrađenih u gimnastici, gde je 14-godišnja Rumunka iznenadila na Igrama u Montrealu 1976. godine, čak i semafor koji nije bio programiran za takav rezultat i koji je prikazivao ocenu jedan. Nadia je u Montrealu dobila sedam ocena 10, sa kojima je osvojila tri zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu medalju.

20 July 2024
Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje (13.07.2024)

Ukrajina, centralna tačka savezničkog samita u Vašingtonu

Pet lidera NATO-a, uključujući američkog predsednika Džoa Bajdena i rumunskog predsednika Klausa Johanisa, potpisali su na savezničkom samitu u Vašingtonu izjavu kojom se obavezuju da će Ukrajini isporučiti protivvazdušne odbrambene sisteme Patriot. Kijev će tako moći da koristi Patriot baterije koje su donirale Sjedinjene Američke Države, Nemačka i Rumunija, kojima su dodate komponente koje obezbeđuje Holandija i sistem koji je donirala Italija. „Mi radimo sve ove stvari: podržavamo Ukrajinu, doniramo Patriot, pomažemo Moldaviji, pomažemo i drugima u regionu, jer možemo i zato što mislimo da je to ispravno“, izjavio je predsednik Johanis. Prema njegovim rečima, Rumunija se transformisala iz države koja je molila da dobije pomoć bilo koje vrste u državu koja ima snagu, energiju i mogućnosti da izvozi bezbednost širom regiona. Na bilateralnom nivou, Klaus Johanis i njegov ukrajinski kolega Volodimir Zelenski potpisali su u Vašingtonu sporazum o saradnji u oblasti bezbednosti. Reč je o političkom dokumentu koji sistematizuje postojeću saradnju dve zemlje u različitim oblastima i obuhvata aspekte vezane za opredeljenje Kijeva da nastavi neophodne reforme na svom evropskom i evroatlantskom putu, poštovanje prava nacionalnih manjina, kao i saradnju u borbi protiv prekograničnog kriminala. Pomoć Ukrajini bila je glavna tačka dnevnog reda NATO samita. „Nameravamo da aktiviramo osnovni paket od najmanje 40 milijardi evra za sledeću godinu, a zatim da održimo bezbednosnu pomoć na održivom nivou, tako da Ukrajina pobedi“, obećale su zemlje članice.

Otvoreni protest, maskirani protest

Na internom planu, sedmica je počela manje uobičajenim protestom, koji su organizovali računovođe i ekonomisti pod moto-om „Bez haosa u poreskom zakonodavstvu“. U Bukureštu i drugim gradovima učesnici su osudili zakonodavne akte i fiskalne mere koje smatraju opresivnim, jer bi duboko pogodile svakog preduzetnika, ekonomistu, računovođu kao i poreske obveznike u Rumuniji. Demonstranti kažu da uvođenje mehanizama poput e-Računa ili e-TVA, zapravo, povećava birokratiju. Protest računovođa je unapred najavljen. Nije bilo isto na Međunarodnom aerodromu Otopeni, gde je otkazano na desetine internih i eksternih letova nacionalne kompanije TAROM nakon što su se neki od pilota proglasili nesposobnim za letenje. Kasnije se ispostavilo da je to bila neka vrsta maskiranog štrajka, neblagovremeno najavljenog, koji je pogodio mnoge putnike i naneo nove gubitke kompaniji. Letovi su nastavljeni sledećeg dana, nakon što je uprava TAROM-a zaključila sporazum po pitanju plata sa osobljem. Evropska komesarka za transport Adina Valean rekla je da problem u Taromu nije povoljan, s obzirom na to da kompanija koristi državnu pomoć koju je odobrila Evropska komisija. TAROM svake godine trpi značajne finansijske gubitke, a analitičari se pitaju da li su napori države da ga reorganizuje i spase nekako uzaludni.

Problemi u transportu

Saobraćaj na DN7 Valea Oltului, vitalnoj arteriji koja prolazi kroz Karpate i obezbeđuje vezu sa centralno-zapadnim deonicama autoputa, zatvoren je mesec dana, tokom dana, zbog radova na raščišćavanju u cilju izgradnje autoputa Sibinj-Pitešti. Autoput na koji se čeka preko 3 decenije. Ograničenja zadaju glavobolje prevoznicima i ne samo njima, a nije trebalo mnogo da se vide efekti: na ionako preopterećenom DN1 između Ploeštija i Brašova stvorilo se nekoliko saobraćajnih zastoja. I to nije sve što se tiče transporta: Most prijateljstva Đurđu-Ruse preko Dunava pušten je u remont, na bugarskoj strani, na dve godine, u sredu. Rumunskim građanima se savetuje da koriste druge granične prelaze sa Bugarskom, turističkom destinacijom za Rumune, ali i tranzitnom zemljom za Grčku i Tursku, dve glavne destinacije tokom leta.

Kontroverzna uredba

Vlada je u četvrtak izmenila hitnu uredbu o testiranju vozača na drogu, nakon što je normativni akt naišao na žestoke kritike civilnog društva. Vozačima koji na testu budu pozitivni ili ga odbiju oduzima se dozvola, ali je vraćaju za 3 dana, ako laboratorije sudske medicine za to vreme ne daju preliminarni rezultat analize krvi. Jedno nevladino udruženje zatražilo je poništavanje uredbe o testiranju na droge, jer uredba navodno sadrži neodgovarajuće odredbe, poput pojave pozitivnih rezultata čak i u slučaju konzumiranja lekova za prehladu.

Toplotni talas u Rumuniji

Rumunski meteorolozi izdali su, za kraj nedelje, do sada najobimniji crveni meteoalarm za toplotni talas, koji pokriva tri četvrtine teritorije zemlje. Vikendu je prethodilo pet toplih dana, sa temperaturama koje su porasle do 39 stepeni, a uslediće, prema prognozama, još tri dana sa ekstremnim temperaturama, koje će prelaziti 40 stepeni. Vlada je zatražila od centralnih i lokalnih vlasti da budu spremne da efikasno intervenišu kada je to potrebno.

Ohrabrujući debi u međuklupskim fudbalskim takmičenjima

Posle dobrog evropskog nastupa reprezentacije Rumunije, pažnja navijača se seli na klupske ekipe angažovane na kontinentalnim takmičenjima. A debi sezone bio je uspešan: šampion FCSB (Bukurešt) deklasirao je šampiona San Marino, Virtus, u utorak, u gostima, u prvoj utakmici prvog pretkola Lige šampiona sa 7-1, a nosilac Kupa Korvinul Hunedoara (centar-zapad) savladao je, takođe u gostima, 4-0, vicešampiona i osvajača Kupa Mađarske Paksi, u prvoj utakmici prvog pretkola Lige Evrope. U slučaju vrlo izglednih kvalifikacija, FCSB će se u preliminarnom drugom kolu sastati sa Makabijem iz Tel Aviva iz Izraela, a Korvinul će se sastati sa hrvatskom ekipom Rijeka. (Stefan Stoica)

13 July 2024
Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje (06.07.2024)

Tri uzastopne nedelje Rumuni će biti pozvani na birališta. 24. novembra biće prvi krug predsedničkih izbora. 1. decembra, na sam Dan državnosti, biće glasanje za izbor predstavnika u dvodomnom parlamentu zemlje. A serija izbora završiće se 8. decembra drugim krugom predsedničkih izbora. Ovi podaci potvrđeni su, u četvrtak, odlukom Vlade, nakon novih razgovora, istog dana, u vladajućoj koaliciji Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL), ali i nakon razgovora koje je socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku vodio početkom ove nedelje, sa svim političkim formacijama zastupljenim u parlamentu. Stranke su premijeru zamerile blokadu na nivou Vlade. Tačnije, Socijaldemokratska stranka (PSD) i Nacionalna liberalna stranka (PNL) su početkom godine objavili kompletan kalendar za sva četiri kruga izbora u ovoj godini. Zajedno su već 9. juna organizovani lokalni i evropski parlamentarni izbori. Predsednički izbori – kako su se dogovorili socijaldemokrate i liberali – trebalo je da budu 15. septembra. Međutim, kasnije se Nacionalna liberalna stranka (PNL) nije složila sa datumom. „Organizovanje predsedničkih izbora u septembru, iako su se uvek održavali u novembru-decembru, imalo je logiku koju je odredio optimizam predsednika zemlje – primećuje Dojče vele. Klaus Johanis se nadao visokom mestu u nekoj od institucija Evropske Unije ili NATO-a. Da se ovaj scenario obistinio, on bi preuzeo dužnost na jesen. U međuvremenu, postalo je besmisleno pomerati predsedničke izbore, a Johanisu bi bilo neprijatno da poslednja tri meseca mandata provede zajedno sa novoizabranim predsednikom koji stalno gleda na sat, nestrpljiv da zauzme svoju funlciju.” Uz to, analitičari kažu da bi socijaldemokrate htele da iskoriste dobar rezultat sa izbora 9. juna, tako da bi imali prednost na predsedničkim izborima u septembru. Međutim, liberali su strahovali da bi njihov lider Nikolaje Čuka mogao da propusti ulazak u drugi krug, pa su podržali opciju da se predsednički izbori održe krajem godine.

Rumunija će zaraditi 12.250.000 evra nakon učešća na Evropskom prvenstvu u fudbalu EVRO 2024, održanom u Nemačkoj, gde je stala, u utorak, u osmini finala. Prisustvo u prvoj fazi takmičenja obezbedilo je reprezentaciji 9.250.000 evra, kao i ostalim izabranim ekipama učesnicama. Rumuni su dobili milion evra za pobedu protiv Ukrajine (3-0) u debitantskom meču i 500.000 evra posle remija sa Slovačkom (1-1). Rumunski fudbaleri izgubili su od Belgijanaca sa 3:0, ali su i pored toga završili na prvom mestu u svojoj grupi. Kvalifikacije u osmine donele su Fudbalskom savezu Rumunije 1.500.000 evra. Iako je u osminama EVRO 2024. poražena od Holandije sa 3:0, rumunska reprezentacija, nazvana „Generacija duše“, otišla je podignute glave, uz klicanje rumunskih navijača prisutnih u impresivnom broju u Nemačkoj, ali i onih iz zemlje, kao i uz aplauze brojnih stranih navijača koji su cenili njihov sportski učinak, Rumuni su se u noći sa srede na četvrtak vratili kući dočekani navijačima obučenim u žute majice i mašući trobojkama – reprezentacija nije učestvovala na finalnom turniru 8 godina i nije uspela da prođe grupnu fazu na finalnom turniru 24. godine. Ali pre nego što su napustili Nemačku, fudbaleri su dali još jednu lekciju o civilizaciji koja je brzo postala viralna na internetu – posle meča sa Holandijom su ostavili besprekorno čistu svlačionicu, a pisanu poruku zahvalnosti domaćinima UEFA je objavila na svom zvaničnom Tviter nalogu, nazvavši Rumune „savršenim gostima“.

Za decu iz Rumunije u završnim razredima ova nedelja je bila odlučujuća. Učenici 8. razreda dobili su rezultate Nacionalnog ocenjivanja koje se računa za upis u srednju školu. Petu godinu zaredom ocene učenika su anonimne. Da bi ih video, svaki maturant 8. razreda morao je da unese šifru dobijenu u školi na posebno kreiranom portalu. Prema rečima ministra prosvete Liđije Deka, na nacionalnom ocenjivanju bilo je skoro 153 hiljade kandidata. Dobijeni rezultati su najslabiji u poslednje tri godine: oko 74% dece imalo je prosek veći ili jednak 5, što je prelazna ocena u Rumuniji. Imali su veće poteškoće u matematici nego u rumunskom jeziku. S druge strane, i ove nedelje, mladi iz poslednjeg razreda srednje škole polagali su pismene ispite za maturu. Rezultati će biti objavljeni u ponedeljak, kada se mogu podneti i žalbe. Konačni rezultati biće objavljeni 12. jula.

Na rumunskoj obali Crnog mora, u Konstanci, u četvrtak je počelo 6. izdanje najvećeg muzičkog događaja na plaži u Evropi – festival NEVERSEA 2024 – do 7. jula, svake večeri, desetine hiljada posetilaca iz zemlje i inostranstvo mogu da uživaju u nastupu 100 vrhunskih umetnika na nacionalnom i međunarodnom nivou, uključujući Innu, Maluma, Nika Kartera, G-Eazy, Bebe Rexha, DJ Snake, Dimitri Vegas, Steve Aoki, Mahmut Orhan ili Salvatore Ganacci Paralelno sa NEVERSEA, još jedan festival elektronske muzike – SAGA – održava se u blizini Bukurešta ovog vikenda na aerodromu Romaero. Organizatori su postavili sedam bina, klub u napuštenom avionu i svetlosnu predstavu u kontrolnom tornju. A SAGA uživa u prisustvu poznatih umetnika kao što su Nicki Minaj, Rita Ora, Armin Van Buuren, Dennis Lloid i Hardwell.

6 July 2024
Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (22.06.2024)

Vrhovni savet odbrane zemlje doneo je u četvrtak odluku da Rumunija donira Ukrajini raketni sistem Patriot, navodi se u saopštenju Predsedničke administracije u Bukurestu, sa obrazloženjem da je ,,pogoršana bezbednosna situacija u Ukrajini posle masovnih i konstantnih napada Rusije na civilno stanovnistvo i infrastrukturu, naročito na energetsku, i zbog regionalnih posledica ove situacije i na situaciju u Rumuniji.” Predsedništvo navodi da će Rumunija donirati antiraketni sistem pod uslovom da se nastave pregovori sa saveznicima iz Severnoatlanskog saveza o dobijanju sličnog sistema. Istovremeno potrebno je identifikovati privremeno rešenj za nastalu operacionalnu vulnerabilnosti. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da će odluka Rumunije o doniranju odbrambenog sistema Patriot konsoliodovati vazdušni odbrambeni štit Ukrajine i bezbednost cele Evrope. Rumunija je do sada nabavila sedam sistema Patriot, četiri su već stigla, a dva su operativna. Predsednik Rumunije Klaus Johanis obavestio je Vrhovni savet odbrane zemlje da je odustao od kandidature na dužnost generalnog sekretara Severnoatlanskog saveza. Savet će podržati kandidaturu holandskog premijera Marka Rutea.

Posle evroparlamentarnih i lokalnih izbora vladajuća koalicija Rumunije okupila se ove nedelje na sednici posvećenoj utvrdjivanju datuma predsedničkih izbora. Liberali insistiraju da se ovi izbori održe krajem godine, u novembru ili eventualno decembru, dok socijaldemokrate ne žele da odustanu od utvrdjenog datumu u septembru. Nacionalna liberalna partija tvrdi da će se predizborna kampanja za predsedničke izbore u septembru poklapati sa godišnjim odmorima. Podsećamo, ove godine u Rumuniji održaće se i parlamentarni izbori.

Predsednik Italije Serdjo Matarela boravio je u sredu u zvaničnu posetu Bukureštu gde je vodio razgovore sa svojim rumunskim kolegom Klausom Johanisom i premijerom Marčelom Čolakuom. Matarela je ocenio bilateralne odnose dve zemlje odličnim, zahvaljujući i dubokim kulturnim vezama i prisustvu italijanske zajednice u Rumuniji i rumunske u Italiji. Trgovinska razmena Rumunije i Italije dostigla je prošle godine 20 miliardi evra-saopštio je Klaus Johanis. Šef rumunske države je pozitivno ocenio učešće Italije u vazdušnoj policiji Severnoatlanskog saveza u Rumuniji. Predsednik Italije izjavio je da je pristalica potpunog ulaska Rumunije u Šengen zonu i dodao da je neophodno proširenje Evropske unije i ulazak zemalja kandidata u ovaj proces. Za vreme susreta sa Serdjom Matarelom, premijer Marčel Čolaku je pozitivno ocenio doprinos italijanske države održavanju veze rumunskih državljana koji studiraju, rade ili žive u Italiji sa Rumunijom i rumunskim jezikom.

Na zajednickoj sednici vlada Rumunije i Bavarske u Minhenu obeležena je dvadesetpetogodišnjica bilateralnih odnosa. Sednica je bila posvećena jačanju ekonomske, socijalne i bezbednosne situacije. Strane su potpisale Memorandum o preduzetništvu, malim i srednjim preduzečima i start-up-ovima. Bavarska je najvažniji nemački investitor i trgovinski partner Rumunije sa trgovinskom razmenom od 8,3 miliarde evra. Marčel Čolaku je izjavio da želi da velike bavarske kompanije investiraju u rumunsku privredu, a bavarski predsednik vlade da odbrambenoj industriji treba posvetiti posebnu pažnju.

Evropska komisija upozorila je 8 svojih članica na prekomerne budžetske deficite. Medju ove nalazi se i Rumunija, koja je kritikovana jer nije vodila računa o prethodnim upozorenjima Unije. 2020. godine Savet evropske unije preporučio je Rumuniji da preduzme stroge mere korekcije budžetskog deficita do 2022. godine. Uprkos upozorenjima, procenjuje se da će Rumunija sledeće godine zabeležiti najveći budžetski deficit u Evropskoj uniji od 7%.

Fudbalska reprezentacija Rumunije debitovala je pobedom na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj. Na stadionu u Minhenu rumunski fudbaleri savladali su u Grupi E Ukrajinu sa 3-0 . Prethodnu pobedu rumunski fudbaleri postigli su pre 24 godine na Evropskom prvenstvu kada su savladali Englesku sa 3-2.
Na Evropskom prvenstvu u plivanju u Beogradu devetnaestogodišnji rumunski plivač David Popovic osvojio je zlatnu medalju na 100 metara slobodnim stilom i odbranio evropsku titulu osvojenu u Rimu 2022. godine.

22 June 2024