Category: Vesti

Ministarstvo odbrane iz Bukurešta signalizira nove dezinformacione akcije u onlajn okruženju, posebno na TikTok platformi. Prema portalu Ministarstva odbrane, InfoRadar, na meti su rumunske granice i lučka infrastruktura. Jedan od postova lažno akredituje ideju da će granice Rumunije biti zatvorene i obezbeđene vojnim elementima, a drugi predstavlja, bez ikakve veze sa realnošću, vojnu opremu koja nije u opremi rumunske vojske kao koncentrisanu u luci Konstanca, što je dokaz, tvrde autori dezinformacija, ratnih priprema. Ministarstvo precizira da su sve ove informacije lažne i da će njegove komunikacione strukture nastaviti da prijavljuju slučajeve dezinformisanja javnog mnjenja kako budu identifikovani. Nacionalni audiovizuelni savet i Nacionalna uprava za administraciju i regulativu u komunikacijama obavestili su platforme Meta, TikTok, Iks i Gugl o njihovim obavezama u pogledu suzbijanja dezinformacija, u skladu sa evropskom regulativom iz ove oblasti.

EU je u ponedeljak pozvala na „mirnu i uređenu” tranziciju u Siriji, nakon uklanjanja režima Bašara el Asada sa vlasti. Šefica diplomatije EU Kaja Kalas istakla je da je od suštinskog značaja očuvanje teritorijalnog integriteta Sirije, poštovanje nezavisnosti, suvereniteta i državnih institucija ove zemlje i odbacivanje svih oblika ekstremizma. Ruski državni mediji javljaju da se svrgnuti predsednik Sirije Bašar el Asad i njegova porodica nalaze u Rusiji i da su dobili politički azil. Koalicija sirijskih pobunjenika i lokalni zvaničnici objavili su da rade na prenošenju vlasti i zajedničkoj obnovi Sirije. Sirijski premijer Mohamed Ghazi al-Jalali je izašao u javnost i rekao da će ostati na funkciji dok se ne uspostavi nova vlada, da će javne institucije biti zaštićene i da vladini zvaničnici moraju ostati na funkciji dok se ne formira nova vlada. Prema komentatorima, zauzeti invazijom na Ukrajinu, odnosno sukobom sa Izraelom, Rusijom i Iranom, pristalice Asadovog režima tokom građanskog rata prošle decenije, ovoga puta nisu imale značajnije intervencije protiv pobunjenika.

Pad diktatorskog režima u Damasku označava istorijski trenutak i prekretnicu za sirijski narod, koji je bio izložen patnji i ugnjetavanju – navodi se u saopštenju rumunskog Ministarstva spoljnih poslova (MAE). Prema citiranom izvoru, Rumunija podržava napore međunarodne zajednice za mir i bezbednost u regionu. „Rumunija ponavlja svoju podršku jedinstvu, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Sirije. Takođe izražava nadu u slobodnu, sigurnu i prosperitetnu budućnost za sve građane Sirije, u kojoj se poštuju osnovna prava svih građana, uključujući i pripadnike manjina“, napominje Ministarstvo spoljnih poslova.

Četiri proevropske stranke, PSD, PNL, USR i UDMR, i tri samozvane suverenističke partije, AUR, SOS Rumunija i POT, biće deo budućeg parlamenta.  PSD je dobio najviše mandata senatora i poslanika, a slede AUR, PNL i USR. Ostala su neraspoređena dva poslanička mandata, koji će narednih dana biti podeljeni parlamentarnim strankama. Dva senatora i četiri poslanika predstavljaće Rumune iz dijaspore u budućem sazivu.

Horaciju Potra, lokalni odbornik u opštini Mediaš (centralna Rumunija), poznat kao vođa grupe plaćenika koja je delovala u Africi, priveden je u nedelju uveče od strane rumunskog tužioca. Pritvor su potvrdili njegovi advokati, koji navode da se radi o javnom podstrekavanju i nepoštovanju režima naoružanja i municije, u vezi sa arsenalom koji su pronašli istražitelji i objavom na Fejsbuku. Nekoliko komada oružja i novca pronađeno je u automobilu u saobraćaju u okrugu Prahova (jug), u kojem su se nalazili Potra i još jedna osoba, za koju se navodi da su planirali da idu u Bukurešt. Trenutno, tužioci i policija iz Prahove vrše druge pretrese u Ilfovu (jug), Sibinju (centar) i Bukureštu. Pretresi se odvijaju u više objekata u vlasništvu Potre, ali i na drugim prostorima za koje se pretpostavlja da je bilo susreta između njega i osoba osumnjičenih za umešanost u izvršenje ovih krivičnih dela. Prema informacijama objavljenim u štampi, Potra bi bio pristalica i onaj koji koordinira bezbednost nacionalističkog političara Kalina Đorđeskua, optuženog za veze sa Putinističkom Rusijom. Pobednik, 24. novembra, prvog kruga predsedničkih izbora, kasnije poništenih od strane Ustavnog suda Rumunije, Đorđesku tvrdi da ne poznaje Potra i da o njemu zna samo iz štampe.

Rumuni od danas mogu da investiraju u Tezaur sa rokom dospeća od jedne, tri i pet godina, sa kamatnim stopama od 6,45%, 7,2% i 7,6%. Kako je saopštilo Ministarstvo finansija, moći će da se kupe do kraja prve dekade januara u kancelarijama Državnog trezora, a na selu u Pošti. Državne obveznice Tezaur takođe mogu da se kupe onlajn, ali samo ljudi koji su se registrovali u virtuelnom privatnom prostoru. Dobijena sredstva biće iskorišćena za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranje javnog duga. Od danas će biti puštena nova emisija državnih obveznica Fidelisa, u lejima i evrima, u kojima davaoci krvi dobijaju dodatni procentualni poen kamate.

Ustavni sud Rumunije odlučio je u petak, jednoglasno, da poništi ceo izborni proces predsedničkih izbora. Praktično, nakon ove odluke, rezultati prvog kruga se poništavaju, a predsednički izbori ponovo počinju od nule. Odluka je doneta nakon što je nezavisni kandidat Kalin Đorđesku neočekivano pobedio u prvom krugu izbora, 24. novembra, i kvalifikovao se u drugi krug, zajedno sa Elenom Laskoni (USR). Đorđesku je optužen da je bio favorizovan zbog ruskog mešanja u izborni proces, uglavnom kroz agresivnu i usklađenu kampanju za manipulaciju TiKTokom. Istovremeno je optužen za proruske i krajnje desničarske, prolegijske simpatije. Vlada će odrediti novi datum za izbor predsednika Rumunije. Reakcije su se pojavile odmah nakon ove odluke. Danas je dan kada je rumunska država pogazila demokratiju, rekla je Elena Laskoni. Premijer Marčel Čolaku je izjavio da je odluka Ustavnog suda jedino ispravno rešenje nakon skidanja tajnosti sa dokumenata na sastanka Vrhovnog saveta nacionalne odbrane, koji pokazuju da je rezultat rumunskog glasanja bio očigledno iskrivljen, nakon intervencije Moskve. On je dodao da istrage vlasti moraju dokazati ko su krivci za pokušaj masovnog uticaja na ishod predsedničkih izbora. Predsednik Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Đorđe Simion na svojoj Fejsbuk stranici kaže da je poništenje predsedničkih izbora „državni udar u punom zamahu”. “Još je rano za reakciju. Reakcija će doći nakon analize. Ne komentarišemo odluku Vrhovnog suda Rumunije”, kaže prvi potpredsednik Nacionalne liberalne partije (PNL) Ćiprijan Čuku.

Direkcija za borbu protiv organizovanog kriminala i terorozma (DIICOT) u petak je saopštia da je pokrenula krivični postupak u vezi sa kampanjom Kalina Đeorđeskua na predsedničkim izborima, u vezi sa izvršenjem krivičnih dela nedozvoljene radnje sa računarskim uređajima ili programima, krivično dela ometanja funkcionisanja informatičkih programima i krivično delo nedozvoljen pristup računarskom sistemu. Vrhovni savet nacionalne odbrane je u četvrtak skinuo tajnost sa informacija dobijenih od Rumunske obaveštajne službe (SRI), Službe za spoljne informacije (SIE) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MAI) u vezi sa izbornom kampanjom koju je vodio Kalin Đeorđescu na predsedničkim izborima. Dakle, predstavljene informacije ukazuju da je finansiranje kampanje Kalina Đorđeskua na TikToku iznosilo milion evra, da je bilo akcija državnog sajber aktera na IT&C infrastrukturama koje podržavaju izborni proces i da je Rumunija meta agresivnih ruskih hibridnih akcija. Ministarstvo unutrašnjih poslova takođe kaže da su neki od pristalica Đorđeskua, uključeni u promovisanje i kupovinu glasova, eksponenti desničarskih ekstremističkih, kriminalnih i verskih kultova, koji su ranije bili uključeni u promovisanje proruskih, antisemitskih, anti-NATO ili antiukrajinskih narativa, dajući za primer lidera jednog klana.

Evropska komisija je intenzivirala praćenje TikTok platforme, tražeći od nje da zamrzne sve informacije iz svog sistema u vezi sa izborima za Evropsku uniju, kako bi ih detaljnije proučila. Istovremeno, Komisija je takođe sazvala nekoliko sastanaka sa zvaničnicima zemalja članica, evropskih institucija i drugih digitalnih platformi pomoću kojih će analizirati sistemske informacione rizike sa nivoa čitavog bloka EU. Odluke su donete nakon što je na predsedničkim izborima u Rumuniji prvoplasirani kandidat prvog kruga predsedničkih izbora, Kalin Đorđesku, masovno promovisan na TikToku kroz dobro organizovanu kampanju vrednu milione dolara, iako, kako kaže, nije ništa potrošio na izbornu promociju.

Rumunska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Nikolu, jednog od najvećih hrisćanskih svetitelja, za kojeg se vezuje tradicija darivanja. Bio je episkop početkom 4. veka u Miri, sadašnjem gradu Demreu u Turskoj. Na veoma diskretan način pomagao je onima kojima je bilo potrebno. Radio je to tako da onaj ko je primio nije znao odakle mu pomoć. Otuda i tradicija da Svetog Nikolu (Moš Nicolae) 6. decembra , čekuju deca o im ostavi poklone u cipelama. Preko 800.000 Rumuna slavi imendan na dan Svetog Nikole.

Ženska rukometna reprezentacija Rumunije savladala je u petak Švedsku rezultatom 25-23 u glavnoj Grupi I Evropskog prvenstva – EHF EURO 2024, čiji su domaćini Austrija, Mađarska i Švajcarska. Nakon ovog rezultata, Rumunija je na 4. mestu u grupi, sa dva boda. Rumuni su u četvrtak poraženi sa 30-25 od aktuelnog svetskog šampiona Francuske. Igraće u grupi sa Mađarskom i Poljskom. Rumunija je 14 puta učestvovala na Evropskom prvenstvu za žene, osvojivši samo jednu medalju, bronzanu, 2010. U muškoj kategoriji rumunski šampion Dinamo Bukurešt poražen je, takođe u četvrtak, na svom terenu od francuskog tima Paris Saint- Žermen rukomet, rezultatom 40-33, u grupi A Lige šampiona. Dinamo je pretrpeo treći uzastopni poraz u grupi. Naredni meč Rumuni igraju protiv lidera grupe Vesprema iz Mađarske 13. februara 2025. godine.

Hiljade ljudi učestvovalo je u četvrtak uveče na Univerzitetskom trgu u Bukureštu na mitingu za slobodu i demokratiju. Prisutne su bile poznate ličnosti iz umetničkog i književnog sveta, uključujući glumca Viktora Rebengiuka i knmnjzevnicu Anu Blandianu. Podsećamo, pobeda proruskog ekstremiste Kalina Đorđeskua u prvom krugu predsedničkih izbora, 24. novembra, izazvala je proteste u Bukureštu i drugim velikim gradovima. SAD su izrazile zabrinutost nakon izvestaja rumunske obaveštajne službe koji dokazuje umesanost Rusije u izborni proces, kako bi uticala na ishod predsedničkih izbora. Visoka politička neizvesnost uslovila je, s druge strane, pad poverenja u rumunsku ekonomiju.

U Bukureštu, sajam knjiga Gaudeamus 2024, u organizaciji Radio Rumunije, traje do nedelje. Počasni predsednik ovog izdanja je pisac Mirčea Karesku, jedan od najpoznatijih i najcenjenijih savremenih rumunskih pisaca, nosilac brojnih domaćih i međunarodnih nagrada. Preko 200 izlagača najavilo je svoje učešće na Gaudeamusu 2024, zakazane su stotine uređivačkih događaja i predstavljene desetine hiljada naslova, od kojih su mnogi prvi put. Počasni predsednik ovog izdanja je pisac Mirčea Karesku, jedan od najpoznatijih i najcenjenijih savremenih rumunskih pisaca, nosilac brojnih domaćih i međunarodnih nagrada. Preko 200 izlagača najavilo je svoje učešće na Gaudeamusu 2024, zakazane su stotine uređivačkih događaja i predstavljanje desetine hiljada naslova, od kojih mnogi premijerno.

Deklarisane proevropske stranke u novom parlamentu Rumunije – PSD, PNL, USR, UDMR – održale su u sredu prvu raspravu o budućoj vladi. Četiri formacije bi zajedno držale više od 55% parlamentaraca, a procenat bi se povećao nakon preraspodele. Ostale tri formacije, AUR, SOS i POT, koje se smatraju suverenističkim, imale bi oko 37% mesta u budućem zakonodavnom telu. Tačna konfiguracija biće poznata tek krajem sledeće nedelje, po okončanju postupaka preraspodele za mandate koje nije osvojio nijedan konkurent, rekao je predsednik Stalnog izbornog tela Toni Grebla. Novi parlament stupa na dužnost 20. decembra, na dan kada ističe četvorogodišnji mandat sadašnjeg zakonodavnog tela.

Članstvo u NATO Rumuniji nudi najjače bezbednosne garancije koje je ikada imala, rekla je šefica diplomatije Luminica Odobesku u utorak u Briselu, u svom govoru na Savetu ministara spoljnih poslova zemalja članica Alijanse. Ona je podsetila da se u Rumuniji nalazi preko 5.000 vojnika NATO-a, radi odvraćanja i jačanja odbrane, a blagotvoran efekat prisustva stranih trupa je i dinamizam lokalne privrede u oblastima gde su stacionirane. Luminica Odobesku je istovremeno napomenula da članstvo u NATO-u jača međunarodni kredibilitet Rumunije, uključujući i na finansijskim tržištima. Na marginama Saveta ministara spoljnih poslova zemalja NATO-a, koji se nastavio u sredu, zakazan je i Savet NATO-Ukrajina.

Rumunski ministar finansija Marčel Bološ izjavio je u sredu da je Vlada povukla 6 milijardi evra iz rezervnog fonda, u uslovima neizvesnosti na političkoj sceni. On je precizirao da je prva reakcija bila reakcija banaka koje više nemaju gotovinu na kreditne zahteve Ministarstva finansija za pokriće privremenih deficita trezora. Bološ je istakao da zemlja prolazi kroz prilično neizvestan period do imenovanja nove vlade koja će uspostaviti i finalizirati budžetsku politiku Rumunije i izrazio nadu da će se ova kriza okončati. On je rekao i da se s istim poteškoćama sa kojima se suočavaju finansije, u emisiji državnih obveznica i kredita, suoćava i berza.

Bukureštanska berza u sredu je ponovo otvorena u minusu, treći dan zaredom nakon parlamentarnih izbora u nedelju. Glavni BET indeks, koji pokazuje evoluciju 20 najlikvidnijih kompanija, zabeležio je depresijaciju od 2,84%. Indeks koji pokazuje evoluciju finansijskih investicionih kompanija takođe je u padu, a onaj koji se odnosi na preduzeća u energetskom i komunalnom sektoru zabeležio je pad od skoro 3%. Ekonomski analitičari ocenjuju da su investitori zabrinuti za političku budućnost zemlje i očekuju da će se ovaj period neizvesnosti nastaviti. Prema tržišnim informacijama, posle prvog kruga predsedničkih izbora 24. novembra, pa do sada, vrednost akcija na Bukureštanskoj berzi je u proseku smanjena za skoro 10%. Za nedelju je u Rumuniji zakazan drugi krug predsedničkih izbora.

Platforma TikTok branila je u utorak u Evropskom parlamentu mere koje je usvojila za borbu protiv dezinformacija u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji i negirala da bi favorizovala nezavisnog kandidata Kslina Đeorđeskua, koji je bio prvi. Prema rečima predstavnika platforme, „svi kandidati su uzeti u obzir u sistemu bez razlikovanja između nezavisnih i onih koji su bili deo stranke“. Istovremeno, platforma je eliminisala preko 66.000 lažnih naloga u Rumuniji, oko sedam miliona lažnih ‘lajkova’, oko deset miliona lažnih pratilaca i oko 1.000 naloga koji imitiraju profile kandidata.

Sajam knjiga Gaudeamus 2024, koji organizuje Radio Rumunija, održava se u Bukureštu od 4. do 8. decembra. Posetiocima nudi pravu književnu kraljevsku čast, osmišljenu da zadovolji najviše zahteve. Počasni predsednik ovog izdanja je pisac Mirča Kartaresku, jedan od najpoznatijih i najcenjenijih savremenih rumunskih pisaca, nosilac brojnih domaćih i međunarodnih nagrada. Preko 200 izlagača najavilo je svoje učešće na Gaudeamusu 2024, zakazane su stotine uređivačkih događaja i predstavljanje desetine hiljada naslova, od kojih mnogi premijerno.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis potpisao je dekret o posthumnom odlikovanju velikog sportiste Helmuta Dukadama. Odajući priznanje njegovoj izuzetnoj sportskoj karijeri, talentu, strasti, posvećenosti i profesionalizmu koji su stavljeni u službu afirmacije rumunskog fudbala na međunarodnom nivou, postajući simbol nastupa jedne generacije, predsednik Rumunije mu je dodelio Nacionalni orden ‘Zvezda Rumunije’ u činu viteza. Poznat kao “heroj iz Sevilje”, golman Helmut Dukadam preminuo je u ponedeljak u 65. godini. 1986. godine, u finalu Kupa evropskih šampiona, uspeo je da odbrani četiri uzastopna šuta sa bele tačke, a njegov tim Steaua iz Bukurešta pobedio je Barselonu. Zbog svog nastupa od tada, Helmut Duckadam je ušao u Knjigu rekorda.

Ustavni sud Rumunije potvrdio je prvi krug predsedničkih izbora održanih 24. novembra. Nakon prebrojavanja glasova iz svih sekcija u zemlji i iz 161 sekcije u inostranstvu od 950 organizovanih u dijaspori, sudije Ustavnog suda su zaključile da, iako je bilo nekih razlika u odnosu na prvo prebrojavanje, one nisu rezultat prevare. Istovremeno, odlučili su da ne čekaju ponovno brojanje svih glasova u dijaspori, jer nisu bili osporavani. Tako su, jednoglasno, ustavne sudije odbile kao neosnovano obaveštenje evropskog poslanika Kristijana Terheša, prema kojem su glasovi koje je dobio kandidat koji je odustao od trke u poslednjem trenutku prebačeni na račun drugog kandidata i odlučili da se  drugi krug održi sa nezavisnim kandidatom Kalinom Đorđeskuom, koji je viđen kao proruski ekstremista, i predsednicom Unije Spasimo Rumuniju Elenom Laskoni. Takođe, Ustavni sud je potvrdio da će se drugi krug predsedničkih izbora održati po ranije utvrđenom datumu, 8. decembra.

U novom parlamentu Rumunije biće zastupljeno sedam političkih formacija. Na izborima u nedelju, najviše glasova, oko 22%, dobila je vladajuć Socijaldemokratska partija (PSD), a sledi Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR, suverenistički), koja je prikupila oko 18%, što je dvostruki rezultat u odnosu na izbore pre četiri godine. Na trećoj poziciji je Nacionalna liberalna partija (PNL), takođe u vladi poslednjih godina, koja je prikupila oko 14% glasova, a na četvrtom Unija spasimo Rumuniju (USR, desni centar), sa oko 12%. Minimalni zahtevani prag od 5% prešao je i Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR), S.O.S. Rumunija (ekstremista, suverenista) kontroverzne evroposlanice Diane Šošoake i novoosnovana Partija mladih (POT, suverenista). Izlaznost je premašila 52%, te je najveća u poslednjih 20 godina. U dijaspori je glasalo skoro 800 hiljada Rumuna – tri puta više nego na prethodnim parlamentarnim izborima, održanim 2020. godine.

Izvršna potpredsednica Evropske komisije Roksana Manzatu učestvovala je u ponedeljak na svom prvom savetu zajedno sa evropskim ministrima rada. Na dnevnom redu bila je direktiva za stažiste, kroz koju zemlje članice pokušavaju da pronađu rešenje kojim se mladima može platiti stažiranje, u okviru kampanje ili institucije. Manzatu je navela da postoje mnoge situacije u kojima poslodavci iskorišćavaju koncept pripravništva i prakse i koriste mlade ljude na poslovima koji su im potrebni, ali bez plaćanja. Podsećamo, Roksana Manzatu je prošle nedelje dobila poverenje Evropskog parlamenta, zajedno sa celim timom Ursule fon der Lajen, i baviće se socijalnim pitanjima i pripremama za krizu u novoj Evropskoj komisiji.

Stopa nezaposlenosti u zoni evra je u oktobru iznosila 6,3%, stabilna u odnosu na prethodni mesec, dok je u slučaju Evropske unije stopa nezaposlenosti ostala na 5,9%, pokazuju podaci Evropskog statističkog zavoda (Eurostat) objavljeni u ponedeljak. U Rumuniji je stopa nezaposlenosti u oktobru 2024. iznosila 5,6%, što je za 0,2 procentna poena manje u odnosu na septembar, i za 0,8 procentnih poena više među muškarcima nego među ženama. Najniže stope nezaposlenosti u Evropskoj Uniji zabeležene su u Češkoj (2,6%), Malti (3%), Poljskoj (3,1%) i Nemačkoj (3,4%). Na suprotnom polu, najveće stope nezaposlenosti zabeležene su u Španiji (11,2%) i Grčkoj (9,8%).

Predsednik Sjedinjenih Država, demokrata Džo Bajden, saopštio je da je pomilovao svog 54-godišnjeg sina Hantera, koji je osuđen za davanje lažnih izjava tužiocima, zbog nedozvoljenog posedovanja vatrenog oružja i koji se izjasnio krivim za spis o poreskim krivičnim delima. Prilikom preuzimanja dužnosti, Džo Bajden je obećao da se neće mešati u proces donošenja odluka Ministarstva pravde. Sada predsednik, koji završava svoj mandat 25. januara sledeće godine, kaže da je Hanter Bajden selektivno i nepravedno gonjen samo zato što je njegov sin. Novoizabrani predsednik Donald Tramp, republikanac, opisao je pomilovanje kao zloupotrebu.

Dan državnosti Rumunije, obeležen 1. decembra, proslavljen je, u nedelju, širom zemlje paradama, vojnim i verskim ceremonijama, predstavama, umetničkim manifestacijama, vatrometom. U prestonici je održana tradicionalna parada na kojoj je učestvovalo više od 2.500 rumunskih i stranih vojnika. Predsednik Klaus Johanis, koji je kao šef države bio domaćin svog poslednjeg prijema povodom Dana državnosti, poslao je poruku jedinstva i solidarnosti za prevazilaženje krize i dostojanstveno napredovanje.

Od 4. do 8. decembra održava se Gaudeamus sajam knjiga u organizaciji Radija Rumunije. Ovogodišnje izdanje sajma ima pisca Mirču Kareskua za počasnog predsednika. Zvanično otvaranje 31. izdanja biće upriličeno u sredu, 4. decembra, na štandu Radio Rumunije unutar sajma. Učesnika je 200, a na najznačajnijoj književnoj manifestaciji godine održaće se na stotine događaja izdavača.

Katedrala Notr Dam u Parizu ponovo će se otvariti ove nedelje za katoličke vernike i turiste, pet i po godina nakon što je požar uništio gotičko remek-delo, jedan od najomiljenijih i najposećenijih spomenika u francuskoj prestonici. Predsednik Emanuel Makron je u petak bio među prvima koji je video obnovljenu katedralu: obimni restauratorski radovi hiljada stručnjaka i zanatlija vratili su spomeniku iz 12. veka nekadašnji sjaj. Ceremonija inauguracije – na koju su pozvani šefovi država i poznate ličnosti – zakazana je za 7. decembar, nakon čega će uslediti specijalne službe posvećene proslavi ponovnog otvaranja i izražavanje zahvalnosti onima koji su doprineli spasavanju i obnovi Katedrale. Sredstva za radove na renoviranju – više od 840 miliona evra dobijenih iz celog sveta – bila su toliko izdašna da je preostalo novca za dodatna ulaganja u zgradu. Katolička crkva procenjuje da će 15 miliona ljudi godišnje posetiti Notr Dam u Parizu.

Nekadašnji sjajni rumunski golman Helmut Dukadam, poznat kao “Heroj Sevilje”, preminuo je u 65. godini. Fudbalski savez Rumunije potvrdio je tužnu vest i uputio saučešće porodici i najmilijima. Rođen 1. aprila 1959. u Semlaku, okrug Arad u zapadnoj Rumuniji, Helmut Dukadam je počeo da igra fudbal 1975. godine u Gloriji u Aradu. Do 1983. godine, kada je prešao u Steauu iz Bukurešta, igrao je za UTA (1977. i 1978-1983) i Constructorul Arad (1977-1978). Postao je „Heroj Sevilje” u finalu Kupa evropskih šampiona 1986. godine, kada je uspeo da odbrani četiri udarca zaredom sa 11 metara u Stauinom uspehu protiv Barselone (2:0). Nastup od tada ga je uveo u Knjigu rekorda. Dukadam je dva puta branio i gol reprezentacije Rumunije.

Ustavni sud Rumunije saopštio u petak da je za 2. decembar odložio raspravu o zahtevu, jednog od kandidata na izborima, za poništavanje prvog kruga predsedničkih izbora održanih prošle nedelje. Sud je u četvrtak zatražio ponovnu verifikaciju i ponovno prebrojavanje svih glasačkih listića prvog kruga predsednickih izbora, a proces ponovnog prebojavanja je već počeo. Nezavisni kandidat Kalin Đorđesku koji je osvojio prvo mesto u prvom krugu, jednoglasno smatran proruskim ekstremistom, kritikovao je odluku Ustavnog suda i optužio vladajuće stranke, Nacionalnoliberalnu partiju (PNL) i Socijaldemokratsku stranku (PSD), da koriste državne institucije za lične interese. Predsednica Unije spasimo Rumuniju (USR, desni centar) Elena Laskoni, koja se kvalifikovala u predsedničko finale na drugom mestu, takođe je optužila Ustavni sud da se igra nacionalnom bezbednošću. Premijer i socijaldemokratski lider Marčel Čolaku, trećeplasirani kandidat u prvom krugu, izjavio je da ne želi da komentariše odluku Ustavnog suda. Sa svoje strane, privremeni predsednik PNL-a, Ilie Bolojan, tvrdi da odluka suda izaziva tenzije u društvu, stvara neizvesnosti i smanjuje poverenja u državne institucije. Kampanja za drugi krug izbora trebalo je da počne 29. novembra izborna, a glasanje 8. decembra.

Vrhovni savet nacionalne odbrane (CSAT) je u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji, održanom 24. novembra, utvrdio postojanje sajber napada sa ciljem da utiče na korektnost izbornog procesa. Prema mišljenju Saveta, neprijateljski raspoloženi državni i nedržavni akteri, posebno Ruska Federacija, pokazuju sve veći interes da utiču na javnu agendu u rumunskom društvu i društvenu koheziju. Optužbe da se Rusija mešala u predsedničke izbore u Rumuniji nemaju osnova, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, navodi Rojters. On je precizirao da Rusija nema tendenciju da se meša u izbore drugih zemalja, posebno Rumunije, i ne namerava da to čini. S druge strane, Vrhovni savet nacionalne odbrane (CSAT) zaključio je da je jedan od predsedničkih kandidata, u ovom slučaju Kalin Đorđsku (proruski, anti-NATO i EU), imao koristi od masovnog izlaganja, zbog preferencijalnog tretmana koji je navodno dobio od platforme društvenih medija TikTok. Nepoštovanjem rumunskog izbornog zakonodavstva, TikTok je značajno povećao vidljivost Kalina Đorđeskua u odnosu na ostale kandidate, dok je sadržaj ostalih bio masovno filtriran smanjujući drastično vidljivost na nivou korisnika platforme.

Više od 18 miliona Rumuna sa pravom glasa pozvano je na birališta, u nedelju, na Dan državnosti, da biraju senatore i poslanike budućeg sazova parlamenta. Dvodomni rumunski parlament sastoji se od Senata odnosno 166 senatora i 300 poslaničkih mesta u Poslaničkom domu. Glas Rumuna očekuje više od 8.000 kandidata iz 31 stranke i koalicija i 19 organizacija nacionalnih manjina. U dijaspori se glasa dva dana, u subotu i nedelju, u ukupno 950 biračkih mesta. Prema podacima Stalne izborne komisije, skoro 7.000 ljudi se prijavilo za glasanje putem pošte na izborima 1. decembra. U Rumuniji su 9. juna ove godine održani lokalni i evropski parlamentarni izbori.

Generalna proba za vojnu paradu povodom Dana državnosti Rumunije, 1. decembra, održava se u subotu u Bukureštu. Učestvovaće oko 2.500 vojnika i specijalaca Ministarstva nacionalne odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Rumunske obaveštajne službe, Službe za specijalne telekomunikacije, Uprave zatvora i Uprave carina Rumunije, sa oko 190 tehničke opreme i 45 letelica. Uz rumunske vojnike, u paradi će prodefilovati i oko 240 stranih vojnika iz savezničkih i partnerskih zemalja.

Gruzijska policija je sinoć nasilno intervenisala kako bi rasterala hiljade proevropskih demonstranata koji su blokirali centar glavnog grada Tbilisija. Ljudi su izašli na ulice nakon što je vlada objavila da obustavlja sve pregovore o pristupanju Evropskoj uniji do 2028. godine i da će u tom periodu odbiti da prima evropske grantove. Predsednica Salome Zurabisvili optužila je izvršnu vlast da objavljuje rat sopstvenom narodu. Vladajuća partija Gruzijski san, koju je osnovao oligarh Bidzina Ivanišvili, koji se obogatio u Rusiji 90-ih godina, nedavno je usvojila sve neprijateljskiji diskurs prema Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama. Formacija je takođe predložila niz zakona inspirisanih Rusijom i nedavno je optužena za nameštanje parlamentarnih izbora. Štaviše, Evropski parlament je juče usvojio rezoluciju u kojoj navodi da su izbori netačni i traži njihovo ponavljanje – rezoluciju je glasalo sa 444 glasa za i samo 72 protiv, koju je podržala većina poslaničkih grupa, osim ekstremne desnice. Štaviše, evropsko zakonodavstvo zahteva međunarodni nadzor, kako bi se garantovala njihova ispravnost.

Ustavni sud Rumunije zatražio je ponovno prebrojavanje svih glasačkih listića iz prvog kruga predsedničkih izbora, nakon što je dobio zahteve za poništenje rezultata glasanja. Sudije Ustavnog suda su jednoglasno odlučile da zatraže ponovnu verifikaciju i brojanje svih važećih i nevažećih glasačkih listića sa predsedničkih izbora 24. novembra. Centralna izborna komisija ima rok do petka, do 14.00 časova, da dostavi rezultate Ustavnom sudu, kada je zakazana nova sednica sudija Ustavnog suda. Odluka sudija usledila je na zahtev predsedničkog kandidata Kristijana Terheša, koji tvrdi da bi glasački listici Ludovika Orbana bili prebrojavani za Elenu Laskoni, koja je zauzela drugo mesto sa razlikom od samo 2.742 glasa od trećeplasiranog, aktuelnog premijera Marčela Čolakua. Istovremeno, sudije Ustavnog suda odbacile su, takođe jednoglasno, zahtev Sebastijana Popeskua kandidata Nove Rumunije za poništenje prvog kruga glasanja,. Podsećamo, 1. decembra se održavaju parlamentarni izbori, a 8. decembra je zakazan drugi krug predsedničkih izbora.

Vrhovni savet nacionalne odbrane, na zasedanju danas u Bukureštu, utvrdio je da je bilo sajber napada sa ciljem da se utiče na korektnost izbornog procesa u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji, saopštila je Predsednička administracija. Članovi Saveta su potvrdili da je, u aktuelnom regionalnom, a posebno izbornom bezbednosnom kontekstu, Rumunija, zajedno sa drugim državama na istočnom krilu NATO-a, postala prioritet za neprijateljske akcije pojedinih državnih i nedržavnih aktera, posebno Ruska Federacija koja pokazuje sve veći interes za uticaj na javnu agendu u rumunskom društvu i društvenu koheziju. Predsedništvo Rumunije napominje da je analiza dokumenata otkrila prevaru da je, kršenjem izbornog zakonodavstva, kandidat za predsedničke izbore, u ovom slučaju nezavisni Kalin Đeorđesku imao je koristi od masovne izloženosti zbog preferencijalnog tretmana koji mu je TikTok platforma dala sa uticajem na konačni rezultat izbora. U tom smislu, članovi Vrhovnog saveta odbrane zatražili su od nadležnih u oblasti nacionalne bezbednosti, nadležnih za nesmetano odvijanje izbornog procesa, kao i od organa krivične istrage da hitno preduzmu neophodne korake za razjašnjenje ovih aspekata.

Sinod Rumunske pravoslavne crkve podsetio je sveštenstvo da im je zabranjeno da se bave partijskom politikom ili učestvuju u izbornim kampanjama kao pristalice. Od njih se zahteva da zadrže svoju neutralnost kako u javnim izjavama tako iu praktičnim aktivnostima. Politička opcija sveštenika biće izražena samo tajnim ličnim glasanjem, istakli su poglavari Rumunske pravoslavne crkve, s obzirom na parlamentarne izbora 1. decembra, na Dan državnosti, i drugi krug predsedničkih izbora, 8. decembra. Istovremeno, Sinod ponavlja apel liderima političkih partija da ne dozvole regrutovanje članova iz redova sveštenstva, niti korišćenje u političke svrhe crkvenog osoblja, prostora, službi i crkvenih obeležja. Pravoslavna crkva ne preporučuje podršku nijednoj političkoj partiji ili bilo kojoj političkoj ideologiji, ali poziva sve građane da se opredele za dobrobit zemlje i promociju hrišćanskih vrednosti u društvu. Na poslednjem popisu stanovništva u Rumuniji, 2021. godine, 85,3% stanovništva izjasnilo se kao pravoslavno.

Na tradicionalnoj vojnoj paradi koja se održava u Bukurešta, 1. decembra, na Dan državnosti Rumunije, učestvovaće oko 2.500 pripadnika vojske, 190 tehničkih sredstava i 45 letelica. Zajedno sa rumunskim vojnicima, na ceremoniji učestvuje oko 240 stranih vojnika iz Albanije, Belgije, Češke, Hrvatske ili Francuske. Njima će se pridružiti i kolege iz Nemačke, Italije, Luksemburga, Severne Makedonije, Republike Moldavije, Poljske, Portugala, Velike Britanije, Španije, SAD i Turske. Istovremeno, biće organizovana i izložba vojne opreme koja se može posetiti po završetku svečane ceremonije. Dan državnosti Rumunije biće obeležen vojnim svečanostima u drugim velikim gradovima u zemlji, kao i u vojnim bazama gde su raspoređeni rumunski vojnici.

Evropski parlament izglasao je novi sastav Evropske komisije na celu sa Ursulom fon der Lajen. U svom drugom mandatu, šefica Komisije, Ursula fon der Lajen, izjavila je da će prva inicijativa Izvršne vlasti Zajednice biti „Kompas konkurentnosti“, strateški plan za razvoj evropske privrede. Među pet izvršnih potpredsednica Komisije je i Rumunka Roksana Minzatu, koja će upravljati socijalnim politikama, profesionalnim pripremama, i pojedinim obrazovnim politikama.

Kontrole na kopnenin granicama Rumunije sa šengenskim prostorom biće ukinute od 1. januara 2025. godine. Odluku su usvojili u sredu predstavnici zemalja članica EU na sastanku COREPER -a u Briselu. Sledi da Evropski savet formalo usvoji odluku sredinom sledećeg meseca. Takodje u sredu Stejt department Sjedinjenih Država objavio je opštu situaciju o procentu odbijanja viza B1/B2 za fiskalnu 2024. godinu. Prema dokumentu, Rumunija je dostigla stopu od 2,61%, koja je ispod praga od 3 procenta koju nameće američko zakonodavsto za pristup programu – putovanje u Ameriku bez viza. Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Bukureštu precizira da je ispunjavanje stope odbijanja za putne vize samo jedan od mnogih kriterijuma koji određuju da li zemlja ispunjava uslove za program ukidanja viza.

Ambasadorka Rumunije u Srbiji Silvija Davidoju boravila je u radnoj poseti Novom Sadu, gde se sastala sa predsednikom Skupštine Pokrajine Vojvodine Balintom Juhasom. Glavna tema razgovora bio je nastavak regionalne i prekogranične saradnje, sa akcentom na unapređenje infrastrukture i otvaranje novih graničnih prelaza; učinjeni koraci u realizaciji projekta autoputa Beograd-Temišvar; poboljšanje plovidbe na reci Bega; uloga rumunske zajednice u multikulturnom mozaiku Vojvodine. Ambasadorka je imala odvojen sastanak sa predstavnicima Fonda za evropske poslove Vojvodine, sa kojima je razgovarala o mogućnostima saradnje i razvoja regionalnih i prekograničnih projekata i mogućnosti pristupa evropskim fondovima za njih.

Ambasador Rumunije u Podgorici Viorel Ardeleanu održao je predavanje na Univerzitetu Crne Gore na temu „Pristupanje Evropskoj uniji: rumunsko iskustvo“. Ardeleanu je naglasio da pristupanje Rumunije EU nije bilo ni jednostavno ni brzo. Rumunija je u februaru 1993. godine zaključila Sporazum o pridruživanju sa evropskim zajednicama tog doba i ceo proces pridruživanja je zapravo trajao 14 godina, do 1. januara 2007. Ambasador je naglasio da pridruživanje EU znači, pre svega, stvaranje konsenzusa u društvu za usvajanje potrebnog zakonodavstva i postizanje cilja. U Rumuniji je projekat integracije u EU imao oblik velike nacionalne političke platforme, koju su 1995. godine potpisali svi politički lideri Rumunije. Kao i u slučaju Crne Gore, Rumunija je imala ogromnu podršku javnosti, sa preko 80% za ulazak u EU. Pristupanje je bio sveobuhvatan proces koji je uključio nekoliko hiljada državnih službenika i stručnjaka iz Rumunije u nastojanju da se pokriju sva pregovaračka poglavlja. Rumunija je imala neviđenu stopu rasta u 17 godina od pristupanja, sa nacionalnim BDP-om koji je porastao sa 100 milijardi evra na dan pristupanja na 350 milijardi evra 2023. godine. Ambasador je izrazio optimizam da će Crna Gora, narednih godina, postati 28. država članica EU.

Posle pomena članovima Književnog kružoka „Krila” u crkvi u selu Đelu, okrug Tamiš, otkrivena je spomen-ploča na rodnoj kući Ljubomira Stepanova, istaknute ličnosti srpske kulture sa tih podneblja u organizaciji Saveza Srba u Rumuniji i književnog kružoka „Krila”. Događaj je održan u prisustvu Slavomira Gvozdenovića, počasnog predsednika Saveza Srba u Rumuniji, potpredsednika Saveza Dejana Popova i Darka Voštinara, gospođe Javorke Jorgovan, domaćina književnog kružoka „Krila“ i gostiju, pisci iz zemlje i inostranstva, koji su kazivali iz njihove poezije.

Levo krilo Stevan Vujović (34 godine) raskinuo je ugovor sa muškom rukometnom reprezentacijom Minaur Baja Mare, navodeći porodične razloge. Supruga crnogorskog igrača Sanja Vujović imenovana je za sportskog direktora u Rukometnom savezu Srbije, zbog čega Stevan želi da bude uz svoje dvoje dece i supruge. Vujović je u Minaur došao 2021. godine i bio kapiten ekipe Baimare u sezoni 2023-2024. Za Minaur je igrao u 109 mečeva i postigao 439 golova u zvaničnim takmičenjima. U periodu 2021-2024 doprineo je plasmanu ekipe na drugo mesto u šampionatu (2022. i 2023.), na 3. mesto (2024.), kvalifikacijama za finale Kupa Rumunije (2023.) i finale EHF Evropskog kupa (2022.).

Prvi krug predsedničkih izbora održava se u Rumuniji 24. novembra. Drugi krug je zakazan za 8. decembar, a parlamentarni izbori su 1. decembra. U trci za predsednika je 13 kandidata, 10 podržavaju stranke i 3 nezavisna. Na glasačkim listićima ima 14 imena, ali je jedan od kandidata odustao u korist drugog. Vlasti su otvorile 950 biračkih mesta za Rumune van granica, što je rekordan broj. Oni mogu da glasaju, u prvom krugu predsedničkih izbora, u petak, subotu i nedelju.

Vlada Bukurešta usvojila je danas tri strategije u oblasti ekonomije. Prva je rumunska strategija industrijalizacije za period 2024-2030. Ovo uključuje tranziciju rumunske industrije ka čistoj energiji i sadrži opšte ciljeve uključujući obnovu tehnologija i inovacija sa naglaskom na zelene industrije, stimulisanje izvoza, stvaranje novih visoko kvalifikovanih radnih mesta, dekarbonizaciju energetski intenzivnih industrija i stvaranje modela cirkularne ekonomije. Druga usvojena strategija odnosi se na neenergetske mineralne resurse i ima za cilj razvoj integrisanog lanca u rudarskoj industriji, od istraživanja, eksploatacije i razvoja do prerade i kapitalizacije. Treća nacionalna strategija odnosi se na nadzor tržišta. Reč je o jedinstvenom tržištu i potrebi da se, s jedne strane, garantuje slobodno kretanje proizvoda u Evropskoj uniji, a sa druge strane da se proveri da li ti proizvodi ispunjavaju standarde kvaliteta.

Američka ambasadorka u Rumuniji Ketlin Kavalek rekla je u četvrtak da odluka Rumunije da kupi napredne borbene avione F-35 predstavlja „važan korak” u tekućoj modernizaciji rumunskih oružanih snaga i da će „značajno” doprineti dugoročnoj odbrani NATO-a i kolektivne bezbednosti. „Pozicija Rumunije kao lidera na istočnom krilu Alijanse nastavlja da igra suštinsku ulogu u promovisanju evroatlantske bezbednosti“, rekla je američka zvaničnica, nakon što je, zajedno sa ministrom odbrane Angelom Tilvarom, potpisao Protokol o pokretanju programa tranzicije rumunskog vazduhoplovstva na avione 5. generacije, F-35. Prema rečima ambasadorke, SAD čestita Rumuniji na njenoj posvećenosti da odvoji do 2,5% BDP-a za odbranu, i da će ta ,,odluka imati trajni uticaj na odbrambene sposobnosti zemlje i doprinos kolektivnoj NATO odbrani“. Podsećamo, prošle nedelje je Senat Bukurešta odobrio, kao organ za odlučivanje, nacrt zakona o kupovini Rumunije 32 borbena aviona F-35 od SAD.

Jesenji sajam turizma 2024. otvoren je danas u Bukureštu. Posetiocima je na raspolaganju širok spektar promotivnih paketa, ekskluzivnih popusta i ideja za odmor za sve ukuse i budžete, kažu organizatori. Više od 100 kompanija učesnica nudi destinacije iz celog sveta, a popusti na paket aranžmane tokom sajma su i do 50%. Među učesnicima su turoperatori iz Rumunije, Bugarske, Turske, Grčke, Izraela, Austrije, Mađarske, Egipta, Vijetnama i Italije.

Evropska komisija je u četvrtak odobrila, prema pravilima EU o državnoj pomoći, rumunsku šemu čiji je cilj smanjenje stope poreza na električnu energiju za velika preduzeća koja troše energiju. Prema saopštenju za javnost Izvršnog odbora zajednice, šema će biti na snazi do 31. decembra 2031. i ima procenjen budžet od 578 miliona evra (2,9 milijardi leja). Porez je namenjen promovisanju električne energije iz obnovljivih izvora. Šema ima za cilj da ublaži rizik da će ovaj porez dovesti do toga da velika preduzeća koja troše energiju premeste svoje poslovanje na mesta van EU sa manje ambicioznom klimatskom politikom. Rumunija je 2011. godine uvela zelene sertifikate za promovisanje električne energije iz obnovljivih izvora, prema kojima kvalifikovani proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora dobijaju zelene sertifikate za svaki megavat-sat proizveden i isporučen u mrežu.

Komercijalna razmena između Rumunije i Poljske iznosila je preko 6,7 milijardi evra u prvoj polovini ove godine. Podaci su izneti na Rumunsko-poljskom ekonomskom forumu, održanom u ćetvrtak u Bukureštu u okviru poljske ekonomske misije u našoj zemlji. Generalni sekretar Privredne komore Rumunije Ovidiu Silagi rekao je da je trgovinski deficit Rumunije sa Poljskom u prvih 6 meseci iznosio preko 2,4 milijarde evra. On je rekao da je broj preduzeća sa poljskim kapitalom u našoj zemlji na kraju trećeg kvartala 2024. godine bio preko 1.700. Takođe, bilans poljskih direktnih investicija u našoj zemlji je na kraju 2023. godine bio preko milijardu evra i predstavljao je približno 1% ukupnog bilansa stranih direktnih investicija u Rumuniji.

Mali poljoprivrednici u Rumuniji koji poseduju stare i zagađujuće traktore moći će da kupe nove prijavom na program „Traktorski otpad“. Budžet koji je administracija fonda za životnu sredinu dodelila projektu iznosi 500 miliona leja (što je ekvivalentno oko 100 miliona evra). Registracija firmi od kojih poljoprivrednici mogu da nabave traktore počinje u petak i može se obaviti zaključno do 28. novembra. Vaučeri koje nabave poljoprivrednici pokrivaće između 65% i 80% nabavne vrednosti, koja ne bi trebalo da prelazi 55.000 evra.

Pretpretresno veće Haškog suda odbacilo je izraelsko osporavanje njegove nadležnosti i saopštilo da ima dovoljno osnova da se veruje da su Netanjahu i Galant počinili ratne zločine i zločine protiv čovečnosti dozvoljavajući napade na civilno stanovništvo Pojasa Gaze. Sudije Međunarodnog krivičnog suda izdale su nalog za hapšenje Deifa, iako ga je Izrael proglasio mrtvim nakon napada pokrenutog u junu, smrt koju islamistička grupa nije potvrdila. Lider naoružanog krila Hamasa smatra se odgovornim za napad na Izrael 8. oktobra 2023. Odluka Haškog suda oštro je kritikovana u Izraelu. Predsednik države Ičak Hercog opisao je to kao apsurd, bivši premijer Naftali Benet – sramotu, a lider opozicije Jair Lapid osudio je “nagradu za terorizam”. Umesto toga, Hamas je zahtevao da se odgovornost za zločine proširi na sve izraelske lidere.

Ministarka spoljnih poslova Republike Rumunije Luminica Odobesku boravila je u sredu u zvaničnoj poseti susednoj Republici Moldaviji zajedno sa državnim sekretarom za spoljne poslove, Komonvelt i razvoj Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irska, David Lami. Zvanicnike je primila prozapadna predsednica Maja Sandu i imali su trilateralne konsultacije sa zamenikom premijera i ministrom spoljnih poslova Republike Moldavije Mihaijem Popšoijem. U fokusu razgovora bili su dugoročna podrška stabilnosti i otpornosti Republike, reformska agenda za nastavak procesa evropskih integracija Kišinjeva i regionalna bezbednosna situacija u kontekstu nastavka ruske agresije na Ukrajinu. Takodje, ministarka Luminica Odobesku učestvovala je i na ceremoniji otvaranja nove zgrade Teorijske gimnazije Mihai Eminesku u Komratu (jug, sa većinskim stanovništvom Gagauzi – etnički Turci hrišćansko-pravoslavne denominacije), izgrađene sredstvima Vlade Republike Rumunije i Ministarstva prosvete iz Kišinjeva. Ona je istakla da podrška sektoru obrazovanja i studiranju na rumunskom jeziku predstavlja ulaganje u evropsku, demokratsku i prosperitetnu budućnost Republike Moldavije.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis potpisao je dekret kojim se potvrđuje ostavka Adrijana Veštee na mesto ministra razvoja i prestanak njegovog mandata kao člana Vlade. Vestein portfelj preuzeo je ministar finansija Marčel Bološ. On je naveo da njegovi ciljevi uključuju, između ostalog, pristup zajednicama stabilnom i funkcionalnom sistemu grejanja uoči zimske sezone, kao i podršku projektima vodovoda, kanalizacije i puteva.

Desničarske, centrističke i socijaldemokratske stranke u Evropskom parlamentu postigle su u sredu uveče politički dogovor da odobre novi tim Evropske komisije. Rumunka Roksana Minzatu će tako postati izvršna potpredsednica za ljude, veštine i spremnost u Evropskoj komisiji koju vodi Ursula fon der Lajen. Evropski parlament će konačno glasati o sastavu nove Evropske komisije 27. novembra na plenarnoj sednici u Strazburu.

Bukureštanski parlament je velikom većinom glasova odobrio osnivanje dve istražne komisije za proveru troškova koje je pretsednička administracija napravila u poslednjih 10 godina i za „istragu mafije za nekretnine”. Prvu komisiju pokrenule su socijaldemokratske grupe koje su vladale zajedno sa liberalima. Članovi komisije imaju za cilj da saznaju, između ostalog, iznose koje je Predsednička administracija uplatila za iznajmljivanje aviona, za unutrašnja i spoljna putovanja predsednika zemlje ili troškove za razvoj golf terena vezane za protokolarne vile. Druga istražna komisija, koju je pokrenula Nacionalna liberalna partija (PNL) počevši od slučaja Nordis, ima za cilj da identifikuje načine na koji su stanovi u fazi projekta prodati dvema ili više ljudi ili identifikaciju mehanizama putem kojih se stanovi obećani bona fide kupcima kasnije preprodaju preko fiktivnih preduzeća. Mandat sadašnjeg saziva prestaje krajem ove godine, tako da dve komisije imaju vremena da istražuju samo do zimskih praznika.

Interes međunarodnih investitora za emisiju Romgazovih obveznica je veliki – kaže generalni direktor Razvan Popesku. On kaže da će novac dobijen listingom na Bukureštanskoj berzi biti usmeren u investicioni program kompanije, posebno u strateški projekat Neptun Deep u Crnom moru. Romgaz, koji je najveći proizvođač i glavni snabdevač prirodnim gasom u Rumuniji, u utorak je na Bukureštanskoj berzi uvrstio svoju prvu emisiju međunarodnih korporativnih obveznica u vrednosti od 500 miliona evra. Obveznice su takođe kotirane na Luksemburškoj berzi.

Tužioci iz kancelarije Evropskog javnog tužilaštva Kluž-Napoka istražuju moguću prevaru velikih razmera iz evropskih fondova, sa procenjenim gubitkom od dva miliona evra. Dosije se odnosi na tri projekta za modernizaciju farme povrća u Maramurešu (sever). Tužilaštvo sumnja na korišćenje lažnih, netačnih ili nepotpunih dokumenata, u cilju dobijanja sredstava zajednice za kupovinu linije za sortiranje i pakovanje paradajza i za postavljanje fotonaponskih panela. Prema istrazi, osumnjičeni su navodno krivotvorili dokumenta i potpise kako bi doveli u zabludu vlasti. U utorak su izvršeni pretresi u prebivalištu osobe i u kancelarijama kompanija na koje se odnosi ovaj dosije.

Savez energetskih sindikata Rumunije organizovao je u sredu protest ispred Ministarstva rada i socijalne solidarnosti u Bukureštu povodom novog zakona o penzijama, koji je stupio na snagu 1. septembra. Po mišljenju sindikalaca, normativni akt ugrožava radnike u integrisanoj nuklearnoj oblasti, jer im se povećava staž doprinosa i nameće minimalni starosni prag od 45 godina za odlazak u penziju. Sindikati energetike zahtevaju održavanje staža doprinosa i uslova za penzionisanje za Zonu I i II izloženosti radijaciji regulisanih prethodnim zakonodavstvom, kao što su bili priznati u rumunskom zakonodavstvu od 1990. godine do stupanja na snagu novog Zakona o penzijama. Važeći Zakon o penzijama dovodi do diskriminacije, nejednakosti i velikih razlika u visini penzija za radnike koji su radili u sličnim uslovima, skreću pažnju demonstranti.

Rumunski tužioci i policajci vrše na desetine pretresa u istrazi o uništavanju mreže koja je preko državnih službenika iz više gradskih veća pribavila lažna rumunska lična dokumenta za državljane Republike Moldavije, Ukrajine i Rusije. Za dobijanje rumunskog državljanstva uglavnom su korišćeni fiktivni podaci o prebivalištu, imenu i datumu rođenja. Prema istrazi, korisnici bi u zamenu za dokumente uplatili sume od 350, pa i 400 evra, čime su dobili pravo da žive u stanovima rumunskih državljana koji su umrli ili otišli ​​u inostranstvo. Tako je samo u evidenciji jedne opštine u okrugu Botošani, na severoistoku zemlje, 10.000 građana poreklom iz Ukrajine, Republike Moldavije i Ruske Federacije. Većina njih živi na različitim adresama, ali bez formalne saglasnosti vlasnika tih kuća.

Ministar unutrašnjih poslova iz Bukurešta Katalin Predoiu razgovarao je u sredu u sistemu video konferencije sa svojim mađarskim kolegom Šandorom Pinterom na temu pristupanja Rumunije šengenskom prostoru sa kopnenim granicama. Rumunski zvaničnik je naveo da su stvorene “dobre” premize za sastanak koji će se održati u Budimpešti 22. novembra, na kojem će učestvovati i evropski komesar za unutrašnje poslove Ilva Johanson. „Ovom diskusijom zaključio sam set od tri uzastopna sastanka sa austrijskim ministrom Gerhardom Karnerom, bugarskim ministrom Atanasom Ilkovim i mađarskim ministrom Šandorom Pinterom, u kojima smo imali za cilj da usaglasimo stavove, tako da sastanak u Budimpešti rezultira novim korakom napred za pristupanje Rumunije Šengenu sa kopnenim granicama“, dodao je Katalin Predoju.

Rumunsko udruženje za osiguranje bezbednosti informacija, u saradnji sa Ambasadom SAD u Rumuniji, organizuje 20. i 21. novembra novo izdanje međunarodne konferencije CiberCon Romania 2024, referentnog događaja u oblasti sajber bezbednosti. Konferencija će se održati u Predstavništvu Evropske komisije u Rumuniji i okuplja stručnjake iz javnog, privatnog i akademskog sektora. Prema rečima organizatora, među temama koje se obrađuju su: aktuelni izazovi i trendovi u ovoj oblasti, održavanje otpornosti za sigurnu digitalnu infrastrukturu, unapređenje saradnje između odbrambenog i civilnog sektora, evolucija sajber pretnji i inovativna rešenja za borbu protiv njih, kao i preporučene prakse za ujedinjenje sajber bezbednosti i prevencije sajber kriminala.

Rumunski ministar odbrane Anđel Tilvar učestvovao je u utorak na sastanku Saveta za spoljne poslove Evropske unije u formatu ministara odbrane, održanom u Briselu. Na dnevnom redu sastanka bile su debate o temama kao što su podrška Evropske unije Ukrajini, aktuelni poslovi EU na nivou Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao i sednica posvećena stepenu pripremljenosti EU u ovom strateškom sektoru. Tokom razgovora o budućnosti podrške EU Ukrajini, održanih u prisustvu generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, Tilvar je istakao dosledan doprinos Rumunije i istakao potrebu za efikasnijim kolektivnim pristupom. S obzirom na period neizvesnosti kroz koji prolazimo na globalnom nivou, moramo da nastavimo da budemo solidarni i da obezbedimo održivost podrške koju nudimo našem ukrajinskom partneru, rekao je rumunski zvaničnik.

Ambasada Rumunije u Kijevu je preduzela dodatne mere da obezbedi zaštitu osoblja. Ministarstvo spoljnih poslova prenosi da je aktivnost bila ograničena na hitne akcije, u koordinaciji sa diplomatskim misijama drugih saveznica i zemalja članica Evropske Unije, s obzirom na bezbednosna dešavanja u Ukrajini. Situacija se stalno prati i, u konsultaciji sa ukrajinskim vlastima, mere će se prilagođavati razvoju događaja. Ukrajina je u utorak prvi put upotrebila američke balističke rakete protiv meta na ruskoj teritoriji, kao rezultat dozvole dobijene od Bajdenove administracije, koja je na kraju svog mandata. Hiljadu dana nakon početka ruske invazije, Evropski parlament obećava Ukrajini da će Unija stajati uz nju koliko god bude potrebno. Lider Kijeva Volodimir Zelenski izjavio je da bi Ukrajina bez evropske pomoći pala pod rusku okupaciju.

Novi ruski dron pronađen je na severu Kišinjeva, glavnog grada Republike Moldavije, susednoj Ukrajini koju su napale ruske trupe. Kako je saopštila Nacionalna policija, koja je prijavila slučaj, ovo je četvrti leteći objekat primećen na teritoriji Republike Moldavije poslednjih dana. Dron je na zemlji između komercijalnog kompleksa i stadiona pronašao građanin koji je alarmirao nadležne. Moldavske vlasti su u nedelju saopštile da su dve ruske rakete ušle u vazdušni prostor Republike Moldavije. To je prvi put da se ruski dron javlja u vazdušnom prostoru glavnog grada Republike Moldavije.

Vlada Rumunije donela je Odluku da se investicioni projekat Interkonekcija nacionalnog transportnog sistema prirodnog gasa Rumunije sa sličnim transportnim sistemom prirodnog gasa u Republici Srbiji proglasi projektom od nacionalnog značaja u oblasti prirodnog gasa. Projekat će imati rutu Petrovaselo – Veliki Komluš – Mokrin (Srbija). I etapa će imati rutu Petrovaselo – Veliki Komluš, a II etapa rutu Veliki Komluš – Mokrin.

Nova stanica od 400 kilovolti (kV) Rešica delimično je puštena u rad u okviru projekta renoviranja stanice Rešica. Ova etapa omogućava puštanje u komercijalni rad električnog kola 400kV Rešica – Pančevo 400, kao i linije Đerdap – (Anina) – Rešica 400 kV. Ulazak u komercijalni rad interkonektivnog voda sa Srbijom dovodi do povećanja kapaciteta interkonekcije do 300 megavata (MV). Investicija koja je u toku realizuje se evropskim sredstvima iz Fonda za modernizaciju.

Na parlamentarnim izborima za Poslanički dom, koji će se održati 1. decembra 2024. godine, učestvuje 58 kandidata, predstavnika 19 organizacija nacionalnih manjina, od kojih 18 ima od jednog do 7 poslaničkih mandata. U ime Saveza Srba u Rumuniji, kandiduje se Ognjan Krstić, predsednik Saveza i poslanik u sadašnjem sazivu, po struci inženjer. U ime Zajedništva Hrvata u Rumunjskoj kandiduje se Đureć-Slobodan Gera, poslanik sa 3 mandata, po struci ekonomista. Ispred Udruženja Makedonaca iz Rumunije kandiduju se Jonel Stanku, koji je bio poslanik u dva saziva, i Kristina Kodreanu, ekonomista. Savez Ukrajinaca u Rumuniji ima 6 kandidata. Prvi na listi je Miroslav Nikolae Petretki, sa dva mandata aktivnog poslanika i predsednika Unije. Na listi slede Irina-Ljuba Horvat – naučni istraživač, Ilije Saućuk-nastavnik, Marija Kondrei-Szabo-školski inspektor, Vasile Pasenćuk-učitelj u penziji, Lućika German-bibliotekar. Demokratska unija Slovaka i Čeha u Rumuniji ima dva kandidata: Adrijanu-Miroslavu Merka, poslanika u 4 zakonodavna tela i predsednika Unije, i Joanu-Kristinu Žukan – učiteljica. Predstavnici Saveza Bugara u Banatu – Rumunija su pravnik George Nakov, poslanik u periodu 2020-2024, nastavnik Petru Topćov, ekonomista Adrian-Sorin Kosilkov, nastavnica Ana-Karolina Ivanćov, inženjer Danijel-Marius Pit, novinarka Petronela Sehabi. U ime Foruma Čeha u Rumuniji na ovogodišnjim izborima učestvuje predsednik Foruma Stefan Bouda, advokat Štefan Motek i ekonomista Astrid-Mariken Pervulesku.

U kontekstu povećanja broja imigranata u Rumuniji, inspektori rada iz Karaš-Severina izvršili su opsežne provere u kompanijama koje su zapošljavale strane državljane porekolm iz zemalja koje nisu članice EU. Kampanja je imala za cilj proveru poštovanja zakonske regulative o zapošljavanju stranaca. Sankcionisana su 3 poslodavca i primenjeno 7 prekršajnih kazni. Glavna odstupanja su se sastojala u nepravilnom sastavljanju evidencije radnog vremena, nepoštovanju odmora i nepoštivanju potpunih podataka u elektronskoj evidenciji zaposlenih. U Karaš-Severinu, identifikovano je više od 762 aktivna ugovora o radu za strane državljane koji nisu iz EU. Najviše ih je iz Bangladeša, Nepala i Srbije.

Ambasada Rumunije u Srbiji, Generalni konzulat Rumunije u Vršcu i predstavnici rumunske zajednice u Srbiji, organizuju 20. novembra, u Vršcu, prikazivanje dokumentarne drame „Avram Janku – protiv imperije“. Film prikazuje trenutke koji su presudno uticali na sudbinu Avrama Jankua, revolucionarnog heroja Transilvanije. Film prati događaje od 1848-1872, pa sve do njegove smrti.Povodom obeležavanja 200. godišnjice rodjenja revolucionera Avrama Jankua 2024. proglašena je u Rumuniji „Godinom Avrama Jankua“.Ulaz je besplatan, a film je titlovan na srpski jezik.

25 rumunske dece iz Crne Gore i njihovih kolega i prijatelja iz Crne Gore učestvovalo je u magičnoj božićnoj radionici u Narodnoj biblioteci „Radosav Ljumović“. Učesnici su mogli da kreiraju praznične ukrase i vence dok su otkrivali rumunske božićne tradicije. Radionicu je organizovalo Rumunsko-crnogorsko udruženje za kulturnu i ekonomsku saradnju uz podršku Ambasade Rumunije. Ambasador Rumunije Viorel Ardeleanu i direktor Biblioteke Savica Ilinić obratili su se deci sa pozdravnim govorima i govorili o zajedničkoj tradiciji i simbolima praznika, kako iz Rumunije, tako i iz Crne Gore. Učesnici su vođeni kroz osnovne tehnike pletenja kako bi napravili jednostavne ukrase, inspirisane tradicionalnim rumunskim narodnim modelima, koji se često koriste za božićne praznike. I deca i tinejdžeri uživali su u interaktivnim aktivnostima i imali su kreativno iskustvo. Učesnici su degustirali tradicionalna rumunska božićna jela.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis posetio je u ponedeljak, u okviru zvanične posete Nemačkoj, Dokumentacioni centar za raseljavanje, proterivanje i pomirenje u Berlinu. “Poseta Dokumentacionom centru za raseljavanje, proterivanje i pomirenje ukazuje na to koliko ljudi stradaju zbog rata i kada se zanemaruju osnovna ljudska prava“, rekao je šef države. On je u nedelju održao govor u sedištu Bundestaga, saveznom parlamentu, na svečanosti organizovanoj povodom Dana sećanja na žrtve rata i diktature. „Pad Berlinskog zida, pre 35 godina, predstavljao je za Rumune ohrabrenje u borbi za slobodu, a uklanjanje gvozdene zavese omogućilo je da se Rumunija vrati u porodicu evropskih demokratija“, izjavio je predsednik Klaus Johanis. On je sa nemačkim kolegom Frank-Valterom Štajnmajerom razgovarao o bezbednosti i podršci koju će Rumunija i Nemačka nastaviti da daju Ukrajini, a tokom konsultacija sa kancelarom Olafom Šolcom razgovarano je o temi pristupanja Rumunije šengenskom prostoru i kopnenim granicama.

Premijer Marčel Čolaku saopštio je u ponedeljak da je zatražio od generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea da podrži dodavanje i jačanje savezničkog vojnog prisustva u Rumuniji, kao „neophodan” korak za kredibilno odvraćanje od ruskih pretnji, ali i da ojača poziciju organizacije na istočnom krilu, na Crnom moru. Čolaku je, u poseti Briselu, imao sastanak sa Ruteom u sedištu Severnoatlantske alijanse. Zvaničnik iz Bukurešta je naglasio da se 20 godina rumunsko društvo razvijalo i napredovalo iza štita NATO-a, koji zemlji daje najčvršće bezbednosne garancije u njenoj istoriji. Marčel Čolaku je takođe preneo generalnom sekretaru NATO-a da Rumunija razume i poštuje svoje obaveze i da je solidarna sa svojim saveznicima i partnerima. „Mi smo ove godine već izdvojili 2,5% Bruto domaćeg proizvoda za odbranu i nastavićemo da dajemo prioritet ulaganjima u odbranu i u narednom periodu“, naveo je premijer. Šef izvršne vlasti je ponovio da će Rumunija nastaviti da pruža višedimenzionalnu podršku Ukrajini, kao i da podržava napore Republike Moldavije. Tokom posete sedištu Severnoatlantske alijanse, premijer Čolaku se sastao i sa rumunskim ekspertima i članovima stalne delegacije Rumunije pri NATO-u.

Rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju razgovarao je u Beču sa svojim austrijskim kolegom Gerhardom Karnerom, povodom neformalnog sastanka koji će se održati u Budimpešti, krajem ove nedelje, na kojem će biti razmatrano proširenje zone Šengen. Rumunija će nastaviti da deluje na suzbijanju ilegalne migracije i prekograničnog kriminala, kroz preventivni pristup, podsetio je zvaničnik iz Bukurešta. Ministri unutrašnjih poslova Rumunije, Bugarske, Mađarske i Austrije imaće u glavnom gradu Mađarske preliminarne razgovore o datumu ulaska Rumunije i Bugarske u Šengen, kao i o kopnenim granicama, navode izvori iz Brisela.

Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku učestvovala je u ponedeljak, na marginama sastanka Saveta za spoljne poslove (CAE) u Briselu, na radnom sastanku šefova diplomatija zemalja članica Evropske unije sa zamenikom premijera, ministrom spoljnih poslova Republike Moldavije Mihajem Popom. Sastanak je dao priliku za detaljne razgovore o rezultatima predsedničkih izbora i referendumu za evropske integracije u Republici Moldaviji, sa akcentom na hibridne napade koje je, u ovom kontekstu, preduzela Ruska Federacija, preko kojih su pokušali da potkopaju demokratski izborni proces i otmu evropski kurs ove države. Ministarka Odobesku je čestitala vlastima Republike Moldavije na veoma dobroj organizaciji predsedničkih izbora i ustavnog referenduma, izrazivši zadovoljstvo zbog novog mandata koji je dobila predsednica Maja Sandu. Šef diplomatije iz Bukurešta je istakao rešenost Rumunije da nastavi aktivnu i doslednu podršku Republici Moldaviji, na svim nivoima saradnje.

Ministri poljoprivrede EU sastali su se danas u Briselu, na sastanku Saveta Evropske Unije za poljoprivredu i ribarstvo, a jedna od glavnih tema razgovora bila je situacija na tržištu, posebno kao rezultat invazije na Ukrajinu. Ministri će, na osnovu informacija Evropske komisije i zemalja članica, razgovarati o stanju na poljoprivrednim tržištima i osnovnim proizvodima. Ukrajinski ministar agrarne politike i hrane Vitalij Koval pridružiće se ministrima pre rasprave i obratiti se Savetu. Rumuniju na ovom sastanku predstavlja Violeta Mušat, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i ruralnog razvoja.

U Republici Moldaviji (bivša sovjetska, uglavnom rumunskog govornog stanovništva) u ponedeljak se očekuje rekonstrukcija vlade koju je obećao prozapadni premijer Dorin Rečan. On je na poslednjoj sednici Kabineta rekao da su, nakon analiza, identifikovana neophodna prilagođavanja u strukturi vlasti. Do rekonstrukcije dolazi nakon što je predsednica Maja Sandu već 3. novembra, kada je izabrana za drugi mandat, najavila da će uslediti ostavke nekoliko ministara, kao odgovor na nezadovoljstvo građana u različitim oblastima. Ministar za infrastrukturu i regionalni razvoj, kontroverzni Andrej Spinu, početkom prošle nedelje najavio je ostavku i povlačenje iz predsedničke stranke Akcija i solidarnost.