Category: Vesti

Zaposleni u poljoprivredi i rumunskoj prehrambenoj industriji biće na gubitku, a kompenzacija smanjenja plata dovešće do poskupljenja hrane – upozorava Sindalimenta, nacionalni savez sindikata u ovoj oblasti, nakon što je vlada usvojila uredbu o smanjenju budžetskih izdataka. Predstavnici prehrambene industrije ističu da će ukidanje poreskih olakšica u njihovoj delatnosti i u poljoprivredi značiti značajno smanjenje plata zaposlenih, koji će posao tražiti u drugim, bolje plaćenim sektorima. Da ne bi ostali bez kadrova, poslodavci će morati da im nadoknade gubitak zarada, što će se brzo odraziti na cenu proizvoda u prodavnicama i koje će na kraju osetiti svi potrošači. U Federacije ističu da će značajno povećanje cena rumunskih prehrambenih proizvoda znatno otežati prodaju u odnosu na slične uvozne proizvode, koji će imati niže cijene. Osim toga, ukidanje poreskih olakšica dovešće do bankrota preduzeća koja neće izdržati uticaj i, implicitno, do povećanja broja nezaposlenih, uz dodatne budžetske izdatke.

Ministar energetike Sebastijan Burduža izjavio je da Rumunija izvozi električnu energiju i prirodni gas u Republiku Moldaviju na komercijalnoj osnovi i tek nakon što podmiri nacionalne potrebe. On je napomenuo da je Nuklearelektrika potpisala ugovor o isporuci energije susednoj državi i da se o tome razgovara sa OMV Petrom i Energetskim kompleksom Oltenija (jug). Ukupno tehnički kapacitet izvoza električne energije iz Rumunije u Republiku Moldaviju je 430 megavata – rekao je Burduža. U sektoru prirodnog gasa, Kišinjev može da pokrije sve svoje domaće potrebe iz Rumunije, objasnio je ministar. Ova pojašnjenja dolaze u kontekstu u kojem su isporuke ruskog gasa Evropi, preko Ukrajine, zemlje koju su napale ruske trupe, prestale 1. januara, kada je istekao ugovor o tranzitu između dve zemlje. Republika Moldavija je znatan deo snabdevanja energijom dobijala preko elektrane Cuciurgan, u promoskovskom separatističkom regionu Pridnjestrovlja, koja radi isključivo na ruski gas.

Od 1. januara Rumunija i Bugarska, članice EU već 18 godina, postale su punopravne člance Šengena, kontrole na kopnenim granicama su takođe ukinute. Proširenje zone bez granica na 29 članica dolazi nakon što su dve zemlje uspele da postanu delimično uključene u zonu slobodnog kretanja u martu 2024. godine, kada su ukinute carinske kontrole na aerodromima i lukama. Trenutak punopravnog članstva u Šengen na graničnom prelazu Đurđu-Ruse obeležili su rumunski i bugarski ministri unutrašnjih poslova Katalin Predoju i Atanas Ilkov. Ministar Predoju je tom prilikom rekao da je to istorijski trenutak, koji označava punu i neopozivu integraciju Rumunije u EU, trenutak sa posebnim praktičnim posledicama za svakog građanina Rumunije, za rumunske kompanije. Za bezbedan prelaz primenjivaće se metod analize rizika u narednih šest meseci – neka vozila će biti odabrana za provere, ali ovaj proces neće uticati na glavni protok putnika i vozila.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis obavio je 22 zvanična putovanja privatnim avionom 2024. godine u 11 zemalja Evrope, Azije i Severne Amerike, 7 manje nego 2023. godine – prenose bukureštanski mediji. Broj letova za ove posete bio je samo 51, u poređenju sa 90 u 2023. Predsednička administracija je iznajmila avione za ova putovanja samo od dve privatne kompanije, od kojih je jedna bila rumunska. Ukupan iznos plaćen za službena putovanja predsednika Johanisa ostaje nepoznat. Predsednička administracija odbija da objavi ove podatke, iako je premijer Marčel Čolaku u oktobru 2024. najavio da će skinuti tajnost. Prema mišljenju stručnjaka, predsednikova najskuplja putovanja bila su poseta Južnoj Koreji u aprilu i tri putovanja u SAD u maju, julu i septembru.

Predsednički izbori u Rumuniji mogli bi da se održe 23. marta 2025. godine, prvi krug glasanja, a 6. aprila odlučujući krug – najavljuju mediji iz Bukurešta, pozivajući se na političke izvore u okviru vladine koalicije PSD-PNL-UDMR. Organizovan na vreme, 24. novembra 2024. godine, prvi krug je poništio Ustavni sud (CCR), koji je, na osnovu dokumenata koje je dostavio Vrhovni savet za nacionalnu odbranu (CSAT), pozvao na tzv mešanje. U drugom krugu, zakazanom za 8. decembar, trebalo je da se takmiče nezavisni nacionalista Kalin Đorđesku, optužen za veze sa Putinističkom Rusijom, i liderka USR (u opoziciji) Elena Laskoni. U dijaspori, gde su biračka mesta za odlučujući krug otvorena 6. decembra, desetine hiljada Rumuna je već glasalo do trenutka kada je Vrhovni savet odlučio da poništi prvi krug. Troškovi tih poništenih izbora bili bi skoro 1,4 milijarde leja (ekvivalentno oko 280 milijardi evra). Aktuelnom predsedniku Klausu Johanisu je 21. decembra istekao drugi i poslednji petogodišnji predsednički mandat koji mu je dodeljen Ustavom, ali mu je mandat produžen do izbora novog šefa države.

Rumunija je domaćin brojnih koncerata i muzičkih festivala 2025 Najvažnije ime koje će ove godine stići u našu zemlju je pevač Džastin Timberlejk, prisutan na festivalu Electric Castle, koji će se održati od 16. do 20. jula u Klužu. Mateo Bočeli, sin poznatog tenora Andrea Bočelija, nastupiće u junu u Rumuniji. Violinista i dirigent Andre Rieu vraća se u Rumuniju ove godine. U novembru će održati četiri koncerta u Kluž-Napoki. Još jedno značajno prisustvo biće Til Lindeman, pevač grupe Ramštajn. Umetnik će u Rumuniju doneti turneju „Meine Velt”, koja je do sada doživela veliki uspeh. Istovremeno, između ostalih se očekuje i nastup Ričarda Klajdermana, Gipsi Kingsa, Džoa Satrijanija i Stiv Vaja, Prokonzula, Irine Rajms ili Holografa. Untold, Beach, Please!, Summer Well i Folk You su samo neki od festivala koji će se takođe održati ove godine.

Vlada Bukurešta usvojila je u ponedeljak, na poslednjoj sednici ove godine, hitnu uredbu kojom se predviđa smanjenje potrošnje javnog sektora u 2025. godini. Projekat koji su dogovorili lideri koalicije Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR) sadrži mere poput suspenzije državnog zapošljavanja ili zamrzavanje penzija i plata budžetskih radnika na nivou 2024. godine. Osim toga, više se neće isplaćivati prekovremeni rad, a ni dodaci ni bonusi. Vlada tvrdi da ovim merama žele da smanji budžetske izdatke za skoro 4 milijarde evra, odnosno za 1% bruto domaćeg proizvoda, ali da ne odustanu od poboljšanja života ljudi i investicija. Što se tiče zakona o državnom budžetu za narednu godinu, Vlada bi trebalo da ga usvoji u januaru i uputi Parlamentu na usvajanje, na vanrednoj sednici.

Sindikat nacionalne policije protestovao je u ponedeljak, u sedištu vlade u Bukureštu, zbog „smanjenja“ plata i neindeksacije penzija u 2025. godini. Takođe u ponedeljak, nekoliko sindikalnih i poslodavačkih organizacija u Rumuniji izdalo je saopštenja u kojima kritikuju mere za smanjenje rashoda u budžetskom sistemu. Sindikati u prosveti protive se zamrzavanju plata, a najveća federacija u javnoj upravi i socijalnoj pomoći, Kolumna, žali se da je pravilnik izrađen bez socijalnog dijaloga. Na izostanak konsultacija poziva se i Unija poslodavaca energetike, koja je kritikovala meru u vezi sa uvođenjem poreza od 1,5% na posebne građevine. U Uniji poslodavaca Romalimente upozoravaju da prehrambena industrija dobija još jedan udarac ukidanjem fiskalnih olakšica koje su koristile zaposlenima u sektoru. Sa svoje strane, predstavnici malih i srednjih preduzeća kažu da će smanjenje poreskog praga za njih i povećanje poreza na dividende imati katastrofalne posledice po rumunske preduzetnike. I Američka privredna komora u Rumuniji izrazila je zabrinutost zbog fiskalnih mera koje je usvojila Vlada, a koje su, smatra, dovele poslovno okruženje u tešku situaciju i dodatno utiču na ekonomsku predvidljivost i poverenje investitora.

U Rumuniji će od 1. januara benzin i dizel koštati više zbog povećanja akciza na gorivo za oko 6%, navodi se u dokumentu koji je objavilo Ministarstvo finansija. Cena litra benzina poskupeće za 0,17 leja (ekvivalent više od 3 evrocenta), a dizela za 0,16 leja. Akcize na žestoka pića i penušava vina takođe rastu od 1. januara za 4,4%. Od početka sledeće godine lokalne poreze i naknade moći će da se indeksiraju sa stopom inflacije, o čemu će odluku doneti svaka gradska skupština. U Bukureštu, Generalni savet je odlučio da poveća ove poreze za 10,4%.

Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije saopštilo je u nedelju uveče da je 18. decembra, preko ambasadora Rumunije pri NATO-u, uputilo neodobravanje distribucije geografskog atlasa sa mapama iz vremena takozvane Velike Mađarske. „Taj atlas ima izazovnu prirodu u odnosu na strateško partnerstvo između Rumunije i Mađarske i saveznika u NATO-u. Ministarstvo spoljnih poslova na ovaj način ponavlja stav koji se stalno prenosi mađarskim vlastima da bilo kakva izjava ili provokativni gest neće doprineti jačanju partnerskih odnosa Rumunije i Mađarske. Zajednička istorija mora ostati predmet proučavanja istoričara“ – kaže diplomatija iz Bukurešta. Raspadnuta krajem Prvog svetskog rata, takozvana Velika Mađarska obuhvatala je teritorije okupirane od Budimpešte koje danas pripadaju Rumuniji, Slovačkoj, Hrvatskoj i Sloveniji.

Stopa nezaposlenosti registrovana na nacionalnom nivou u Rumuniji je na kraju novembra 2024. godine iznosila 3,28%, a ukupan broj nezaposlenih iznosio je 261.511 lica – navodi Nacionalna služba za zapošljavanje. Krajem oktobra nacionalna stopa nezaposlenosti iznosila je 3,20%. Nezaposlenost na selu je skoro tri puta veća nego u gradu. Najveći udeo među nezaposlenima imaju starosni segment 40-49 godina i muškarci. Nezaposleni sa srednjom stručnom spremom čine 33,56% od ukupno registrovanih nezaposlenih, a oni sa visokim obrazovanjem samo 4,56%.

Pogranični rat, politička kriza i rast cena bili su glavne brige Rumuna 2024. godine, pokazalo je istraživanje IRES-a. Prema prikupljenim podacima, svaki četvrti Rumun je nezadovoljan načinom na koji danas živi, a sličan procenat nije imao ni jedan razlog za veliku radost u 2024. godini. Rezultati takođe pokazuju da političari ostaju na poslednjem mestu na listi profesionalnih kategorija u koje Rumuni imaju poverenja. Osim toga, više od polovine Rumuna smatra da je 2024. godina za Rumuniju bila gora od 2023. iz perspektive politike i upravljanja zemljom, ali i sa ekonomske tačke gledišta. Upitani za koji događaj smatraju da bi pretežno negativno uticao na Rumuniju 2024. godine, više od četiri od 10 Rumuna ukazuje na otkazivanje prvog kruga predsedničkih izbora odlukom Ustavnog suda. Preko 60% smatra da je ova odluka bila loša, dok trećina smatra da je bila dobra. Studija je sprovedena telefonom, između 17. i 20. decembra, na uzorku od 964 osobe i ima marginu greške od +/- 3,3%.

Trojica ukrajinskih državljana koji su prešli granicu sa Rumunijom preko planine Maramureš (sever) spašeni su od strane gorskih spasioca i granične policije u noći sa nedelje na ponedeljak i spušteni sa planine – obavestio je Okružni javni servis (SPJ) Salvamont Maramureš. Kako navodi navedeni izvor, na putu su bili nedelju dana, bili su fizički iscrpljeni, bez hrane i vode, bez baterijskih lampi i telefona. Imaju 22, 23, 24 godine i iz glavnog su grada Kijeva. Ukrajina koju su napale ruske trupe više puta je prijavljivala slučajeve smrti muškaraca dok su pokušavali da pobegnu iz zemlje kako bi izbegli vojnu službu. Planinska reka Tisa, koja protiče uz granice Ukrajine sa Mađarskom i Rumunijom, izazvala je veliki broj žrtava.

Vladajuća koalicija iz Bukurešta, koalicija Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije  i Demokratskog saveza Mađara iz Rumunije (PSD-PNL-UDMR), sastali su se danas, na prvom sastanku nakon potpisivanja operativnog sporazuma, kako bi razgovarali o uredbi o ograničavanju javne potrošnje. Prema nekim političkim izvorima, najnoviji oblik uredbe predviđa da će 2025. godine biti blokirano zapošljavanje u državi, prekovremeni rad biće nadoknađen slobodnim vremenom, a državne plate i penzije zamrznute.

Premijer Rumunije Marčel Čolaku uputio je u petak poruku saučešća nakon avio-nesreće u Kazahstanu, kada se avion kompanije Azerbejdžan erlajns srušio u blizini Aktaua, luke na Kaspijskom moru (zapadno od Kazahstana). „Rumunska vlada je solidarna sa azerbejdžanskim narodom. Upućujemo saučešće porodicama nastradalih u tragičnoj avionskoj nesreći i želimo brz oporavak svim povređenima“, napisao je premijer na društvenoj mreži. Sa 67 ljudi u avionu, letelica je u sredu poletela iz Bakua, glavnog grada Azerbejdžana, do Groznog, glavnog grada kavkaske republike Čečenije u Rusiji. Avion se srušio i zapalio, a 38 putnika je poginulo. Avio-kompanija je u petak saopštila da je letelica pretrpela „spoljne fizičke i tehničke smetnje“ i da obustavlja letove za nekoliko ruskih gradova, posebno na Kavkazu.

Radarski sistem za nadzor rumunske vojske detektovao je sinoć na području oko 15 km istočno od grada Kilija Veke, okrug Tulča, blizu granice sa Ukrajinom koju su napale ruske trupe, mali signal vazdušnog cilja, koji se kretao prema nacionalnom vazdušnom prostoru. General Konstantin Spinu, portparol Ministarstva nacionalne odbrane, izjavio je da su hitno preduzete mere koje procedure zahtevaju, uključujući i pripremu za poletanje aviona u Borbenoj službi vazdušne policije. Nema informacija o mogućem udaru mete na nacionalnu teritoriju.

Od 1. januara 2025. godine, kada Rumunija uđe u šengenski prostor slobodnog evropskog kretanja i kopnene granice, trajno će biti zatvorena 33 granična prelaza sa Mađarskom i Bugarskom, kao i sa Crnog mora i pomorskog Dunava. Reč je o 17 drumskih i železničkih prelaza koji se nalaze na zapadnoj granici Rumunije sa Mađarskom i 14 putnih tačaka, uključujući trajektne, železničke i lučke tačke na granici sa Bugarskom i dva lučka prelaza iz Braile i Černavode. S tim u vezi Ministarstvo unutrašnjih poslova raspravljalo je o nacrtu vladine odluke. Od početka 2025. više neće biti provera na granicama sa Mađarskom i Bugarskom na prelazima. Takve provere će se vršiti samo nasumično, na osnovu analize rizika. Ukidanje kontrola na kopnenim granicama dešava se nakon takozvanog delimičnog pristupanja Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru, od kraja marta, kada su primljene samo sa vazdušnim i morskim granicama.

Više od četvrtine Rumuna (27%) je pesimistično po pitanju 2025. godine, a stopa je porasla za 8% u odnosu na prošlu godinu, prema najnovijoj studiji koju je sproveo Reveal Marketing Research. Isto tako, 45% Rumuna ne prihvata ni optimističku ni pesimističku perspektivu, što ovaj stav naglašava neizvesnost koju osećaju u pogledu budućnosti. S druge strane, 28% se izjašnjava da optimistično gleda na narednu godinu, pri čemu je udeo veći, 33%, među onima sa primanjima većim od 1.200 evra. Pesimizam Rumuna dostiže visoke nivoe u odnosu na izglede za evoluciju zemlje u narednoj godini. Smanjenje korupcije (54%), smanjenje inflacije (51%) i poboljšanje ekonomske situacije (47%) smatraju se teškim ciljevima za postizanje u narednih 12 meseci.

Rumunija je među državama sa najnižim stepenom kriminala, koja nudi povoljniju situaciju sa ove tačke gledišta od mnogih zapadnoevropskih zemalja – saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova iz Bukurešta, na osnovu izveštaja Stejt departmenta Sjedinjenih Američkih Država i Evropske komisije. Prema njihovim rečima, Rumunija je prepoznata kao veoma bezbedna zemlja za građane i turiste. U ‘Izveštaju za američke državljane koji putuju u inostranstvo’, Rumunija je naznačena kao da ima nizak i veoma nizak rizik od kriminala. Poslednjih godina Rumunija beleži cifre ispod evropskog i međunarodnog proseka za krivična dela kao što su pljačke, krađe i druga dela izvršena nasiljem – navodi se u saopštenju.

Skoro polovina struje koja je potrošena u Rumuniji, u sredu, na prvi dan Božića, poticala je iz vetroturbina – otkrivaju podaci najveće evropske organizacije posvećene podršci ovoj vrsti energije WindEurope. Širom Evrope, 19% potrošnje energije snabdevale su vetroturbine. Lider je Švedska, gde je 65% energije vetra, a sledi Danska – 59%. U Rumuniji je taj procenat bio 49%. U četvrtak je 35% energije potrošene u Rumuniji dolazilo iz turbina na vetar, što je Rumuniji omogućilo da izvozi oko 2.000 megavata.

Rumunija i Republika Moldavija (većinski romanofoni) nastaviće da rade za blagostanje, stabilnost, evropske vrednosti, otpornost i demokratiju, izjavio je šef države Klaus Johanis, koji je čestitao predsednici susedne države Maji Sandu na preuzimanju drugog mandata. Maja Sandu je zvanično inaugurisana za predsednicu Republike Moldavije. Ona je u svom govoru istakla da evropske integracije i reforma pravosuđa ostaju glavni ciljevi u njenom drugom mandatu. Istovremeno, Maja Sandu je upozorila da ulazak u Evropsku uniju nije čudesno rešenje za sve unutrašnje probleme sa kojima se zemlja suočava, ali je rekla da je Republika Moldavija uspela da odbrani svoju demokratiju pred spoljnim pretnjama. I pored regionalne i globalne krize, izazvane pandemijom, ratom u Ukrajini, spoljnim pretnjama i energetskim ucenama Kremlja, Republika Moldavija je uspela da održi mir i napreduje na evropskom putu, rekla je predsednica bivše sovjetske republike.

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer najavio je u petak raspuštanje parlamenta i zvanično odredio datum prevremenih parlamentarnih izbora za 23. februar. Komentatori kažu da je to bila očekivana odluka, nakon raspada koalicione vlade socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca sa liberalima i ekolozima i nakon glasanja o poverenju koji je izgubio u parlamentu. Prema anketama o namerama glasanja, konzervativna opozicija CDU-CSU je veliki favorit na prevremenim izborima, a slede krajnje desničarska stranka AfD i Šolcov SPD.

Rumunske teniserke Ana Bogdan i Anka Todoni debitovale su pobedom, u petak, u kvalifikacijama za WTA 500 turnir u Brizbejnu (Australija), sa ukupnim nagradama od 1.520.600 američkih dolara, čime je počela nova takmičarska sezona. Ana Bogdan (32 godine, 114 WTA) je u prvom pretkolu savladala Australijanku Arinu Rodionovu (35 godina, 164 VTA) sa 6-1, 6-2, posle 64 minuta. Anka Todoni (20 godina, 118 WTA) je jednako lako pobedila Šveđanku Mirjam Bjorklund (26 godina, 770 WTA), 6-1, 6-2, za 68 minuta. Ana Bogdan će se u odlučujućem meču za ulazak u glavni žreb singla suočiti sa Kolumbijkom Emilijanom Arango (24 godine, 169 WTA), a Anka Todoni sa Slovakinjom Anom Karolinom Šmiedlovom (30 godina, 110 WTA).

Savez Srba u Rumuniji je povodom Dana nacionalnih manjina, koji se u Rumuniji obeležava svake godine 18. decembra, čestitao svim organizacijama nacionalnih manjina koje u Rumuniji suživljavaju sa većinskim rumunskim narodom. Događajima organizovanim u Bukureštu povodom Dana nacionalnih manjina u Rumuniji prisustvovala je i učenica Maja Panić iz Gimnazije „Dositej Obradović“ u Temišvaru, odnosno Ansambl „Sveti Nikola“ iz Dinjaša.

Ambasada Rumunije u Srbiji organizovala je manifestciju „Božični praznici kod Rumuna”, posvećenu svim Rumunima u Srbiji. Deca iz etničkih rumunskih porodica iz Banatskog Novog Sela, Ovče i Vršca oduševila su goste, izvodeći pesme iz rumunske kulturne baštine i biblijske skečeve iz svetske hrišćanske baštine, kako bi dočekali približavanje najvažnijeg hrišćanskog praznika Roždenstvo Hristovo. Umetnik Viorel Flora izložio je radove na izložbi slika „Pejzaži iz Banata”. Nisu izostali ni pokloni koje je Božić Bata, uz podršku Ambasade i Departmana za Rumune van granica poklonio deci.

Božić Bata je, za učenike Osnovne škole „Đorđe Kosbuk” rumunske nacionalnosti iz Torka, stigao malo ranije. Pomogla mu je Ambasada Rumunije u Srbiji, uz podršku Udruženja – Alternative Free Education and Learning Society – Alt. F.E.L., obezbeđujući deci lične računare, koje će koristiti za putovanje u svet nauke. Uz podršku Departmana za Rumune u rasejanju, Ambasada je svakom detetu rumunske nacionalnosti koje uči u ovoj školi poklonila torbu sa školskim priborom. Na poziv rukovodstva škole, otvaranju IT laboratorije prisustvovao je generalni konzul Mihaj Šerban. Deleći radost dece i nastavnika, zahvaljujemo se i dvojici sponzora i srpskim vlastima koje podstiču obrazovanje na rumunskom jeziku u Torku, saopštila je Ambasada Rumunije u Srbiji.

U Kulturnom centru Deta, okrug Timiš, 21. Decembra, povodom Svetog Nikole, održan je izvanredan koncert. Učestvovali su ansambli „Sveti Nikola“ iz Trstenika, Srbija, „Sveti Nikola“ iz Dinjaša, „Sveti Nikola“ iz Dete, kao i deca koja uče srpski jezik iz Dete.

Srpska gimnazija „Dositej Obradović” u Temišvaru bila je domaćin Nikoljdanskog sajma, na prodaju su bili proizvodi učenika. Muzičku pratnju su obezbedili ,,Temišvarski tamburaši’’ i učenici ,,Tamburaške škole’’.

U Ivandi je nedavno održano 2. izdanje srpsko-rumunskog duhovno-poetskog festivala „Te Deum laudamus“, uz podršku Saveza Srba u Rumuniji. Svoju poeziju su kazivali Ljubica Rajkić, Aura Nikoleta Lupesku, Dan Gržoaba, Predrag Despotović, Danijel Luka, Slavomir Gvozdenović i pročitane su pesme Mitrofana Matića i Stevana Rajića. Hor Srpske parohije u Belobrešci i hor rumunske parohije u Sanmihaju German oduševili su publiku. Ovom događaju prisustvovali su generalni konzul Srbije u Temišvaru Ivana Jakšić Matović, kao i poslanik i predsednik Saveza Srba u Rumuniji, Ognjan Krstić.

Pristupanje Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru jedan je od dugoročnih uspeha mađarskog predsedavanja Savetom Evropske unije, izjavio je Đerđ Bakondi, glavni savetnik mađarskog premijera za pitanja unutrašnje bezbednosti. Savetnik je istakao da odluka zahteva i preispitivanje vizne politike. Bakondi je naveo primer stranaca koji su legalno stigli u Rumuniju da studiraju ili rade, a zatim preko Mađarske pokušali da ilegalno uđu u druge evropske zemlje. Mađarski političar je naglasio da je od suštinskog značaja i jačanje nadzora rumunsko-srpske granice.

Šef rumunske države Klaus Johanis imenovao je danas predsednika Socijaldemokratske stranke (PSD) Marčela Čolakua za premijera. On je izjavio da je novo formirana koalicija proevropska i da ima sve šanse da nastavi veoma dobar kurs Rumunije nakon neospornih ekonomskih uspeha i nakon ulaska u šengenski prostor. „Mislim da će se vrlo dobro nositi sa problemima sa kojima se sada sigurno suočavamo: izgradnjom budžeta i utvrđivanjem kalendara za predsedničke izbore“, rekao je predsednik. I danas su zakazana saslušanja ministara u specijalizovanim komisijama, rasprava na skupštinskoj plenarnoj sednici parlamenta i investiciono glasanje Vlade. Prethodno su u Bukureštu lideri Socijaldemokratske stranke (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL), Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) i poslanika nacionalnih manjina potpisali politički sporazum o formiranju većine i vlade. Predsednik Socijaldemokratske stranke (PSD) Marčel Čolaku izjavio je da je dužnost potpisnika da brane demokratske vrednosti, napredak Rumunije u Evropskoj Uniji i NATO-u, kao i nacionalne vrednosti i identitet. Vršilac dužnosti šefa Nacionalne liberalne partije (PNL), Ilije Boložan rekao je da je njegova stranka potpisala za stabilnu vladu, koja bi u teškom periodu napravila reforme. On je najavio da je bivši liberalni lider Krin Antonesku predloženi zajednički kandidat koalicije na predstojećim predsedničkim izborima. Predsednik Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR) Kelemen Hunor izjavio je da sadašnja koalicija ima za cilj da pridobije poverenje naroda u cilju prevazilaženja političke krize, a prvi izazovi su usvajanje budžeta za 2025. godinu i što pre organizovanje predsedničkih izbora sledeće godine. Predstavnik nacionalnih manjina, osim mađarske, poslanik Varužan Pambukčijan rekao je da ova koalicija nastoji da održi političku, ekonomsku i socijalnu stabilnost.

Poslanik Socijaldemokratske stranke (PSD) Čiprijan Šerban izabran je danas za predsednika doma poslanika u novom parlamentu Rumunije, na osnovu parlamentarnih izbora održanih 1. decembra. U Senatu je za predsednika izabran privremeni lider Nacionalne liberalne partije (PNL),  Ilije Boložan. Podsećamo da su u parlament ušle četiri proevropske formacije – Socijaldemokratska stranka (PSD), Nacionalna liberalna partija (PNL), Unija spasimo Rumuniju (USR), Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) – i tri samozvane suverenističke partije, Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), SOS Rumunija i Partija mladih ljudi (POT).

Rumunska nacionalna komisija za strategiju i prognozu promenila je procenu privrednog rasta za ovu godinu na značajno smanjenje, na 1% sa prethodnih 2,8%, na pozadini ubrzanog pada aktivnosti, posebno u industriji i poljoprivredi. Jedini sektor za koji je procenjen pozitivan uticaj je sektor usluga. U jesenjoj prognozi, objavljenoj u novembru, Evropska komisija procenjivala je da će rumunska privreda ove godine zabeležiti ekonomsko usporavanje, do 1,4%, ali postepeni oporavak spoljne tražnje, relaksacija finansijskih uslova, privatna potrošnja koja se dokazala otporna i ubrzanje investicija, podržaće ekonomski rast do 2,5% u 2025. i 2,9% u 2026. godini.

U poruci upućenoj povodom Dana pobede Revolucije, predsednik Klaus Johanis je rekao da je Rumunija „u trenutku ravnoteže” i da mora odlučno da odbaci pokušaje revizije istorije, koji nastoje da „oskrnave sećanje na heroje demokratske Rumunije i mistifikuju istinu o diktatorskom režimu’. Šef države je istakao da je ideal slobode za koji su se žrtvovali heroji Revolucije sada, 35 godina nakon tih događaja, “življi i prisutniji nego ikada”. Cela zemlja je ovih dana obeležila Rumunsku revoluciju, a mnogi od prisutnih prisetili su se želje tadašnjih demonstranata za demokratijom i evropskim putem Rumunije.

Rumunski granični policajci očekuju značajno povećanje vrednosti saobraćaja na graničnim prelazima, posebno na granici sa Mađarskom, jer se mnogi državljani Rumunije u drugim evropskim zemljama vraćaju u zemlju za praznike. Više od 3.500 službenika granične policije svakodnevno obavlja poslove nadzora i kontrole na državnoj granici, širom zemlje, kao i na sprečavanju i suzbijanju prekograničnog kriminala. Kako se navodi u saopštenju Granične policije, ukoliko situacija bude zahtevala, biće dopunjene kontrolne arterije na ulasku u zemlju, do maksimalnog kapaciteta koji dozvoljava postojeća infrastruktura.

Dva doma novog rumunskog parlamenta sastala su se u petak na odvojenim sednicama na otvaranju sledećeg zakonodavnog perioda od četiri godine. U novom sazivu biće aktivno 465 parlamentaraca, 331 poslanik i 134 senatora. Sedam partija ima svoje predstavnike u dva veća, četiri proevropske stranke – PSD, PNL, USR, UDMR – i tri suverene stranke – AUR, SOS Rumunija i POT. 19 nacionalnih manjina takođe ima svoje predstavnike u parlamentu. U Senatu, viši predsednik je socijaldemokrata Joan Stan, parlamentarac od 2000. godine. On je naveo da zakonodavna vlast daje prioritet bezbednosti građana, ekonomskom razvoju i konsolidaciji socijalne ravnoteže. U Poslaničkom domu, Seres Denes, iz UDMR-a, koji je bio parlamentarac od 1992. godine, postao je viši predsednik. „Vreme je da delujemo zajedno, da zaštitimo osnovne vrednosti demokratije, prevazilazeći bilo kakve političke razlike“ rekao je Seres Denes.

Predstavnici PNL, PSD, UDMR i nacionalnih manjina u petak su nastavili razgovore za formiranje nove vlade, rekli su politički izvori bliski pregovorima. Razgovori su blokirani u četvrtak, nakon neočekivane najave lidera PSD-a Marčela Čolakua da socijaldemokrate više neće učestvovati u diskusijama, već da će podržati eventualni manjinski desničarski kabinet. Kasnije je došlo do sastanka Čolakua i privremenog lidera PNL-a Ilije Boložana. Predsednica USR Elena Laskoni izjavila je, pak, da bi njena stranka bila voljna da ponovo učestvuje u pregovorima za formiranje vladajuće koalicije, ali pod istim uslovima kao i ranije vezano za transparentnost cifara u vezi sa stanjem budžeta. Predsednik Klaus Johanis zatražio je od proevropskih grupa da nastave pregovore za formiranje vlade i najavio da će sazvati konsultacije sa parlamentarnim strankama.

Rat u Ukrajini, komercijalni odnosi Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, situacija na Bliskom istoku i mešanje Rusije u izbore bile su među temama o kojima se razgovaralo na Evropskom zimskom samitu u Briselu. Sastanku je prisustvovao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je pozvao na jedinstvo između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država radi postizanja mira, ali i spasavanja Ukrajine. Šefovi država i vlada Evropske unije razgovarali su o nastavku isporuka vojne opreme i načinima za jačanje ukrajinskog energetskog sektora i druge civilne infrastrukture na koje ruske snage namerno i sve više gađaju. Istovremeno, bilo je reči i o efektima koje bi povratak Donalda Trampa na mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država mogao da ima na transatlantske trgovinske odnose. U tom kontekstu, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je da bi Evropska unija i Sjedinjene Američke Države po svaku cenu trebalo da izbegnu trgovinski rat jer bi bile pogođene obe ekonomije, a Kina bi bila jedini akter koji bi imao koristi. Evropski lideri su takođe prepoznali mešanje Rusije u izborne procese u Rumuniji, Republici Moldaviji i Gruziji i pozvali na efikasniju koordinaciju na nivou cele unije na temu borbe protiv hibridnih napada iz Moskve.

Premijera Mađarske Viktora Orbana primio je u petak u Bukureštu njegov kolega Marčel Čolaku. Rumunski premijer je ovom prilikom istakao „odlučujuću” ulogu koju je Mađarska imala u pristupanju Rumunije sa kopnenim granicama šengenskom prostoru. „To je odličan rezultat koji ne bi bio moguć bez odlučnog angažmana tokom mađarskog predsedavanja EU”, istakao je Marčel Čolaku. On je dodao da je Mađarska jedan od najvažnijih komercijalnih partnera Rumunije. Viktor Orban je sa svoje strane rekao da veruje da „počinje nova era saradnje” između Rumunije i Mađarske. „Mađarska želi da nastavi i produbi saradnju sa Rumunijom“, naveo je mađarski premijer. Šef rumunske vlade se 22. novembra u Budimpešti sastao sa Viktorom Orbanom, sa kojim je razgovarao o procesu pune integracije Rumunije u šengenski prostor. Poseta Budimpešti je protekla u kontekstu u kome Mađarska do 31. decembra 2024. godine predsedava Savetom Evropske unije.

Portugalski premijer Luis Montenegro, u pratnji predstavnika rukovodstva Ministarstva odbrane, boravio je u petak u radnoj poseti Rumuniji u garnizonu Karakal (sdu), gde su stacionirane trupe iz njegove zemlje. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva odbrane, načelnik Generalštaba odbrane general Georgica Vlad sastao se sa portugalskim zvaničnicima sa kojima je razgovarao o suštinskim aspektima bezbednosne situacije, bilateralnoj saradnji u oblasti odbrane i mogućnostima zajedničke obuke. General Vlad je istakao jačanje odnosa između Rumunije i Portugala u ovoj godini, istakavši vredan doprinos portugalskih trupa jačanju reagovanja NATO-a u Rumuniji.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis proglasio je u petak zakon o Zakoniku o šumama, koji je 17. decembra usvojila Predstavnička komora, kao telo odlučivanja. Time se uspostavlja pravni okvir za digitalizovanu borbu protiv nelegalne seče šuma. Šumski putevi će biti pod video nadzorom, sa tehničkim sistemima za praćenje/snimanje koji će pomoći u otkrivanju krađe i nelegalne seče. Uvode se nova krivična dela u šumarstvu: falsifikovanje informatičkih podataka šumarske prirode i falsifikovanje informatičkih deklaracija kazniće se zatvorom od 1 do 5 godina. Novi Zakonik o šumama predviđa, između ostalog, uspostavljanje Nacionalnog šumarskog registra za evidenciju šumskih gazdinstava, koji će obuhvatiti sve vlasnike šuma u ​​Rumuniji.

Bukureštanska berza zatvorena je u četvrtak u minusu, zbog ćorsokaka u vezi sa uspostavljanjem parlamentarne većine i formiranjem nove Vlade nakon parlamentarnih izbora održanih 1. decembra. Indeks BET, koji obuhvata 20 najtrgovanijih kompanija, depresirao je za 2%, a BET-Plus, koji pokazuje evoluciju 43 najlikvidnije akcije, smanjen je za 1,97%. Ranije je rejting agencije Fič pogoršala izglede Rumunije sa stabilne na negativnu, što je dovelo do poskupljenja međunarodnih kredita zemlje.

Pre 35 godina, 20. decembra, Temišvar (zapad) je postao prvi grad oslobođen komunizma u Rumuniji. Okupljena masa u centru tada je uzvikivala „Sloboda“ i „Dole Čaušesku“, a kraj totalitarnog režima je bio blizu. Desetine ljudi je upucano u Temišvaru, a kasnije spaljeno u krematorijumu u Bukureštu, kako bi se izbrisali tragovi zločina.  Nakon što je utovaren u četiri kontejnera, pepeo je bačen u kanal. U danima koji su usledili, antikomunistička revolucija se proširila na Bukurešt i po celoj zemlji, a kulminirala je 22. decembra bekstvom diktatorskog para Nikolaja i Elene Čaušesku. Tri dana kasnije, njih dvoje su pogubljeni, nakon suđenja po kratkom postupku, kojima je presudio vojni sud.  Ukupno je više od 1.000 ljudi poginulo, a oko 3.000 je povređeno u borbama koje su se vodile u jedinoj zemlji istočne Evrope u kojoj je došlo do nasilne promene režima.

Poslednje što je Rumuniji potrebno je opsežna vladina i parlamentarna kriza, izjavio je u četvrtak predsednik Klaus Johanis. Nije momenat za sitne prepirke, a svaki lider mora sebe videti kao državnika i da pregovara da bi oformio vladu koja će predložiti budžet i organizovati što pre predsedničke izbore sledeće godine, rekao je Johanis. Predsednik Rumunije je najavio da će sazvati konsultacije sa političkim partijama. Johanisova izjava dolazi nakon najave premijera i socijaldemokratskog lidera Marčela Čolakua da se Socijaldemokratska stranka (PSD) povlači iz pregovora o formiranju vladajuće koalicije, ali da će u parlamentu glasati za desničarsku manjinsku vladu. Privremeni predsednik Nacionalne liberalne partije (PNL) Ilie Boložan izjavio je da liberali i dalje žele da doprinesu pronalaženju rešenja. Prema njegovom mišljenju, zemlja je već u komplikovanoj situaciji, a neuspeh u formiranju vladajuće koalicije, mnogo će koštati Rumune. Poslanik Unije spasimo Rumuniju (USR) Katalin Drula, čija je stranka optužena za pretencije o nastavku diskusija za formiranje nove vlade, oštro je kritikovao Čolakuov gest, a Demokratski savez Mađara u Rumunji (UDMR) apelovao je na partnere koalicije formirane nakon parlamentarnih izbora da se vrate za pregovarački sto. Nakon što su poništeni rezultati prvog kruga predsedničkih izbora, proevropske stranke koje su ušle u parlament posle izbora 1. decembra, PSD, PNL, USR i UDMR, počele su pregovore za formiranje široke koalicione vlade.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvuje danas na sastanku Evropskog saveta koji se odršava u Briselu. Kako je saopštila predsednička administracija u Bukureštu, na dnevnom redu su teme kao što su: Ukrajina, migracije, situacija na Bliskom istoku, civilna i vojna spremnost EU i odgovor na krizu, proširenje Unije, Republika Moldavija, Gruzija i pitanja vezana za slobodu, bezbednost i pravda. Diskusija evropskih lidera o Ukrajini ima za cilj analizu situacije na terenu i najprikladnije načine za ispunjavanje obaveza podrške ukrajinskom narodu i nastavak napora neophodnih za odbijanje ruske invazije i delotvorno sprovodjenje međunarodnog prava. Predsednik će takođe obavestiti članove Evropskog saveta o situaciji u Rumuniji kao rezultat stranog mešanja u izborni proces. „Naglasiću da ovo nije pretnja samo Rumuniji, već demokratijama i evropskim vrednostima, na najopštiji način. „Neophodna je efikasna koordinacija širom Unije u borbi protiv stranog mešanja i hibridnih napada iz Rusije“, rekao je predsednik Johanis.

Bukureštanska berza (BVB) zabeležila je pad od skoro 3% na skoro svim indeksima na sastanku u četvrtak, u podne, i zabeležila transakcije vredne 2,63 milijarde leja (oko 530 miliona evra). Glavni BET indeks, koji pokazuje evoluciju 16 najlikvidnijih kompanija, zabeležio je pad od 2,75%, na 16.300,37 poena, a BET-Plus indeks koji pokazuje evoluciju 37 najlikvidnijih akcija sa bukureštanske berze, pao je za 2,68%.

Rumunske vlasti su potpisale ugovor sa međunarodnim konzorcijumom Candu Energi Inc. za početak modernizacije bloka 1 u nuklearnoj elektrani Černavoda, na jugoistoku zemlje. Investicija vredna 1,9 milijardi evra obezbediće rad jedinice za još jedan životni ciklus, u sigurnim uslovima i ekonomskoj efikasnosti, rekao je generalni direktor Nukleareelektrike Kosmin Gica. On je objasnio da će životni vek bloka 1 biti produžen za 30 godina i da će tako doprineti ciljevima Rumunije u pogledu dekarbonizacije. Sa svoje strane, predstavnik konzorcijuma, predsednik „Nuklear AtkinsRealisa“ Džo St. Džulijan je naveo da organizacija koju vodi ima bogato iskustvo u ovoj oblasti, kroz izgradnju 6 reaktora tipa CANDU u svetu i produženje veka trajanja drugih 10 reaktora. Takođe, ministar energetike Sebastijan Burduža podsetio je na inicijative Rumunije u ovoj oblasti i istakao da je Bukurešt preuzeo ulogu regionalnog lidera u oblasti nuklearne energije.

Glavni akcionar fudbalskog kluba Rapid Bukurešt, jednog od najpopularnijih u Rumuniji, biznismen Dan Šuku, postao je većinski akcionar italijanskog kluba Đenova, objavila je grupa Serije A na svom zvaničnom sajtu. Izvor ističe da je nakon povećanja kapitala na 45.356.262 evra, od čega je 5.356.262 evra besplatno, a još 40.000.000 uplaćeno 14. decembra, Upravni odbor odobrio ponudu rumunskog investitora. Potpisao je celokupno povećanje kapitala, dobivši zauzvrat udeo u akcijskom kapitalu od približno 77 odsto Đenove CFC i ostavivši prethodne akcionare u manjini – navodi se i u saopštenju. Predsednik Konfederacije poslodavaca Concordia, Šuku (61 godina) je istaknuta ličnost u rumunskoj ekonomiji. Osnivač je Mobekpert-a, najvećeg brenda nameštaja u Rumuniji, sa preko 2.200 zaposlenih. Takođe je uključen u sektor nekretnina i u medije, sa ključnom ulogom u poslovnom dnevniku „Ziarul Financiar“. Đenova je posle 16 kola na 13. mestu u Seriji A, sa 16 bodova.

Agencija za rejting Fič pogoršala je izglede Rumunije sa “stabilnih” na “negativne” u pogledu rejtinga za dugoročne kredite u stranoj valuti. Među navedenim razlozima, Fič pominje političke faktore rizika, uključujući „narušen politički kredibilitet“ i političku neizvesnost, kao i fiskalna pomeranjai neodrživu potrošnju. Važan faktor koji je uzet u obzir je veliki budžetski deficit. Među uzrocima, Fič navodi troškove plata u javnom sektoru i „ nefinansijska povećanja penzija pre izbora“. Pored toga, novi rumunski parlament je podeljen i postoji povećanje udela antievropskih partija krajnje desnice, što odražava sve veću polarizaciju rumunskog društva. S druge strane, plus za Rumuniju je, prema Fitchu, solidan bankarski sektor. Među faktorima koji mogu dovesti do pozitivnog rejtinga, agencija navodi fiskalnu konsolidaciju koja je veća od projektovane, koja podržava stabilizaciju javnog duga (BDP) u srednjem roku i smanjenje rizika spoljne zaduženosti i eksternog finansiranja.

Specijalna grupa spasilaca Inspektorata za vanredne situacije Bukurešt-Ilfov intervenisala je jutros na požaru u zgradi bolnice Kolentina u prestonici. Osam pacijenata je, iz predostrožnosti evakuisano, a požar je ugašen. Utvrđeno je da je požar izbio u podrumu zgrade, u električnom kotlu. Kako navode nadležni, intervenciju vatrogasaca podržalo je deset vatrogasnih vozila, pet vozila hitne pomoći SMURD.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvuje u sredu i četvrtak u Briselu na Samitu lidera EU i Zapadnog Balkana i na sastanku Evropskog saveta. Kako je saopšteno iz Predsedničke administracije, na Samitu EU – Zapadni Balkan, šef države će izraziti privrženost Rumunije evropskoj perspektivi regiona, poštujući principe sopstvenih zasluga i stroge uslovljenosti, kao i izraz strateške orijentacije, posebno u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine. Na dnevnom redu Evropskog saveta u četvrtak će se naći teme poput Ukrajine, migracija, situacije na Bliskom istoku, civilna i vojna spremnost EU i odgovora na krize, uloge EU u svetu i proširenje Unije, Republike Moldavije, Gruzije i pitanja vezanih za slobodu, bezbednost i pravdu.

Fič je potvrdio dugoročni rejting Rumunije u stranoj valuti na ‘BBB minus’, ali je revidirao predviđenu prognozu sa stabilne na negativnu, što znači da je moguće dalje smanjenje – navodi se u saopštenju Agencije za rejting. Prema Fitchu, rejting odražava glavne rizike sa kojima se suočava Rumunija zbog dodatnih političkih tenzija koje su se pojavile na političkoj sceni nakon poništenja predsedničkih izbora zbog spoljnog mešanja, kao i parlamentarnih izbora koji su rezultirali podeljenijim parlamentom, porast strankama krajnje desnice i anti-EU, što odražava povećanu polarizaciju rumunskog društva. Ovim uzrocima dodaju se fiskalna neravnoteža i povećanje javnog duga. Ocena koju je dao Fitch, koja meri sposobnost vlade da ispuni svoje finansijske obaveze, mogao bi dovesti do povećanja kamatnih stopa za kredite koje Vlada planira da uzme sa inostranog tržišta.

Rumunija je model dobrog suživota građana, bilo da pripadaju većini ili nacionalnim manjinama, i promovisanja identitetskih prava – izjavio je u sredu premijer Rumunije Marčel Čolaku u poruci povodom Dana nacionalnih manjina u Rumuniji, 18. decembra. Kroz dialog, poštovanjem i razumevanjem rumunski građani, većinski i manjinski, uspeli su da skladno koegzistiraju u svojim zajednicama, ali i na nacionalnom nivou – tvrdii šef vlade u Bukureštu. Nekoliko događaja posvećenih Danu nacionalnih manjina organizovalo je, takođe u sredu, Odeljenje za međunacionalne odnose Generalnog sekretarijata Vlade, u saradnji sa Narodnim muzejom sela „Dimitrije Gusti”. 19 manjina, osim mađarske, koje je priznala rumunska država,imaju svoje predstavnike u Poslaničkom domu u Bukureštu. Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR), glavna politička formacija mađarske manjine, najbrojnija u zemlji, prisutna je bez prekida od 1990. godine u Parlamentu postkomunističke Rumunije. Od 1996. godine, ova stranka je bila deo brojnih koalicionih vlada iz Bukurešta, bilo desnih ili levih.

U Temišvaru se danas nastavljaju događaji posvećeni antikomunističkoj revoluciji iz decembra ’89. U utorak je bio dan žalosti u gradu na zapadu Rumunije u znak sećanja na poginule u izbijanju Revolucije. Posle krvavog gušenja ustanka 17. decembra, velike fabrike su stupile u štrajk, a radnici su se okupili u centru grada. Temišvar je 20. decembra postao prvi rumunski grad oslobođen komunizma, a odavde se plamen Revolucije proširio širom zemlje, da bi 22 decembra kulminirao u Bukureštu bekstvom diktatora Nikolaja Čaušeskua i njegove supruge Elene.

Prihvatni centar za novoizabrane senatore i poslanike otvoren je od danas do petka u Palati parlamenta u Bukureštu. Novi poslanici, ovih dana su upoznati sa neophodnim formalnostima za preuzimanje svojih mandata. Novi parlament koji je rezultat parlamentarnih izbora održanih 1. decembra sazvan je u petak na konstruktivnu sednicu. U međuvremenu, prvi konkretni rezultati se pojavljuju nakon skoro nedelju i po dana pregovora stranaka koje žele da formiraju buduću parlamentarnu većinu. PSD, PNL, UDMR i nacionalne manjine osim mađarske predstavile su glavne pravce četvorogodišnjeg programa vlasti. Nakon tenzija poslednjih dana, još uvek se ne zna da li će USR biti deo buduće vlade.

Novi Zakonik o šumama, prekretnicu Nacionalnog plana oporavka i otpornosti, usvojio je Poslanički dom u Bukureštu, kao telo za donošenje odluka. Predviđeno je, između ostalog, video nadzor šumskih puteva, kazna zatvora do 5 godina za falsifikovanje šumarskih kompjuterskih podataka ili uspostavljanje Nacionalnog registra šuma. Ministar životne sredine Mirčea Fečet izjavio je da se predviđenim merama obezbeđuje očuvanje šuma, ekonomski razvoj i nova radna mesta.

Evropska komisija pokrenula je zvaničnu istragu protiv TikToka zbog mešanja Rusije u predsedničke izbore u Rumuniji. Briselska izvršna vlast prikuplja podatke kako bi utvrdila da li je platforma prekršila zakon EU. Između ostalog, istražuju se rizici za građanski diskurs ili plaćeno političko oglašavanje i sadržaje. S druge strane, rukovodstvo Komiteta za spoljne poslove Senata SAD osudilo je mešanje Rusije i ulogu TikToka, platforme koju kontrolišu Kinezi, u destabilizaciji demokratskog procesa u Rumuniji.

23 osobe, uključujući tri strana državljana, privedene su nakon skoro 70 pretresa izvršenih početkom nedelje u nekoliko okruga u Rumuniji, u slučaju krijumčarenja migranata. Kako je saopšteno iz Policije, za 18 raspisana je 30-dnevna preventivna poternica, a ostalih 5 stavljeno je pod sudsku kontrolu. Istraga je pokazalo da je prošle godine nekoliko stranih državljana formiralo grupu kojoj su se pridružili i Rumuni. Oni su na prevaru u zemlju uveli migrante, prelazeći Dunav, koji su imali za cilj da stignu do zapadnoevropskih zemalja, a zatim ih izveli na zapadnu granicu.

Rumunski duo, violinistkinja Diana Žipa i pijanista Štefan Doniga, nastupili su prvi put na Antarktiku. Na njihovom nastupu bilo je preko 70 ljudi, istraživača i osoblja iz osam naučnih stanica. Njihov koncert je bio drugi najveći muzički događaj ikada organizovan u tom delu sveta, posle koncerta poznatog benda Metalika 2013. godine. Rumunski duo je prvi u svetu koji je uspeo da održi profesionalne koncerte na svih sedam kontinenata za manje od 100 dana. Sada čekaju sada odobrenje, svog nastupa u Knjizi rekorda.

Rumunska teniserka Simona Halep dobila je vajld kartu za kvalifikacije za prvi gren slem turnir sledece godine Australijan open, koji će se održati u Melburnu od 6. do 26. januara. Bivša svetska liderka Simona Halep sada zauzima samo 877. mesto na WTA rang listi. Ona je ove godine odigrala samo pet mečeva, nakon četvorogodišnje suspenzije zbog dopinga, smanjene na devet meseci. U kvalifikacijama za Melburn takmičiće se i Rumunke Ana Bogdan, Anka Todoni, Gabrijela Ruse i Mirijam Bugaru. Nasuprot tome, Sorana Kirstea, Irina Begu i Žaklin Kristijan su kvalifikovane za glavni žreb u singlu.

Savet za pravosuđe i unutrašnje poslove jednoglasno je 12. decembra odobrio pristupanje kopnenih granica Rumunije i Bugarske Šengenu. Pristupanjem Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru oni koji budu putovali na zapad kontinenta, više neće biti kontrolisani na granici između Rumunije i Mađarske. Isto tako, ako žele da putuju na jug kontinenta, u Grčku, Rumuni neće više biti zaustavljeni ni na granici sa Bugarskom, ni na granici između Bugarske i Grčke. Kontrole će ostati nepromenjene na granici sa Srbijom, Republikom Moldavijom ili Ukrajinom, koje nisu deo Šengena. Ali prvih šest meseci, od januara do jula 2025. godine, postojaće režim alternativnih kontrola ili sondažom, bezbednosna mera da se omogući slobodan prolaz. To znači da neće sva vozila ili putnici biti zaustavljeni radi kontrole kao do sada, već prema procenama nadležnih, negde između pet i najviše 10%. Takve kontrole nisu novina i privremeno su pokrenute na različitim unutrašnjim šengenskim granicama, zbog porasta ilegalnih migranata ka unutrašnjosti Unije. Drugi razlog je hibridni rat Rusije, koji predstavlja bezbednosne rizike za Evropsku uniju. Ministar unutrašnjih poslova, Katalin Predoju izjavio je da su ove kontrole nasumične, u smislu da kad god granična policija primeti da nešto nije u redu sa prevoznim sredstvom ili sa automobilom u kojem putuju građani, fizička lica ili daju informaciju da predstavljaju rizik sa stanovišta poštovanja zakona, onda se interveniše i vrši se kontrola.

Savez Srba u Rumuniji promenio je pravni status, od 25. novembra, i postao javno-komunalna ustanova u Rumuniji. Dodeljivanjem ovog statusa Vlada Rumunije je potvrdila i priznala uzorno prisustvo, višedecenijsko, i uključenost srpske zajednice u javni život Rumunije, saopštio je Savez Srba u Rumuniji. Ovo prisustvo se odvija ne samo u smislu očuvanja sopstvenih vrednosti, srpskog identiteta, vere, jezika i tradicije, već i zbog otvorenosti za multietnički dijalog i saradnju. Status omogućava pristup važnijim finansijskim sredstvima, ali i veći vizibilitet srpske zajednice u Rumuniji, rekao je citirani izvor.

Predsednik i poslanik Saveza Srba u Rumuniji Ognjan Krstić zvanično je preuzeo novi mandat člana Poslaničkog doma Rumunije. Našem narodnom poslaniku želimo puno uspeha, za dobrobit srpske zajednice u Rumuniji i celog društva, poručili su iz Saveza Srba.

U Nacionalnom muzeju „Konstantin Brankuši“ u Targu Žiuu, otvoreno je drugo izdanje Međunarodnog bijenala grafičkih umetnosti „Konstantin Brankuši“. Predstavljeno je više od 80 stvaralaštva umetnika iz Rumunije, Argentine, Australije, Belgije, Brazila, Bugarske, Kanade, Danske, Francuske, Gruzije, Nemačke, Grčke, Indije, Irske, Japana, Velike Britanije, Meksika, Crne Gore, Novog Zelanda, Poljske, Srbije, Slovenije, Španije, SAD i Turske. Ovo izdanje otvorio je likovni kritičar Mihai Plamadeala, doktor vizuelnih umetnosti, a počasni predsednik je akademik Mirćia Dumitresku.

Bliže se praznici i kraj godine, a stižu i predstave da ih ulepšaju, preneo je Savez Srba u Rumuniji. Dana 14. decembra u Domu kulture Ulbeč, okrug Timiš, održan je Božićni koncert i manifestacija „Kruna 15“. U Srpskoj pravoslavnoj parohiji u Ivandi, okrug Timiš, održano je 15. decembra književno-duhovno veče pod geslom „Te Deum Laudamus“. Učestvovala su dva hora, iz Srpske pravoslavne parohije u Belobrešci i rumunske pravoslavne parohije iz Sanmihaiu German. Na manifestaciji je učestvovalo 13 srpskih i rumunskih pesnika.

29 učenika iz Varjaša, okrug Timiš, koji uče srpski jezik po izboru, sa učiteljicom Verom Župunski posetili su Savez Srba u Rumuniji. Goste je primio Ognjan Kristić, predsednik i narodni poslanik Saveza Srba u Rumuniji. S druge strane, 23 učenika iz Stare Moldave, okrug Karaš-Severin, od pripremnog do četvrtog razreda, i njihove učiteljice, Bisera Stanković i Leontina Rain, organizovale su koncert božičnih pesama i zajedno sa roditeljima posetili su školski vašar. Deca su učenici Srednje tehnološke škole „Dunavska klisura“, sa nastavom na srpskom jeziku.

Lideri proevropskih partija u Rumuniji – PSD, PNL, USR i UDMR – koji žele da formiraju buduću parlamentarnu većinu u Bukureštu sastali su se ponovo u ponedeljak da uspostave ministarstva koja pripadaju svakoj formaciji. Međutim, postoje tenzije, posebno u pogledu izrade vladinog programa i projekcija budžeta. U tom smislu, ministar finansija Marčel Bološ poručio je liderima četiri stranke da će budžetski deficit ove godine premašiti 8% i da su metode kojima bi se prihodi državnog budžeta mogli povećati povećanje poreza i smanjenje javnih rashoda. Predstavnici USR-a izjavili su da su nezadovoljni podacima Marčela Bološa i kategorički su odbili povećanje poreza. Tražili su smanjenje potrošnje i tražili od premijera Marčela Čolakua da javno objavi podatke o prošlomesečnom izvršenju budžeta kako bi se znalo na šta se oslanjaju kada budu sačinjavali budžet i plan vlade za 2025. godinu. USR je takođe saopštio da je sazvan novi sastanak, u sedištu Vlade, kako bi se finalizirala lista ministarstava koja će pripasti svakoj stranci. Prema pregovorima, socijaldemokrate bi dobile 7 resora, liberali – 4, USR – 3 i UDMR – 2.

Za rumunske parlamentarce počinje poslednja nedelja aktivnosti u aktuelnom sazivu. Prošle su četiri godine, ali su mnogi projekti i zakonodavne inicijative ostali nedovršeni i preuzeće ih novi parlament, sazvan na prvu sednicu u petak. Na spisku zaostalih obaveza je i novi zakonik o šumama, koji je na dnevnom redu doma poslanika već nekoliko meseci. Ovo je prekretnica u Nacionalnom planu oporavka i otpornosti i prioritet Vlade, u kojoj se navodi da dokument mora biti usvojen do kraja godine. Do sada je dogovoreno, između ostalog, oduzimanje automobila koji prevoze drva ukradena iz šume, stvaranje zelenih pojaseva oko velikih gradova, pravo preče kupovine i za kvalitetan materijal po pristupačnoj ceni za proizvođače nameštaja u zemlji, obaveza video nadzora šumarskih puteva i zabrana čiste seče u svim zaštićenim područjima. S druge strane, u Senatu se očekuje glasanje o projektima koji predlažu sankcionisanje jednog broja pozicija koje se finansiraju iz državnog budžeta ili smanjenje na dva mandata za šefove tajnih službi. Aktuelni senatori i poslanici ostaju na funkciji do petka, 20. decembra, kada je zakazana prva sednica novog saziva, po formuli koja je proistekla iz parlamentarnih izbora 1. decembra.

Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku učestvovala je u ponedeljak u Briselu na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije – Saveta za spoljne poslove (CAE). To je prvi sastanak otkako je Kaja Kalas 1. decembra 2024. godine preuzela funkciju visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije i potpredsednice Evropske komisije. Dnevni red sastanka uključivao je agresiju Rusije na Ukrajinu, dešavanja u Gruziji, situaciju na Bliskom istoku, Siriji i Belorusiji. Agresiji Rusije na Ukrajinu pristupilo se iz perspektive najnovijih dešavanja na terenu, jačanja pritiska Evropske unije na Rusiju, uključujući usvajanje 15. paketa restriktivnih mera, kao i nastavak višedimenzionalne podrške Evropske unije Ukrajini.

U Republici Moldaviji (bivša sovjetska država, pretežno rumunskog govornog stanovništva) uvedeno je vanredno stanje u energetskom sektoru u ponoć na period od 60 dana. Mera je preduzeta jer postoji rizik da separatistički region Pridnjestrovlja ostane bez snabdevanja gasom ruskog koncerna Gasprom, od 1. januara. U Pridnjestrovlju se nalazi elektrana na ruski gas, koja predstavlja vitalni stub za ekonomiju separatističkog regiona i takođe snabdeva najveći deo električne energije koja se troši u Republici Moldaviji, oko 70%. Za vreme vanrednog stanja, vlasti mogu uspostaviti mehanizme za brzu naplatu od potrošača za utrošenu energiju i nametnuti mere za racionalizaciju potrošnje. Nadležni mogu da uspostave i poseban režim nabavke električne energije, odnosno da se zaključuju ugovori i brzo plaćaju, da bi se obezbedio uvoz.

U Temišvaru (zapadna Rumunija) danas se obeležava 35 godina od izbijanja Revolucije koja je dovela do pada komunizma. Dana 16. decembra 1989. godine parohijani su se okupili ispred parohije reformisane crkve da podrže pastora Lasla Tokeša, kojem je pretila deložacija od strane političke policije Sekuritatee. Njihov protest se pretvorio u narodni ustanak. Represija koju su sproveli organi za sprovođenje zakona rezultirala je sa preko 100 smrtnih slučajeva i stotinama povređenih. Temišvar je 20. decembra postao prvi grad oslobođen komunizma u Rumuniji, a odavde se plamen revolucije širio po celoj zemlji. Pod sloganom „35 godina slobode“ ove nedelje su zakazane obimne komemorativne manifestacije posvećene žrtvama, konferencije, izložbe, emisije, koncerti i projekcije filmova. Danas će biti svečano otvoren portal slobode: svetlosna instalacija koja će reprodukovati zvuke iz vremena Revolucije, nakon čega će uslediti tradicionalni marš pod nazivom „Heroji nikad ne umiru“. Sutra će biti dan žalosti, a 20. decembra manifestacije će biti završene koncertom Rock for Revolution.

Novi rumunski parlament, koji je rezultat izbora održanih 1. decembra, sazvaće sledeće nedelje predsednik Klaus Johanis, 20. decembra. Sa skoro dve trećine mandata, proevropljani, kojima se dodaju i poslanici nacionalnih manjina, započeli su ove nedelje pregovore o formiranju široke koalicione vlade. Lideri Socijaldemokratske stranke (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL), Unije spasimo Rumuniju (USR) i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR) utvrdili su da u budućoj izvršnoj vlasti svaka od proevropskih političkih formacija treba da ima broj ministarstava proporcionalan težini koju ima u zakonodavnoj vlasti, ukupno 16 ministarstava. Tri samozvane suverenističke partije su takođe deo zakonodavne vlasti – Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), SOS Rumunija i Partija mladih ljudi (POT). Političke kalkulacije pokazuju da postoje velike šanse da će izvršna vlast biti imenovana neposredno pre Božića. Za sada ostaje u analizi verzija zajedničkog kandidata proevropske koalicije za predsedničke izbore sledeće godine.

U Rumuniji je stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu 2024. bila 5,6%, što je više za 0,6 procentnih poena, u poređenju sa onom zabeleženom u drugom kvartalu ove godine. Podaci koje je objavio Nacionalni institut za statistiku pokazuju da je aktivno stanovništvo zemlje bilo oko 8 miliona ljudi, od čega je nešto više od 7 miliona bilo zaposleno, a 460 hiljada nezaposlenih. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, stopa nezaposlenosti dostigla je najviši nivo među mladima između 15 i 24 godine i iznosila je oko 27%.

Sud u Prahovi (jug) u petak je sudio po žalbama tužilaca i okrivljenih na meru sudske kontrole u ​​slučaju bivšeg plaćenika Horacija Potre, sadašnjeg lokalnog odbornika i bliskog bivšem nezavisnom kandidatu na predsedničkim izborima Kalinu Đorđeskuu, ekstremisti, suverenisti, poštovaoca Vladimira Putina. Potra je predmet dosijea u kojem se vode istrage za krivična dela nepoštovanje režima naoružanja i municije, rad sa pirotehničkim sredstvima i javno podstrekavanje. Još jedan blizak prijatelj Kalina Đorđeskua, Euđen Sekila, bivši pripadnik Legije stranaca, stavljen je pod sudsku kontrolu, uz zabranu napuštanja teritorije Rumunije. Njega je u četvrtak sa aerodroma Otopeni pokupila policija i privela na saslušanje u Generalno tužilaštvo, nakon što su istražitelji dobili informaciju da namerava da napusti zemlju. Sekila je optužen za upotrebu simbola legionara. Prema zakonu, za javno korišćenje fašističkih, legionarskih, rasističkih ili ksenofobičnih simbola zaprećena je kazna zatvora od tri meseca do tri godine i zabrana određenih prava.

Ministri spoljnih poslova šest evropskih zemalja, na sastanku u Berlinu u četvrtak, potvrdili su podršku Ukrajini na njenom nepovratnom putu ka članstvu u NATO-u i obećali Kijevu nastavak vojne podrške u ratu sa Rusijom, kao i postkonfliktne bezbednosne garancije. Na kraju sastanka, šefovi diplomatija Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Španije i Velike Britanije, kao i nova predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku, Kaja Kalas, potpisali su Berlinsku deklaraciju, u kontekstu u kojem hipoteza mirovnih pregovora između Ukrajine i Rusije sve više dobija na doslednosti povratkom Donalda Trampa u Belu kuću. Nekoliko država članica, uključujući Sjedinjene Američke Države i Nemačku, ne žele da se Ukrajina brzo pridruži NATO-u, ali u slučaju sporazuma između Rusije i Ukrajine, partnerske države Kijeva mogle bi da pošalju mirovne trupe u Ukrajinu kao bezbednosnu garanciju.

Parlament Republike Moldavije izglasao je prošle noći uvođenje vanrednog stanja na nacionalnom nivou na 60 dana, počev od 16. decembra. Mera je doneta nakon odluke ruskog giganta Gasproma da od 1. januara obustavi isporuku gasa Pridnjestrovskom regionu. Za poziv premijera Dorina Rečana glasalo je 56 od 101 poslanika, koji je izjavio da je ovo „glasanje za okončanje gasne ucene Moskve”. Republika Moldavija dobija približno 2 milijarde kubnih metara gasa godišnje iz Rusije, preko centrale u Pridnjestrovlju, koja snabdeva većinu električne energije za celu zemlju. Prestanak isporuke gasa Pridnjestrovskom regionu od 1. januara od strane Gasproma uticaće na poslovanje i stanovništvo na levoj obali Dnjestra, a za desnu obalu, prema stručnjacima, vlasti će morati da nabavljaju neophodnu struju na međunarodnom tržištu uz veće troškove.

Nakon generalnog štrajka pre dve nedelje, Italija je danas pogođena novim 24-časovnim protestom prevoznika. Od četvrtka uveče u 21 čas po lokalnom vremenu vozovi su zaustavljeni širom zemlje, a taksiji su prestali da saobraćaju. Osim toga, brodovi više ne povezuju kopno i ostrva. Lokalni prevoz je obezbeđen samo tri sata ujutru i tri uveče. U štrajku su i zdravstveni i prosvetni radnici, javlja dopisnik Radija Rumunije iz Rima. Vazdušni saobraćaj će biti pogođen takvim štrajkom u nedelju 15. decembra. Povećanje plata, obnavljanje nacionalnog ugovora i zaštita na radu glavni su zahtevi sindikata koji su organizovali ove proteste.

Reprezentacija Rumunije raspoređena je u Grupu H, zajedno sa Austrijom, Bosnom i Hercegovinom, Kiprom i San Marinom, u preliminarnim utakmicama za Svetsko prvenstvo 2026. godine, prema žrebu obavljenom u petak u Cirihu. Rumunski fudbalski šampion FCSB (Bukurešt) remizirao je u četvrtak uveče u gostima sa nemačkim Hofenhajmom 0:0 u 6. fazi Lige Evrope. Fudbaleri Bukurešta zauzimaju 10. mesto u pojedinačnoj grupi i veoma su blizu plasmana na Evropsko takmičenje na proleće. Ostale su im još dve utakmice u januaru, od kojih je poslednja kod kuće protiv čuvenog engleskog tima Mančester junajteda. Rumunija danas u Cirihu saznaje svoje protivnike sa pretkola za Svetsko prvenstvo 2026. godine.

Ministri unutrašnjih poslova zemalja EU, na sastanku u Savetu pravde i unutrašnjih poslova, doneli su odluku da kontrole na unutrašnjim granicama između Bugarske i Rumunije budu ukinute od 1. januara 2025. godine. „Koordinisanim naporima rumunskih vlasti, kroz korake preduzete na političko-diplomatskom nivou, konačno možemo da uživamo u zasluženom pravu koje je Rumunija legitimno stekla“, rekao je predsednik Klaus Johanis pozdravljajući odluku Saveta EU „Prednosti našeg članstva u zoni slobodnog kretanja su višestruke i direkto utiču na građane, na privredu i spoljni imidž naše zemlje. Ukidanje kontrola na unutrašnjim granicama znači brže i jednostavnije kretanje onih koji putuju, znatno će se smanjiti vreme provedeno na granicama, a logistički troškovi za kompanije će se smanjiti, što će ubrzano povećati konkurentnost rumunskih proizvoda i usluga na evropskom tržištu. Istovremeno, atraktivnost Rumunije za strane investitore će takođe značajno porasti“, rekao je šef države. “To je istorijska odluka, pobeda pravde i nacionalnog dostojanstva i jasan signal da nikada nećemo prihvatiti da budemo građani drugog reda u Evropi”, istakao je premijer Rumunije Marčel Čolaku. To je, pre svega, trijumf svih Rumuna, bez obzira na njihov politički izbor ili društvenu situaciju, pobeda timskog rada“, dodao je premijer. Evropska komisija je pozdravila jednoglasnu odluku Saveta za pravosuđe, navodeći da „pun ulazak obe zemlje ne samo da jača šengenski prostor, već će dodatno ojačati unutrašnje tržište, povećati putovanja, trgovinu i turizam. Čvrsta šengenska zona jača jedinstvo EU i čini EU jačom na globalnom nivou“.

U Parlamentu u Bukureštu nastavljaju se pregovori o definisanju vladinog programa proevropske koalicije. Razgovori se vode između predstavnika Socijaldemokratske stranke (PSD), Nacionalno liberalne partije (PNL), Unije spasite Rumuniju (USR), Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR) i grupe nacionalnih manjina. Buduća Vlada bi, prema dosadašnjim pregovorima, imala samo 15 ili najviše 16 ministarstava i mali broj državnih sekretara. Još nije utvrđeno kako će ovi portfelji biti raspoređeni među strankama. Struktura nove izvršne vlasti trebalo bi da bude finalizovana do kraja nedelje. Pored toga, lideri koalicionih stranaka (PSD, PNL, USR i UDMR) treba da odluče kako će sarađivati buduća većina u parlamentu i ko će preuzeti rukovodstvo dva doma. Očekuje se da će sednica novog saziva parlament biti održana narednog petka na kojoj će biti potvrđeni novi senatori i poslanici.

U Rumuniji je prosečna neto plata u oktobru iznosila 5.268 leja (oko 1.050 evra), što je 12,3% više u odnosu na isti mesec prošle godine, pokazuju podaci koje je u četvrtak objavio Nacionalni institut za statistiku (INS). Najveće vrednosti indikatora zabeležene su u uslužnim delatnostima u oblasti informacionih tehnologija, uključujući IT uslužne delatnosti, a najniže u proizvodnji odevnih predmeta. Kako navodi Nacionalni institut za statistiku, u oktobru je u odnosu na septembar u većini delatnosti u privrednom sektoru povećana prosečna neto zarada. U sektoru budžeta u oktobru je došlo do povećanja indikatora u obrazovanju i javnoj upravi. U zdravstvenoj i socijalnoj pomoći prosečna neto zarada je neznatno smanjena u odnosu na prethodni mesec.

Godišnja stopa inflacije, u Rumuniji je porasla u novembru na 5,11%, sa 4,67% u oktobru. U odnosu na novembar 2023. godine prehrambena roba poskupela je za pet odsto, a usluge za preko 7,5 odsto – pokazuju podaci koje je objavio Nacionalni zavod za statistiku. Narodna banka Rumunije revidirala je naviše, na 4,9 odsto, prognozu inflacije do kraja godine.

Predsednica Republike Moldavije Maja Sandu posetila je Brisel, gde se sastala i sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom. Razgovori su se fokusirali na regionalnu bezbednost, hibridne pretnje – uključujući mešanje u izbore i izbornu korupciju – i potrebu za zajedničkim akcijama za zaštitu demokratija u regionu. Maja Sandu je ovom prilikom potvrdila da je Partnerstvo za mir između Republike Moldavije i NATO-a doprinelo bezbednijem okruženju za građane, jačanju odbrambenih sposobnosti vojske i otpornosti države u celini.

Poslanik Ognjan Krstić osvojio je novi mandat poslanika Saveza Srba u Rumuniji u Parlamentu Rumunije. Savez Srba u Rumuniji zahvalio se svim sunarodnicima i prijateljima koji su svojim glasom podržali Krstića. Savez je narodnom poslaniku poželeo mnogo uspeha u novom mandatu, za dobrobit srpske zajednice i za dobro cele zajednice. Savez Srba u Rumuniji je na parlamentarnim izborima održanim 1. decembra osvojio 7.962 glasa, što predstavlja 0,09 odsto važećih glasova.

Izdavačka kuća Saveza Srba u Rumuniji i ove godine učestvovala je na Sajmu knjiga „Gaudeamus Radio Rumunija“, koji je održan od 4. do 8. decembra u Bukureštu. Bogatstvo i tematska raznolikost predstavljali su dodatni razlog za posetu štandu, saopštio je Savez.

Savez Srba u Rumuniji pozvao je publiku na pozorišnu predstavu “Slavne srpske vojvode”, posvećenu obeležavanju 110 godina od Prvog svetskog rata. Predstava je održana 9. decembra u Kulturnom centru Saveza Srba u Temišvaru.

Okrug Karaš-Severin nastavlja da sprovodi projekte koji imaju za cilj poboljšanje bezbednosti zajednica u ovom regionu. Nedavno je pokrenut novi prekogranični projekat, koji se sprovodi u partnerstvu sa gradom Vršac, kroz koji će 2,3 miliona evra biti uloženo u nabavku napredne opreme i pripremu za prevenciju i upravljanje vanrednim situacijama. Projekat „Inteligentna prekogranična otpornost u vanrednim situacijama“ ima kao glavni cilj obezbeđivanje savremene opreme za prevenciju i upravljanje katastrofama. Predsednik Saveta okruga Karaš-Severin Silviu Hurduzeu rekao je: „Ova oprema će omogućiti brzu i efikasnu intervenciju, doprinoseći povećanju bezbednosti stanovnika okruga i prekograničnog područja’’. Projekat takođe uključuje inicijative za uključivanje lokalnih zajednica, stvaranjem prekogranične mreže volontera, koji će aktivno doprineti upravljanju rizicima. Važna komponenta projekta je organizoanje taktičke vežbe koja će simulirati prekogranične rizične situacije. Uključiće partnerske institucije i zajednice iz okruga Karaš-Severin i grada Vršca, jačajući kapacitete za reagovanje u slučaju katastrofa. Dugoročno, inicijativa ima za cilj da transformiše pograničnu zonu u primer otpornosti, gde saradnja između institucija i zajednica postaje model dobre prakse. Projekat sprovode Savet okruga Karaš-Severin, Inspektorat za vanredne situacije „Semenick“, grad Vršac i Županijski inspektorat Žandarmerije Karaš-Severin. 85% finansiranja obezbeđuje Evropska unija kroz Interreg IPA program Rumunija-Srbija. Finansijski doprinosi su strukturirani na sledeći način: partneri iz Srbije pokrivaju 15% troškova; rumunski partneri 2%; a Vlada Rumunije podržava projekat sa razlikom od 13%.

Veće okruga Timiš podnosi zahtev za finansiranje izgradnje železničke pruge Temišvar-Segedin (Mađarska) porušene pre 80 godina, posle bombardovanja mosta preko Mureša iz Čenada, tokom Drugog svetskog rata. Projekat dobija finansiranje od 1,875 miliona evra u okviru INTERREG programa Rumunija-Mađarska 2021-2027. Novac će biti iskorišćen za izradu projektne dokumentacije, studije izvodljivosti i dokumentacije za odobrenje radova za naknadnu izgradnju pruge koja će povezati Temišvar i Segedin. Pruga Segedin – Temišvar puštena je u upotrebu 1857. godine, a posle bombardovanja mosta na Tisi 1944. godine prekinuta je direktna železnička veza između Temišvara i Segedina. Trenutno je u funkciji sekundarna magistrala CFR 919, ukupne dužine 58 kilometara, koja povezuje Temišvar sa Žomboljem, prelazi granicu između Rumunije i Srbije i završava se u Kikindi. Putnički vozovi više ne saobraćaju na relaciji Žombolj – Kikinda, već prugom saobraćaju samo teretni vozovi.

Redakcija programa na rumunskom jeziku 3 radio programa u okviru Radiotelevizije Vojvodine nedavno je proslavila 75 godina postojanja i neprekidnog rada. Radio Novi Sad emituje programe na 16 jezika. Redakcija na rumunskom jeziku nedeljno emituje 30 sati informativnog i kulturnog programa, 12 sati muzičkog i noćnog programa i dramski program. U znak obeležavanja događaja, Pošta Srbije je izdala poštansku marku. Dizajn marke je radila grafički dizajner Radio-televizije Vojvodine, Simona Dolinga.