Radio România Internațional

Category: Budućnost počinje danas

Republika Moldavija-novi korak ka Evropskoj uniji (01.11.2024)

Stanovnici Republike Moldavije izjasnili su se 20. oktobra na referendumu za ustavnu izmenu koja bi mogla da omogući ovoj bivšoj sovjetskoj republici pristupanje Evropskoj uniji. U drugi krug predsedničkih izbora, koji su se održali istovremeno sa referendumom, trku nastavljaju aktuelna proevropski orijentisana predsednica Maja Sandu i Aleksandr Stojanoglo, kandidat pro-ruske Partije socijalista. U izbornoj debati pre izbora koji će se održati 3. novembra, Maja Sandu je optužila protivkandidata da je ,,trojanski konj’’ uz čiju pomoć drugi žele da upravljaju zemljom. Maja Sandu je u više navrata izjavila da je Stojanoglo ,,ruski covek’’. Aktuelna predsednica, koja je Stojanogla razvrešila dužnosti glavnog tužitelja Moldavije, optužila ga je za stavljanje ,,ad acta’’ velikih korupcijskih afera u koje su umešani Igor Dodon, Vjačeslav Platon i Ilan Šor. Stojanoglo nije glasao na referendumu iako izjavljuje da je nepokolebljivi pristalica evropske integracije i da želi da unarpedi odnose sa Rumunijom i Ukrajinom , ali i da Moldavija održava dobre odnose sa Rusijom i Kinom, države koje su prema njegovoj oceni ,,uz Evropsku uniju partneri za razvoj’’. Tokom predsedničke kampanje Kišinjev je u više navrata optužio Rusiju za umešanost u izborni proces, iako je Moskva odbacila sve optužbe. Postoje ,,jasni dokazi’’ da su kriminalne grupe uz podršku neprijateljskih snaga pokušale su da podkupe 300 000 glasova, kaže Maja Sandu. U slučaju izlaznosti na glasanje 1,5 miliona birača ovo znači 20 % potpupljenih glasova. Rezultati pokazuju da je Maja Sandu u prvom krugu osvojila skoro 43% glasova, a Aleksandr Stojanoglo oko 26%. Istog dana na referendumu 750 000 Moldavaca izjasnilo se za izmenu ustava, ali prozapadna opcija je pobedila samo sa 12 000 glasova više, zahvaljujući pre svega glasovima Moldavcima iz inostranstva. Tesan referendumski rezultat može predstavljati ozbiljan problem za Maju Sandu u drugom krugu predsedničkih izbora, smatra politički analitičar iz Republike Moldavije Anatol Caranu. Caranu smatra da Maja Sandu neće imati sada političku prednost koja bi joj donela ubeljivu pobedu na referendumu: ,,Tesan rezultat stvara probleme i to ozbiljne naročito kada je reč o otvaranju moldavskog društva ka evropskom opredeljenju i ozbiljne probleme za inicijatore referenduma, jer se verovalo da će u drugom krugu Maja Sandu imati dobro definisani politički kapital. Ovaj uspeh nije toliko očigledan i stvara predslove opoziciji da napada Maju Sandu.’’

Suprotnog mišljenja je univerzitetski profesor Joan Bogdan Lefter. On kaže da se sada stvari talože posle ubedljive pobede predsednice u prvom krugu. Ova ubedljiva pobeda, kako vole da kažu sociolozi i izborni analitičari, donosi neku vrstu izborne premije. Joan Bogdan Lefter objašnjava: ,,Tesan referendumski rezultat samo sa nekoliko glasova preko 50% koji odražava opredeljenje Republike Moldavije za integraciju u Uniju generisaće isti stav i reakciju na glasačkim mestima. Ako ne vodimo računa samo o izbornoj aritmetici, strogo o rezultatima u prvom krugu već i o argumentima izborne psihologije, mislim da je rezultat u drugom krugu predvidljiv. Bilo bi ogromno iznenadjenje poraz gospodje Sandu i ja ne mislim da ćemo prisustvovati ovakvom iznenadjenju’’.

Kakav je geopolitički ulog izbora i referenduma u Republici Moldaviji. Eliminisanje malignog uticaja Rusije, odgovara vojno-politički analitičar Radu Tudor: ,,Republika Moldavija nažalost ima na svojoj teritoriji u pridnjestrovskoj zoni ruske okupacione snage. Ova teritorija je pod koordinacijom, subvencionisana i vojno snabdevana od strane Moskve. Od pre 34-35 godina Republika Moldavija se suočava sa ovom pretnjom. Ne zaboravimo da je 1992. godine 300 Moladvaca poginulo samo zbog želje da njihova deca u školi uče na rumunskom jeziku. Ovu Rusku pretnju iz Pridnjestrovlja, koju možemo videti i u varvarskoj inveziji Ukrajine, treba obeshrabriti ovakvim modelima. Bez obzira na veličinu zemlje, bez obzira na krhost Maje Sandu ako imate hrabrosti, ako ste odlučni i imate i zapadnu podršku, uspeh je ostvarljiv. Ulog je taj da ovaj narod treba da bude slobodan, da ne bude žrtva čestih ruskih invazija tokom istorije i da na zapad Rumunije postoji isti model kao i na istoku Rumunije. Odnosno da oko naših granica vladaju mir, demokratija, stabilnost, da ne budemo večno sa mačem nad glavom i agresivnim ruskim prisustvom na kapijama Rumunije i Severnoatlanskog saveza.’’

Ulog je sloboda, demokratija i ne na poslednjem mestu mir i bezbednost, dodao je Radu Tudor, jer podržavanjem Moldavije pomažemo nama samima da što dalje od naših granica udaljimo Rusiju, najvećeg faktora destabilizacije evropske bezbednosti.

1 November 2024
Oktobar mesec evropske sajber bezbednosti (18.10.2024)

Mesec evropske sajber bezbednosti je godišnja kampanja koja promoviše podizanje svesti i znanja, najbolje onlajn prakse sajber bezbednosti i pruža informacije o onlajn bezbednosti posredstvom razmene dobre prakse. Ove godine u oktobru u mnogim evropskim mestima organizuju se razne konferencije, ateljeji, predavanja, vebinari i predstavljanja sa ciljem da se publika informiše sa onlajn opasnostima i značajem digitalne bezbednosti. Mesec evropske sajber bezbednosti ove godine koncentrisan je na društveni inženjering, vrstu pretnje koja se bazira na manipulisnju ljudskog ponašanja da bi napadač stekao pristup sensibilnim informacijama. U Rumuniji Nacionalni direktorat za sajber bezbednost (DNSC) informisao je nedavno da je najčešći metod za kradju sensibilnih podataka elektronska pošta, lični e-mejl. Mihaj Rotariu, menadžer za komuniciranje je izjavio:,,Napadači koriste u poslednje vreme najčešće napade društvenim inženjeringom, naročito u poslednjoj godini. U zadnje vreme prešlo se na društvene mreže jer je za napadače ovo najeftinije. Ne traba da drže fišing sajt za koji treba da plate kao i stručnjake, već jednostavno mogu da iskompromituju naloge pojedinih korisnika i da ih koriste da bi lansirali postavke, po pravilu sponzorisane, ka pojedinim zamkama i pokušajima zloupotrebe korisnika.”

Ovogodišnje izdanje meseca evropske sajber bezbednosti odvija se pod geslom ,,Razmislite dobro pre nego što kliknete, geslo koje poziva na oprez zbog društvenmog inženjeringa, praksa koja postaje sve učestalija za kradju identiteta. Napadači šalju fišing meilove ili lansiraju lažne ponude kako bi ubedile žrtve da preduzmu pojedine onlajn korake ili da saopšte poverljive informacije. Mihaj Rotaru je dodao: ,,Na evropskom nivou izborom društvenog inženjeringa za glavnu temu meseca evropske sajber bezbednosti možemo se uveriti da se problem praktično susreće u svim zemljama Evopske unije. I kada već govorimo o tehnikama društvenog inženjeringa, recimo da napadači u slučaju fišinga pozivaju potencijalne žrtve direktno telefonom i predstavljanu scenariji koji sadrži psihološke elemente koje umnjuju oprez, tako da meta napada saopštava podatke, otvara jedan link ili instalira neka aplikaciju. U ovakvim situacijama, idealno je imati higijenu sajber bezbednosti, rutinu sajber bezbednosti sa refleksima na onlajn prostoru kao i u realnom životu”.

Potrebno je da steknemo refleks proveravanja izvora primljene poruke, objašnjava Mihaj Rotariu, da proverimo da li mejl dolazi iz legitimnog izvora, da proverimo realnu adresu mejla, link tog mejla, gramatički korektnost teksta mejla, sve ovo pre klika, pre jedne akcije koja bi mogla da naš kosta: ,,Treba da budemo oprezni, da imamo strpljenje kada otvaramo onlajn prostor i da mislimo logično. Da steknemo običaj da radimo dovoljnom brzinom, da procesuiramo informaciju brže nego u realnmom životu. Treba izvršiti sve neophodne provere pre naših koraka da ne bismo iskompromitovali podatke i naše uredjaje.”

Glavni razlog za iskompromitovanje podataka je finansijske prirode. Ako napadači imaju pristup našim kompjuterima ili bankarskim računima, oni će pokušati da ukradu novac direktno sa bankarskog računa, objašnjava predstavnik Nacionalnog direktorata za sajber bezbednost, DNSC. Ako ne mogu, pokušaće da nabave lične podatke sa finansijskim karakterom, povernljive informacije, podatke za identifikovanje. Svi ovi podaci imaju cenu na crnom tržištu i mogu se prodavati. Napadači mogu medjusobno da razmene podatke kako bi povečali broj zamki na onlajn prostoru. Prema zvaničnim podacima u 2022. godini Evropska unija je imala deficit eksperata za sajber bezbednost od 250 000 do 500 000. Nedavno ispitivanje javnog mnjenja o kompetentnosti za sajber bezbednost pokazalo je da je neophodno da se poveća stepen svesti i znanja i da se usavrše osobe za sajber bezbednost. Da bi se nekako pokrio ovaj deficit, Evropska unija je formirala onlajn Platformu ,,Akademiju za kompetentnost za sajber bezbednost” koja organizuje kurseve usavršavanja.

18 October 2024
U kom ritmu starimo ? (11.10.2024)

,,Mladost je optimizam i cilji za koji se treba boriti”- geslo je kojim se služila Ana Aslan, jedna od najpoznatijih ličnosti svetske medicine, pionir istraživanja dugovečnosti i gerijatrije. Poznata i priznata zahvaljujući njenim istraživanjima u oblast medicine protiv starenja, uključujući revolucionarni Gerovital H3, Ana Aslan je uvek insistirala na posebnom značaju zdravog starenja sa posebnim naglaskom na prevenciju i inovacijske tretmane. Petesetih godina osnovala je Nacionalni gerijatrijski i gerontološki institut koji sada nosi njeno ime, prvi institut ove vrste na svetu koji je ubrzo posle osnivanja postao i Centar izvrsnosti. U svojim istraživačkim radovima stavila je akcenat na prevenciju, tretmane protiv starenja i na zdrav način života-koncepti koji i dana važe, a njena ostavštvina inspiriše nove generacije istraživača i lekara da traže rešenja za održavanje zdravlja i vitalnosti ljudi u starijim godinama. Medju ovima istraživačima je i dr Luiza Spiru, predsednica Fondacije Ana Aslan Internacional, članica ekspertske grupe Svetska zdravstvene organizacije, koja radi na redefinisanju koncepta aktivnog starenja. U skaldu sa medjunarodnim normama, starenje može da usledi nakon 65 godina, ali stvarnost dokazuje suprotno, kaže Luiza Spiru , možemo da ostarimo brže od hronološke starosti. Nažalost, na svetskom planu suočavamo se sa pravom pandemijom ranog cerebralnog starenja zbog hroničnog stresa, anksioznosti i depresija. Odustvo cerebralnog i intelektualnog vežbanja, negativni osećaji, egoizam i mržnja vode ka ranoj pojavi neuro-degerativnih bolesti, objašnjava dr Luiza Spiru i upozorava na pojavu sve češćih slučajeva mladih koji prerano stare: ,,Redefinisali smo koncept zdravog starenja centriran na pojedinca. Zasto? Jer pojedinac ne živi nezavisno, već u ekosistemu, živi okružen stresorima i u ovim uslovima nastupa starenje. Ova vrsta induvidualnog holističkog pristupa sa indivuidualnim rešenjima postaje praktično nova filozofija i novi koncept Svedske zdravstvene organizacije koji će biti implementiran svuda u svetu. Rumunija ima ovu šansu da iskoristi prevenciju kada je reč o hroničnim bolestima, jer ovde ne stojimo baš najbolje. Nije reč samo o medjunarodnim politikama, pred našom zemljom su mnogi zadaci. Mmnoge stvari treba da uradimo ne samo kada je reč o osposobljavanju lekarskih timova i impelmentaciji ove politike o aktivnom i zdravom starenju, već i o vaspitanju osoba koje uživaju ove lekarsske uslove. Jedna nevaspitana zemlja sa ovog stanovišta ne može da uživa u zdravlju.”

Vaspitanje je ključ bombardovanog društva stresorima, kaže univerzitetska profesorka Luiza Spiru. Sada na raspolaganju imamo i analize krvi koje identifikuju markere biološkog starenja, tako da znamo u kom ritmu stari jedna osoba ili da li joj preti veći rizik od hronične bolesti, naglasila je Luiza Spiru odnoseći se na glavne faktore dugovečnosti: ,,U prvom redu glavni faktori dugovečnosti zavise od naše svekodnevnice i našeg stava prema životu. Na individualnom planu znači da treba da se brinemo za nas, da se volimo. Mnogi pitaju zašto bih se voleo, da budem egoista. Da, možete da budete egoista u pozitivnom smislu. Jer to znači da poklanjate sebi pažnju, da ne idete kod lekara samo kada vam je najteže. Zavisi od nas samih, ali ja ču uvek da kažem da smo mi ono što nam se dešava svakodnevno. Želim iz sveg srca da Rumunija bude na mapi ,,plavih zona” sveta. 2021. godine snimili smo film sa Digi World, obišli smo plave zone Rumunije i sreli više stogodišnjaka, ljudi koji su živeli u teško shvačenim uslovima za današnju omladinu i generacije koje žive u svetu pod informatičkim bombardovannjem. Stogodišnjaci koji su preživeli rat, suočavali su se sa materijalnim oskudicama, ali koji nikada nisu sumnjali u smisao zivota. Ovi i sada pod stare dana imaju intelektualne aktivnosti i vežbaju mozak iako nisu svesni da ovo rade. Ovi jedu zdravu hranu, raduju se životu onakav kakav je, iako su izgubili najdraže. Raduju se stvarima koje su sami napravili. Srećni su kada se bude ujutru, jer mogu da hodaju, da idu nedeljom u crkvu. Bili su odgovorni i preuzimali odgovornost bez oklevanja. Odgovornost je jedna od najvažnijih osobina ljudi koji imaju šansu da aktivno i zdravo ostare.”

Životni vek je u porastu i u Rumuniji, a to je dobra stvar, ali nije svejedno kakom ćemo ostariti. ,,Svi mi želimo da živimo duže i bolje, da budemo nezavisni i da nam pod stare dane odeća ne bude preteška”, kazala je Luiza Spiru.

11 October 2024
Program reindustrijalizacije Rumunije (04.10.2024)

Prvi put u poslednjih 35 godina u Rumunije je najavljen veliki paket reindustrijalizacije zemlje vredan 3 miliarde evra. Cilj paketa je reindustrijaliczacija industrijskih grana i podsticanje industrijske proizvodnje komponenata za veliku industriju, tehnološkog oporavka i komponenata za malu i preradjivačku industriju. O dimenziji ovog projekta i novom kontekstu podpredsednik Vlade Marijan Neakšu, zadužen za realizaciju ovog plana je istakao: ,,Ovo je prvi korak ka revitalizaciji rumunske industrije. Opštepoznata je činjenica da je u periodu pandemije i nakon pandemije rumunska industrija kao i evropska i svetska, nazadovala. Nakon pandemije došla je energetska kriza i ubrzo i rat u Ukrajini i kriza najvažnijih sirovina. Od pandemije do sada udeo industrije u bruto nacionalnom proizvodu se neprestano smanjio i negativno uticao na privredni rast. Ovo je bio i prvi alarmni signal. Druga komponenta plana koja je uticala na donošenje ove inicijative je spoljnotrgovinski deficit ,na koji je industrija uticala u najvećoj meri. Pomenuo bih da je prema podacima Nacionalnog statističkog instituta u prvom polugodištu tekuće godine izvoz hemijskih proizvoda i derivata iznosio 3 miliarde, a uvoz 10,6 miliardi i samo odavde imamo deficit od 7,6 miliardi evra. Izvoz automobila i mašinske opreme dostigao je 25,26 miliardi, a uvoz 27 miliardi, a izvoz proizvoda preradjivačke industrije 8,6 miliardi a uvoz 12,6 miliardi. Glavni ciljevi su revitalizacija rumunske industrije i njeno postavljanje na solidne temelje i ekonomski razvoj, odnosno smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.

Plan se bazira na tri glavne poluge, na podsticanje strateških investicija u preradjivačku industriju, na državnu pomoć velikim kompanijama koje ulažu u smanjenje direktnih emisija gasova sa efektima staklene baste, odnosno potrošnju energije i na firme koje proizvode sirovine. Marijan Neakšu je izjavio: ,,Bez sumnje, radi se o ambicioznom planu koji mi predlažemo. On će biti sastavni deo strategije na kojoj se sada radi, generalnoj strategiji reindustrijalizacije, iako izgleda da je malo prevelik zadatak. Ovo je prvi korak i mislimo na duži period jer imamo u vidu važne investicione ciljeve. Prvi efekti bi mogli da se pojave 2025-2026 godine i ove mere želimo da realizujemo do 2031. godine.

Profesor dr. Mirča Kosea, stručnjak za makroekonomiju, kaže da je reindustrijalizacija dobar projekat ali po njegovom mišljenju neke stvari treba dodati: ,,Naglasak koji se stavlja na metalurgiju, na hemiju je važan ali sve što podrazumeva pod modernizacijom i industrijskom revolucijom pokazuje da su ove faze u Evropi prevazidjene. Ove industrije su veliki potrošači energije i zagadjuju sredinu, iako su u ovoj oblasti postignuti značajni pomaci. Ove industrije postoje u zemljama BRIKS-a uglavnom, i Rumunija može da ih uvozi po pristupačnim cenama ako ima čime. Kako će nabaviti ove proizvode? Novcem od PDV-a u trećoj ili četvrtoj fazi industrijske revolucije. Pogledajte šta se dešava u Madjarskoj koja ima takodje program reindustrijalizacije i sve što znači moderna tehnika, ima najveći centar naučnog istraživanja u obalst IT, Huavej je u Budimpešti i proizvodi električne baterije najnovije generacije, električne automobile. Potrebno je da se naglasak više stavi na četvrtu fazu industrijske revolucije. Ovo znači da treba da razvijamo pored programa reindustrijalizacije i onaj program povratka na stari program ,,Istraživanje i Razvoj”, na istraživačke institute, da uskladimo industrijalizaciju sa iztraživanjem i razvojem i da se ne oslanjamo samo da kupovinu licenci.”

Misljenje koje nije suprotno ambicijama rumunskih vlasti. Implementacija Industrijske strategije Rumunije usmerena je na modernizaciju industrije i povećanje stepena konkurentnosti u skladu sa zahtevima budućnosti vodeći računa o dvostrukoj zelenoj i digitalnoj tranziciji.

4 October 2024
Energija za budućnost (20.09.2024)

U zadnje vreme Evropska unija je uspela da odoli pred svim kritičkim rizicima po bezbednost snabdevanja energijom, da preuzme kontrolu nad tržištem i cenom energije i da ubrza tranziciju na klimatsku neutralnost, navodi se u izveštaju Evropske komisije o stanju energetske unije, dokument predstavljen javnosti ovog meseca. Ova vrsta izveštaja objavljuje svake godine bilans rezultata na planu ispunjavanja zadataka energetske unije. ,,Utvrdili smo opširan zakonski okvir za usmeravanje energetskog sektora na dekarbonizacijsku budućnosti, naglasila je komesarka za energetiku Kadri Simson. Europska unija je sada spremna za dostizanje klimatske neutralnosti i istovremeno sačuvala i konkurentnost industrije. Dogovorili smo se u vezi sa glavnim ciljevima obnovljive i efikasne energije, imamo reformisana tržista i instalacije obnovljive energije na najvišim svetskim standardima i smanjili smo emisije metana. Posle dve rekordne godine, u prvoj polovini tekuće godine solarna energija i energija vetra dostigle su maksimalne kvote i premašile prvi put energiju iz foslilnih goriva u mašem električnom miksu, naglasila je evropska zvaničnica: ,,Ekološke investicije dostigle su rekordne kvote zahvaljujući nacionalnim planovima oporavka i otpornosti. Do polovine juna ove godine, od 240 miliardi evra iz Nacionalnih planova oporavka i otpornosti, 184 miliarde je izdvojeno za reforme i investicije u energiju. Integracija tržišta i razvoj mreže i infrastrukture odigrali su klučnu ulogu u ekspanziji obnovljivih resursi.”

Evropa treba više da se oslanja na energiju proizvedenu na domaćem planu i da uvozi manje količine fosilnih goriva kako bi osigurala konkurentnost, bezbednost snabdevanja, energetski i ekonomski suverenitet Unije, precirirala je Kadri Simson. Postigli smo velike pomake sa našim projektima od zajedničkog interesa i sa brzom promenom naše gasne infrastrukture da bismo podržali uvozne modele posle ruske invazije na Ukrajinu, dodala je evropska zvaničnica: ,,Jedinstvo i solidarnost dozvolili su nam da pretvorimo jednu krizu u šansu. Zajedno smo uspeli da prekinemo decenijsku zavisnost od ruskih fosilnih goriva. Uvozili smo 150 miliardi kubnih metara prirodnog gasa iz Rusije, a sada manje od 50 miliardi. Naša zavisnost od Rusije smanjena je sa 45% u 2021. godini na 15% prošle godine. U vezi sa sledećom zimom treba naglasiti da su na skladistima kapaciteti punjenja pre nekoliko dana dostigli nivo od 90% i to pre predvidjenog roka. Evropljani su u periodu 2021/2024 smanjili potrošnju gasa za 18%, što je takodje više od predvidjenja.”

I Rumunija kao deo Evropske unije i napora za dekarbonizaciju smanjila je potrošnju prirodnog gasa. Ako je najviša potrošnja gasa pre nekoliko godina bila od skoro 70 miliona kubnih metara dnevno, prošle godine potrošnja je smanjena na 54-55 miliona kubnih metara. Trenutno zalihe gasa su na rekordnom novou od 94%, a uglja premašuju 550 000 tona i dovoljne su za jednu normalnu zimsku potrošnju. Rumunija za zismku sezonu ima dovoljno gasa iz domaće proizvodnje. Nažalost osim energetske tranzicije, u Rumuniji i dalje postoje osobe koje nemaju električnu energiju. Prema zvaničnim podacioma u teško pristupačnim zonama više od 11 000 osoba u 5400 domaćinstava nema struju. Za ove stanovnike naše zemlje u toku je realizacija Projekta ,, Energija za život” . U izolovanim zonama postavljaju se solarni panoji sa ambicioznim sloganom ,, Nijedno domačinstvo bez struje”. Dumitru Kisalica, predsednik Asocijacije inteligentne energije kaže: ,,U predvidjenom ritmu smatramo da se za dve godine može iskoreniti ovo ekstremno energetsko siromaštvo. Uz učešće državnih instiutucija i pozamašnih fondova. Na kraju krajeva 5400 domačinstava je malo u odnosu na mogućnosti Rumunije. Prema našim procenama oko 15-17 miliona evra bilo bi potrebno za iskorenjavanje energetskog siromaštva, novac koji se može nabavljati iz pojedinih fondova, iz Programa ,, Zelena kuća” , razvoja mreže distribucija električne energije koje imaju tehničke i finansijske mogućnosti i od sponzora i raznih metoda pomoći .”

U poslednje 4 godine ovim projektom Asocijacija je uspela da prijključi na struju 51 zgradu, 39 domaćinstava, 10 salaša i dva planiska skloništa u 25 naselja.

20 September 2024
Vulnerabilnosti sajber prostora (13.09.2024)

Više od 8,5 miliona kompjutera sa Vindous operativnim sistemom pogodjeno je u junu ove gdine najvećom internet havarijom na svetu. Ova havarija smatra se najvećim sajber dogadjajem i po razmerama premašuje sve dosadašnje napade. Ovaj informatički bumerang, koji je izazvao efete slične sajber napadima-onemogučio je mnoge službe, funkcionalnost i start kompjutera sa vindous operativnim sistemom, teško je pogodio servere koji funkcionišu u virtuelnoj oblasti. Dan Kampan, generalni direktor Nacionalnog direktorata za sajber bezbednost kaže: ,,Ovo dokazuje, sa jedne strane, koliko smo zavisni kao ekonomija, društvo, korisnici, od raznih softver komponenata sa kojima su opremljene razne opreme koje koristima svakodnevno. Postaje sve složenije, sofisticiranije i treba da budemo spremni kao korisnici, profesionalci IT i sajber bezbednosti za ovakve vrste incidenata, u ovom slučaju informatičkih, a ne sajber napada. Ovi incidenti mogu se dešavati i ubuduće”.

Dan Kinpan upozorava na činjenicu da ,,Stepen složenosti raste spektakularno. Kao korisnici ili odgovorni za sajber bezbednost sve teže nam je da zaključimo koji su ključevi ovih tehnologija, koja je njihova arhitektura, slabe strane i komponente. Ovo predpostavlja spektakularni napor ili održiv napor za upravljanje svim rizicima novih tehnologija.”

Zbog toga njegova preporuka svim organizacijama je da izdvajaju sredstva za sajber bezbednost. jer ,,sajber bezbednost ima svoju cenu koja je mnogo manja od cene popravljanja sajber incidenata koji pogadjaju jednu ili drugu organizaciju” Napadači pokušavaju da iskoriste slabe tačke softvera, i steknu nezakonit pristup resursima, da iskompromituju podatke ili da preuzmu kontrolu nad jednim sistemom. Napadači mogu profitirati i instalirati malvere, da preuzmu poverljive podatke ili da otežaju normalno funkcionisanje jednog sistema. Rizici postoje i posle jednog sajber incidenta. Generalni direktor Nacionalnog direktorata za sajber bezbednost Dan Kimapan kaže: ,,Rizik je da maliciozni akteri stvaraju sajtove, lokacije koje su na prvi pogled od poverenja. Ovi mogu da budu kompanije koje pozivaju korisnike da skidaju programe koje mogu da reše odrejeno pitanje a u stvari mogu da implementiraju maliciozne softvere i da stvaraju druge vrste problema. Zbog toga je veoma važno da svaki korisnik , svaki tim IT preuzme samo informacije sa legitimnih sajtova proizvodjača tehnologije.”

Na našoj grannici se vodi hibridni rat koji je iz temelja i brutalno promenio mnoge aspekte u sajber oblast, kaže Dan Kampan. Ovaj totalni rat sa 160 proukrajinskih grupacija protiv oko 60-70 proruskih koje lansiraju sve i na sve pravce. Na saber prostoru ne postoje granice, napadači napadaju servere, laptopove, rutere itd. Istovremeno sa ratom razvijali su se spektakularno i kapaciteti na obe strane. ,,U Ukrajini, precizira generalni direktor Nacionalnog direktorata za sajber bezbednost, od 7o stručnjaka za sajber bezbednost došlo se sada na 3200, koji imaju ugovore sa još 3000 proverenih ljudi koji se bave isključivo sajber operacijama. Ukrajinska sajber policija povečala je broj članova sa 430 na 14 4000. Ovo je spektakularni rast broja eksperata i pojedinaca koji se bave ovim pitanjem. Veliki problem je medjutim da na sajber prostporu ne postoje granice,sve je na klik distanci i veoma lako je lansirati jednu operaciju”. Dan Kampan kaže ,,da trenutno u Rumuniji oko 80% sajber problema spada na sajber kriminal. Ove grupe su zainteresovane za finansijsku stranu, žele da ukradu podatke, da ih kriptiraju, traže naknadu i da ucenjuju, da steknu nedozvoljen pristup, da prodaju. Ovo se dešava u posledne 3-4 godine i trend se najverovatnije nastavlja i u narednom periodu kao glavni problem sa kojim ćemo se suočavati ”.

Šta treba da uradimo u slučaju sajber incidenta? U trenutku incidenta treba brzo da identifikujemo uzrok incidenta, kaže Dan Kapan: ,,Prvi korak treba da bude obraćanje stručnom timu IT, odnosno stručnjacima sopstvene organizacije koji najbolje poznaju sopstvenu infrastrukutu sa dobrim i slabim stranama, sa karakteristikama i specifičnom arhitekturom. U drugom redu možemo uzeti informacije i možemo se obratiti proizvodjaču softvera, organizaciji koja najbolje poznaje tehničke karakteristike softvera. I u trećem redu nadležnim vlastima na nacionalnom novou ili medjunarodnim organizacijama koje objavljuju ovu vrstu rešenja.”

Kada govorimo o digitalizaciji ili sajber bezbednosti, odgovornost treba da bude kolektivna, kaže Dan Kampan.

13 September 2024
Novi saziv Evropskog parlamenta (21.06.2024)

Od oko 370 miliona evropskih državljana sa pravom glasa samo nešto nešto više od 50 % odazvalo se pozivu da od 6. do 9 juna biraju 720 evroposlanika. Rezultati glasanja pokazali su da su partije centra sačuvale većinu u Evropskom parlamentu. Evropska narodna partija (PPE) je i dalje najbrojnija politička grupa u zakonodavnom telu, koja je osvojila daleko veći broj glasova nego na prethodnim izbotima. Progresistička alijansa socijalista i demokrata osvojila je drugo mesto, ali je izgubila nekoliko poslaničkih mandata, dok je na trećoj poziciji grupa Rinju (Renew) koja je dobila manje glasova nego na prethodnim izborima za Evropski parlament. Grupa evropskih konzervativaca i reformista (ECR) i Grupacija identitet i demokratija (ID) osvojile su zajedno 14 mandata više nego na prethodnim izborima, ali ni ovaj uspeh ne može da utiče na parlamentarnu ,,političku kuhinju”, ocenjuju analitičari. Ove dve grupacije zauzimaju četvrto i peto mesto u Parlamentu i osvojile su manje glasova od predvidjanja. Zeleni su pali sa četvrto na šesto mesto, a na sedmom je grupa Levice koja je osvojila manje mandata nego na prethodnim evroparlamentarnim izborima. Poslanici nepridruženih partija i nestranački kandidati imaju ukupno 100 mandata. Sa 400 mandata tri političke stranke, ravnoteža snaga ostaje u velikoj meri nepromenjena u Evropskom parlamentu. Ono što je izazvalo zabrinutost političkog establišmenta i snažne reakcije je značajan napredak ekstremne desnice u Francuskoj i Nemačkoj, gde su, po oceni analitičara , nezadovoljstvo birača u vreme pandemije i geopoliotičke tenzije uticale u velikoj meri na rezultat izbora. Kakve poruke šalje izborno telo Eropskoj komisiji?. Sorin Jonica, predsednik Ekspert foruma (Expert Forum) kaže: ,,Desile su se mnoge promene u poslednjim decenijama, mnoge promene u zapadnim društvima, od globalizacije do talasa migracije, govorilo se o klimatskim promenama, promeni tehnologije i svet je pod velikim stresom, želi mali predah od ovog ubrzanog ritma, želi malo vremena da se privikne na ove promene i praktično glasa za populističke partije koje poručuju: ,,Hajde da bude kao ranije, hajde da zaustavimo promenu”, što je jasno da se neće desiti. Nisam video velike razlike u odnosu na rezultate sondaža, i dobro je što su ovi desničarski ekstremisti podeljeni u dva tabora, jedni su za Kremlj, a drugi su prozapadne i proatlanske orijentacije. I ovde je velika razlika izmedju Djordjije Meloni i Poljaka sa jedne strane koji neće nikada preći na rusku stranu, i Nemaca iz AfD, koji po profilu zabrinjavaju kao i partija Marine Le Pen, iako i ova postala umerenija. ”

O evropskoj ekstremnoj desnici profesor Štefan Popesku, analiti;ar i spoljnopolitički komentator, smatra da će se uspon ove desnice nastaviti: ,,Jer smo u kriznom periodu sa više kriza za koje se nije pronašlo rešenje. Ekonomska kriza posle pandemije Kovida 19 , kriza izazvana ratom u Ukrajini, trka sa Kinom i SAD koja utiče na eroziju evropske privrede, migratorski pritisak, bezbednosni problemi, odjeci rata na Srednjem istoku. Sve ovo će stvarati atmosferu nesigurnosti koja je pogodno tlo za ovakve pokrete.”

Profesor političkih nauka Andrej Caranu o kontekstu održavanja izbora, o velikim temama koje preokupiraju evropske držaljane je kazao: ,,Zapadna Evropa je zainteresovana, ima problem sa ratom i mirom u Ukrajini i sa novom politikom naoružanja Unije. U Istočnoj Evropi ekonomski problemi su najozbiljniji. Većina istočnoevropskih državljana zaiteresovana je za moguću krizu u Evropskoj uniji, od baltickih drzava pa sve do Grčke. Problemi zemalja južnog kontinenta, Grčke, Italije, Španije i manje Portugala, ostaje migracija iz Severne Afrike i Srednjeg istoka, dok su problemi skandivnavskih država vezani prvenstveno za klimatske promene. Zapad ima ovaj problem vezan za evropsku rekonstrukciju, reviziju sporazuma kako bi se Unija postala aktivnija, za evropsku birokratiju umešanu u život evropskih državljana, dok na Istoku žele aktivniju političku implikaciju Evropske unije u pravosudje, ljudska prava itd. Koji bi bili glavni prioriteti nove Komisije?. Profesor Štefan Popesku odgovara: ,, Prioriteti će biti veoma važni i mogao bih da kažem čak od suštinskog značaja. U prvom redu ova Komisija treba da upravlja ratom u Ukrajini, načinom na koji će Unija nastaviti da pomogne Ukrajini, naročito ako ćemo 5. novembra biti svedoci jedne promene u Beloj kući. Zatim upravljanjem postkonfliktnom situacijom, jer ovaj rat neće trajati još 5 godina, iako bi mogao da traje još koju godinu dana.”

Zatim, proširenje na Zapadni Balkan, Ukrajinu i Republiku Moldaviju zavisi od mnogih faktora. Ovo proširenje predpostavlja korenitu reformu procesa odlučivanja na evropskom nivou, dodao je Štefan Popesku.

21 June 2024
Nova upozorenja u vezi sa klimatskom situacijom (14.06.2024)

Ljudi, odgovorni za zagrevanje klime, predstavljaju opasnost za planetu kao i onaj ,,meteorit koji je uništio dinosauruse”, izjavio je generalni sekretar Organizacije unjedinjenih nacija Antonio Gutereš u Nju Jorku povodom Svetskog dana zaštite sredine. ,,U slučaju klime mi nismo dinosaurusi. Mi smo meteorit. Nismo mi u opasnosti, mi smo ta opasnost” insistirao je Gutereš kritikujući posebno sektor fosilnih goriva, ,,kumove kllimatskog haosa”. Apelujući ponovo na potrebu oporezivanja profita kompanija iz ovog sektora da bi se nabavljena sredstva usmerila na finansiranje borbe protiv zagrevanje klime, Gutereš je iznosio ideju o zabrani reklamiranja ovih kompanija koje proizvode fosilna goriva. ,,Ovo je kritički trenutak za klimu”, naglasio je Gutereš pozivajući čovečanstvo ,,da se uputi ka izlazu sa autoputa koji vodi u pakao”, u vreme kada potpisnice Pariskog sporazuma treba da do početka 2025. godine postave nove ciljeve o smanjenju emisija gasova sa efektima staklene bašte: ,,Igramo se ruskim ruletom sa plametom. Treba da napustimo ovaj autoput klimatskog pakla. Istina je da imamo kontrolu. Granica od 1,5 stepeni Celzijusa može se poštovati.”

Nalazimo se pred istinom, borba za živu planetu biće izgubljena ili dobijena u ovoj deceniji, kaže Gutereš koji poziva svetske lidere da bez odlaganja preduzmu mere i drastično smanje zagadjenje koje izaziva zagrevanje planete i da se zaustave svi projekati koji koriste ugalj. Gutereš je istovremeno pozvao bogate zemlje da odustaju od proizvodnje uglja do 2030. godine, da smanje proizvodnju nafte i gasa za 60% do 2035. godine i da povećaju finansiranje siromašnih i najvulnerabilnih država na klimatske promene. ,,Ne možemo prihvatiti budućnost u kojoj su bogati zaštićeni u mehurima erkondišna, u vreme kada se čovečanstvo suočava sa ubitačnim vremenom na terirorijama gde se ne može više živeti, dodao je Gutereš. Njegove ocene potkrepljene su i statističkim podacima-više od 60 000 osoba umrlo je od vručine u Evropi, i strućnjaci upozoravaju da se, ako se ne preduzmu mere, broj smrtnih slučajeva može povećati na 100 000 do 2040. godine. U intervju za Euronews, Karlo Bontempo, direktor Kopernikusa (Copernicus), službe Evropske unije za praćenje klime, upozorio je na ekstremne situacije: ,,U poslednje dve decenije broj smrtnih slučajeva zbog visokih temperatura povećan je za 30%. Razlog su visoke teperature koje su sve češće i duže. Treba očekivati dalji rast temperatura. U narednih 5 godina temperature će sigurno rasti.”

Prema julskom saoštenju Kopernikusa, ubrzano globalno zagrevanje u 12 uzastopnih meseci izazvalo je rekordne mesečne temperature na svetskom nivou. Vručina je ,,šokantna ali ne i iznenadjujuća” , imajući u vidu klimatske promene za koje su ljudi odgovorni, dodao je Karlo Buontempo, koji upozorava da će situacija biti još gora. Ovo se može sprečiti samo ako se smanji zagadjenje fosilnim gorivom. Podaci Kopernikusa pokazuju da je od 2023. godine svaki mesec bio topliji za najmanje 1,5 stepeni od temperatura iz predindustrijskog perioda, od kada su ljudi počeli da koriste fosilno gorivo. Emisije ugljen-dioksiga iz fosilnih goriva, glavni razlog klimatskih promena, dostigle su prošle godine rekordni nivo, uprkos globalnim sporazumima o ograničenju emisija i brzoj ekspanziji obnovljive energije. Planeta se zagreva, a toplota izaziva sve obilnije padavine i topljenje ,,morskog leda” i sve ovo dovodi do ekstremnih meteoroloških uslova, koji mogu pogadjati poljoprivredu, izazvati masovne migracije i štetne posledice po zdravlje, kažu eksperti. Najnoviji klimatski podaci pokazuju da je svet ,,daleko” od ključnog cilja Svetskog sporazuma iz Pariza 2015. godine, odnosno od ogranićenja zagrevanja ispod 1,5 stpena Ceslzijusa. Zemlja se zagreva u nevidjenom ritmu, a temperature dostižu neverovatne kvote, upozoravaju naučnici koji su napravili studiju o toplotnim talasima u 2023, godini. Ovi kažu da će se ekstremne meteo pojave dogadjati sve češce i da su i životinje i biljke u opasnosti. Smrtonosni toplotni talasi, poplave, uragani i drug ekstremne pojave su sve opasnije od kada su nastale klimatske promene, a probijanje granice od 1,5 stepeni svakog meseca pokazuje zabrinjavajući trend. Stručnjaci kažu da će biti potrebno nekoliko godina sa visokim temperaturama da bi svet i zvanično probio ovaj referentni nivo. Ali i dalje postoji mogućnost zaustavljanja rasta temperatura. Klimatska granica od 1,5 C nije kao prekidač struje koji pokreće sve klimatske nepogode. Ali svakim novim zakašnjenjem povećava se opasnost od negativnih posledica, navodi se na sajtu Američke nacionalne administracije okeana i atmosferskih uslova.

14 June 2024
Imunitet i prevencija (07.06.2024)

Imunitet, definisan kao sposobnst organizma da se odbrani od vrusa bakterija i parazita, veoma je važan za održavanje zdravlja. Postoje dve odbrambene linije, navodi se u stručnim radovima:urodjen imunitet koji obuhvata fizičke prepreke kao sto su koža i sluzokoža i prilagodjeni imunitet koji sadrži specijalizovane čelije i protejine usmerene na uzrok infekcija. Od izuzetne važnosti za dobar imunitet je zdrav način života, odnosno kvalitetna ishrana, kretanje i adekvatna hidratacija, kažu stručnjaci. Ovi navode da osobe sa jakim imunitetom mnogo redje obolevaju i mnogo brže ozdravljuju, jer imaju otpornost na lakše stersove. Na suprotnom polu, deficitarni imunitet stvara mnoge probleme organizmu koji treba da se brani od bolesti. O svim ovim pitanjima gošća Radia Rumunija Marija Markvart, lekar interne medicine i stručnjak za ozonoterapiju, insistirala je na posebnom značaju jednog dobrog imuniteta kao prevenciju. U poslednje vreme dokazano je da deficit vitamina D dovodi do smanjenja imuniteta: ,,Šta možemo da uradimo u ovakvim situacijama?. Da uzmemo vitamin D i vitamin C. Uzimam i ja i preporučijem i pacijentima. Idealno je da se dozira vitamin D. Trend je generalni, i uItaliji, ako možete zamisliti u seoskim zonama ljudi imaju deficit vitamina D. Dokazano je da je deficit ovog vitamina razlog za smanjenje imuniteta. Kada imamo deficitarni imunitet nismo odbranjeni od prehlada ili teških infektivnih bolesti, ali ni od raka. Rak je bolest od koje organizam treba da se odbrani. Mi proizvodimo kancerozne čelije od prvih dana života, svakog sekunda, svakog minuta radja se nova atipična čelija. Ako su naši linfociti ,,elitni strelci”, brojni i dobro naoružani, sve je u redu. ”

Kako treba da vodimo računa o ovim linfocitima ,,elitnim strelcima”? Dijeta je najednostavnija, kaže Marija Markvat: ,,Zdrava dijeta znači unošenje u organizam kvalitetnih protejina, glucida uglavnom iz voća, karbohidrate iz kompleksnih testenina. I ostale sastojke iz voća i povrća. Ne treba zaboraviti da svakog dana treba bar jedamput da jedemo salatu ili voće. Mlečne proizvode treba ostaviti na kraju, jer smo mi jednina vrsta koja konzumira sireve i druge mlečne proizvode u odraslim godinama. Ne treba konzumitrat sir više od jedanput ili dvaputa nedeljno. Treba da shvatimo da mlečni proizvodi stvaraju hronične inflamacije jezika i sluzi koje reaguje brzo na viruse. I gojaznost se smatra generalnim inflamatorom, a depresija je povezana sa statusom generalnog inflamatora..”

Hidratacija ima važnu ulogu, i kao sredstvo za lečenje lekarka Marija Markvart preporučuje ozonoterapiju. Ovim metodom, koji ima razne forme administracije, unosi se ozon u organizam i povećava nivo kiseonika u tkivo. Ozon deluje direktno, u slučaju virusa, bakterija, parazita, izlaganjem bolesnih tkiva oksigenaciji, ili posredno stimulišući organizam da pokrene odbrambene mehanizme: ,,Ozonoterapija je korisna u slučaju mnogih bolesti, zapravo ozonoterapija ima uticaj na jasne simptome. Dobar je antiinflamator. Inflamacije dolaze i od bolova u kolenima, ledjima, ramenima ili inflamaciji kolona, debelog creva. Ozon je dobar za detoksifijaciju, dobar antioksidant. Dijabetes je recimo bolest sa velikom dozom oksidantnog stresa , ovde su ovi prooksidantni proizvodi u neravnoteži sa našim prirodnim oksidantima. U ovom slučaju ozon obavezuje organizam da se bori sopstvenim oružijem. Veoma dobar je kada nemamo dovoljno kiseonika u nekom tkivu. Kod ovih bolesti, koje ne reaguju na druga sredstva, interveniše ozonoterapija koja izbalansira imunitet. Modulator je i stimulator imuniteta ”

Ozonoterapija može da se primeni veoma uspešno i u jednostavnim viroznim oboljenjima, pa sve do dijatetesa sa komplikacijama, artrozama, spondilozama, nevralgijama i neuropatijama ili kao dodatni tretman u onkološkim bolestima, kaže lekar Marija Markvart.

7 June 2024
Gojaznost kao gorka stvarnost ( 24.05.2024)

Gojaznost kao posledica stila života nije samo estetski već zdravstveni problem zbog čestih komplikacija kao što su dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti, moždani udar i neke vrste raka. Režim ishrane, sport i kvalitetan san su rešenje koje preporučuju stručnjaci. Univerzitetska lektorka doktorka Lidjija Aleksandresku, gost Radia Rumunija, o zdravoj ishrani kaže: ,,Kada govorimo o zdravoj ishrani prva škola je mama. Nije nam potrebna nikakva nauka o nutricijji ili biohemiji hrane. Traba da znamo da kad trošimo energiju organizmu treba da damo kvalitetno gorivo. Ovo možemo uraditi hranom koja je veoma blizu prirodoj i koja je što manje preradjena. Kupovima gotovog jela utiče na dobijanje u težini jer ima veliku količinu soli i ko zna koko se priprema. Poznato je da je gotova kupljena hrana slabijeg kvaliteta. Važno je vaspitanje. Kako Kinezi vole da kažu ,,ako želite da imate jednu zdravu generaciju, treba vaspitati 30-40 godina stanovništvo i tada ćete imati zdravu generaciju”.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) gojaznost je zdrsvstveni problem na svetskom nivou. Ni Rumunija nije izuzetak, više od 60% Rumuna ima probleme sa težinom. Na pitanje šta je potrebno za poboljšanje situacije, Lidjija Aleksandresku je odgovorila: ,,Nama je potrebna hrana. Dijeta je nastala u drevnoj Grčkoj kada je definisan način života nazvan dajata kao skup pojmova koji su obuhvatali spavanje, odnosno odmor, hidrataciju, hranu, kretanje i dobro raspoloženje. Sve ovo formira dijetu. Kada kažemo dijeta odnosimo se na hranu, a ne na šta jedemo već na što ne jedemo. Kada govorimo o dijeti mislimo na restrikcije, što nije tačno. Kada govorimo o hrani treba da govorimo o našim potrebama, potrebama zdrave čelije i tada je personalizacija zaista važna. Postoje mnogi kriterijumi o kojima treba voditi računa kada napravimo plan ishrane: treba voditi računa o godinama osobe, polu, vrsti napora, emocionalnom stanju, genetici i trenutnim analizama. Razgovori sa lekarem, sa nutricionistom, sa sportskim trenerom mogu da doprinose formiranju jednog personalizovanog programa ishrane.”

Svakodnevni život osoba sa prekomernom telesnom težinom nije jedan od najkvalitetnijih jer u mnogim slučajevinama izaziva smanjenje samopoštovanja i u mladjim danima i depresiju. Izaziva i gore navedene bolesti, posebno kardiovaskularne. Stručnjak za nutriciju Lidjija Aleksandresku predlaže zdav stil života: ,,U slučaju moždanog udara mediteranska dijeta je najprikladnija. Ova dijeta preporučuje da se 3-4 puta nedeljno jede riba dijetetski pripremana u hartiji za pečenje i nikako u aliuminijskoj foliji, sa povrećem tamne boje da bismo imali antioksidante i kvalitetne ugljene hidrate. Što manje soli, a izmedju dva ručka potrebno je da se jede voće sa niskim indeksom glikemije, mislim na borovnicu, domaću jabuku pre 16 sati, zatim 4-5 oraha koji štite srce i mozak od vaskularnih bolesti. Kvalitetan hleb koji ima bar 60 grama može se konzumirati ujutru i za vreme ručka. Preporučije se takodje i ohladjeni pečeni krompir da bi se skrob slegao. I mnogo salate. Sve što je nepreradjeno pomaže organizmu da eliminise LDL kolesterol koji stvara aterom u vaskularnom sistemu. Dobra hidratacija je takodje veoma važna. Portrebno je vodi piti na sobnoj temperaturi 10-15 minuta posle jela. Sezonske čorbe su veoma dobre sa malo proteina, sa malo boršča da bismo dobili probiotičnu hranu bez soli. Veoma važno je i pešaćenje.”

Prema statističkim podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 4 miliarde ljudi u svetu moglo bi da se suoči sa prekomernom telesnom težinom u 2035. godini, dok će se dečija gojaznost prema procenama povećati za 100%. Drugim rečima imaćemo 400 miliona dece sa prekomernom telesnom težinom. Prema procenama, gojaznost odraslih povečaće se za 60%, gojazbnost muškaraca za 73%, sa 14% na 23%, a žena za 50%, sa 18% na 27%.

24 May 2024
Da li kultivisano meso može da bude rešenje? (10.05.2024)

Ideja o proizvodnji hrane u laboratotriji nije nova, pojavila se pre dve decenije kada je NASA finansirala studiju o obezbedjivanju hrane za astronaute. 2001. i 2002. godine NASA je počela da eksperimentiše sa proizvodnjom mesa u laboratoriji i realizovala prvi jestovi uzorak mesa iz laboratorije:riblji filet dobijen od čelija zlatne ribice. Danas posle višegodišnjih istraživanja i testiranja, kultivisano meso postalo je vijabilan proizvod koji polako ulazi u komercijalonu potrošnju. Prvi veštački hamburger od govedjeg mesa pojavio se 2013. godine i bilo je delo istraživačkog tima Univerziteta iz Mastrihta. Pripremnljen i degustiran u Londonu, proizvodnja burgera težine 124 grama koštala je 250 000 evra. SAD i Singapur su prve zemlje koje su odobrile prodaju kultivisanog mesa u laboratoriji, a prvi restoran koji prodaje ovu vrstu hrane otvoren je 2020. godine u Tel Avivu. Evropske zemlje, Nemačka, Španija i Holandija ulažu u istraživanje i razvoj i pripremaju trenutak kada će ova vrsta mesa biti u prodaji. Na globalnom nivou u poslednjih 10 godina osnovano je više od 150 kompanija koje su investirale oko 2,8 miliardi dolara u istraživanje i testiranje. Evropska unija je investirala 25 miliona evra u istraživanje trajnih protejina, uključujući kultivisano meso. Petru Alekse profesor na Fakultetu nauke i inženjerije hrane Univerziteta ,,Dunarea de Žos” (Donji Dunav) iz grada Galaci, gost Radia Rumunija, naglasio je da je pre deset godina ova futuristička ideja o proizvodnji ove vrste mesa za potrebe sve brojnijeg stanovništva polanete bila samo puka radoznalost. Da li je ova vrsta mesa rešenje ? I šta je zapravo ovo kultivisano ili veštacko meso, kako se profesor Petre Alekse izrazio: ,,Na početku se na tržištu pojavila ideja o veštačkom mesu, zatim je napravljena korekcija jer je ovo meso multiplikacija mišićnih čelija van životinjskog organizma. Drugim rečima od pojedinih životinja uzimaju se stem čelije koje se u bioreaktoru multipliciraju , umnožavaju i od kojih se dobija ovo kultivisano meso. Polazi se od životinskog resursa i nije nakorektnije da ovo meso zovemo vestačkim, jer nije čovek sam proizvodjač već se proizvodnja bazira na životinskim čelijama. Reč je samo o misićnom tkivu, napravljeni su i odredjeni pomaci sa masnim tkivom, ali ne i sa rekonstrukcijom životinje jer nauka još nije dostigla ovaj nivo. Ona samo umnožava mišićne čelije kako bi se dobila ova kultiuvisana masa mišićnog tkiva koja se može konzumirati bez problema.”

U bioreaktoru stem čelije se stavljaju u tečnost koja sadrži vitamine, protejin i faktore rasta. Sredina bogata kiseonikom, sa kontrolisanom temperaturom omogućava čelijama da se umnožvaju ubrznim ritmom. Stem čelije se odvajaju na mišićna tkiva koja se ujedinjuju, a meso se sprema za preradu u roku od nekoliko nedelja. Profesor Petru Alekse kaže: ,,Možemo imati svaku vrstu mesa, ribljeg, svinjskog iili govedjeg. Problem je samo u multiplikaciji. Bez sumnje ukus mesa je u direktnoj vezi sa ishranom. Ovde je reč o uticaju nutrijenata koji se stavljaju u bioreaktor. Jer na kraju krajeva i životinja je neka vrsta bioreaktora, samo što se sama snabdeva nutrijentima ili joj ponekad i mi pomažemo. Za sada još nemamo složenu konzistentnost, ni mnoge vrste ali stvari, kao i u svakom istraživanju, idu dalje.

Čovecanstvo je prošle godine konzumiralo 364 miliona tona mesa i prema najnovijim prognozama potražnja za mesom na svetskom nivou do 2050. godine povećaće se za 50%. U uslovima tradicionalne poljoprivrede ovo povećanje je ogroman pritisak, i kultivisano meso može da bude ekološka alternativa, kažu zagovornici ove hrane, jer može da ima manje negativne posledice na zaštitu sredine od konvencionalne proizvodnje jer se ova vrsta mesa proizvodi na 90% manjoj površini terena, za 94% manje zagadjuje vazduh i može za 92% da smanjeju efekte staklene bašte. Pored toga, za razliku od mesa proizvedenog u intenzivnom uzgoju životinja, za kultivisano meso nisu potrebni antibiotici za kontrolu bolesti od Salmonele i E Kolija. Na ovaj način smanjuje se alarmantan prelaz antibiotika u ljudski organizam i razvijanje otpornosti na antibiotike, koji po oceni Svetske zdravstvene organizacije predstavlja globalnu pretnju po javno zdravlje. Sa druge strane pod izgovorom očuvanja kulinarskih tradicija, Italija je jedina država na svetu koja je u novembru prošle godine zabranila proizvodnju i prodaju kultivisanog mesa. Naučna zajenica i organizacije za zaštitu životinja kritikovale su italijanski zakon smantrajući da je suprotan trendovima i globalnom otvaranju prema ovoj velikoj šansi. Ako će Evropska unija odobriti prodaju proizvoda od kultivisanog mesa, Italija (kao i Rumunija ako će zabrana kultivisanog mesa dobiti zeleno svetklo i u Poslaničkom domu Parlamenta) ne mogu da zabrane uvoz ove hrane iz drugih zemalja Evropske unije.

10 May 2024
Otisak veštačke inteligencije na bankarski sistem (03.05.2024)

Otisak veštačke inteligencije na bankarski sistem (03.05.2024)

Tehnologija, sve prisutniija u našem zivotu, obogačuje i utiče na razne oblasti i industrije. Ni bankarski sistem nije izuzetak. U ovoj oblasti veštačka inteligencija postala je imperativ za održavanje konkurentskog nivoa i za poboljšano iskustvo klijenata, kažu stručnjaci za ovu oblast. Efikasniji administrativni procesi, personalizacija bankarskih usluga, sprečavanje zloupotreba i poboljšano iskustvo klijenata samo su neki od aspekata implementacije veštačke inteligencije koja može doneti važne prednosti ali i rizike, pre svega za zaštitu podataka i gubljenje radnih mesta. Kako može veštačka inteligencija da doprinese zaštiti i sigurnosti finansijskih resursi i sensibilnih podataka? U prvom redu bržim i preciznim identifikovanjem i sprečavanjem informatičkih napada, ključna karakteristika bankarskih fajervola (firewall) koji koriste veštačku inteligenciju. Zatim, veštačka inteligencija može brzo analizirati i preraditi veliki obim podataka u realnio vreme i omogučiti efikasno identifikovanje pretnji i implementaciju adekvatnih sigurnosnih mera. Algoritmi veštačke inteligencije mogu se upotrebiti za automatizaciju rutinskih zadataka poput proveravanje dokumenata i njihove autentičnosti, otvaranje bankarskih računa ili evaluaciju kredita. Tehnologija veštačke inteligencije može se upotrebiti i za analizu podataka klijenata i za personalna rešenja za menadžment računa, finansijsko planiranje ili investicije. Stručnjaci kažu da upotreba veštacke inteligencije u bankarskom sistemu može odigrati krucijalnu ulogu u identifikovanju i sprečavanju zloupotreba. Algoritmi mašin lerning (machine learning) mogu da učestvuju u identifikovanju tranzakcionih modela i anomalija i upozoriti banke na moguće zloupotrebe. Sa stanovišta jedne banke veštačka inteligencija predstavlja instrument koji obećava i kada je reč o uravnoteženju inflacije, upozorio je na stručnoj konferenciji Kristijan Popa, član upravnog odbora Narodne banke Rumunije. On je objasnio da kao i uticaj globalizacije koja je ublažila inflaciju u prethodnim decenijama i veštačka inteligencija optiomizacijom i efisanijim ekonomskim procesima otvara bolje perspektive stabilizaciji nivoa cena u kontekstu obeleženom važnim izazovima: ,,Proces donošenja odluka iz oblasti monetarne politike je složeniji u sadašnjim uslovima velikih strukturnih promena. Spomenuo bih samo globaliazciju koja se sužava, propisivanje koje postaje sve intenzivnije, protekcionizam koji raste,naročito transatlanski, divident mira koji nestaje usmeravajući deo trošova ka vojnoj oblasti na uštrb obrazovanja, zdravstva, stanovništvo koje stari simultano sa smanjenjem nataliteta, energetski dvident koji nestaje, energija je sve skuplja, problem fiskalnih deficita u neprekidnom je porastu, a traznzicija na zelenu ekonomiju zahteva nove troškove. Sve ove strukturne promene ukazuju da će nas infklatorni pritisci još dugo pretiti. Postoji medjutim jedna promena koja može delovati u suprotnom smeru-veštacka inteligencija može smanjiti posledice pomenutih strukturnih promena stimulišući održiv ekonomski rast povećanjem produktivnosti rada i otvaranjem novih puteva inovaciji i napretku.”

Kristijan Popa smatra da je ritam ovih promena još spor i da bi efekti implementacije tehnologije veštačke inteligencije mogli da postanu opipljivi tek na duži rok, jer je potreban odredjen period postepenog prilagodjavanja i konsolidacije saradnje ljudi i tehnologije. Veštačka inteligencija na dugi rok može da pojača odredjene naše sklonosti koje se mogu valorizovati. Ali, dodaje Kristijan Popa postoje i opasnosti naročito kada je reč o zaštiti podataka i korektnim interpretacijama podataka od strane veštačke inteligencije. Narodna banka Rumunije podržava inovacije ali će budno pratiti i makroekonomsku stabilnost jer je normalno da vodi računa o visini rizika od veštacke inteligencije. Drugim rečima permisivna prema bankarskim nekritičkim aktivnostima, ali odlučna prema osnovnim aktivnostima, sadašnjim realnostima, Narodna banka gleda sa odredjenim rezervama na pretvaranje digitalnog pomočnika u eksperta za menadžment bankarskog rizika ili za donošenje odluka o dodeljivanju kredita, naglasio je Kristijan Popa. Medju pridruženim rizicima veštačkoj inteligenciji ubraja se i gubljenje radnih mesta usled automatizacije kao i poverljivost podataka jer je veštačkoj inteligenciji potreban pristup ličnim podacima klijenata. Sa dobrin i lošim stranama, stručnjači kažu da u 2023. godini možemo očekivati da upotreba veštačke inteligencije u rumunski bankarski sistem postane redovna i potpuno integrisana u večinu bankarskih procesa i usluga.

3 May 2024
Da li je migracija evropski problem? (19.04.2024)

Rezultat komplikovanog kompromisa, evropski pakt o migraciji i azilu usvojen je nedavno u Evropskom parlamentu nakon sve većeg broja nelegalnih ulazaka u Evropsku uniju, posebno iz Afrike. Rekordnih milion i 140 000 zahteva za dodeljivanje azila regstrovano je prošle godine prema podacima Evropske agencija za azil i oko 380 000 nelegalnih ulazaka u Uniju. Sve veći broj migranata izazvao je tenzije i podele unutar Evropske unije. Remus Prikopije rektor Nacionalne škole za političke i administrativne studije (SNSPA) gost Radio Rumunija u analizi situacije odnosio se na potrebu jedne hijerahije migranata. ,,Treba da pomognemo ljudima koji se nalaze u teškim situacijama. Kakve alternative imaju Ukrajinci? Kakve alternative imaju Sirijci?. Ne postoje alternetive tamo gde besni rat. Normalno je da porodice beže od rata. Ne možemo da im kažemo ,,ne, ne možmo da vas primimo, vratite se u Ukrajinu. Postoje i druge situacije kada ovom migracijom upravljaju krijumčari, smatram da treba napraviti hijerarhiju ili prioritizacija migranata jer su na kraju krajeva i resursi zemalja Evropske unije ograničeni ”, kaže univerzitetski profesor Remus Prikopije. U svojoj analizi Prikopije se odnsio na migracionu politiku i na sve češči ekstremistički govor: ,,Različite procedure i različita pravila u raznim zemljama Evropske unije doprinele su ovoj konfuznoj politici. Ostavimo za sada po strani kako se upravljalo migrantim i kako se donose odluke o pravu na azil jer ovde postoje jasna pravila, ali mislim da treba da gledamo malo i na veliku politiku jer zapravo migracija predstavlja jedan od razloga za rastući ekstremistički govor svuda u Evropi. Sa druge strane ovaj problem je veoma ozbiljan sa stanovišta upravljanja migracijom. Radi se o milionima ljudi u Evropskoj uniji, a ne 10 ili 20 000. Migracija postoji od kada postoji i čovečanstvo , ali u 70′, 80′ i 90′. godinama ova je predstavljala relativno mali procenat u odnosu na stanovništvo država u koje dolaze migranti. Danas Austrija, zemlja sa kojom mi imamo oprečne stavove oko ulaska u Šengen, ima 20% stanovnika sa austrijskim pasošem ili ličnom kartom poreklom iz drugih zemalja, ne računajući migrante na teritoriji ove zemlje koji još nisu austrijski državljani i ne zna se kada i ako će postati. U Nemackoj živi oko 4 miliona Turaka.”

Remus Prikopije skreće pažnju i na mogućnost da se migracija iskoristi u geopolitičke svrhe i navodi primer Turske zemlje koja je nedavno nezadovoljna stavom Evropske unije odvrnula migracionu slavinu. Propisi o migraciji i azilu prvi put predvidjaju jedinstven pristup svih zemalja članica Unije. Radi se o pravilniku a ne direktivi, a to znači da će biti sprovedeni u svim zemljama Unije. Šta donosi novo ovaj pravilnik?. U prvom redu jednostavnije i brže procedure za selekciju osoba koje imaju ili nemaju pravo na azil. Ove procedure traju od tri do sedam dana u zavisnosti od legalnog ili nelegalnog ulaska. Drugi element je skaniranje svih migranata i ovodjenje u evropsku zajedničku bazu podataka sa ciljem da se ograniči ulazak osoba koje mogu predstavljati opasnost po bezbednost Evropske unije. Otisci prstiju i slike svih osoba starijih od šest godina registrovaće se u evropsku bazu Eurodac. Istovremeno, u skladu sa novim pravilnikom, zemlje članice Unije imaju obavezu da podnosiocima zahteva za azil obezbede prihvatne standarde stanovanja, obrazovanja i zdravstvene nege. Prihvaćeni azilanti mogu da se zaposle najkasnije šest meseci posle podnošenja zahteva za dodeljivanje azila. Migranti će biti podvrgnuti i lekarskim analizama. Uvodi se mehanizam solidarnosti prema kojem nijedna država ne treba sama da snosi migracioni pristisak, bez obzira da li je na granici Mediterana ili na kopnenim rutama. Da li će ova pravila rešiti problem? Mogu smanjiti migraciju, smatra univerzitetski profesor Remus Prikopije: ,,Migracioni problem može se rešiti samo ako zemlje žele bar delimično da reše razlog migracije. Zašto napuštaju ovi ljudi svoje domove? Odlaze uglavnom iz nekoliko razloga:pomenuo sam već rat uSiriji, Ukrajini itd., zatim zbog diktatorskih režima, kršenja fundamentalnih ljudskih prava i siromaštva. Evropskim politikama, možda čak i na nivou Ujedinjenih nacija, treba se boriti protiv ovih razloga i migracija će se smanjiti. Ako kažemo ,,ne, mi ćemo podići zidove ili ograde” migranti će preskočiti zidove. I Tramp je rekao da želi da podigne zid dug više od 4000 km. ali nije izgradio. I sa zidom i bez zida na granici SAD uhapšeno je dva miliona migranata. Prošle godine meksičko-američku granicu forsiralo je 20 miliona osoba iz Meksika, Centralne Amerike i Južne Amerike. Migracijoni problem je najveći globalni problem u ovom trenutku, ako ne računamo globalno zagrevanje.”

Reforma migracije i azila primeniće se od 2026. godine.

19 April 2024
Izazovi u godini obeležavanja 75 godina postojanja Severnoatlanske alijanse (12.04.2024)

Obeležavanje 75 godina od osnivanja Severnoatlanskog svaveza odvija se u kontekstvu velikih medjunarodnih previranja-rata u Ukrajini, sukoba na Srednjem istoku i revitalizacije terorizma. Izazovi su složeni i bezbrojni i Alijansa treba da bude spremna da se odupre sajber napadima, dezinformacijama i kampanjama podrivanja stabilnosti sopstvenih članica. Hibridne pretnje koje kombinuju vojne, političke, ekonomske i informacione elemente predstavljaju ozbiljan problem. ,,Ovo je kritički trenutak, prisetimo se samo kako je počelo formiranje NATO – izjavio je za Euronews novinar Katalin Lenca. Od pokušaja da se pronadje adekvatan odgovor, ako je potreban i vojni, na spoljne pretnje. Posle Drugog svetskog rata, SAD nisu bile baš prijateljski rapoložene prema Sovjetskom Savezu. I tako se pojavila ova alijansa kao odgovor na rusku agresivnost u Evropi. Postavlja se pitanje gde smo sada? Nažalost, skoro u istoj situaciji. Nastoji se da se odgovara na rusku agresivnost u Evropi. Bili smo svedoci ove ruske agresivnosti još 2014. godine, kada je Rusija aneksirala Krimsko poluostrvo i od tada je prošlo 10 godina. U 2022. godini u februaru Rusija je izvršila vojnu agresiju na Ukrajinu i osvojila šestinu teritorije ove zemlje. Ovu agresivnost vidjamo svakodnevno i u ratobornim i revanšističkim izjavama Rusije protiv Poljske, baltičkih država, Rumunije i Bugarske. Ne i protiv Madjarske koja održava i dalje dobre odnose sa Moskvom, dodao je Katalin Lenca. Severnoatlanski savez je odolevao Varšavskom ugovoru i prilagodjavao se stalnim bezbednosnim izazovima, izjavio je podpredsednik Evroatlanskog centra za otpornost , general vazduhoplovne flotile u penziji Adrijan Duca odnoseći se na ulogu NATO u poslednjih 75 godina mira:,,NATO se nije prilagodjavalo samo na pretnje koje su dolazile iz Sojetskog Saveza već se razvijao i zahvaljujući činjenici da su članice i zemlje partneri delili iste vrednosti i interese. Kao što je poznato, Alijansa je povećala broj članica sa 12 na 32 i na složenu bezbednosnu atmosfera u poslednje vreme i na sve brojne izazove kojima je Alijansa izložena traba da se pronadju odgvori. Zbog toga i države poput Švedske i Finske su, posle višegodišnje neutralnosti, donele-bez odlaganja-odluku da traže ulazak u NATO”.

Ukrajina , podrška ovoj zemlji pred vojnim pritiskom Moskve i usporavanje zapadne vojne pomoći Kijevu bile su dominantne teme obeležavanja 75 godina postojanja Severnoatlanskog saveza. Saveznici sada analiziraju finansijski okvir vredan 100 miliardi evra koji bi omogućio Severnoatlanskom savezu da podrži odbranu Ukrajine pre eventualne pobedom Donalda Trampa na američkim izborima. Neki saveznici su već saopštili da će na inicijativu Češke finansijski podržavati Ukrajinu nabavkom naoružanja iz trećih zemalja kako bi se povećao obim isporuka Kijevu. Najbolja odbrana je napad, kod nas najbolja odbrana je odvraćanje neprijatelja, tako da smo sa našim liderima u Viljnjusu odlučili pre skoro godinu dana da ćemo doći sa novom generacijom planova odbrane i odvraćanja i u Rumuniji, izjavio je 2. aprila, na dan obeležavanja dvadesetogodišnjice članstva Rumunije u NATO, zamenik generalnog sekretara Severnoatlanske alijanse Mirča Džoana gost Radio Rumunija. ,,Mi ne radimo na jačoj odbrani, na vojnom prisustvu, vojnoj tehnici, tehnologiji najnovije generacije, već samo na odvraćanju, jer Rusija zna šta mi imamo kao vojna sila. Zbog toga ako je potrebno aktiviraćemo 5. član, ali mi se i dalje nadamo da ovo neće biti potrebno. Ovaj član je aktiviran samo jedanput kada je Amerika napadnuta 11. septembra 2001. godine. Nikada na teritoriji Severnoatlanskog saveza nije bilo rata. Nikada na teritoriji NATO nije postojao rat u ovih 75 godina postojanja. Mislim da će se ova lepa istorija Severnoatlanskog saveza nastaviti još mnogo decenija.”

Za rumunskun vojsku period od izlaska iz totalitarizma do Praškog samita Severnoatlanskog sveza u Pragu 2022. godine značio je opširan proces reformi i modernizacije koje su omogučile približavanje standardima Alijanse. Kada je postala punovparvna članica NATO-a, rumunski vojnici dokazali su kvalitete na ratnom poprištu zajedno sa vojnicima drugih zemalja sa kojima su sada potputo kompatibilni. U ovih 20 godina oko 50 000 rumunskih vojnika učestvovalo je u operacijama u Avganistanu, Iraku i na Zapadnom Balkanu. Trenutno Rumunija je vojna baza Alijanse sa antiraketnim štitom u naselju Deveselu na jugu emlje, sa aerodrom Kogalničanu na jugoistoku i sa centrima za obuku u Transilvaniji. Nakon izbijanja rata u Ukrajini Rumuniji je priznata strateška uloga u geopolitičkoj igri. Naša zemlja je zajedno sa Poljskom, Češkom i baltičkim državama upozorila i dokazala svetskim silama da crnomorsku zonu ne treba zapostaviti. U odnosu na prethodni dvadesetogodišnji period Rumunija je sada izvoznik bezbednosti, izvozi pomoć Ukrajini, centar je za obuku budućih ukrajinskih pilota F-16 i glavni akter u pokušaju da se deminira Crno more.Sem toga na teritoriji naše zemlje nalazi se vojnici Severnoatlanskog saveza.

13 April 2024
Rumunija na putu pune integracije u Šengen zonu ( 05.04.20-24)

Sa svim ispunjenim uslovima za ulazak u Šengen, Rumunija i Bugarska ušle su 31. marta u evropsku zonu slobodnog kretanja, ali samo vazdušnim i pomorskim putem. Drugim rečima , 17 godina nakon ulaska u Evropsku uniju, na 17 rumunskih aerodroma i 4 morske luke putnici koji dolaze ili odlaze iz Rumunije ili drugih zemalja šengenskog prostora nisu više podvrgnuti kontroli putnih isprava. Ovaj važan korak donosi i mnoge beneficije: ,,prelazak u novu etapu doprinosi razvoju poslovnih veza Rumunije i ostalih zemalja članica, zatim razvoju turizma unutrar Unije i odnosa sa trećim državama, istakla je ministarrka spoljnih poslova Rumunije Luminica Odobesku. Gost Radio Rumunija ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju o uloženim naporima Bukurešta u ovom periodu je rekao: ,,Rumunija je bila spremna za ulazak u Šengen zonu još 2010. godine. U to vreme smo preduzeli mere za reorganizaciju kontrole na državnim granicama, mere koje su usmerene na suzbijanje nelegalne migracije, medjunarodnu policijsku saradnju, implementaciju evropskih propisa i usvajanje šengenskih informacionih sistema, sistema informacija EURODAC o proveravanju tranzita migranata. Uloženo je više miliona evra u ove projekte, u funkcionalne i operativne sisteme. U ovom periodu napravljeno je osam poseta sa ciljem da se proveri ispunjavanje Šengen kriterijuma i sve ove posete su uspešno završene i potvrdjeno je da ispunjavamo sve tehničke uslove za pristupanje. Na bazi ovih učinjenih napora, i posebno prošle godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova radilo je naporno na uspostavljanju jednog odnosa poverenja, ne samo sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Austrije, Evropskom komisijiom, evropskim komesarom za unutrašnje poslove, partnerima Rumunije. Ne mogu olako da predjem preko činjenice da već izvozimo ekspertizu za suzbijanje nelegalne migracije u oblast azila.

Od ovog trenutka pristupni proces Rumunije Šengen zoni i kopnenim putem je nepovratan, ali ova odluka ne zavisi od faktora koji su van rumunske diplomatske inicijative, evolucija i spolljnopolitičkih okruženja, precizirao je ministar Katalin Predoju. ,,Ovo je početak i u zavisnosti od ishoda izbora u Austriji, jedinoj zemlji koja se suprostavlja ulasku Rumunije, mislim da možemo naparaviti i sledeći korak, smatra politolog Kristijan Parvulesku: ,,Razgovarao sam sa mnogim Austrijancima koji se osećaju nelagodno kada treba da govore o ovoj situaciji. Kažu da je ovo nepravda učinjena ovim državama, znaju veoma dobro da je u pitanju politički kontekst i kažu, što je veoma važno, da nisu ni dostignuti postavljeni ciljeve jer je na kraju ova situacija doprinela samo izbornom usponu ekstremne desnice, Slobodarske partije, a ne Narodne partije kancelara Nehamera. Do kraja godine nije isključeno da pregovori udju u jednu ubrzanu fazu, koja zavisi i od madjarskog predsedavanja i od Evropske komisije. U slučaju povoljnih odluka, možemo se nadati rešavanju ovog pitanja koje traje punih 13 godina.”

Zbog neulaska u Šengen i kopnenim putem Rumunija svake godine gubi oko 10 miliardi evra. Na pitanje da li je za dostizanje ovog cilja važan način na koji će se Rumunija ponašati tokom air Šengena?, profesor Kristijan Parvulesku je odgovorio: ,,Pratiće nas pažljivo i svaku grešku će Austrijanci iskoristiti da bi odugovlačili ulazak. I mi znamo da njihovi argumenti o migraciji nisu utemeljeni. Institucije Evropske unije, Fronteks , pre svega , objavio je podatke koji dokazuju da su austrijske optužbe neosnovane. Hrvacka, čiju su integraciju su prihvatili 2023. godine je više na ruti balkanske nego Bugarska i Rumunije.”

Mislim da je sada najveći problem sa kojim se suočavamo legalna migracija u Rumunije. 100 000 migranata stiglo je iz Azije u 2022-2023. godini i ove godine očejkuje se dolazak oko 250 000, kaže politolog Kristijan Parvulesku: ,,Ove migrante treba pažlivo pratiti jer mogu u svako doba avionom da stignu na Zapad. Ako će uspeti da izbegnu kontrolu na rumunskim aerodromima imaćemo veliki problem. Ovi dolaze u Rumuniju jer je naše tržište otvorenije, ali se istovremeno nadaju da će uspeti da stignu na Zapad i ovu šansu imaju.

Rumunske vlasti obećavaju da će policijske patrole na aerodromima legitimisati sve putnike koji ne poštuju zakone. Oni koji dolaze u Rumuniju da rade neće imati pravo na slobodno kretanje Šengen zonom, precizira Kristijan Parvulesku.

4 April 2024