Category: Budućnost počinje danas

Još se ne nazire kraj ruskoj vojnoj agresij na Ukrajinu, koja je počela pre godinu i osam meseci. Ruski napadi dronovima iranske proizvodnje na teritoriji Ukrajine redjaju se skoro svake noći, a delovi oborenih letelica padaju i na teritoriju Rumunije. Svima je jasno da Moskva neće zaustaviti uskoro ove napade usmerene prvenstveno na ukrajinske luke na Dunavu. Iako ruska strane ne priznaje, Moskva nastoji da uništi lučku infrastrukturu i onemogući izvoz žita, glavni ukrajinski izvor prihoda. Djordje Skutaru, generalni direktor Centra za novu strategiju naglašava: ,,Rusija žito pretvara u oružije. Želi da stvori nestabilnost u afričkim zemljama i da izazove masovni talas izbeglica u Evropi u cilju stvaranje novog pritiska. Kroz Rumuniju prolazi oko 85% izvoza ukrajinskih žitarica ka svetskom tržištu. Rusija želi ekonosmki da uguši Ukrajinu, da joj preuzme mesto na svetskom tržištu žitarica i da joj blokira finansijske izvore za nastavljanje rata. Ovo je ulog nočasnjeg bombardovanja lučke infrastrukture i mogli smo se uveriti u agresivnost sa kojom Moskva bombarduje Reni, Izmail, Kiliju, ukrajinske luke u blizini rumunske granice”.

Podrška zapada deklarsisana je od samog početka ruske invazije i konkretizovana, objasnio je u intervju za Radio Rumunija Djordje Skutaru: ,,Ne radi se samo o ratu izmedju Ruske Federacije i Ukrajine već i izmedju autokratije i demokratije. Poraz Ukrajine značio bi poraz svih država koje podržavaju Ukrajinu. Ovakva perspektiva ohrabrila bi zemlje poput Irana, Severne Koreje i Kine da na medjunarodnom planu primene dodatnu silu. Veoma važno je da mi, Rumuni, shvatimo zašto je potrebno da pružamo ovu pomoć Ukrajini. Pokušavam da jasno objasnim da ako bi se ova pomoć smanjila ili prekinula, posle 3 ili 4 godine imali bismo, sačuvaj Bože, Ruse na Dunavu ili Prutu. Rumuniji je jasno da je ,uprkos raznim raspravama i sporovima sa ukrajinskom stranom u poslednjih 30 godina, bolje imati u susedstvu jednu nezavisnu, demokratsku Ukrajinu, članicu Severnoatlanskog saveza i Evropske unije, nego Rusiju. Važno je takodje da na ovaj način podržavamo Ukrajinu i da imamo garanciju da će Republika Moldacija sačuvati nezavisnost.”

Ne možemo ostati ravnodušni, mi smo na strani napadnute države jer bismo našom ravnodušnošću ili neutralnošču ohrabrili agresora da nastavi da sprovede svoj plan o okupiranju jedne slobodne države, kaže Djordje Skutaru. Rat će se ipak završiti i veoma je važno kako će izgledati postkonfliktna situacija. Djordje Skutaru kaže: ,,Ako će medjunarodne instance osuditi Rusiju, postoji mogućnost da se Ukrajini dozvoli pristup zaledjenim fondovima Ruske Federacije u zapadnim državama. Fondovi od 320 miliardi dolara mogu se upotrebiti za proces obnove Ukrajine kao i fondovi iz državnih donacija i nezavisnih izvora. Ovaj ulog je veoma važan za obnovu Ukrajine. Želeo bih da naglasim da Rumunija ne treba da propusti priliku da odigra važnu ulogu u procesu obnove Ukrajine. Imamo sigurnost članice Severnoatlanskog saveza, strane kompanije koje će učestvovati u obnovi Ukrajine mogu se locirati kod nas, zbog blizine Odese, Nikolajeva i Hersona, teško pogodjenim zonama ratom i još jednu stvar: Rumunija će 2027. godine postati najveći proizvodjač gasa u Evropskoj uniji i imaćemo i dovoljno neregije.”

Svesni smo da će rat još trajati jer ne postoje signali ni sa jedne strane da će se sukob završiti u narednim mesecima. U ovom trenutku vode se žestoke borbe. Ukrajina pokušava da porobije poslednje ruske odbrambene položaje, a Putin želi da nastavi rat, precizira Djordje Skutaru: ,,U narednom periodu Rusija će pokušavati da podriva pomoć za Ukrajinu. Imaćemo izborne procese u Rumuniji i drugim zemljama Evropske unije, u SAD. Rusija je oduvek pokušavala da utiče na rezultat izbora i pokušaće sada još više da oslabi podršku Ukrajini. Ja sam uveren da će sve demokratske države ostati ujedinjene i pružaće vojnu, finansijsku, ekonomsku i političku podršku Kijevu i da će Ukrajina pobediti. ” jer je druga opcija pobeda diktature nad koalicijom demokratskih država.

Već više od 12 godina Rumuniji i Bugarskoj, punopravnim članicama Evropske unije, uskračuje se pravo na ulazak u Šengen iako ispunjavaju sve uslove. Gradjani dve države su jedini članovi evropske porodice koji moraju da gube dragoceno vreme sa carinskim kontrolama. Medjutim najveci gubici su ekonomske prirode, sa čime se slaže i predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola, koja je naglasila da je ostajanje dve države pred kapijom Šengena nepravedno i neopravdano, i da odlaganje odluke o ulasku znači ,,ograničavanje prava na slobodno kretanje i dodatne troškove za ekonomije Bugarske i Rumunije. Ekonomisti procenjuju rumunske gubitke na oko 200 miliona mesečno. Vlada u Bukureštu je izračunala da neulazak u Šengen donosi gubitke u visini od 2% bruto nacionalnog proizvoda i analizira mogućnost traženja obeštećenja. Istovremeno u Briselu podrška ulasku dve države u Šengen zonu je deklarativne prirode. U svom ovogodišnjem govoru o stanju Unije, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je Austriju da bez odlaganja dozvoli ulazak Rumunije i Bugarske u zonu slobodnog kretanja. Zvanični Beč je brzo reagovao i odbio predlog sa napomenom da je sadašnje proširenje zone slobodnog protoka ljudi, roba, usluga i kapitala besmisleno. ,,Podaci o migraciji u Evropi su u usponu. Potrebno nam je više a ne manje kontrola”, izjavio je Gerhard Karner, austrijski ministar unutrašnjih poslova. Prema oceni Beča Rumunija i Bugarska ne mogu efikasno da kontrolišu granice. Austrijsku konstataciju opovrgavaju statistike u Bukureštu i Briselu. ,,Rumunija i Bugarska postale su model ,,i pokazale najbolju praksu u oblast azila i repatrijacije migranata” , istakla je Ursula fon der Lajen. Univerzitetski profesor Štefan Popesku, spoljnopolitički analitičar o izjavi predsednice Evropske komisije je precizirao: ,,Ove izjave su važne kao generalni politički signal. Već više godina zaredom poruke predstavnika evropskih institucija, tematskih komesara i predsednika Evropske komisije, koji imaju zadatak da zadovolje sve članice i realizuju sintezu raznih opcija u Evropskoj uniji, bili su celo vreme pozitivni. Problem leži u državama, jer djabe govorimo i upučujemo poruke ako ne razgovaramo o odluci unutar Evropske unije. Ovde postoji jedan problem sa dve oštrice, jer svaka država ima pravo na veto. Ovo može da bude dobro za Rumuniju ako bi se postavilo pitanje Šengena, ali loše kada se radi o drugim pitanjima jer se mogu formirati večine protiv nas. ”

U julu Evropski parlament je izglasao rezoluciju o pristupanju Rumunije i Bugarske Šengen zoni do kraja tekuće godine, a Španija koja predsedava Savetom Evropske unije ovaj cilj je postavila medju svoje prioritete. U medjuvremenu posle 17-togodišnje trke ukinut je Mehanizam saradnje i provere rumunskog pravosudja. Odluka potvrdjuje da je u Rumuniji pravna država konsolidovana i jaka, i ovaj argument može poslužiti za ulazak u Šengen, naglasio je premijer Rumunije Marčel Čolaku, podsečajući da su mnoge primedbe ranije upućene na račun nezavisnosti sudstva. Odbijanje Austrije predstavlja proizvoljnu i neopravdanu odluku, dodao je rumunski premijer i ako će Beč nastaviti da zloupotrebljava pravo na veto na sledećem Savetu za pravosudje i unutrašnje poslove, Rumunija će se obratiti Evropskom sudu pravde. Jednu sličnu inicijativa pred Evropskim sudom pravde pokrenuo je rumunski evroparlamentarac Eudjen Tomak, član Partije narodnog pokreta (PMP): ,,Mi smo konstatovali 8. decembra prošle godine da je Savetu za pravosudje i unutrašnje poslove predloženo da se Rumunija, Bugarska i Hrvatska pozovu na integraciju u Šengen zonu jer ispunjavaju kriterijume. Na ovoj sednici bila su dva predloga i donete dve odluke, Rumunija i Bugarska nisu primljene, a Hrvatska primljena. Mi smatramo da je Austrija počinjila pravnu zloupotrebu jer je Beč kazao da se ne slaže sa proširenjem Šengen zone, ali na istoj sednici je glasao za proširenje slobodne zone. Na ovaj način je prekršeno nekoliko članova sporazuma o funkcionisanju Evropske unije, uključujući odredbe Šengena. Evropska komisija, institucija koja odlučuje da li jedna država poštuje ili ne pravila Šengena i ispunjava uslove, tvrdi već punih 12 godina da je Rumunija spremna za ulazak u Šengen. Evropski parlament je usvojio nekoliko rezolucija u vezi sa ovim pitanjem. Medjutim, prvo su Holandija a zatim i Austrija u ministarstvu unutrasnjih poslova prekršile zakon jer ne dozvoljavaju jednoj evropskoj državi da uživa pogodnosti jedinstvenog evropskog tržišta, slobodnog protoka ljudi, roba, usluga i kapitala blokirajući naš legitimni pristup pravima koje uživa više od 450 miliona evropskih državljana.”

Austrijski veto nije uperen protiv Rumunije već protiv jednog neispravnog sistema, tvrde faktori odlučivanja u Beču i dodaju da ,,samo sigurne spoljne granice mogu osigurati našu viziju o Evropi bez unutrašnjih granica”

Prema podacima Digital News Report, najpoznatije studije istraživanja poverenja u digitalne vesti, veliki deo čitalačke publike zaobilazi ili čak izbegava važne vesti poput ruske invazije na Ukrajinu ili ekonomske krize. U skladu sa pomenutom studijom ljudi nisu više zainteresovani za ove teme i biraju informacije sa društvenih mreža jer su im ove najčešče nadohvat ruku. Dovoljno je samo da otvorite telefon i na facebooku, Instagramu ili Tik Toku dobićete informacije iako ove nisu proverene, a izvori nisu izneseni. Univerzitetski profesor dr Raluka Radu sa Falukteta za novinarstvo i komunikacijske nauke Univerziteta u Bukureštu, partner Rojters instituta u realizaciji najobimnije studije na svetu o upotrebi informacija i mišljenja digitalne audijencije, u intervju za Radio Rumunija odnosila se na aspekte ovogodišnjeg izveštaja: ,,Postojao je jedan zaoktet u pandemiji kada su tradicionalni mediji preuzeli ulogu društvenih medija. Problem leži u činjenici da pojedni društveni mediji nisu usmeravali ljude na sajtove ili tradicionalne medije. Tako se dešava sa Tik Tokom i Instagramom. Dve društvene mreže koje koriste mnogi mladi ljudi u svetu i Rumuniji. Od pre nekoliko godina sa iznenadjenjem konstatujemo nagli uspon Tik Toka, jer je ovaj omiljen medju mladima, tako da svake godine mlada populacija dolazi sa njenim običajima i zamenjuje popolaciju koja stari. U pojedinim zemljama Tik Tok ima malu tržisnu kvotu, posebno u zemljama zapadne Evrope, razvijenim državama sa ekonomske tačke i sa stabilnom demokratijom. U drugim državama, posebno u Južnoj Americi ili zemljama Bliskog istoka, Tik Tok je široko raspostranen u odnosu na evropske države koje su u Digital News Reportu”

Studija takodje u prvi plan stavlja i probleme sa kojima se štampa suočava, počev sa nepoverenjem, nezainteresovanošću i dezinformacijama i zaključuje da poverenje u rumunsku štampu i dalje opada. Već drugu godinu zaredom, poverenje je palo na najniži nivo u poslednjih 7 godina. Od 10 ispitanih subjekata 7 zaobilazi novinske vesti. Krize koje se neprestano poklapaju posle pandemije koronavirusa, koji je duže vreme držao ljude zatvorene po kućama, zatim rat u Ukrajini, prekomerno informnisanje i informacioni umor doprineli su smnjenju interesovanja za vesti i klasične izvore informacija, kaže Raluka Radu: ,,Izveštaj dokazuje da su društveni mediji a ne novinari prvenstveni izvor informisanja ljudi. Radi se o običnim ljudi što je veliki problem. Dobijaju se informacije od svakoga, od nepoznatih osoba, od ljudi koji nemaju nikakve veze sa štampom”- upozorava i Antonija Matej, lektor na Fakultetu novinarstva i informationih nauka: ,,Na kraju treba da priznamo da i novinari imaju velike probleme. Da bi bio siguran da je vest korektna potrebno je mnogo više vremena za proveravanje nego pre 10 godina, kada nismo bili pod udarom lažnih vesti. Način rada novinara je promenjen i novinari su izloženi brojnim pritiscima. Ceo rad na dokumentaciji jednog materijala ili reakizaciji jedne jednostavne vesti sada traja mnogo više”

Radiografija svetske štampe, polazeći od rezultata Digital News Report pokazuje da postoji ogromni pritisak na novinare svuda u svetu, dodaje Raluka Radu: ,,Praktično stanje štampe se pogoršava ne samo zbog činjenice da se čitalačka publika okrenula ka društvenim mrežama. I državni pritisak na novinare je sve jači. Ove godine prvi put kolege sa Oksforda odlučili su da na dve stranice izveštaja dodaju i veoma važana pitanja: gde se nalazi dotična država na rang listi novinara bez granica?, gde se nalazi sloboda infornisanja na rang listi?, da li su novinari pretučeni?, da li vam je strah da iznosite sopstvene političke stavove na društvenim mrežama?, da li vam je potrebna državna saglasnost za otavaranje jednog sajta? U pojedinin državama odgovor na ova pitanja bio je potvrdan. Praktično u celom svetu postoji borba izmedju vlasti, koje pokušavaju da steknu što više moči, i sa druge strane demokratije i novinara, koji imaju obavezu da brane demokratiju za dobrobit cele zajednice.

Godinu ipo dana pre parlamentarnih izbora, u Rumuniji dogodila se politička premijera. Liberalni premijer Nikolaje Čuka podneo je ostavku na ovu dužnost u skladu sa dogovorom liberala i socijaldemokrata iz novembra 2021. godine, a njegov koalicioni kolega Marčel Čolaku lider Socijaldemokratske partije (PSD) preuzeo mandat predsednika Vlade. Dogovor dve političke stranke u 12 tačaka predvideo je i konkretne poteze u vezi sa smenom nekoliko ministara i pregovori su na kraju krajeva završeni opipljivim rezultatima na dva pravca: sa jedne strane formirana je vlada sa manje ministarskih portfelja, i sa druge strane Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) napustio je vladajuću koaliciju. Novi premijer navodi da su njegovi prioriteti usmereni na smanjenje inflacije, povećanje kupovne moči stanovništva i veće investicije u narednoj godini. Mandat ove Vlade usmeren je na reforme i ekonomiju, konkretnije kako može privreda da donese veću dodatu vrednost i nova radna mesta da bi rezultate osećali i stanovnici zemlje, izjavio je Marčel Čolaku. Najbolji rezultat jedne efikasne Vlade je pre svega smanjenje stope inflacije i pojeftinjenje osnovnih namirnica. Pored ove inicijative, dodao je premijer Rumunije , imamo i druge ciljeve, podsticanje poljoprivrede , gradjevinarstva i energetike , sektore koji su veoma važni za stanovništvo. Profesor univerziteta Andrej Caranu u intervju za Radio Rumunija o političkoj situaciji u Bukureštu je izhjavio: ,,Rumunija je u odnosu na zemlje srednje i istočne Evrope bila u maloj prednosti kada je reč o ovakvoj kontrukciji. Bila je i ostaje i dalje uspešan model jer je donela ono što odavno nije imala, političku stabilnost ili bar privid političke stabilnosti. I Severna Makedonija gleda sa interesovanjem na rumunski model. Nakon grčkih izbora 26. juna, ako Micotakis neće uspeti da formira prlamentarnu večinu, najverovatnije da će razmišljati o ovom uspešnom modelu, bar za zemlje u okruženju.”

Za Rumuniju 2024. godina je izborna godina sa parlamentarnim, lokalnim, predsednickim i evroparlamentarnim izborima. Mnogi stnovnici Rumunije gledaju na ovu političku scenu jer je situacija u neprestanim promenama kaže Andrej Caranu: ,,Iamao političke stranke koje rastu, mislim pre svega na ekstremističke, druge stagniraju ili su u opadanju. Stranke u silaznom trendu nastoje da pronadju nove poluge kako bi zaustavile ovaj trend. Imaćemo ne toplo već vruće političko leto, jer za manje od jedne godine, 6. juna, počinje velika izborna bitka. Ovi izbori pokazaće strankama gde se nalaze na političkoj tabli. Pojedine partije, bar prema rezultatima sondaža, ne stoje baš najbolje.”

Socijaldemokratska partija (PSD) i Nacionalna liberalna partija (PNL) neće imati mirno leto jer mnoge stvari treba da se urade, kaže Andrej Caranu: ,,Nažalost, naš politički model, zatim pandemija i drugi dogadjaji poklapali su se sa krizom koja je zahvatila Evropsku uniju. Nemačka beleži stopu inflacije od 9% što se nikada nije dogodilo od Drugog svetskog rata, tako da mnoga tržišta zavisna od ove zemlje postaju volatilna. Kada se ovo dogadja, naročito u letnjim periodima, političari imaju obavezu da odmah reaguju, da javnim politikama spreče velike krize. Setimo se samo leta 2010. godine kada smo imali proteste i socijalne tenzije velikih razmera. Vlada Marčela Čolakua neće imati jednostavnu godinu iz mnogih razloga, ekonomskih, izbornih , političkih itd.”

I predsednik Rumunije Klaus Johanis je članovima Vlade kazao da ih očekuje komplikovan period sa mnogim nerešenim problemima. Šef rumunske države izjavio je da je uveren da će mandat Marčela Čolakua biti uspešan kao inaće i mandat prethodnika. Imamo na raspolaganju još pola godine za rešavanje mnogih stvari, a zatim sledi superizborna godina koja nosi sa sobom veliki izazov za društvo. Imaćemo 4 izbora i u ovo vreme zemljom treba odgovormo i uspešno upravljati, upozorio je šef države koji je istovremeno pozitivno ocenio brzu i bez problema napravljenu rokadu u Vladi.

Podcenjujući Ukrajinu i NATO, predsednik Rusije Vladimir Putin pravi veliku grešku jer će Alijansa podržavati Ukrajinu sve ,,dok je ovo potrebno”, izjavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltemberg. Prema rečima vojnog lidera, ako bi Putin pobedio bila bi to velika tragedija za Ukrajinu i istovremeno i velika opasnost za nas, jer bi to za ruskog lidera i druge alternativne lidere, uključujući one u Pekingu, značilo da kada koriste nasilje, dobijaju ono što žele. Ovo bi nas saveznike iz Severnoatlanskog saveza,iz SAD i Evrope činili vulnerabilnijim. ,,Ne znamo kako će se ovaj rat završiti , znamo medjutim da je veoma važno da sprečimo da se istorija ponavlja”, dodao je Jens Stoltemberg. Uporedo sa podrškom Ukrajini, NATO se sprema za korenite promene. Alijansa nije morala da izradi odbrambene planove u poslednjim decenijama jer postsovjetska Rusija nije shvaćena kao životna pretnja, ali sada se NATO sprema za novi veliki korak na narednom samitu. U svojoj analizi Rojters navodi da će lideri Severnoatlanskog saveza u Viljnusu odobriti tajne vojne planove koji će prvi put od Hladnog rata detaljno objasniti kako će Alijansa odgovoriti na ruski napad. Analiza polazi od izjave visokog vojnog zvaničnika Alijanse Roba Bauera, koji kaze da ,, osnovna razlika izmedju upravljanja krizama i kolektiovne odbrane leži u sledećoj situaciji: nećemo mi već protivnik utvrditi redosled dogadjaja. Treba da budemo spremni za sukob koji može da izbije u svakom trenutku”. Djordje Skutaru, generalni direktor Centra za nove strategije (New Strategy Center) objašnjava: ,,Postoje razne hipoteze o evoluciji sukoba u Ukrajini. Jednu od ovih treba uzeti u obzir i nikako ignorisati, jer bi eskalacija mogla da dovede do neposrednog sučeljavanja Severnoatlanskog saveza i Ruske Federacije zbog agresivnog ponašanja ruske strane. Vojnici treba da računaju na ovu varijantu, a političari da slusaju vojnike u vezi sa ovom hipoezom. Na kraju krajeva normalno je da se ovo desi u aktuelnoj situaciji, jer rat se nastavlja, agresivnost Rusije ne jenjava, već se naprotiv rasplansava. Putin i vojnopolitičko rukovodstvo Ruske Federacije ne pokazuju znake da žele mirno rešenje. Stvari se odvijaju u pravcu iscrpljujuceg rata, koji će potrajati i može da utiče na naglu eskalaciju situacije. Ovo zavisi od načina na koji će Rusija delovati i zbog toga treba da budemo spremni.”

Crno more se dokazalo veoma vulnerabilnom zonom, mogao bih da kažem najvulnerabilnijom, dodaje Djordje Skutaru, jer se u ovoj zoni nalaze evropski zaledjeni sukobi, agresivne vojne akcije, počev od Gruzije, aneksije Krima i sada široke invazije na Ukrajinu. Treba da budemo spremni za sve ove varijante. ,,Svet treba da shvati da Severnoatlanski savez ima kapacitet da uzvrati na svaki izazov, NATO smo mi, snaga NATO-a leži u kombinaciji kapaciteta svih članova ovog saveza, dodao je generalni direktor Centra za nove strategije. O odlukama koje će se doneti u Viljnusu i promenama koje su nastale u načinu upravljanja krizama, vojno-politički analitičar Klaudiu Dedjeratu je istakao: ,,Perspektiva je iz teleja promenjena, jer se u odbrambenom planu NATO-a, onko kako je napravljen pre 1989. godine i kako će biti donet i sada, računa se na profil protivničke pretnje. U poslednje tri decenije govorili smo o planovima NATO-a za krizne situacije, o borbi sa distance, intervencijama van delokruga Člana 5. Planiramo operacije u zavisnosti od situacije a ne protivnika. U ovom trenutku glavni protivnik je Ruska Federacija, i NATO je na bazi prošlogodišnjih odluka iz Madrida izradio odbrambeni koncept i koncept odvraćanje protivnika na celom evroatlanskom prostoru. Ovakav odbrambeni plan nismo imali nakon 1989. godine i ne liči na one prethodne iz ovog perioda. Radi se o atlanskoj zoni do istočnog fronta, do Poljske, Rumunije i na severu od Norveške do južnog boka, do Mediterana. Prvi put imaćemo i nacionalne odbrambene planove koje treba uskalditi sa ovim velikim konceptom odvraćanja protivnika i odbrane evropskog strateškog prostora. Ovi planovi su integrisani na nivou Severnoatlanskog saveza i treba da se integrišu u novi model snaga saveza, modela koji se sastoji iz tri kategorije snaga, tri kontingenata od oko 800 000 snaga, sa razlicitim kapacitetima reakcije. NATO treba da ima kapacitet da na bazi ovog koncepta interveniše pod raznim uslovima, situacijama i mogućim evolucijama u evropskoj strateškoj zoni.”

Nije reč samo o kontingentnom planu za Poljsku ili za Tursku i Rumuniju, kaže Klaudiu Dedjeratu. Ruskoj Federaciji treba da bude jasno da NATO imati kapacitet da interveniš u razne zone istim snagama i kapacitetom i da vodi borbu tamo gde je potrebno.

Pandemija, uzročnik ekonomske neizvesnosti i vulnerabilnosti na svetskom planu, izvršila je snažan pritisak na javne finansije i doprinela preispitivanju političkih prioriteta. Situaciju je dodatno pogoršala ruska vojna agresija na Ukrajinu koja je, pored ukrajinske tragedije, uzrokovala je i mnoge eonomske probleme. Inflacija je dostigla neslućene razmere i ugozila ekonomije koje su pokazivale znake oporavka posle pandemije. Srozala se kupovna moč, štrajkovima zaposleni su pokušavali da utiču na političare da im povećaju plate, a politicari da traže rešenja za veći priliv budžetskih sredstava. Novinarka Lidija Mojse, stručnjak za ekonomska pitanja, u intervju za Radio Rumunija analizirala je aktuelnu situaciju sa višestrukim krizama: ,,U prvom redu mi još osećamo pandemijske posledice. Tokom pandemije sve zemlje su se zaduživale da bi opstale i pomogle poslovnom sektoru i ljudima koji su bili primorani da ostanu kod kuće. Ovj novac zemlje su pozajmljivale i time produbile budžetske deficite. Za Rumuniju situacija je u odredjenom smislu bila dobra, jer je naša zamlja lakše izašla iz situacije u kojoj je već imala prekomerni deficit. Odluka centralnih banaka da drže niske kamatne stope takodje je posledica pandemije. Usledile su inflacija i velika poskupljenja. Možda bi trebalo da na drugo mesto stavim rat u Ukrajini, jer odavde dolaze mnogi ekonomski problemi. Rusija je ucenjivala prirodnim gasom, zavrnula je slavinu, poskupela je gas i na kraju isporučila gas kome je ona htela. Ova ruska igra nije uspela u potpunosti jer su Amerikanci požurili sa snabdevanjem evropljana tečnim gasom kao i magrebske zemlje koje su ritmički isporučivale gas Italiji i Francuskoj, ali je istovremeno nastao i veliki pritisak i ogomna inflaciju koju osećamo i mi sada i od koje ćemo se teško otarasiti.”

Druga kriza odnosi se na blokade trasportnih ruta sirovina i komponenata, kaže ekonomska analitičarka, kao i na klimatsku krizu koja obavezuje države i kompanije da menjaju stav prema finansiranju u nezagajujuća i zagadjujuća sredstva. Lidija Mojsa dodaje: ,,Oklevanja ima i u vreme energetske krize. Postavlja se pitanje da li će američke kompanije ponovo ulagati u gas iz skriljaca, jer se radi o ogromnim investicijama koje na kraju krajeva treba amortizovati. Imamo takodje i bankarsku krizu u SAD, koja se na početku pojavila u Evropi, u Svajcarskoj i u Dojče banku. Poslednja kriza pokazala je da uporkos ocenama političara, pre svega evropskih, a ne ekonomista da sve šta se dešava u Americi ostaje u Americi , mislim ovde na pad Leman Brothers, kontaminira sve i to veoma brzom. Nalazimo se u situaciji višestrukih kriza koje vrše snažan pritisank na sve ekonomije sveta.”

Uprkos složenom kontekstu Rumunija je ipak stabilna zemlja koja raspolaže velikim sredstvima iz Nacionalnog plana oporavka i optornosti, kaže Lidija Deka: ,,Rumunija je uspela da se stabilizuje. Naša zemlja sada nije u krizi. I bilo bi dobro da održi ovu ravnotežu. Oko nas su mnoge krize. Navešću primer Poljske koja je prošle godine izašla iz recesije i na kraju godine postigla mali privredni rast. Zatim Madjarske, zemlje sa inflacijom od 20% koja nije uspela da pokrene privredu sa mrtve tačke. U ovom trenutku u Evropi i svetu imamo višestruke krize. Ja sam prebrojala sedam kriza. Posle Prvog svetskog rata Nemačka je prošla kroz veoama tešku situaciju. Suočila se i sa posledicama špankog gripa koji je ostavio efekte na zdravlje stanovništa. Doslo je do hiperinflacije. Imali smo zatim krah banaka, berzanski krah 1929/1930 godine. Pre Drugog svetskog rata imali smo takodje brojne krize koje u evropskim državama i Americi, posebno u evropskim, koje su se nažalost konkretizovale u jačanje diktature, nacionalizma i suverenizma.”

Ovo je na kraju uzokovalo pojavu fašizma, Drugi svetski rat i nasilni dolazak komunista u centralnoj i istoj Evropi, dodala je Lidija Mojse.

Pojava interneta uvela je čovečanstvo u digitalnu eru, a brzi pristup informacijama ostavio snažan pečat na način učenja i razvoja i omogućio pojavu novih poslovnih modela. Pomoću pretraživača ili specijalizovanih veb sajtova informacije su sada na dohvat ruke svim ljudima. Zahvaljujući virtuelnih stranica možemo komunicirati sa osobama na udaljenosti od više hiljada kilometara, a brzim pristupom informacijama da steknemo potrebno znanje i ekspertizu bez vremenske i prostorne ograničenosti. Internet sa sve većim obimom onlajn, komercijalnih i medijskih informacija i dalje se razvija. Nažalost, postoji i druga strana medalje. Istovremeno sa beneficijama interneta suočavamo se i sa bezbednosnim i poverljivim izazovima. Jedna od analiza istorije interneta pokazuje da je internet rezultat proizvodnih napora i interkonekcijje mreže kompljutera koji su nastali istraživanjem i razvojem u SAD i medjunarodnom saradnjom sa istraživačima iz Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske. Desilo se to početkom 1960. godine, da bi se 10 godina kasnije pojavili protokoli o funkcionisanju posredstvom interneta, u kojima se veći broj zasebnih mreža mogao ujediniti u ,,mrežu mreževa”. Istorija beleži i to da su se komercijalni dobavljači internet usluga pojavili krajem 1980. godine i da su istraživanja britanskog informatičara Tima Bernsa Lija 1989-90 u svajcarskom CERN-u doveli do World Wide Web-a, koji je povezao hipetekst dokumente u informatički sistem dostupan svakoj mreži. Od 1990. godine internet je imao revolucionarni efekat na kulturu, trgovinu i tehnologiju, pa čak i na povečanu instant komunikaciju elektronskom poštom, na telefonske pozive voice over Internet Protocol, video čat i World Wid Web sa svojim forumima za razgovore, blogovima, uslugama, društvenim mrežama i onlajn komercijalnim sajtovima. U ovoj situaciji sve veće količine podataka prenose se po sve većim brzinama na mrežama sa optickim vlaknima. O efektima pojave interneta na svakodnevni život novinar Jon Vaču, predsednik Saveta za digitalnu tranformaciju izjavio je za Radio Rumunija: ,,Praktično sve je postalo virtuelno. U bankarstvu uveden je virtuelni novac posredstvo bankarske kartice da bismo danas imali i virtuelnu monetu. U industriji uvedene su ove veze sa robotikom i sada možemo da radimo sa distance. U poljoprivredi imamo brojne aplikacije, ne postoji industrijska oblast na koju Internet nije pozitivno uticao jer je internet ,,mreža mreževa”, najbrža mreža planete koja je premašila i granice planete. Jer internet se koristi i u satelitskim komunikavijama i na granici Mlečnog puta.”

U parilu 1993. godine počeo je da se razvija rumunski internet , podsetio je Jon Vaču. Većina korisnika bila je zadovoljna mejlovima, a univerzitetske i istraživačke zone bile su najaktivnije. Prva internet mreža u školama i na univerzitetima pojavila se 1993. godine, a internet širokog pojasa 2000. godine posredstvom koaksialnog kabla, precizirao je Jon Vaču. Prema podacima 30 godina nakon pojave Interneta u Rumuniji, zemlja se nalazi medju prvih 10 država sveta po brzini surfovanja. Za ovo su zaslužni rumunski stručnjaci koji su dali važan doprinos razvoju komunikacijskih mreža. Kakvu budućnost ima internet u Rumuniju i sa kojim se izazovima i prednostima suočava: ,,Imamo 10 važnih trendova u razvoju interneta: prvo-internet stvari, za koje ceo svet zna, drugim rečima povećanje koneksije i medjukoneksije objekata i inteligentnih uredjaja u mnogim sektorima kao što su recimo zdravstvo, saobraćaj, industrija. Danas sam pročitao vest da je 6G mreža uspela da napravi interkomnekciju nepovezanih objekata posredstvom satelita. Praktično, imaćemo i nepovezane objekte, ne treba biti obavezno povezan na interenet da bi bio priključen, možes biti priključen od 2030. godine i posredstvom 6G. 5G i mreže velikih brzina prema podacima ANCOM-a u dostigle su u Rumuniju nivo od 3% i ovde imamo još dosta posla. Edge komputing, tema o kojoj se malo govori u Rumuniji, odnosno o razvoju distributivne obračunske infrastrukture koja omogućava preradu podataka i donošenje odluka bliže korisnicima. Mnogo je lakše i jeftinije ako imate podatke pri ruci. U četvrtom redu, vestačka inteligencija o kojoj ceo svet govori je mnogo starija pojava nego što se nama čini. U petom redu je virtuelna i augmentovana ili proširena realnost. U šestom redu imamo upotrebu tehnologije u cilju pružanja interaktivnog i imersivnog iskustva u raznim medijima poput geminga, turizma i obrazovanja.”

Jon Vaču je dodao ovde kriptomonete, kloud kompjuting i kloud usluge sajber bezbednost i zaštitu podataka, kvantni kompjuting kao i propise za ovu oblast i digitalnu politiku.

Izveštaj Nacionalne agencije za borbu protiv droga o situaciji opojnih droga u Rumuniji može poslužiti kao orijentir stručnjacima za drogu, faktorima odlučivanja i svakoj zainteresovanoj osobi za trendove u ovoj oblasti. Najnoviji dokument ove vrste, objavljen javnosti početkom godine, analizira podatke iz 2021. godine i u poglavlju o glavnim vrstama droge zaključuje se da je 10,7% ispitanika od 25 do 64 godine starosti bar jenom probalo jednu vrstu droge. Od ovog procenta 6% osoba drogiralo se i u poslednjoj godini. Najveći procenat korisnika droge je medju mladom populacijom od 15 do 35 godina. Podaci pokazuju da je, posle psihoaaktivnih supstanci, kanabis najširenija nezakonita droga medju mladima školskog uzrasta. Kanabis uz kokain je u porastu na nelegalnom tržištu droga. U 2021. godini zaplenjene količine dostigle su najviši nivo, dok je kanabis bio na drugom mestu. Treba naglasiti da je skoro 75% ukupno zaplenjenih količina opojnih droga namenjeno nelegalnom tržištu Rumunije, a to prema oceni stručnjaka pokazuje da postoji odredjena dinamika na nacionalnom novou. Dobra vest mogla bi da bude konstantno smanjenje rekreacione potrošnje droge za 12%. Pored statistika i brojki, stručnjaci upozoravaju na opasnost od izlaganja uživalaca droga opasnostima i predlažu rešenja za sprećavanje zavisnosti. Stručnjak za suzbijanje droga, sociolog Katalin Cone za Radio Rumunija o opojnim drogama i akcijama za suzbijanje i prevenciju rekao je: ,,Ne treba deci gledati pravo u oči. Moramo da budemo pažlljivi skim se deca druže, mi treba roditeljima da damo jasna objašnjenja, da im nabavimo potrebne informacije, jer su oni živeli u različitom društvu.Treba da pronadjemo alternative, naglašavam alternative. Kada nešto zabranjujemo, treba da imamo i alternativu. One alternative kao sto su sport i druge aktivnosti sa dodatnom dozom dopamina da se deca ne bi okrenula drogama. Treba da budemo uz njih, treba da udjemo u njihov svet, mi, profesori, prosveni radnici kao i roditelji. Jer su izazovi na svakom koraku. Imamo negativne influensere, internet bombarduje našu decu raznim savetima i podstiče na probanje droge. Potrebno je da budemo organizovani i efikasni. Potrebno je da vidimo šta se dešava na Zapadu, u zemljama koje imaju bogato iskustvo u ovoj oblati, jer situacija može da se pogorša. Mi smo pol muzičkih festivala, stavili smo zemlju na mapi turizma za provod. Sa finansijske i ekonomske tačke ovo je dobro, ali ovi festivali nose sa sobom i razne poroke, incidente, probleme i drogu”

Zvanično Rumunija se nalazi na začelju liste zemalja po potrošnji opojnih droga. Stručnjaci medjutim kažu da mnogi uživaoci droge nisu obuhvaćeni zvaničnim statistikama. Kuda može da vodi uživanje droga? Odgovor smo dobili od doktora Radua Cinkua, toksikologa i stručnjaka za intenzivnu terapiju: ,,Govorimo o akutnim trovanjima koje mogu da ugroze život. O komplikacijama koje mogu da ugroze život kao što je recimo toksička encefalopatija, odnosno komatozno stanje koje nalaže intubaciju i mehaničku ventilaciju. Govorimo o kardiotoksičnosti, odnosno o toksičnosti na nivou srca koja može da izazove srčani udar. Zatim i o bubrežnoj toksičnosti koja može da dovede do dijalize. Ponovljeno uzimanje droge može nažalost da dovede i do pojave tolerantnosti. A to znači da treba da povećamo dozu kako bismmo postigli isti efekat, a posle tolarencije pojavljuje se sindrom zavisnosti. Odnosno stalna potreba za ovom supstancom koja deluje na nivou organizma, jer bez nje dolazi se apstinentskog sindrom. A ovaj sindrom može izazvati nasilje i krivična dela. Pacijentu kome je potrebna ova supstanca pokušace sve samo da je nabavi.”

Drogiranje i neovlašcena prodaja droge su inkriminisane akcije u Rumuniji, a nedavno su i kazne za ova dela pooštrene. Istovremeno svi projekti i intervencije Nacionalne agencije za borbu protiv droge usmereni su na jačanje nacionalnog integrisanog sistema sprečavanja i pomoći. U 2021. godini stručnjaci za borbu protiv droge preduzeli su 20 000 akcija za sprećavanje uživanja droga u školskom i porodničnom krugu kao i akcije infor,isanja, vaspitanja i upoznavanja više od 700 000 osobao sa opasnostima od konzumiranja psihoaktivnih supstanci.

Suočena sa sve većim brojem sajber napada, Evropska unija namerava da investira više od jedne miliarde evra u projekat spostvene zaštite. ,,Naša ambicija je da stvorimo evropski sajber štit koji će nam dozvoliti bolju identifikaciju napada iz gornjeg toka”, kaže evropski komesar za unutrašnje tržište Tjeri Breton, sa napomenom da sada mogu da prodju i 190 dana od početka širenja malvera i napada. ,,Ovo je metafora koju koristi gospodin Breton, metafora jednog sajber napada sa posledicama koje se mogu izbegavati ili smanjiti broj korisnika ili organizacija ”, objasnio je za Radio Rumunija Mihaj Rotariu, šef Direkcije za komunikaciju Nacionalnog direktorata sajber bezbednosti: ,,Ako jedna reka predstavlja sajber napad, a mi u gornjem toku reke filtriramo vodu od zagadjenih materija, izbegavaćemo proširenje ove štetne materije koja može pogoditi veliki broj stanovnika u donjem toku. Nije nikakva tajna da često u oblast sajber bezbednosti da bi stvari bile jasnije potrebno je da ih uporedjujemo sa realnim životom. Govorio je i o investiciji vrednoj miliardu evra u izgradnji jednog centra za operacije sajber bezbednosti , Security Operation Center, operacije na celoj teritoriji Unije sposobne da detektuje zlonamerna ponašanja za samo nekoliko sati. U ovoj investiciji Evropska unija učestvuje sa dve trećine. Ovi centri delovaće kao bezbednosni štit za mreže Evropske unije. Po oceni komesara, ovi centri bi bili gotovi već na početku 2024. godije.”

Ovi operacioni centri u celoj Evropskoj uniji, okulpjeni pod multinacionalnim platformama, koristiće najmoderniju thnologiju, veštačku inteligenciju i analizu podataka za detekciju i razmenu upozorenja sa transnacionalnim vlastima, što će omogučiti neodložan i efikasan odgovor na velike opasnosti. Pored pomenutog štita Evropska unija predlaže i uvodjenje mehanizma za hitne situacije u oblast sajber bezbednosti. ,,Posle agresije na Ukrajinu, broj sajber napada u Evropi je povečan prošle godine za 140%. Un ovom kontekstu koordinisanje naših snaga na evropskom nivou potrebnije je nego ikada ranije jer će se pretnje proširiti”, upozorio je komesar na Medjunarodnom forumu o sajber bezbednosti u Lilu. O vulnerabilnosti Unije na sajber napade, Mihaj Rotariu je kazao: ,,Sajber bezbednost, u kontekstu ubrzanog razvoja tehnologije, dobija sve više na značaju ne samo za IT i C već i za političke faktore odlučivanja. Već više godina govori se o evropskom digitalnom tržištu, sigurnom tržištu u koje korisnik ima vliko poverenje. Nažalost, obim i složenost sajber napada ponekad podižu zid nepoverenja. Mogu u podsvesti stvoriti odredjenu rezervu korisnika prema upotrebi digitalnih instrumenata, jer postoji i neprestana popularizacija slučajeva kada ogromne baze podataka stižu slobodno na onlajn. Ili čak na forumima za hekere koji medjusobno razmenjuju informacije za lansiranje napada. Ove vesti u potrazi za selzacijama uz nedovoljno digitalno obrazovanje mogu lako da stvore nepoverenje stanovnika Evropske unije u digitalne instrumente koje nam po pravilu pojednostavljuju život skraćuju izgubljeno vreme.”

,,Sajber bezbednost je naša zajednička odgovornost”- evropski je moto kada je reć o sajber bezbednosti, kaže Mihaj Rotariu, a u upravljanju sajber krizama od vitalnog značaja je brzina i efikasna razmena informacija: ,,Potrebno je da reagujemo munjevito posle sve većeg broja napada nakon ruske agresije na Ukrajinu i složenosti napada. Ne treba zaboraviti da u poslednjim mesecima mnogi napadi koriste veštašku inteligenciju. Napadači koriste najmoderniju tehnologiju za napade da bi bili sve uverljiviji za potencijalne žrtve, a neupućeni korisnici sve teže razlikuju jednu legitimnu inicijativu na onlajnu od jedne klopke. Sličan evropskoj civilnoj zaštiti u slučaju prirodnih nepogoda, na evropskom nivou treba usvojiti logiku medjusobne pomoći. Svi treba da investiraju u sajber odbranu i otpornost i istovremeno da pruže pomoć zemljama članicama u slučaju potrebe.”

Rumunija nastoji da postane regionalni lider sajber bezbednosti i već igra važnu ulogu i zbog same činjenice da je domačin Europskog centra za sajber kompetentnost. Cilj centra je da poboljša kapacite i konkurentnost Evrope u oblast sajber bezbednosti u saradnj sa mrežom nacionalnih cenatara za koordinaciju. Istovremeno, podseća Mihaj Rotariu, stručnjaci Rumunije su menju najtelentovanijim i najtraženijim na medjunarodnom planu.

Budućnost Republike Moldavije nije nimalo ružičasta ako se rat u Ukrajini ne završi kako bi mnogi želeli, pa čak i ako ruske snage neće ući u Republiku Moldaviju. U ovakvoj situaciji sve nade Rumuna sa leve obale reke Prut biće raspršene, a kada nade više ne postoje u evrpski projekat, posledice su ravne ruskoj okupaciji.”- izjavio je u intervju za Radio Rumunija Dan Dungaču, direktor Institita za političke nauke i medjunarodne odnose Rumunske akademije. Ulog je bezbednost, naglasio je Dungaču, i dodao da bez bezbednosti Republika Moldavija ne može da se integriše u Evropsku uniju, jer Brisel neće prihvatiti novi kiparski slučaj: ,,Kada se Moldaviji sve uzima, najkraći put za integraciju Republike Moldavije ostaje Rumunija. U dramatičnoj situaciji Rumunija je ipak ovde i spremna je na preuzimanje partnerske pa čak i tragične uloge u odnosima sa Republikom Moldavijom. Na kraju krajeva, ovo je najkraći put za evropske inicijative Moldavije. Moldavija se nalazi u neizvesnoj situaciji zbog nejasne situacije u Ukrajini.Nadajmo se da će rat, bez obzira na ishod, ostaviti dubok jaz izmedju Republike Moldavije i ratni prostor. Jer onako kako je sugerisala i predsednica Moldavije Maja Sandu, ako će ruske snage doci bliže Odesi i Crmnom moru, Republiku Moldaviju nema ko da brani, a to je za ovu državu veliki bezbednosni problem .”

Jer, dodaje Dan Dungaču, politički u ovom trenutku u Republici Moldaviji proistočnim snagama vetar duva u jedra. Rusija ne odustaje od preuzimanja vlasti u Republici Moldaviji i deluje raznim sredstvima da bi u Kišinjevu na vlast došla pošlusna vlada, izjavila je predsednica Moldavije u intervju za Glas Basarabije. Prema oceni prozapadno orijentisane predsednice Moldavije, samo herojstvo ukrajinske vojske drži front daleko od moldavsko-ukrajinske granice, ali Kišinjev se suovčava i sa elementima hibridnog rata. Ovo mišljenje deli i i Anatol Šalaru, politički analitičar i bivši član Vlade Moldavije: ,,Republika Moldavija je meta ruskog hibrodnog rata i pokušaja destabilizacije i rušenja Vlade. Svake nedelje partija Šor i njeni sledbenici u Kišinjevu organizuju proteste koji nisu ekonomske već političke prirode. Ovi protesti su finansirani. Niko ne izlazi na ulicu bez novca, svi primaju od 20 do nekoliko hiljada evra, u zavisnosti od zadataka. Nažalost, pre nekoliko meseci vlasti Republike Moldavije nisu želele da priznaju da postoje ovakve provokacije, da je vlast meta hibrdnog rata i da smo mi, posredno ili neposredno, izloženi ruskom nadzoru.”

Spoljni pritisci mogu destabilizovati u velikom meri unutrašnju situaciju Moldavije, kaže Anatol Šalaru, jer su državne institucije slabe i nisu spremne da se uhvate u koštac sa izazovima. Što se tiče rata u Ukrajini, uticaj je ogroman i samo pobeda Ukrajine u ovom ratu može garantovati bezbednost Republike Moldavije, finalizaciju pristupnih pregovora Kišinjeva sa Evropskom unijom i rešavanje pitanja separatizma: ,,Jer pobedom Ukrajine u ovom ratu, ruska vojska, koja se nalazi nelegalno u Pridnjestrovlju, može mirno da se vrati kući, jer niko neće više dozvoliti da Pridnjestrovlje bude isturena ruka Moskve. I separatisti, ohrabreni iz Moskve, zatim proruske političke stranke i Peta kolona, koju Moskva finansira, neće imati nikakvu podršku. A pridnjestrovskom separatizmu, koji se bazira na ruskoj vojsci, na besplatanom ruskom gasu i ekonomskoj podršci Moskve, uskratiće se ova pomoć jer gasovod prolazi kroz Ukrajinu. I separatiuzam gagauza, koji Moskva ohrabruje i delimično i Madjarska nestaće bez ove podrške, tako da će nestati i mnogi od ovih problema.”

Republika Moldavija prolazi kroz veoma težak period i oduvek je računala na podršku Rumunije, bez čije pomoći ne bi mogla da se izvuče iz kriza, dodao je Anatol Šalaru. ,,Pored toga Rumunija je advokat Republike Moldavije u Evropskoj uniji i na Zapadu. Na svakom zasedanju u Brislelu Rumunija je postavljala pitanje pružanja evropske pomoči ovoj maloj zemlji, slaboj karici ove geopolitičke zone. Bez ove pomoći Rumunije i Evropske unije, ne bismo izdržali ni na jednom planu” , smatra politički analitičar.

Dobrudjanska pita je pekarsko-mlinarski proizvod od punjenih kora slanim sirom,pomešanom sa svežim sirom, jajima i jogurtom. Tanke kore se prave razvlačenjem testa, a posle punjenja sirom savijaju se i stave pod spiralnom formom u okrugle tepsije. Pita je mekana zbog kompozicije jaja i jogurta, za razliku od ostalih vrsta pita. Ova vrsta pite pravi se isključivo od domaćih svežih kora. Dobrudjanska pita je proizvod poznat u jugoistočnim delovima zemlje, ali i drugim predelima Rumunije, i ova je nedavno dobila priznanje i zaštitu geografskog porekla na evrpskom nivou. Inicijativa je pokrenuta 2017. godine kada je osnovana i Asocijacija Tradicional Moezis u cilju promovisanja rumunskih tradicionalnih proizvoda i proizvodjača, kao i gradjenja identiteta rumunskih proizvoda na domaćem i inostranom tržištu. Dobrudjanska pita dopunjuje kratak spisak priznatih rumunskih proizvoda od strane evropskih sistema kvaliteta. Prvi priznati proizvod bio je Džem od sljiva Topoloveni, usledili su Sibinjska salama, Dimljena kobasica Novak, Dunavska haringa, Kobasica iz Pleškoja, Sibinjski slani sir, Savenski kačkavalj, Salata od ikre od štuke poreklom iz Tulče i Tradicionalna salata od ikre od šarana kao i Slani sir Ibenešti. Na jugoistoku Rumunije Dobrudjanskia pita-proizvod sa viševekovnom tradicijom-nezaobilazni je proizvod na novogodišnjem stolu i na pragu Velikog posta, kaže Paula Vlas, liderka Asocijacije Tradicional Moezis. Po ovom viševekovnom receptu, mlade u Dobrudji pripremaju pitu dan nakon venčnaja da bi pokazale svatovima da znaju da razvlaće testo. Detalje za priznanje i zaštitu geografskog porekla nalaze se u Pravilniku Evropske unije 1151 iz 2012. godine i Uredbi iz 2015. godine, koje predvidjaju procedure i tehnička pitanja o kojima je za Radio Rumunija govorio Štefan Padure, predsednik Asocijacije za promovsanje rumunskih proizvoda: ,,Pravilnik i šeme kvaliteta predstavljau način na koji zemlje članice mogu registrovati proizvode u okviru zajedničke agrarne politike. Drugačije ne možemo podržati prodaju proizvoda ili promovisanje proizvoda na jedinstvenom evropskom tržištu. Pokušaću da objasnim. Postoje 5 pravila za zaštitu proizvodaa 1151 sa geografskim poreklom, za originalni naziv, garantovani specijalitet i planinski proizvod, a zatim dolaze pravila za organske, bio ili ekološke proizvode, nazivi su identični u zavinosti od zemlje, ovde se svrstavaju vina, alkoholna i aromatizovana pića. Ova pravila se primenjuju unitarno na nivou svih zemalja članica. Postoji jedna tačka B koja se odnosi na nacionalni kvalitet. Nažalost, u ovu kategoriju mi imamo samo dva proizvoda-tradicionalni i priznati kvalitet. Kada se prijavljuju Evropskoj komisiji i kada poštuju stroge odredbe Pravila 1305 imaju iste efekte kao i evropska pravila, tako da je jedan proizvod koji poštuje evropsko pravilo ekivalentan sa proizvidom sa nacionalom šemom. Sve zemlje pokušavaju da pronadju što veci broj šema kvaliteta, da registruju nacionalne proizvode jer su ovim zemljama za podršku farmera i poljoprivrednih proizvodjača, potrebne ove padobran-šeme.”

Na nivou Evropske unije do sada je registrovano 1600 proizvoda sa oznakom geografskog porekla ili zastićenim poreklom. Italija ima 317, Francuska 260, Španija 204, Nemačka, Portugalija i Grčka preko 100. A Kina, zemlja koja nije članica Evropske unije, ima 99. Štefan Padure o šemama kvaliteta kaže: ,,Ove šeme kvaliteta sa geografskim indikacijama su restriktivnije kada je reć o Oznaci zastičenog porekla jer je potrebno uzeti sirovinu i obavljati sve aktivnosti u ograničenoj zoni. Kada je reč o geografskoj indikaciji mozete sirovinu nabavljati i van odredjene zone. Mi se nalazimo u evropskoj zoni gde se gubi nacionalni karakter. Evropa je shvatila da se ovaj regionalni karakter može očuvati i baš ovo se i dešava zahvaljujući šemama evropskog i nacionalnog kvaliteta”

Pored prehrambenih proizvoda, Rumunija u Registar geografskih indikacija Evropske unije ima i alkoholna pića, a u Ministarstvu poljoprivrede u Bukurestu radi se na registraciji u sistem evropskog kvaliteta proizvoda ,,Pelin” iz kategorije aromatizovanih pića.

Godinu dana nakon početka takozvanje ruske specijalne oparecije, predsednik Rusije tvrdi da je ulog vojne kampanje u Ukrajini postojanje Rusije kao države. Obračajući se radnicima jednog zavoda koji proizvodi helikoptere za rusku vojsku, Vladimir Putin je ponovio argumente prema kojima je cilj Zapada raspad Rusije. Za nas ovo nije geopolitička misija, več puko preživljavanje i stvaranje uslova za razvoj zemlje i naše dece, kazao je lider u Krelmju, optužujuci Zapad da koristi Ukrajinu kao instrument za vodjenje rata protiv Rusije. O Ukrajini Vladimir Putin je rekao da je Moskva više decenija pokušavala da održi dobre odnose sa ovom državom, ali da se sve promenilo 2014. godine istoveremno sa ,,državnim udarom na koji je Zapad podstrekivao”. Nije prvi i možda ni poslednji put kada je retorila ruskog lidera istrgnuta iz paralelne realnosti. Vladimir Putim stavlja sebe u položaj tužitelja, iako je bio autor osudjenih akcija na zapadu. ,,Specifičnost XXI veka je prelazak sa bipolarne stabilnosti ne na stabilnu zonu već, posle jedne generacije, na nestabilnost, tulburencije, rekonfiguracije globalne bezbednosti i medjunarodnih odnosa, ocenio je u intervju za Radio Rumunija univerzitetski profesor Julijan Kifu, autor Tetralogije ,,Rekonfiguracija bezbednosti i medjunarodnih odnosa u XXI veku” u kojoj analizira situaciju nastalu nakon ruske agresije na Ukrajinu. Dobar poznavalac prilika na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, profesor Kifu je analizirao evolucije, trendove i tranzicije na sadašnju turbulentnu situaciju: ,,Ono što Gorbačov nije mogao da predvidi je da će ostavljeni prostor raznim nacijama, koje su ranije bile u ,,zatvoru naroda”, kako se zvao Sovjetski Savez, biti prilika za afirmisanje nacionalnog identiteta i za izbor sosptevnog nezavisnog puta. Raspad Sovjetskog Saveza je bio normalan. Pokušaj komunističkog režima da preživi propao je istovremeno sa padom sovjetske države, jer onako kako je nama poznato sovjetska država je bila veštačka tvorevina, država sastavlejna od delova, kontrolisana isključivo silom i represivnim merama i fantastičnim jedinstvom jedne totalitarne ideologije. Tačno ovo se i sada dešava, mutatis miutandis ili će se dešavati u bliskoj budućnosti. Postavlja se klasično pitanje: Šta će se desiti sa Putinom, kako će izgledati postputinska epoha, da li će Putin preživeti i da li će njegov režim preživeti nakon poraza u Ukrajini? Ovde imamo bogatu literaturu, knjiga inisistira na ovoj situaciji pod prismom sopstvenih procena, koje idu u istom prevcu: sigurno je da Putin ne može da preživi, ali o ovom pitanju se može govoriti jer već postoje podaci obavestajnih službi da se traži naslednik za Putina. Jasno je da ne posle nekakve pobune i javnog pritiska, vec iz unutrašnjosti režima. Putinizam pokušava da preživi smenjujući Putina, kako se ranije desilo i sa Hruščovom i njegovim naslednikom iz istog kruga. ”

U Putinovom slučaju, dodaje Julijan Kifu, eventualnno ,,penzionisanje” i potiskivanje iz prvog plana doneće nekog iz svog užeg kruga, osobu koja će pokusavati da spasi putinizam kao režim. Pofesor Kifu odnosio se i na položaj ruskih vojnika opremljenih oružijem iz 80 godina koji su poslati u prve redove da se bore i ginu kao topovsko meso i koji nisu znali šta traže u Ukrajini. Desilo je i ranije u istoriji, a sada, kaže Julijan Kifu, Ukrajinci nemaju toliko municije koliko je rukih vojnika poslato u borbi da ginu džabe. Istovremeno, ako bacimo pogled na drugu realnost, dodaje Julijan Kifu, Putin, godinu dana posle izbijanja takozvanje vojne oparecije, nema narativ koji bi uverio sopstvenu publiku, a kamoli medjunarodnu zajednicu, šta zapravo traži u Ukrajini. U ovoj geopolitičkoj situaciji ne treba podceniti ni ciljeve Kine: ,,Najveći problem Putina je taj da se svet korenito promenio, da je vlast u apsolutnom smislu proredjena i da smo od dve supersile došli na dve sile i mnoge regionalne sile i da nijedna od ove dve velike sile nije Rusija, Već su SAD i Kina. I kada se nalazi u ovoj sistuaciji i kada postoji ova ambicija Putina i ruskog naroda, koji je oduvek hranjen apsolutnom superiornošću i uticajnom zonom kojom treba da dominira, postoji jedan problem. Ši Žimping ima drugu težinu, Kina je u naglom porastu, ima težnje globalne prirode, želi da utiče na svet. Putin je za Žinpinga partner junior koji mu kvari mnoge poslove. Kada je Kina predložila jedno rešenje, iako se ne može reći da je ovo baš rešenje jer se više radi o nekim principima za rešavanje situacije u Ukrajini, imao je dve pokruke-nemojte slučajno da upotrebite atomsko oružije i prekinite rat što brže.”

Zasto? Jer, posredno ovaj rat košta i Kinu, kaže Julijan Kifu i dodaje. Postoje dva različita procesa. Putin treba da napravi veliku galamu da bi bio pozvan za stolom za kojim se razgovara o globalnom vladanju, dok Ši Žimping bazira svoju snagu na privredi. Njemu je potrabna stabilnost, mir da bi neprimetno povećao snagu. Ako će Putin stvarati turbulencije, imaće veliki problem. Potrebe Putina i Žimpinga i Kine i Rusije se u mnogome razlikuju.

U istoriji rumunskih diplomatskih odnosa 1838. godina bila je prva godina diplomatskih veza sa Belgijom, zemljom koja je u gradu Galaci, na istoku Rumunije, otvorila svoj prvi konzulat. Četiri godine kasnije konzularno predstavništvo preseljeno je u Bukurešt, 1870. godine je pretvoreno u diplomatsku agenciju, a 1880., posle priznanja nezavisnosti Rumunije, u Briselu je otvoreno prvo rumunsko diplomatsko predstavništvo na nivou legacije. 1963. godine odnosi su podignuti na nivo ambasade posle petogodišnjeg prekida, od 1941. do 1946. godine. Zajednička politička deklaracija Rumunije i Kraljevine Belgije potpisana je kasnije, 1994 godine, a naknadno i Sporazum o saradnji rumunske i francuske vlade, sporazum koji se prioritetno odnosi na obnovljivu energiju, poljoprivredu, saobraćaj, javne radove, zdravstvo, zaštitu i socijalnu pomoć, nauku, tehnologiju inovacije, zapošljavnje radne snage i društvenu integraciju. Sličan sporazum odnosi se i na saradnju Vlade Rumunije sa Vladom Valonije i Vladom francuske zajednice u Belgiji. Uspešan političko-diplomatski dijalog, tesna saradnja na trgovinskom i ekonomskom planu i saradnja na evropskom i medjunarodnom planu glavne su odlike rumunsko-belgijskih odnosa. Prema statističkim podacima u poslednjoj deceniji obim trgovinske razmene je u konstantnom porastu kao i broj belgijskih kompanija koje investiraju u Rumuniji. O pojedinim aspektima rumunsko-belgijskih odnosa Elio di Rupo, bivši premijer Belgije sada ministar predsednik u Vladi Valonije ,koji je u februaru posetio Rumuniju, članicu Svetske frankofonske organmizacije, u intervju za Radio Rumunija internacional je izmedju ostalog rekao: ,,Nalazim se ovde u prestonici Rumunije iz više razloga. U prvom redu zbog odnosa sa Rumunima koji žive u Belgiji. Prema podacima Ambasade Rumunije skoro 200 000 Rumuna živi u Belgiji, skoro polovina u Briselu. Drugi razlog je strateški položaj Rumunije prema Ukrajini i Republici Moldaviji u ovom zastrašujucem ratu koji Rusija vodi. Na ekonomskom planu Rumunija beleži privredni rast od 5% i skoro je energetski nazavisna, ima strategiju o energetskoj autonomiji, a to je veoma atraktivno za kompanije. U Rumuniji već posluje 330 kompanija i 700 kompanija iz Valonije je zaiteresovno za sve što se dešava u Rumuniji.”

Rumuni u Belgiji su druga najbrojnija zajednica stranaca, i njihov privredni doprinos je veoma važan. Reč je uglavnom o radnicima u svim privrednim granama, od gradjevinarstva pa sve do zdravstva. Zajednica je veoma uspešno integrisana, kaže belgijski zvaničnik, i podseća da u Rumuniji posluju mnoge belgijske kompanije. Ali, dodaje Elio di Rupo, odnosi mogu da budu još interesantniji ,,potrebno je da stvorimo ekonomsku vrednost trgovinskom i proizvodnom razmenom” Belgijski zvaničnik je podsetio da je Rumunija članica Evropske unije od 2007. godine ali nije i članica Šengen zone: ,,Zasto je to tako? Jer je potrebna jednoglasna odluka. A do sada je Holandija imala rezerve. Sećam se da je pre 10 godina u Evropskom savetu Holandija naglasila da Rumunija ima blage zakone prema strancima. Predsednik Rumunije je tada uzvratio da je Roterdam platforma za uvoz droge za celu Evropu. Sada je Holandija promenila mišljenje. Ali ne i Austrija. Izgleda da je veliki problem Evropske unije to što se nije prilikom otvaranja prema zemljama istočne Evrope ukinuo princit jednoglasnosti. Posledice su sada vidljive naročito kada je reč o ulasku Rumunije u Šengen. Dovoljo je da se jedna zemlja ne slaže, da bi se ceo proces blokirao. Ali mi treba da napredujemo.”

U vreme kada rat Rusije protiv Ukrajine ostavlja snažan pečat na Evropu Elio di Rupo je o ovom problemu, koji je već više od jedne godine u centru paznje medija, podsetio da je Belgija reagovala kao i ostale zemlje i smatrala na početku sukoba da se se pronaći diplomatsko rešenje. Nažalost danas, godinu dana kasnije, postoji jedino rešenje-odbrana od Rusije, naglasio je belgijski zvaničnik: ,,Ako će Rusija pobediti u Ukrajini, demokratije i sloboda biće na velikim mukama. Jer ne znamo kada će se Putin zaustaviti. Evolucija situacije u Ukrajini biće duga i komplikovana. Ne možemo podceniti otpor i vojni kapacitet Rusije. Nećemo pronaći uskoro rešenje. Kina interveniše, ali napredovanje ruskih snaga u Ukrajini ne uliva nadu u primirije ili hitne pregovore. Nemamo drugi izbor i u sadašnjoj situaciji treba da naoružamo Ukrajinu. Ovo i rade članice Severnoatlanskog saveza i evropske države, bez njih Ukrajina ne može izdržati. Niko ne može da predvidi ishod ovog sukoba.”

Moramo da pomognemo Ukrajini čime raspolažemo. Borbe se vode ne samo na teritoriji Ukrajine, tamo se vode fizičke borbe, dodaje Elio di Rupo, ali i u zapadnim zemljama Evropske unije postoje i ljudski, politički, društveni i ekonomski problemi.

Polna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društveno-političkog života. Ravnopravnost postoji i kada se razni interesi i potrebe muškaraca i žena ravnopravno tretiraju. Brisel definiše polnu ravnopravnost osnovnom vrednošću, fundamentalnim pravom, sustinskom komponentom ekonomskog rasta i fundamentalnim principom Evropskog stuba društvenih prava. Ali uprkos postignutim progresima, nejednakost izmedju žena i muškaraca na tržištu rada, prilikom zapošljavanja, u kvalitetu života, kao i na radnom mestu postoji i sada u prvim decenijama XXI veka. Prema zajedničkoj deklaraciji više od 20 ambasada u Bukureštu i Predstavništva Evropske komisije u Rumuniji, od suštinskog značaja za realizaciju polne ravnopravnosti je puno, ravnopravno, efikasno i značajno učešće žena u svim sferama privatnojg i javnog života, uključujući političku zastupljenost i na nivou odlučivanja. Potpisnici ističu da žene i devojke imaju pravo na život bez nasilja i diskriminacije. ,,Postignuti rezultati u polnoj ravnopravnosti su i dalje na niskom nivou i neujednačeni u Evropskoj uniji, uprkos vidljivim signalima promene. U okviru Evropske komisije, radimo na podizanju jedne Evrope u kojoj će devojke i žene napredovati i upravljati ravnopravno sa muškarcima, bez ikakvih prepreka, izjavila je u Bukureštu evropska komesarka za ravnopravnost, Helena Dali, odnoseći se se na finansijsku i ekonomsku nezavisnost žena i na instrumente za ravotežu izmedju privatnog i profesionalnog života. U Rumuniji 46% žena , u odnosu na 25% muškaraca brine o deci, starijim osobama ili članovima porodice sa dizabilitetima. Ni kada je reč o polnoj zastupljenosti u politici situacija nije uravnotežena, žene nisu zastupljene koliko bi trebalo u nacionalnim parlamentima i vladama, što je slučaj i u Rumuniji, naglasila je evropska komesaraka. Drugi diskriminatorni aspekt odnosi se na lične dohotke jer su žene slabije plaćene od muškaraca. Polna ravnopravnost je bila tema o kojoj je univerzitetska profesorka dr. Andreea Paul govorila u intervju za Radio Rumunija. Žene žele ista prava, žele da budu uspešne u političkom, društvenom, administrativnom, vaspitnom, ekonomskom sistemu i mislim da Rumunija može postati mnogo snažnija nacija ako ćemo dati ovaj ravnopravni položaj ženama i muškaracima u procesima odlučivanja, naglasila je Andreea Paul. O ravnopravnom tretmanu, odgovornosti, finansijskom nagradjivanju i ravnopravnim šansama Andreea Paul kaže: ,, Kada je reč o razlikama u ličnim dohocima, Rumunija je negde na čelu Evropske unije sa najmanjim razlikama i ova vest je dobra. Jer smo na početku imali obrazovni sistem koji je favorizovao visoko obrazovanje i sticanje kompetencija. A to je veoma pozitivno. Ono što nismo mogli da realizujemo je kapitalizacija stečene kompetencije u univerzitetskom i postuniverzitetskom sistemu koja nije pretočena i u političko odlučivanje. U okviru privatnog odlučivanja situacija je mnogo bolja, ali ne toliko dobra u rukovodećim strukturama velikih kompanija. Postoji jedna odluka rumunske vlade o minimalnoj kvoti od 30% za upravne odbore kompanija koje se listiraju na berzi. Drugim rečima ne treba da imamo manje od 30% žena ili muškaraca na ovim rukovodećim mestima. Ali u realnoj ekonomiji situacija je razlićita. Daleko smo mi od ovog procenta zastupljenosti.”

Mi zaostajemo dve decenije za Evropom koja je uspela da postigne nejviše standarde kvaliteta života, a jedan od elementata kojim je uspela ovo da postigne je polna ravnopravnost, dodaje Andreea Paul. Mi govorimo o kvotama zastupljenosti od 30%, cilj koji je u razvijenim državama ostvaren pre 20-30 godina: ,,Potrebno je da nadoknadimo ovu razliku u mentalitetu. Ove eksponencijalne promene, digitalno doba, sve jači glas žena nadoknadjuju ovu istorijsku razliku i ne treba da čekamo 30 godina da nadoknadimo ovu razliku. Medjutim, treba da shvatimo bolje perspektive i da više pažnje poklanjamo polnoj ravnopravnosti. Da poštujemo feninistkinje, jer je stvoren negativan utisak o njima. U stvari, mi treba da izrazimo zahvalnost feministkinjama koje su omogučile pristup ženama glasanju. I ovo se desilo u roku od manje od jednog veka. Pristup žena je omogučen svakom radnom mestu, doktorskim studijama u prvom redu univerzitetskim, zatim doktorskim, javnim funkcijama, ravnopravnim platama za isti uloženi rad. Svako pravo koje sam pomenula je zasluga aktivizma feministkinja koje su u poslednjoj deceniji zlostavljane.”

Ali, dodaje Andreea Paul, rezultat njihovog rada je sada naš dostojanstveniji i uravnoteženiji život.

Kao sastavni deo zdravih ekosistema, oprašivači doprinose boljem kvalitetu hrane, većim količinama hane i imaju presudnu ulogu u proizvodnji hrane. Prema najnovijim statistikama, broj divljih oprašivača u Evropskoj uniji je u naglom opadanju zbog sve veće opasnosti od ljudske aktivnosti i posebno prelaska na intenzivnu poljoprivredu i korišćenje pesticida i vestačkog djubriva. Opadanje broja oprašivača i posledice na bezbednost hrane, hljudsko zdravlje, kvalitet života i funkcionisanje ekosistema stavara veliku društvenu zabrinutosta. Naučnici i gradjanska društva do sada su više puta apelovali i milion ljudi je od faktora odlučivanja zahtevalo da se preduzmu odlučne akcije protiv nestanka oprašivača. Nedavno je pokrenuta i uspešna gradjanska inicijativa pod nazivom ,,Spasite pčele i farmere”. Predstavljena Evropskoj komisiji u oktobru prošle godije, ova inicijativa apeluje na prelazak na poljoprivredu koja je ne ugrožava pčele. Četiri godine ranije, Evropska komisija usvojila je prvi put okvir za zaustavljanje dalejg opadanja broja divljih oprašivača sa tačnim utvrdjenim ciljevima do 2030. godine i setom akcija koje treba primeniti na kratki i srednji rok. Novi korak napred ka zaštiti prirode napravljen je nedavno, kada je Evropska komisija usvojila novi dogovor o oprašivačima. I to u vreme kada opasnost od nestanka preti jednoj od tri vreste pčela, leptira i prugastih lebdelica. Evropski komesar za zaštitu čovekove sredine Virdjinius Sinkevičius objasnio je: Oprašivači imaju presudnu ulogu u preokretanje posledica klimatskih promena. Bez onjih naša hrana je siromašnija ali i naši farmeri. Broj oprašivača je u opadanju a ovo opadanje je veoma zabrinjavajuće. Oprašivačima je potrebna velika zaštita, a pojedine vrste su pred kritičkim rizikom. Nestanak oprašivača doveo bi i do nestanka ekosistema. Treba da izbegnemo ovakvu situaciju tako da novi pakt za oprašivače usvojen danas predlaže da se opadanje zaustavi do 2030. godine. ”

Skoro 80% kultiviranih i divljivih biljaka zavise od oprašivanja insekata i životinja. Zbog toga gubljenje opašivača smatra se velikom pretnjom po prirodu, ljudski prosperitet i sigurnost hrane, jer će ugroziti poljoprivrednu proizvodnju na duži rok. Bez oprašivača populacije mnogih biljnih vrsta smanjiće se i na kraju nestati zajedno sa vrstama koje od ovih zavise, sa teškim ekološkim, socijalnim i ekonomskim implikacijama. O novom dogovoru o oprašivačima evropski komesar za očuvanje čovekove sredine Virdjinius Sinkevičijus kaže: ,,U prvom redu cilj dogovora je da preokrene opadanje do 2030. godine i da se identifikuju tri glavne akcione oblasti u ovom smislu. Najeći broj ovih akcija usmeren je na analizu uzroka opadanja broja oprašivača. Prva oblast tiče se bolje konzervacije vrsta i staništa. Ovo ćemo uraditi specifičnim planovima konzervacije ugroženih vrsta. Identifikovaćemo oprašivače koji su tipični za zaštićena staništa na bazi Direktive o staništima i akcijama za intenziviranje zaštite. Ovo predpostavlja i inicijativu buzz lines-model za mrežu ekološke koordinacije za oprašivače. Imaćemo i novu inicijativu za stimulisanje poboljšanja staništa za oprašivače u gradskim sredinama. Druga akciona zona tiče se obnavljanja staništa u poljoprivrednim zonama. lako je zaboraviti ovde u Briselu, ali veliki procenat površine Evropske unije zauzimaju poljoprivredni tereni. Znamo da je upotreba pesticida veliki faktor koji utiče na smanjenje broja oprašivača, tako da je potrebno da smanjimo posledice upotrebe pesticida.”

U red ovih akcija spada i opsežan sistem praćenja, podrške istraživanju i evaluaciji kartografisnajem glavnih zona oprašivanja do 2025. godine kao i specifičnim akcijama jačanja kapaciteta i širenja informacija. Drugi prioritet odnosi se na društvenu mobilizaciju i promovisanje starteškog planiranja i saradnje. Brisel obećava da će podržati zemlje članice da izrade nacionalne strategije o oprašivačima.