Category: Klub kulture

Ove godine kvalifikovalo se za takmičarski deo 44. radiofonskih pozorišnih komada iz 21. države a cilj festivala je bio da promoviše inovaciju u oblasti radiofonskih predstava u modernom prikazivanju koje omogućava savremena audio tehnologija.

Tokom gala dodeljivanja nagrada Međunarodnog festivala radiofonskog festivala dodeljene su i tri nagrade za najbolje uloge u radiofonskim premijerama koje su izvedene tokom 2013. Attila Vizauer, glavni i odgovorni urednik redakcije Radio-drama: ,,Mislim da je odluka Rumunskog radiodifuznog društva da nagradi i glumce koji učestvuju u realizaciji izvanrednih uloga u radiofonskim komadima. Kao što sam rekao, i kazaču uvek, kada UNITER dodeljuje svoje nagrade, postoji i specijalna kategorija za radio dramu. Izabrane su najbolje produkcije koje su se pojavile tokom jedne godine. Mi smo počastvovani ovom odlukom. Evo da je sada došlo vreme – i nadam se da ćemo biti na nivou naših želja i namera — da oadamo priznanje velikim glumcima koji nalaze vremena i interesovanja da budu distribuirani u predstavama Nacionalnog radio pozorišta. Zbog toga smo ove godine, premjerno pokrenuli ovaj projekat. Saslušao sam svih 17. produkcija za 2013. godinu, a rezultat je bio taj koji je več poznat. Za nabolju žensku interpretaciju izabrana je Rodika Mandake, za najbolju mušku interpretaciju izabran je Vlad Ivanov. Specijalna nagrada za debitovanje dodeljena je Ana-Mariji Balesku’’. Glumica Rodika Mandake o liku Anice Nandriš-Kudla, za koju je dobila nagradu Nacionalnog radiofonskog pozorišta kaže:,,Reč je o životnoj lekciji, o lekciji kako preživeti, radi se o ženi koja kaže da možeš da prevazidješ svaku prepreku ako imaš veru i ljubav. Možeš da preživiš zajedno sa maloletnom decom, negde na nekoj utrini, u pustinji. Dva osećanja, vera i ljubav, daju sangu da ovo životno vozilo ide dalje. Ne verujem da postoji gledalac koji će čuti njenu priču da se posle toga nije promenio. Reč je o liku koji menja običaje, mentalitete, reč je o veoma jakom, veoma lepom liku. Imala sam izvanrednu priliku, nisam verovala da će se ova uloga dodeliti meni. Misleći na ovaj lik, mogu da vam kažem da sam srećna što sam dobila ovu nagradu za koju imam osećaj da sam ispunila svoju obavezu i osvojila sam je za nju’’.

U sastavu žirija Međunarodnog pozorišnog festivala ,,Grand Prix Nova’’ bile su poznate ličnosti i profesionalci svetskog renomea: italijanski pisac i reditelj Idalberto Fei, predsednik žirija, Alison Hindell, glavni i odgovorni urednik Radio Drame BBC-a, Marija Bagdasaryan, producent Radio Kulture iz Rusije, Kristina Modreanu, pozorišni kritičar i Domnika Cundrea, realizator u redakciji Radio drama Radija Romania. Komadi koji su nagrađeni impresionirali su kako svojim emocionalnim pričama, tako i igrom glumaca i inovatornim zvučnim tehnikama. Attila Vizauer: ,, Prva nagrada dodeljuje se jednoj rumunskoj produkciji radiofonskog pozorišta, ,,Metamorfoza’’ Joana Andreja Puikana (Radio Romania). Druga produkcija ,,Unakrsno prebrojavanje’’ (režija Joan Andrej Pujkan, Radio Romania), osvojila je drugu nagradu u kategoriji kratke radio-drame. Obe produkcije okarakterizuje detaljan govor, razvijen u svakoj sekundi, svakim zvukom, u svakom elementu koji označava eamociju. Ritam, montažni rez, promene planova, flashback-ovi, sve to daje jedan moderan, interesantan i izazovan način bavljenja radio-dramom. Izabrane teme su savremene teme. Svaki put, slušalac je iznenađen činjenicom da je njegov svakodnevni život prikazan u ovim delima. Ne mislim samo na rumunske produkcije, govorim o izuzetnom daru Dimitrija Nikolaeva (Radio Russia), ruskog reditelja, koji je osvojio I nagradu u kategoriji kratke radio-drame za scenetu Happy birthday, darling!”, svetske predstave u trajanju od 9 minuta. Reč je o ovoj pesmi koja je izvođena u dva glasa, ženskog i muškog. Iz načina na koji dolazi do promene tona i ritma možemo shvatiti da se radi o veoma lepoj muzičkoj priči. I produkcije iz Berlina i Baden-Badena imaju veoma dobar scenario, jedan od njih je inspirisan delima Jamesa Joycea. Zatim, impresionira način na koji je sastavljena zvučna konstrukcija koja je specifična za 2014. godinu’’.

O predstavi kojoj je dodeljena I nagrada u kategoriji radio-drama Kristina Modreanu kaže ,, Predstava koja me je duboko pogodila i koja je sadržala jedan inovativni deo je predstava koja je osvojila I nagradu. Reč je o predstavi ,,Metamorfoza’’, po scenariju Joana Pujkana, koji je delimično inspirisan Kafkom. Reč je o jednom savremenom liku, koji radi u multinacionalnim kompanijama a koji nije dovoljno plaćen za svoj rad. Reč je o priči o gubljenju čovečnosti sa ove tačke gledišta. U pitanju je savremena priča inspirisana iz jednog klasičnog dela. Pored toga što je dobro realizovana sa akustičkog aspekta, imamo pravu predstavu u kojoj se govori o današnjem agresivnom svetu koji guši i teroriše osetljivije osobe. Sva ova osećanja su prikazana uz pomoć zvuka što je spektakularno’’.

Radio-drama je jedan od najsloženijih oblika umetničkog izražavanja, svaka predstava ove vrste predstavlja pravi izazov kako za profesionalce scene, tako i za stručnjake u radiodifuziji.

Skoro milion tomova, uključujući i nekoliko hiljada novih naslova ponudjeno je na 9. Međunarodnom salonu knjiga “Bookfest” održanom krajem maja u Bukureštu. Pored raznolike književne ponude, tokom Salona knjiga “Bookfest” organizovano je oko tri stotina kulturnih manifestacija. Ljubitelji knjige mogli su da učestvuju na kolokvijumima, da uzivaju u projekcijama filmova i interaktivnim dogadjajima za odrasle i decu, od kojih su sa velikim nestrpljenjem čekani razgovori sa poznatim piscima.

Jedna od tačaka od velikog interesa za ljubitelje umetnosti bio je susret sa rumunskim književnicima, a koji su ipak suviše često – i nepravedno — isključeni iz savremenog kulturnog pejzaža. Pesnikinja, romanopisac i prevodilac Nora Iuga: “Ja sam ostala – mislim – jedina iz ovog drustva pisaca koja je lično poznavala neke pesnikinje koje nisu više medju nama. Sada obelezavamo stogodišnjicu rodjenja Marije Banus, to je bio razlog što sam pozvana na raznim događajima da pričam o njoj. Nina Kasijan je po godinama bila odmah iza Marije Banus. Tokom Sajma knjiga došla je kod mene Sanda Golopencija koja mi je dala knjigu “Naš život”, u kojoj govori o njenoj majci, Stefaniji Golopencija, koja je bila moja profesorka u gimnaziji “Julija Hasdeu”, a koju sam mnogo volela i zahvaljujuci njoj, jednim delom, ja sam postala pesnikinja. “

Marija Banus debitovala je 1937., zbirkom pesama “Zemlja devojaka”. Knjiga je odmah privukla pažnju kriticara, uključujući i George Kalineskua, o kojoj je pisao u “Istoriji rumunske književnosti od pocetka do danas”, koju je objavio 1941. godine. Nora Iuga:. “Mariju Banus sam upoznala u periodu kada je bila marginalizovana — to nije teška reč jer zaista predstavlja istinu. Niko nije želeo vise da govori sa njom, svi su joj okrenuli leđa. Bilo je to 1971.-1972. godine, odmah posle “kulturne revolucije”. Njena deca su otišla na Zapad, u period kada nisi ni mogao da sanjas o tome, a Marija Banus je mnogo patila zbog toga. . Sve se dešava u komunizmu, u isto vreme kada, pre skoro deset godina, Marija Banus je, bez preterivanja, bila na Everestu rumunske književnosti. Uvek sam razmisljala da bi trebalo da je strašno da padnes u takvu dubinu u najdubljem ponoru. Mislim da je prošla kroz strašne patnje, koje su iz dana u dan

postale sve odvratnije. Kada je napunila 75. godina, bila je u zemlji, a ja sam objavila članak u književnom casopisu Romania Literara, u koji sam rekla da je Marija Banus jedina pesnikinja koja zaslužuje sintagmu “velika gospodja rumunske poezije” . Zamerilo mi se sto sam je toliko uzdigla”.

Počasni gost na devetom Međunarodnom salonu knjiga “Bookfest” bila je Poljska. Pod geslom “Quo vadis Poljska? Ka sledećem Nobelu “, Poljski institut je pripremio za” Bookfest 2014. niz događaja koji su imali za cilj promovisanje poljske književnosti i povećanje interesa rumunske javnosti prema savremenim autorima, ali i prema poljskim klasicima. Ciprian Macesaru, pesnik i romanopisac : “Na Bookfest-u, prisustvovao sam na dve promocije knjiga. Prva je bila promocija antologije Vislava Szimborske, u Poljskom Institutu. Drugi dogadjaj bila je promocija romana Januša Visnievskog pod naslovom “Usamljenost na internetu”. O poznatoj pesnikini, Vislavi Szimborska, nema baš mnogo toga da se kaže, s obzirom da je dobitnica Nobelove nagrade za 1996. Novina ove antologije je u tome da su obuhvacene i pesme iz njenih poslednih zbirki, zbirke koje pokazuju snagu pesnikinje da obnovi jezik kojim se sluzila. Ona uspeva da govori o istim

univerzalnim temama, naginuvsi više ka konkretnim problemima identifikovanim u savremenom dobu. Ima jedna divna pesma o 11. septembru 2001. Postoji jedna poezija koja se bavi pitanjem rasizma. Postoje pesme o tome šta imamo, što nam je dato, o stvarima sa kojima se moramo pomiriti. Kod Szimborske uvek postoji paralela između ljudske slabosti i beskonačnog univerzuma, neprobojnosti, o univerzumu koji je uvek tih. Potpuno drugačija vrsta knjige je druga knjiga koju sam spomenuo. Autor dolazi iz sveta nauke. Visnievski radi kompjuterske programe, prateći dostignuća u hemiji. Počeo je da piše dosta kasno, “Usamljenost na internetu” je njegov prvi roman. Međutim, ova knjiga je postigla neverovatan uspeh. Ako pokušavamo da pronađemo nešto slično u Rumuniji, necemo uspeti. Samo u Rusiji, ova knjiga je objavljena u milion primeraka. U Poljskoj, po ovom romanu je napravljen i film. “.



Tokom sajma, posetioci su mogli besplatno da gledaju Art bioskop “Bookfest’’ gde su prikazani pobednički filmovi na međunarodnim festivalima koje je organizatorima satvio na raspolaganje Mađarski Institut iz Bukurešta, Ambasada Norveške, Francuski institut i Poljski Institut iz Bukuresta.

U moderno doba za koje je karakteristično prisustvo tehnologije, bez presedana, u svakodnevnom životu, a kultura sledi prirodni tok razvoja čovečanstva.Muzeji i kulturne institucije iz celog sveta definišu svoju strukturu tako što su pristupačni široj publici i iza njihovih zidova iza kojih se kriju umetnička dela. Primera radi, jedan od najpoznatijih evropskih muzeja, Luvr, pripremio je iznenađenje, koje je premjerno na svetskom nivou. Počev od sledeće godine konsole u 3D formatu vodiće ljubitelje umetnosti po velikim kolekcijama pariskog muzeja. Muzej Rumunskog seljaka iz Bukurešta predstavlja drugi jedinstveni slučaj, što ga ne može uključiti u paradigmu tradicionalnih muzeja i pored njegove specifičnosti. Anamarija Iuga, etnolog u Muzeju Rumunskog seljaka: ,,Tradicionalni’’ muzej odnosi se na tradicionalni tip izlaganja. Sa ove tačke, Muzej rumunskog seljaka nije ,,tradicionalni’’ muzej. Godine 1996. osvojio je nagradu ,,Evropski muzej godine’’ upravo zbog toga što je, u tom trenutku, na neobičan način izložio svoje eksponate. Reč je o konceptu slikara Hore Bernea i o načinu na koji su izloženi eksponati koji su medjusobno povezani, koji podržavaju jedni druge, kreiraju se i ponovo su sastavljeni konteksti sredina iz kojih potiču eksponati. Reč je o neobičnom izlaganju. Ostali etnografski muzeji imaju ,,didaktički stil’’. Oni će prvo predstaviti radnje koje obavlja seljak i podeljeni su, u zavisnsoti od sala, u zavisnosti od tematike. Predmeti koji su vezani za stočarstvo, poljoprivredu ili narodna nošnja, izloženi su u posebnim salama. Ali, Horea Bernea je drugačije zamislio muzej koji je podelio na dva dela. U pitanju je hrišćanski zakon i svakodnevni život. Postoje sale u kojima je prikazan značaj vere i način na koji se seljak odnosi prema krstu, na primer, ili prema drvetu života. To nisu verski predmeti, več, radi se o predmetima koje je seljak svakodnevno koristio a na kojima se nalazi krst kao zaštitni znak’’.

Nakon neobičnog načina izlaganja predmeta u skladu sa vizijom koju je o muzeju imao Horea Bernea, imajući u vidu da smo u digitalnoj eri, Muzej Rumunskog seljaka, sada prolazi kroz novu etapu. O prednsotima i nedostatcima u nastavku Anamaria Juga:,,Imamo virtualnu turu koja je veoma dobro realizovana, koja obuhvata i nekoliko dodatnih informacija pored onoga što može posetilac videti prilikom posećivanja muzeja, tekst koji je kazivan nalazi se na audio-vodiču, koji je svakome dostupan. To je izvanredna stvar, jer na ovaj način svako može od kuće, iz fotelje, da poseti naš muzej. I pored toga virtuelna tura po muzeju ne može zameniti posetu muzeju, pre je to poziv da posetioci dolaze i da vide ove predmete i u stvarnosti. Muzej ostaje muzej i on treba da izražava celokupnu atmosferu koju kreira. Virtuelna tura predstavlja određene delove i pored toga što imamo panoramski prikaz’’.

Ne samo stalne postavke muzeja imaju virtuelni prikaz. Na internetu se mogu naći ekskluzivno virtuelni muzeji u kojima su izložene postavke koje u ovom trenutku posetioci muzeja ne mogu videti na drugom mestu. Pred mikrofonom je Anamaria Juga: ,, Muzej Rumunskog Seljaka ima i jedan mali muzej koji postoji samo u virtuelnoj formi. Reč je o Muzeju detinstva koji možete naći na www.childhoodmuseum360.ro. To je rezultat projekta koji smo realizovali tokom dve godine i koji je finansiran iz Evropskog programa Kultura 2007 — 2013, kada smo uredili muzej detinjstva kao što smo sebi predložili na samom početku. Tokom jedne godine tim stručnjaka našeg muzeja organizovali su nekoliko izložbi na temu detinjstva. Svaka izložba je trajala mesec dana. Prva izložba je bila posvećena verovanjima vezanih za rođenje i krštenje deteta. Svaka izložba je bila slikana iz raznih uglova a te slike smo stavili na sajt. Ovim slikama dodali smo i druge informacije i intervjue na temu detinjstva. Zbog toga je sajt sveobuhvatniji u odnosu na izložbe. Ova tura podseća posetioce na svih 7. izložbi koje smo organizovali tokom jedne godine’’.

Bez obzira na muzeografsku viziju, posetu i direktan kontakt sa eksponatima ne može zameniti virtualna tura. Predstavljanje jednog muzeja posredstvom interneta može biti nadohvat ruke svakome, za buđenje interesovanja u redovima posetilaca ali i za arhiviranje bivših kolekcija.

Romanian Dance Showcase, u organizaciji Nacionalnog centra igre iz Bukurešta, okupio je tokom dve nedelje 55. umetnika na maratonu savremenog plesa koji je bez presedana u poslednih nekoliko godina. Zamišljen kao međunarodni događaj za promovisanje rumunskog savremenog plesa u Centralnoj i Istočnoj Evropi, Romanian Dance Showcase 2014., predložio je sebi, između ostalog , da okupi publiku različitih umetničkih formata.

Julija Popovic, organizator događaja: ” To je svakako najznačajniji događaj koji je organizovao Narodni centar igre iz Bukurešta, koji je po mom mišljenju, najvažniji plesni događaj za celu zajednicu, jer je centralna ideja bila da predstavimo što više dimenzija savremenog rumunskog plesa, i stranoj i domaćoj publici, tako što bi selekcija dala potpunu sliku onoga šta znači savremeni ples, u svim svojim pravcima koji su veoma različiti, i istovremeno, da doprinese vraćanju osećaja zajednice, koju je zapravo predstavljao Nacionalni centar igre iz Bukurešta u doba kada je imao prostor u Narodnom pozorištu “.

Jedna od brojnih uloga Nacionalnog centra igre iz Bukurešta bilo je upoznavanje stranih stručnjaka sa rumunskom plesnom scenom i performansom, u predstavama koje su održane tokom jedne nedelje gde su prisustvovali gosti iz inostranstva. Julija Popović o izboru predstava i u vezi sa ovim ciljem:” Nismo pošli od komercijalne ideje, nismo izabrali naslove koji bi odgovarali nekim očekivanjima, ili koji su u skladu sa aktuelnim evropskim plesnim estetikama. Imali ​​smo u vidu da približavamo, “očaramo”, naše goste iz inostranstva sa našim plesom. Konkretno, pozvali smo programere i kritičare za koje smo smatrali da su nam veoma bliski, koji su zainteresovani za savremeni rumunski ples, fokusirajući se na festivale i publikacije iz Centralne i Istočne Evrope. U stvari, sve mora da počne odavde gde je došlo do jačanja identiteta savremenog plesa na regionalnom planu, s obzirom da je veoma jasno da u ovom regionu savremeni ples funkcioniše sasvim drugačije nego u Zapadnoj Evropi, čak i zbog jednostavne činjenice da je ovde razvijen sa prekidima, i sigurno ne možemo govoriti o mainstreamu, o savremenom plesu na ovim prostorima 60, 70, 80, u trenutku kada je u Zapadnoj Evropi ples dotaknuo vrh”.

Romanian Dance Showcase okupio je predstave umetnika sa različitim pristupima kako bi se predstavila potpuna slika o savremenom rumunskom plesu. Jedan od njih bila je predstava ” Duet “, work in progress koji su realizovale Adrijana George i Andreea David. Adrijana George, kritičar plesa i Andrea David, arhitekta – dva uma ” u duetu ” u istom prostoru i vremenu, izazov je bio taj da svaka uspe da da onoj drugoj ustupi potrebni prostor, da svaka od njih oseti potrebe druge. Adrijana George:”Ustupamo jedna drugoj prostor. Trudimo se da u ovom prostoru donesemo stvari o kojima se ne govori, ili o kojima se teže govori i za koje veoma teško preuzimamo odgovornost naglas, još manje javno. Na primer, šta je vreme, šta je život… “

Paul Dunka diplomirao je na Fakultetu Dramskih Umetnosti I master studije za Dramsko pisanje na istom fakultetu. Imao je svoju emisiju na MTV-u, bio je uključen u umetnost zajednice, predstavio je kao izvođač, Rumuniju na Bijenalu umetnosti u Veneciji , igrao je u filmovima i, naravno, realizuje predstave savremenog plesa. Na Romanian Dance Showcase, predstavio je predstavu ” Institut promena “,o kojoj govori u nastavku:, Reč je o promeni sveta. Svi koji radimo doživeli smo 30.-tu doživljavamo neke promene. Na primer, ja mislim da su mirisi u 30.-toj mnogo jaći…Računam na prepričavanje nekih strašnijih pitanja. Moje predstave su do kraja veoma teatralne.Želeo sam da postanem glumac, ali, do kraja, s obzirom da sam voleo da igram, upisao sam koreografiju I sada koristim obe moje sposobnosti. Moje teme su malo grubije ali su ispričane na ironičan način. Verujem u kostime i stvaranje atmosfere što podrazumeva i fizičko uključenje. I smatram da je prvi vizuelni kontakt nečiji izgled. Publika je veoma važna u ovoj predstavi. Ona predstavlja polovinu predstave. Baziram se mnogo na publiku’’.

Simona Deakonesku studirala je filmsku režiju, radila je kao scenarista u televiziji kao filmski scenarista i pokušava da, u predstavama u kojima traži veoma mnogo od igrača, kombinuje te svoje dve strasti, film i ples. Na Romanian Dance Showcase, Simona Deakonesku je učestvovala sa projektom ,,Soba 0001. Fabrika snova’’: ,,Soba 0001 je pilot serijskog projekta , o kome sam ražmišljala. Reč je o serijalu koji je podeljen na delove koje ja zovem virtuelnim sobama. Svaka se epizoda bavi jednim događajem u okviru kojeg se umetnost razvija u odnosu na tehnologiju i nauku. ,,Fabrika snova’’ je pilot episoda. Nisam mislila prevashodno na snove koje sanjamo noću, već na činjenicu da ako objektivno posmatraš spoljašni svet, od kojeg pokušavaš da se malo udaljavaš zbog toga što je haotičan, izgleda kao san . Tako se dešava I kada je reč o kognitivnom procesu čoveka: nijedna misao nije tečna, nije tačna. I to je ,,Fabrika snova’’ jer način na koji vidim ja u ovom trenutku naš život liči na san koji pokušavamo da razumemo, a koji bi u suštini trebalo da živimo bez da sebi postavljamo brojna pitanja o onome šta se dešava’’.

,,Duet’’, ,,Institut promena’’ I ,,Soba 0001. Fabrika snova’’ samo su neke od predstava koje su imale zadatak da predstave identitet rumunskog plesa na Romanian Dance Showcase. Organizator ovog događaja sa zaklučcima :,, Do kraja , i bez naše želje, ipak smo prodali nešto. Već imamo pozive za određene predstave ili umetnike. Drugi zaključak je da je ponekad dobro rizikovati. Bilo je nekoliko predstava za koje smo preuzeli odgovornost i uključili u program I pored toga što nisu bile reprezentativne za to što se dogodilo sada, ali su izazvale entuzijazam u redovima selektora’’.

“Kratkometražni film može reći više od knjige novije istorije ili novina, ” kaže Ada Solomon, direktor Međunarodnog filmskog festival NexT. Ada Solomon: “Na kraju noći ” / ” Ate Ver a Luz” dugometražni film pobednika Međunarodnog filmskog festivala NexT 2013, Basilda Cunha, otvorio je u Cinema Studio u Bukureštu, filmsku manifestaciju koja je održana početkom aprila, osmi Međunarodni filmski festival NexT. ” Mislim da treba poštovati publiku, i ja smatram da je to jedno od prvih pravila filmskih stvaralaca: da pokušaju da publici daju što više. NexT je o onome što će uslediti, NexT znači svežina, mladost, hrabrost, izazov, svaki sledeći korak je izazov za svakog od nas, i onda pokušamo da nudimo razne recepte, različite opcije za sve ” , kazala je Ada Solomon: ” To je sebična izjava, jer i mene lično Festival NexT ispunjava, želja sineasta i mladih iz ekipe da urade nešto tako profesionalno i, istovremeno, drugačije, čini mi se izvanredna. Po mom mišljenju, to je festival koji nam pomaže da bolje vidimo ono što se dešava oko nas. Po meni, veliko otkrovenje ovog izdanja, bili su krartkometražni filmovi i koprodukcije, koje smo imali po prvi put. Predstavljeno je 14 projekata. Počeli smo sa The Pitch-em, u organizaciji Shorts TV, tokom kojeg je 15 sineasta predstavilo svoje projekte i realizovali su neke kratke filmove u ovom smislu, neke pitch-eve. Publika je bila pozvana da glasa a na kraju je odlučio žiri koji je odlučio kome će biti dodeljena nagrada u vrednosti od 5000 evra. Polazeći od ovoga organizovali smo odgovarajuće tržište projekata, pozivali smo producente iz Evrope da se sastanu sa filmskim stvaraocima ovih projekata. I bili smo veoma srećni kad smo videli da u nedelju ujutru imamo brojnu publiku i da vidimo 14 sineasta kako na veoma kreativnom nivou predstavljaju svoje projekte. To mi je pokazalo da se stvari u kinematografiji kreću u pravom smeru. A kada kažem da želim da ponudimo publici što više to ne znači da želimo da nudimo ono što je pristupačno ili teško. Pokušavamo da promenimo nešto u opštoj percepciji filma što će zadovoljiti gledaoce a, ne samo da im nudimo trenutak zabave . “

Ko- selektori Irina Trokan i Andrej Rus izabrali su od preko 1000 prijavljenih filmova neke od najizazovnijih poslednjih kratkometražnih filmova, tako da je publika uživala u jedinstvenim vizijama i pričama koje dolaze iz celog sveta, od Velike Britanije i Francuske do Argentine ili Kirgistana. Ada Solomon, direktor Međunarodnog filmskog festivala NexT : ” Već nekoliko godina dobijemo oko 1.000 filmova, ali je veoma važno o kakvim se filmovima radi i ko odlučuje da učestvuje na festivalu NexT. Istina je da su mnogi filmovi koji su se prijavili uspeli da se ističu na prestižnim međunarodnim takmičenjima, a ako je za njih važan izbor u našem festival, to znači da NexT znači nešto. To znači da festival ima veoma dobru reputaciju u svetu i da ljudi žele da učestvuju na ovom festivalu. Imali smo još jednu premijeru na festivalu ove godine, zbog čega sam veoma ponosna. Zajedno sa ko-selektorima, sa kritičarima Andrejom Rus i Irinom Trokan, realizovali smo nacionalno takmićenje. I nivo ovog nacionalnog takmičenja bio je veoma visok. Odabrano je 14. filmova od skoro 100. prijavljenih za festival rumunskih filmova, filmovi koji se bave različitim formulama. Neki su školski filmovi, drugi su filmovi koji su već dobili sredstva od Nacionalnog centra za kinematografiju, drugi su potpuno nezavisni filmovi. Realizacija ovog showcase-a, na kome su bili prisutni renomirani reditelji poput Adrjiana Sitarua i Igora Cobileanskog, ali i diplomci filmske akademije, ili ljudi koji su na svom prvom filmu.”

Kritičar Andrej, o filmovima u takmičarskom delu Međunarodnog festival NexT ” Oni su veoma različiti, jer smo to i želeli. Želeli smo da kroz našu selekciju pokažemo publici koja dođe na festival koliko kompleksno može da funkcioniše kinematografija, u kom se pravcu može kretati. U prvom redu, želeli smo da izaberemo sineaste koji istražuju, ne umetnike pune izvesnosti. I uopšte , filmovi koje smo izabrali ne mogu se suviše lako svrstati u stilske žanrove. To ima veze i sa mojim i Irininim opcijama. Ja ću uvek radije gledati film koji ima određene slabosti, a koji se ne može lako klasifikovati, klasirati, a na uštrb filma koji je pravilno realizovan i manje ambiciozan. Ukratko, ja više volim da gledam film koji će vas naterati da se vratite na njemu, u odnosu na film koji ćete odgledati u jednom mahu.»

Neki od najboljih kratkometražnih filmova koji su predstavljeni prošle godine prikazani su na Međunarodnom filmskom festival NexT, u dve najpopularnije kategorije: Short Matters! i Semaine de la Critique. Tako da je NexT premjerno doneo u Bukurešt, deset kratkometražnih filmova prikazanih prošle godine u okviru Semaine de la Critique, koja je održana paralelno sa Kanskim filmskim festivalom, uključujući i pobednika Discaovery Award, Come and Play, Daria Belova . Crno- beli film prati avanture dečaka koji, ulazi duboko u šumu, I koji igrajući se pištoljem, prelazi u drugu stvarnost. Velika nagrada 2014 dodeljena je koprodukciji Azerbejdžana – Nemačka za film Kolevka majstora kovčega / The Swing of the Coffin maker, u režiji Elmara Imanova, film je “priča puna lokalnih detalja, koja prenosi univerzalnu poruku. Po mišljenju žirija radi se o veoma lepo snimljenom filmu, punog topline , ljudskosti i intimnosti “.

Najveći umetnički dogadjaj koji obeležava kraj proleća i početak leta u Bukureštu je Medjunarodno bijenale Savremene Umetnosti. Bucahrest Biennale, manifestatciju koju posećuje veliki broj ljubitelja umetnosti, organizuje Centar za savremenu unetnost i kulturu Pavilion. Ove godine organizuje se šesto izdanje. Prve dve godine bijenale je trajalo četri nedelje, a počev od 2010. bijenale traje 8. nedelja. Ovogodišnje izdanje održava se od 23. maja do 24. jula, a kurator bijenala je veoma mladi Gergő Horváth, koji je i predložio koncept Bijenala 2014 ,,Aprehenzija. Razumevanje strahom od razumevanja’’. Na engleskom ,,apprehension’’ ima dvostruko značenje — to znači strah od eventualnog dogadjaja, kao i razumevanje. I onda, proučiti odnos izmedju straha i razumevanja: kako se upravlja strahom i kako ga možemo koristiti da naučimo I da se razvijamo. Strah je veoma prisutan u našem životu, usmerava nas na neki način celog života, zbog toga zaslužuje dublje proučavanje.

Učesnici na ovogodišnjem bijenalu izabrani su u zavisnosti od reprezentativnosti radova na predloženu temu, ne u zavisnosti od njihove ukupne aktivnosti. Medju pozvanim rumunskim i stranim umetnicima ubrajaju se:Erwin Wurm (Austria), Chiara Fumai (Italia), János Sugár Madjarska) i Adrian Dan, Matei Arnăutu, Dan Beudean, i Zoltán Béla iz Rumunije. Konačna lista učesnika biće predstavljena početkom aprila. Radovi učesnika biće izloženi na 4 mesta. Radi se o Pavilionu, koji će biti i Infopoint Bucharest Biennale-a, Institutu za politička istraživanja, Muzeju rumunskog seljaka i Kombinatu umetničkog fonda. Za prateće manifestacije koristiće se Fabrika Faur. Ulaz i hale fabrike smatrane su industrijskom baštinom. O ovogodišnjem bijenalu u nastavku govoriće nam Gergő Horváth ,,Ovogodišnje izdanje bijenalea biće veoma uočljivo u Rumuniji. Imaćemo dosta pratečih i paralelnih manifestacija. Imaćemo partnerstva u oblasti umetnosti i dizajna. Zajedno sa bijenalom otvoriće se još 4 velika kulturna dogadjaja. Pored bijenala imaćemo Noć muzeja, Romanian Design Week, Noć galerija I Art safari. Art safari je prvi medjuanrodni sajam umetnosti u Rumuniji,a Romanian Design Week je dogadjaj posvećen rumunskim dizajnerima. Svi ovi dogadjaji daju nove mogučnosti rumunskoj umetničkoj sceni I rumunskom dizajnu’’.

O odnosu bijenale — publika Gergő Horváth kaže:,,Imamo dogadjaje koji su pristupačni svima, kako profesionalcima, tako i osobama koje su zainteresovane za umetnost ili koje žele da se bave nečim novim. Savremena umetnost postavlja pitanja u vezi sa značajnim socio-politčkim pitanjima, znači ono je veoma dobro obrazovno sredstvo. Ljudi mogu da dodju i da vide neke stvari koje su značajne i utiču na sve nas.

Ovogodišnje izdanje bijenala ima za cilj da solidarizuje sve umetnike. Tako kaže kurator Gergő Horváth: ,,Verujem da će bijenale uspeti da postepeno vodi do koagulcije rumunske umetničke scene, koja je veoma podeljena i koja ne sarađuje međusobno. Potrebna je solidarnost medju umetnicima jer država jako malo podržava umetnost i nije svesna da postoji i savremena umetnost. Što ćemo imati više projekata i što će,mo biti više prisutni država će shvatiti da je savremena umetnost značajan element za kulturu.

Gergő Horváth je umetnik i kulturni menadžer. Studirao je muziku, a trenutno studira na Univerzitetu umetnosti u Klužu fotografiju i video.

Od 17 do 23 marta održan je Bukureštu sedmi Festival dokumentarnog filma koji je posvećen ljudskim pravima. Tokom festivala prikazano je 50. specijalnih filmova, specijalne predstave za srednjoškolce, održana je radionica dokumentarnog filma, pozorišne predstave, rasprave, masterclass poljskog sineaste Marsela Lozinskog, i organizovan je jedan specijalni obilazak grada. Ove godine postojalo je pet kategorija ,,Posle 25-te, ,,Buntovnici s razlogom, ,,Iskrivljena država, ,,I ljubav spada u ljudska prava i ,,Klinika mediji. Adina Bradeanu je istraživač DocWest na Univeryitetu Westminster iz Velike Britanije i zajedno sa Aleksandrom Solomonom, direktorom festivala, radila je izbor filmova za ovogodišnji festival. ,,Na način na koji biramo filmove za festival imaju snažan uticaj dogadjanja na socijalnom i političkom planu, kako u Rumuniji, tako i u svetu. Na primer, prateći dogadjanja u rumunskim medijima, odlučili smo da imamo jednu kategoriju koja se fokusira na medije. Tačnije, pratili smo razne oligarhe koji prate kako se govori, kako se piše, kako se opšti u današnjoj Rumuniji. Velika potreba za slobodnim medijima naterala nas je da uvedemo specijalni program koji je posvećen medijima.

U kategoriji ,,Posle 25.godina uključeno je 6 nedavnih dokumentarnih filmova koji govore o komunističkom periodu, ali obuhvata i 5 kratkometražna rumunska filma koji su snimljeni od 1963. do 1983. u studiju ,,Sahia. Kategorija ,,Buntovnici s razlogom prikazuje sveže nezadovoljnom bukureštancu primere nekonvencionalnog aktivizma na bivšem sovjetskom prostoru: ,,Rumunska jesen u režiji Mateja Budeša, i ,,Bukurešt, gde si?, u režiji Vlada Petrija. Vlad Perti je pratio socijalne pokrete iz 2012 i 2013 u Bukureštu i redovno je objavio online dokumentarne filmove i slike sa lica mesta. On je zainteresovan za promene pojedinca, do kojih dolazi na licu mesta, kao i za promene društva čiji je svedok. ,,Njaviše me intereseuje trg kao mesto javne rasprave, predlozi, protesti. Intersuje me kako se ovaj prostor pojavljuje, kako se transformiše, koje su njegove posledice. Ineteresuju me ljudi koji se tamo pojavljuju, način njihovog izražavanja, način na koji se sastavljaju i upučuju poruke. Predložio sam sebi da idem koliko god često na Trgu i da moje filmove distribuiram isključivo online, pokušajući da budem u korak sa dogadjajima, kaže reditelji. Iz interesovanja prema atmosferi na trgu ,,kao mesto gde se održavaju javne rasprave, nastao je i dokumentarni film ,,Bukurešt, gde si? koji je selekcionisan da učestvuje i na Medjunarodnom filmskom festivalu u Rotterdamu. Vlad Perti ,, Imao sam 50-60 sati snimljenog materijala, od kojih sam napravio film u trajanju od 80 minuta. Bilo je veoma teško, uvek ti je žao kad treba da odustaneš od mnogih stvari, što možeš da prikažeš samo jedan deo od onoga što si video. Ali, za ovih sat i dvadeset minuta pokušao sam da sastavim što obuhvatniju priču o onome što se dogodilo na trgu. Pokušali smo da budemo što iskreni prema tom materijalu. Pokušali smo da ostavimo da nas snimljeni materijal na ulici vodi ka odredjenoj priči, nismo hteli da mi usmerimo gledoace u nekom pravcu. Bio je to za nas period istraživanja, otkrivanja.

Film ,,Rumunska jesen Mateia Budeša koji je predstavljen u kategoriji ,,Buntovnici s razlogom, je jedna vrsta priznanja učesnicima koji su prošle godine učestvovali u demonstracijama protiv projekta Rosia Montana. Reditelj Matej Budeš:,,Nisam hteo da napravim veoma opširnu studiju, presek dogadaja od prošle jeseni. Pre je reš o mešavini više trenutaka koji su vidjeni od samog početka, potreba da se organizuju rasprave, što bolje organizovanje. Rekao bih da je film radjen iz više delova, obuhvačeno je više trenutaka iz perioda septembar-oktobar 2013. Mogu da kažem da, kao i kod večina naših sunarodnika kroz vene mi ne teče gradjanska krv. Sa druge strane bio sam u kontaktu sa osobama koje su uključile u protest i koje su me zarazile. To jest, bez obzira na obrazovanje koje sam stekao, susret sa ovim ljudima i odredjeni trenutci su me skroz promenili, pomoglo mi je da budem pažljiviji prema svetu koji me okružuje, da budem željan uključivanja. Rekao bih da je grdjanska dužnost, potreba za uključivanjem u rešavanju problema sa kojima se suočava društvo, dodje zarazom. Naravno da ako ne bi učestvovao, ako ne bi razgovarao sa učesnicima, ne bih bio toliko zainteresovan da napravim film. Sa druge strane, ja sam iz Barlada koji je veoma blizu mesta Pungesti, gde su demonstrirali protiv eksploatacije gasa iz škriljaca, i bio sam primoran da budem pažljiv na ono što se dešava u mom okruženju.

Retrospektiva One World Romania 2014 posvećena je reditelju Marčelu Lozinskom. Naslovljena je ,,Marčel Lozinski — gospodar hazarda. U ovoj kategoriji prikazano je 10 filmova ovog reditelja: ,,Happy End, ,,Poseta, ,,Mikrofonska proba, ,, Praktične vežbe, ,, Na 89 mm od Evrope, ,,Kako se radi, ,,Otac i sin na putu, ,,Sve se može dogoditi i ,,Da ne boli. Tokom 40. godina koliko se bavio kinematografijom Lozinski se afirmisao ne samo kao jedan od najprestižnijih reditelja svoje generacije, več i kao jedan od najznačajnijih kritičara komunističkog režima. Veliki broj njegovih kratkometražnih filmova govori o razlici u društvu i lozinki zvaničnog zivota, o uticaju štampe kao instrument indoktrinacije, o lažima i kompromisu. To ga je koštalo. Od 12. realizovanih filmova od 1972. do 1980. prikazano je svega 4. Najnoviji Lozinskov film koji je prikazan i na festivalu ,,One World Romania, ,,Otac i sin na putu je road movie u kome on i njegov sin kreću na put po Evropi u jednoj kamp-prikolici.

Track – ,, Postići tako dobar uspeh je i više nego prijatno! Na svim planovima: organizatorski, finansijski, na planu kvaliteta — kvalitet publike, kvalitet predstava…. Veoma je dobro imati potvrdu da si napravio pravi izbor, da si dobro razmišljao i da na kraju krajeva predstava savremene igre ima brojnu publiku koja je u fazi usavršavanja’’.

To su reči koreografa Vave Štefanesku koja je vršilac dužnosti direktora Nacionalnog centra igre iz Bukurešta, iražene na zatvarnju festivala savremene igre i performansa Like CNDB #1, koji je organizovao Centar. To je dogadjaj kojim je jedina javna kutlurna institucija koja podržava, razvija i promoviše savremenu igru u Rumuniji, uspela da okupi tako brojnu publiku. Ekipa centra je izabrala za ovaj festival originalne predstave koje su iznenadile publiku, a koje ćemo vam ukratko predstaviti u okviru današnje rubrike.

Umetnik Mihaj Mihalča je 2010. godine osvojio scenu projektom u kome je pretvorio u fikciju sopstvenu biografiju, postavši na ovaj način Farid Fairuz. Miahj Mihalča je od 2006. do 2013. bio direktor Nacionalnog centra za igru, na festivalu je prikazao predstavu ,,Realia( Bukurešt-Beirut): track ,, Reč je o predstavi kojom želim da, postavljanjem oba lika jedan naspram drugog, u potpunosti zbunjujem gledaoca koji neće moči shvatiti dokle ide Farid a dokle Mihalča. Reč je o predstavi u kojoj prikazujem razne autobiografske priče, ali govorim i o mnogim stvarima koje mene zanimaju u današnjem svetu — civiljni rat u Bejrutu, na primer ali, i o drugim stvarima koje su tokom vremena izazvale u meni odredjenu tenziju’’. Muzika je sastavljena od dela Dhafer Youssefa, Brenta Lewisa, Čeajkovskog i pesama u izvodjenju Margarete Paslaru.

Poseban trenutak tokom festivala priredila je zahvaljujući svojoj predstavi Madalina Dan, koreograf, koja će nam u nastvaku reći šta motiviše jednog umetnika da postavi takvu predstavu: Track:,, Ja sam bila veoma ozbiljno motivisana da uradim tako nešto, a to je bila moja bolest. Nikada pre ne bi razmišljala o otme da organizujem jedan maraton kretanja, ali s obzirom da sam imala veoma tešku godinu — lečila sam se, videla sam šta znači suočiti se sa fizičkim i psihičkim bolom i kako izgleda da ti organizam ne funkcioniše. Razmišljala sam o tome da ovo stanje treba nadoknaditi vitalnošću. I onda sam razmišljala tome da organizujem maraton u trajanju od 8 časova. Mislim da sam zainteresovana za fizičko iscrpljenje i da sa publikom podelim više vremena nego obično. Ova vrsta predstave obično traje sat vremena. Inetresuje me predstava koja nema napisanu dramaturgiju. Ja sam to nazvala otvorenom dramaturgijiom , u smislu da mogu pratiti i manje interesante trenutke, jer je reč o improvizaciji a ponegde je reč o kompoziciji u realnom vremenu’’.

Prvi Festival savremene igre i performansa Like CNDBS spustio je zavesu 27 februara predstavama Andreje Novak: ,,Dance a playful body” u kojoj učestvuje glumac Istvan Teglas i o ,,O nežnosti’’ u kojoj je Andreea Novak glavna junakinja. U nastavku Andreea Novak: Track – Reč je o predstavi u kojoj se igram sa pojmom telo — predstavljanje tela i svakodnevno telo. Oba tela se nalaze u istoj osobi. Ono što mi se veoma dopalo kod Stefana bila je činjenica da je mogao da predje iz jednog stanja u drugo. U njemu imamo kameleonsko telo i kameleonskog izvodjača. Predstava prelazi kroz razne etape u kojima imamo bezlično telo, ponekad imamo telo u njegovom pravom stanju i onda imamo Istvana čoveka. Reč je o šetnji kroz stanja, emocije i oblike…’’.

Predstava ,,O nežnosti’’ postavljena je pre dve godine. Kako sama kaže Andreea Novak, krenula je od ličnih premiza i stigla je da govori o nežnosti umetničkog čina: ,,Osciliram stalno izmedju realnosti i fikcije, izmedju iskrenosti i disimulacije, na ivici sam koju ni ja ne kontrolišem veoma dobro’’.

Glumica Kosmina stratan uključena je u program Shooting Stars, posvećen mladim evropskim talentima, koji se održava od 8. do 10. Februara, u okviru Medjunarodnog filmskog festivala u Berlinu. Ovom selekcijom, Kosmina Stratan se pridužuje medjunarodnim zvezdama kao što su Rachel Weisz, Daniel Carig, Carey Mulligan, Melanie Laurent, koji su se tokom godina lansirali zahvaljujući poznatom programu. Ana Ularu, Dragos Bukur, Marija Popistasu I Ada Kondeesku su rumunski glumci koji su tokom prethodnih godina bili ukljućeni u Shooting Stars. Kosmina Stratan smatra de je to veoma velika šansa. Na Kanskom filmskom festivalu, 2012., Kosmina Stratan je osvojila nagradu za izvodjenje (zajedno sa Kristinom Flutur ), za ulogu u filmu Kristijana Mundjiua, ,,Iza brda”. Scenario filma koji je, takodje nagradjen u Kanu, inspirisan je iz knjige Tatijane Nikulesku Bran, koja je pošla od jednog istinitog dogadjaja. Jedna dvadesetrecogodisnja devojka umrla je 2005. u manastiru Tanaku u županiji Vasluj, tokom rituala isterivanja zlih duhova u kome su učestvovali sveštenik I četri monahinje. Dugometražni film Kristijana Mundjiua prikazuje životnu priču dveju devojaka, Aline (Kristina Flutur) I Vojkice (Kosmina Stratan) koje su rasle u jednom dečijem domu a kasnije su se srele u jednom izolovanom manastiru. Mada je prošlo skoro dve godine od promocije filma Kosmina Stratan je još uvek odana svom liku I trenutcima koje je provela sa ekipom tokom snimanja: Track – ,,Nisam ni primetila kad su prošle ove dve godine. Kad dodje zima, s obzirom da je film snimljem največim delom zimi, vrlo rado se sečam tih trenutaka. Film ,,Iza brda” ostao je moj glavni reper I najverovatnije će tako I ostati. Za mene je značio veoma mnogo, to je moj prvi dugometražni film I dao mi je šansu da sardjujem sa Kristijanom Mundjiom. Ne verujem da će postojati još neki projekat koji će mi biti toliko drag. I ne znam da li ću ikada imati takav uspeh koji sam postigla sa ekipom filma ,,Iza brda”.

Nagrada na Kanskom filmskom festivalu iznenadila je Kosminu Stratan, nije očekivala ovu nagradu. U nastavku govoriće nam o selekciji u programu Shooting Stars I o njenom narednom filmu: Track ,,Razlika u učešću na Kanskom filmskom festivalu I na Berlinaleu je u tome das am tokom ,,Shooting Starsa” imala vremena I želela sam da budem selekcionisana . To je šansa za svakog mladog glumca da bude uključen u ovaj program I da upozna tarne profesionalce iz kinematografije, agente, direktore kastinga, producente. Sledeći moj film biće snimljen na proleće u Berlinu. Reč je o dugometražnom filmu jednog mladog nemačkog reditelja kome je to film prvenac. Ne znam tačno koji če biti naslov filma ali znam da mi je dodeljena glavna uloga”.

Ako mnoge mlade glumce interesuje da sopstveno ime povezuju sa jednom značajnom produkcijom , Kosmina Stratan je veoma zainteresovana za scenario, za fabulu. Scenario I poštovanje prema reditelju Kristijanu Mundjiu ubedili su je da prihvati ulogu u filmu ,,Iza brda”. Track ,,Mislim da me najviše interesuje fabula. Fabula I likovi. I naravno da tokom kastinga da uspem da uspostavim vezu sa rediteljem jer je veoma značajno da budemo na istoj talasnoj dužini. To možeš primetiti tokom prvog susreta. To su elementi na koje se koncentrišem kada biram neki film ili prihtavam neki predlog. Ne razmišlajm o budžetu filma , ni o distribuciji, ni o drugim aspektima koji se odnose na promovisanje, u slučaju da su ispunjeni svi uslovi koji me interesuju, prihvatam vrlo rado”.

Ali Kosmina nije yapažana samo kao filmska glumica , u istoj meri je zainteresovana i za pozorište, čak štaviše pozorište je razlog zbog kojeg neće da napusti Rumuniju. Kosmina Stratan: Track:,,Ne bih želela da zauvek odem iz zemlje. Odlazak iz Rumunije nije opcija za mene jer želim da i ubuduće igram u pozorišnim predstavama. I po mom mišljenju to je nemoguče ostvariti van Rumunije. Veoma je teško da se na sceni izraziš na drugom jeziku“.

European Film Promotion zajedno sa organizacijama članicama medju kojima se ubraja i Udruženje ze promovisanje rumunskog filma je ove godine organizovao Shooting Stars po 17. put. Shooting Stars ima za cilj promovisanje na evropskom planu najtalentovanijih mladih glumaca kojima omogučuje susret sa značajnim ličnostima iz industrije filma.

,,Kad veče pada nad Bukureštom ili Metabolizam rumunskog reditelja Kornelija Porumboiua, ,,Bukurešt, gde si? film Vlada Petrija i kratkometražni film ,, Senka jednog oblaka film Radua Žude, su filmovi koji su izabrani za takmičarski deo Medjunarodnog filmskog festivala u Rotterdamu — FIFR (22. januar — 2. februar 2014).

Vlad Petri je absolvirao Nacionalnu Pozorišnu i Filmsku Akademiju u Bukureštu. Autor je više dokumentarnih filmova i fotograf. Dokumentarisao je socijalne i društvene pokrete iz 2012 i 2013 iz Bukurešta , objavljuje redovno online filmove i slike sa lica mesta. Interesuje ga istraživanje svakodnevnice, proučava ljude, kao i transformacije društva u kojima učestvuje. Najviše me interesuje trg kao javno mesto rasprave, predloga i prostesta. Interesuje me kako nastaje ovaj prostor, kako se pretvara, koji je njegov društveni uticaj. Interesuju me ljudi koji se tu nalaze, intersuje me način na koji su formulisane i prenete poruke. Predložio sam sebi da sve češće izadjem na trgu i da moje filmove distribuiram online, pokušajući da budem u korak sa dogadjajima kaže reditelj. Zhavljujući ovom interesovanju prema ,,javnom prostoru rasprave nastao je i dokumentarni film ,,Bukurešt, gde si? koji je selekcionisan na Medjunarodnom filmskom festivalu u Rotterdamu. Vlad Petri ,,Radio sam na ovom filmu dve godine. Veoma sam se radovao ovoj selkciji jer se radi o jednom od najznačajnijih filmskih festivala u Evropi, sada čekamo reakcije. Film prikazuje dogadjaje iz Bukurešta iz 2012. Imao sam ukupno oko 60 snimljenih sati, od kojih smo izabrali najnteresantnije delove, film traje sat vremena i dvadest minuta. Za ovih sat vremena i dvadeset minuta pokušali smo da prikažemo što obuhvatniju priču o onome što se desilo na ulici. Pokušali smo da prepustimo da nas snimljeni materijal vodi ka odredjenoj priči, nismo želeli da mi usmerimo gledaoce u odredjenom pravcu.

Kratkometražni film Radua Žudea ,,Senka jednog oblaka/Shadow of a cloud je priča jednog sveštenika, čiju ulogu izvodi glumac Alexandru Dabiža. Jednog letnjeg dana jedna žena koja je bila na samrti pozvala je sveštenika da joj očita poslednju molitvu. ,,U ovom filmu možete pronaći više značenja. Možda je najznačajnije značenje izraženo u odlomku molitve koju kazuje glavni junak filma:,,Moj zlobni život koji je kao san prošao je poput senke, objašnjava reditelj Radu Žude naslov svog filma koji je prošle godine selekcionisan i u kategoriji ,,Quinzaine des Realisateur na Kanskom filmskom festivalu. Reditelj Radu Žude :,, Postoji nešto u meni što me tera da vidim stvari na ovaj način. Čehov je bolje prikazao ovu sitaciju. Jedan lik iz ,,Ujka Vanje kaže: ,,Dugo vremena sam verovao da je čovekovoj sudbini sudjeno da bude tragična, ali sam na kraju otkrio da je njegova sudbina smešna. I postoji nešto smešno u načinu na koji se ljudi postavljaju prema sopstvenim problemima, nešto što ne isključuje postojanje tuge ili patnje. Što se mene tiče, to je ugao iz kojeg mene intersuje priča. Kada se tuga, nesreća, dramatičnost umešaju dok ne stižeš da ih identifikuješ sa nečim smešnim.

,,Želim što čistiju kinematografiju. Otkrijem kod sebe napredak i involuciju: kad sam počeo da se bavim filmom imao sam veliku želju sa stilističkog aspekta budem koherentan. Želeo sam da imam odredjenu vrstu svesti o sebi kada je reč o načinu snimanja filma. Polako, imam utisak da ova vrsta koherentnosti vodi do blokiranja pojedinih energija koje mogu otkriti film ka novim pravcima, i sa druge strane, ka postavljanju akcenta tamo gde nema šta da traži, kaže Radu Žude o svom iskustvu.

Najnoviji film Kornelijua Porumboiua podelio je gledaoce, kao što je to učinio i film ,,Policajac, pridev, na dva tabora. Na one koji veruju da je priča, u njenom klasičnom stilu, neophodna za jedan film i na one koji se zalažu za manje narativnu kinematografiju. Kritičar Tudor Karanfil je odmah nakon prikazivanja filma smatrao da je najnoviji dugometražni film Kornelijua Porumboiua ,,Kada se veče spušta nad Bukureštom ili Metabolizam ,,izazov, ,,najuzbudljiviji film rumunske kinematografije. Kritičar Andrej Gorzo smatra da je film ,,hipersubtilna anti romansa. U filmu se radi o Paulu (u izvodjenju Bogdana Dumitrakea) koji radi na filmu koji režira. U nameri da snimi jednu scenu vodi više razgovora sa Alinom (Diana Avramuc) glumicom sa kojom je u ljubavnoj vezi, sa njegovim producentom (Mihaela Srb), sa jednim svojim kolegom (Aleksandru Papadopol) kao i sa doktorom koji mu analizira endoskopiju. Film je sastavljen od svega 17 filmskih scena. U jednom intervjuu Korneliju Porumboiu je priznao da je nejgova namera bila da u ovom filmu govori o tome kako nastaje jedan film i o nametanjima tokom snimanja filma. Korneliju Porumboiu: ,,Interesuje me odnos izmedju filmskih likova i same priče. Do ove ideje sam došao pre jedno četri godine kada je bio predložen novi zakon o kinematografiji. To me je podsečalo na studentske dane, kada sam počeo da se bavim filmom. Od ovog sećanja je počeo ovaj film. Nravno, film sadrži i neku vrstu saslušanja o načinu na koji sam ja počeo da se bavim filmom.

Festival u Rotterdamu je najznačajniji filmski festival u Holandiji koji svake godine prati preko 3000 novinara i profesionalaca filmske industrije. Cilj ovog festivala je promovisanje najtalentovanijih mladih reditelja.

Izdavačka kuća Radio ( koja pripada Društvu Rumunske Radiodifuzije) obeležila je 15. Januar, Dan Nacionalne kulture promocijom više CD-a na kojima je kazivana Emineskuova poezija koja je do naših dana sačuvana u arhivi Radio Rumunije . CD – bok ” Pesme Mihaja Emineskua “, izdanje koje je uredio Titu Maioresku 1883., sada u audio formatu poziva nas da poezije Mihaja Emineskua kroz vreme. Ludovik Antal, Emil Botta, Clody Bertola, George Kalboreanu Jon Karamitru, Konstantin Kodresku, Elvira Godeanu, Jon Manolesku, Marijana Mihuc, Aleksandru Repan, George Vraka su neki od glumaca koji su recitovali poeziju Mihaja Emineskua, u snimcima koji datiraju iz ranih šezdesetih. Florin Iaru, pesnik govorio je na promociji CD-a , navodeći na početku da je ” kazivanje Emineskuove poeyije je najopasnija stvar na svetu.”: ” Mihaj Eminesku je u istoj meri najpoznatiji i najnepoznatiji pesnik rumunskog jezika, koji je prošao kroz mnogo predrasuda koje nam kažu o Emineskuu da je vizionar, fundamentalna osoba, legenda rumunske poezije. Ali sve ove reči nemaju veze sa pesnikom Mihajem Emineskuom. Jer, poezija nije ni spomenik, ni katedrala, ni obaveza, ni ponos, ni nacionalni osećaj. Pesnik postaje nacionalni pesnik ako cela nacija veruje da su njegove pesme dobre, ako većina ljudi vole njegovu poeziju i uvek imaju njegove zbirke nadohvat ruke. Ako ćete me probuditi u ponoc , ja mogu da vam recitujem Emineskuovu poeziju. Jer pesmu koja ti se sviđa nećeš nikad zaboraviti. Zbog toga, verovatno, u Rumuniji ima veoma malo osoba koje čitaju poeziju. I zato ne verujem u koncept nacionalnog pesnika . Mihaj Eminesku je biočovek koji je živeo i pisao svoje misli a ovo je jedan od onih neponovljivih iskustava u istoriji kulture . “

Takodje uoči Dana nacionalne kulture 15. januara Bookhacolic.ro, rumusnki sajt posvećen knjigama pozvao je nekoliko savremenih rumunskih pesnika da odgovore na anketu koja je bila posvećena pesniku Mihaj Eminesku. Šta znači Eminesku danas, posle više od jednog i po veka od njegovog rođenja, I koja su njihova lična iskustva sa Emineskuovom poezijom. Pesnik Radu Vanku piše: ,,Eminesku je verovatno rumunski pesnik koga sam najčešće pročitao. Dok sam bio student voleo sam panoramski pogled u njegovoj poeziji, posebno njegovu apokalipsu, o kojoj sam pisoa I diplomski rad. Počev sa 30 godinom trudim se da čitam posebno pesme koje najavljuju biografsku poetiku pesnika, počev od Bakovie do pesnika iz dev hiljaditih godina. Ono što mi se čini primernim kod Emineskua, pored njegove neverovatne biografije, koja je gotovo neljudski čista je da su sve ove poetikekoje se razlikuju jedna od druge, doživljene su veoma intenzivno I u superlativu, doživeo je svaku poetiku i svaku poeziju kao da mu je život zavisio od toga. I na neki način je I zavisio. I istovremeno sa njegovim životom, zavisio je I nas život. Na kraju krajeva on je, zapravo, pesnik od kga zavisi, cela rumunska poezija’’. Pesnik Florin IARU kaže: ” Iza tehnike, sjaj, intonacije, retorike, postoji nešto što nema ekvivalent i nema odgovor u naš materijalni svet. To je “osećanje”, kako kaže Titu Maioresku. Osećaš da jeste i najteže je objasniti zašto osećaš da jeste. Nešto te iznenada ispunjava zadovoljstva, isveta, i melanholije, i neparnih topola I uzburkanog jezera. Sve ove stvari dolaze pre nego što ste svesni toga da imate pred sobom govor. Eminesku je bio veliki tehničar iveliki pronalazač jezika. Za njega ništa nije bilo nemoguće. Poremetio je rime I akcenat, predrasude , on je delovao kao pesnik kome je jezik gotovo bezoblična stvar koja ima sve podatke, koji čekaju samo da budu kombinovani. Najteža stvar je da čitaš Emineskuovu poeziju. Zato što ćeš automatski pokušati da daš smisao a pesnik ne želi da kaže ništa više od onoga što je on rekao bukvalno. Potraga za dubljim značenjima, ya drugim značenjima to je gubljenje vremena, uzaludnost, jer, ono što kaže pesnik kaže tamo, kaže I u umovima čitalaca. Vraćajući se na CD koji izdaje Iydavačka kuća Rumunske radiodifuzije, njegov značaj je u tome što veliki glumci čitaju Emineskuovu poeziju”.

Ubrzo nakon decembarske revolucije, nastala je nagrada koja će postati orijentir u svetu savremene rumunske poezije: reč je o Nacionalnoj nagradi za poeziju ,,Mihaj Eminesku” Botošani. Ideja pripada pesniku Đelu Dorianu koji je i sam rođen u Botošaniju. Koliko je u tom trenutku bila stara ideja o uvođenju ove nagrade saznaćemo u nastavku od našeg sagovornika: ,, Prvi koraci su učinjeni odmah posle revolucije, u leto 1990., tačnije juna meseca. Znamo da je juna 1989. Obeležena stogodišnjica rođenja Mihaja Emineskua. Ideja je, dakle, nastala odmah posle decembarske revolucije kada je bilo mnogo stvari koje nisu bile baš tačne u vezi sa Emineskuovom biografijom…Mislili smo da treba promeniti taj format i da u Botošaniju, uz podršku skupštine grada, osnivamo Nacionalnu nagradu za poeziju ,,Mihaj Eminesku”. Tek marta 1991., nakon brojnih razmatranja opština je usvojila Odluku kojom je u Botošaniju osnovana ova nagrada”.

Nagrada ,,Mihaj Eminesku” ne dodeljuje se veoma lako i bilo kome, zbog toga je tokom vremena stekla neprocenjivu vrednost. Dokaz u ovom smislu je i izjava ovogodišnjeg dobitnika nagrade čuvenog pesnika Jona Murešana iz Kluža za koga ova nagrada predstavlja ,,propusnicu na osnovu koje se može pristupiti elitnom klubu rumunske poezije, jer najznačajniji pesnici rumunske poezije iz poseldnih 50. godina nosioci su ove nagrade”. Detalje o načinu dodeljivanja ove nagrade saznaćemo u nastavku od pesnika Đelua Dorijana: ,,Od samog početka smo zamišljali da se ova nagrada dodeljuje savremenom rumunskom pesniku, za životno delo. Da bi nagrada bila legitimna, opredelili smo se za nacionalni žiri, u čijem sastavu su značajne ličnosti iz sveta kjnjiževne kritike i istorije književnosti, univerzitetski profesori iz Bukurešta, Jašija, Kluža i Temišvara. Tadašnjem potpredsedniku Udruženja književnika Laurenciju Uliču dopala se naša ideja i pružao nam je svoju podršku koja nam je bila neophodna i sastavio je žiri koji je tokom 10. godina, manje-više, bio u istom sastavu koji je dodelio ovu nagradu 10-torici pesnika. Preovladali su vrednosni kriterijumi. Tokom jedne godine razmišljamo o tome koga ćemo izabrati za dodeljivanje nagrade. To znači da raznim putevima sprovodimo anketu posredstvom raznih medija, u gimnazijama, školama, kulturnim institucijama, redakcijama časopisa, izdavačkih kuća…Ocenjujemo prvih deset pesnika zajedno sa Kulturnom fondacijom Hyperion iz Botošanija. Pet, ili u poslednje dve godine, sedam pesnika, idu pred, prošireni žiri u čijem su sastavu sedam značajnih ličnosti koje glasaju za imenovanje dobitnika. Znači da je veoma teško, podrazumeva preuzimanje odgovorrnosti, jer u rumunskoj književnosti ima veoma mnogo značajnih pesnika. Ne možemo da nagradimo sve njih. Nagradili smo do sada 23 značajnih pesnika rumunske književnosti. Medju nagrađenim pesnicima ubrajaju se: Đellu Naum, Ana Blandiana, Štefan Augustin Dojnaš, Dorin Tudoran, Ileana Malanćoju, koja je došla sa predlogom da se dodljuje i nagrada za najbolju prvu pesničku knjigu. Počev od 1998. godine dodeljuje se Nacionalna nagrada ,,Mihaj Eminesku” Opera Prima, za koju je nadležan Memorijal Ipotešti iz Botošanija. Među dosadašnjim dobitnicima ubrajaju se Doru Mareš, Liviu Đeorđesku, Razvan Cupa, Dan Soću a ove godine nagrada je dodeljena Štefanu Bagiju. U vezi sa ovom nagradom, književni kritičar Mirća Martin postavio je retoričko pitanje: ,,kroz koliko godina će se jedan dobitnik nagrade za prvu pesničku knjigu vratiti ponovo u Botošani da bi dobio Veliku Nagradu?”. To je pitanje koje smo u nastvaku postavili i mi Đelu Dorijanu koji je , kao što rekosmo, inicijator Nagrade ,,Mihaj Eminesku”: ,, Bez sumnje da svi pesnici koji su dobili nagradu za prvu pesničku knjigu nalaze se u jeku afirmisanja. Neki od njih su objavili več značajan broj knjiga kao što je na primer slučaj Liviua Đeorđeskua, koji je dobitnik trećeg izdanja festivala”.

Podsećamo da je ove godine žiri kojim predsedava književni kritičar Nikolae Manolesku, a u čijem su sastavu Mircea Martin, Cornel Ungureanu, Jon Pop, Alexandru Ćistelekan, Mirća Diakonu i Joan Holban, dodelio je nagradu ,,Mihaj Eminesku” pesniku Jonu Murešanu koji je proglasen i za počasnog građanina grada Botošanija.