Category: Turistički vodič

Danas idemo u Transilvaniju i zaustavljamo se u županiji Sibinj. Putovaćemo starim vozom, uskom prugom, o kojoj brinu volonteri, koja povezuje turistički pol Sibinja sa seoskim zajednicama doline Hartibačuluj. Ući ćemo u rezervat prirode, obilno prošaran divljom faunom i posebnom florom, u mirnom seoskom pejzažu, kojim iz daljine dominiraju snežni grebeni Karpata. Uska železnička pruga Sibinj-Agnita-Sigišoara klasifikovana je kao istorijski spomenik.

Od 64 kilometra pruge u Valja Hartibačuluj do sada, sedam kilometara između stanica Hosman i Kornacel volonteri su ponovo pustili u rad. Ovde se, kaže Mihai Blotor, predsednik Udruženja prijatelja Mokanice, redovno organizuju trke dizel lokomotiva, a povremeno i trke parnih lokomotiva.

„Karte se mogu kupiti na sajtu sibiuagnitarailway.com. U stvari, rezervacija se vrši odatle, jer ćete kartu dobiti kada uđete u voz, to je kartonska karta, kao što je nekada rađeno, i koja se ne može poslati mejlom. Takođe, karte se mogu kupiti direktno sa železničke stanice. Sa železničke stanice krećemo za Valja Hartibačuluj, na kraju sela Kornacel. U prvom delu rute idemo paralelno sa putem. Ljudi iz automobila će nam mahati, neki će i zatrubiti. Onda put skreće i idemo kroz sred doline, između brda puna hrastovih šuma, između stada ovaca, sa Karpatima uvek sa naše desne strane.”

Valja Hartibačuluj ostaje jedno od najživopisnijih i manje istraženih područja u županiji Sibinj. S razlogom se zove i Zelena dolina. Prešavši dva mosta, stižemo do zaista divljeg kraja, kaže Mihai Blotor.

„Tamo obično viđamo jelene, divlje svinje. Čuo sam da ima i medveda, ali ih još nisam video iz voza. Putujemo kroz prirodno zaštićeno područje za ptice, drugo po veličini u Rumuniji, posle delte Dunava, područje Natura 2000. Obično vidimo rode, čaplje, sivu čaplju, malog orla i mnoge druge male ptice. Imamo informativne plakate u vagonima. Zatim dolazimo do stanice Hosman. Sama stanica je oko kilometar izvan sela, ali nudi veoma lepu panoramu na njega, sa desne strane. Vidimo utvrđenu crkvu, podignutu na brdu usred sela, a u pozadini planine Fagaraš, obično prekrivene snegom. To je slika koja promoviše Transilvaniju ili čak Rumuniju na međunarodnim plakatima. Tako ćete prepoznati selo Hosman. Crkvu možete posetiti sa specijalizovanim vodičima. Ni deci neće biti dosadno. Postoji potraga za blagom za decu. U selu se nalazi i stari mlin. To je mlin sa mašinom koja još uvek radi na naftu, kao što su mlinovi nekada bili, početkom dvadesetog veka. Valja Hartibačuluj je puna utvrđenih crkava. Ovde je bilo mnogo Sasa, i svaka zajednica je imala svoju crkvu, različitu od druge crkve, sve opasane odbrambenim zidinama. Na primer, Alcana i Nokrik, bi bila najbliža krajnjoj stanici voza.”

Najveći i najpoznatiji događaj u Valja Hartibačuluj je upravo u Hosmanu, na završnoj stanici mokanice. To je muzički festival Holštok, koji se obično održava u julu ili avgustu svake godine. Zatim mokanica pravi posebne trke za učesnike tog festivala. Ali to nije jedini događaj, kaže Mihai Blotor, predsednik Udruženja prijatelja Mokanice.

„Imamo dane sela. Svako selo tada organizuje narodnu paradu. Pored ovih, tu su i neki događaji koje mi meštani zanemarujemo, ali se čini da su veoma uspešni posebno kod stranih turista: sajmovi životinja, koji se organizuju svakog meseca, u drugom selu u dolini. Stranci veoma rado vide sve životinje, sve alate i opremu, na primer za konje, za fijakere, koje imaju u muzeju, ali ovde imaju priliku da ih vide u stvarnosti.”

Ako želite da uživate u zaista posebnom putovanju u Valja Hartibačuluj, zakažite svoje putovanje tokom manifestacije Dani Mokanice.

„To je naš najveći događaj, započet 2015. godine. To je bio naš razlog da pokrenemo parnu lokomotivu, jer obično vozimo dizelom. Ovekovečili smo to, iako sada vozimo i parnom u druga doba godine. „Dani Mokanice” ostaje naš najveći i najtraženiji događaj, jer pored vožnje vozom imamo i razne druge aktivnosti, pa i za decu. Za odrasle pripremamo folklorne predstave. Imali smo i bazen na naduvavanje, u jednom trenutku, jer je napolju bilo veoma vruće. Manifestacija „Dani Mokanicce” se održava svakog septembra, oko poslednjeg vikenda školskog raspusta. I ove godine biće organizovano. Putovaćemo parnom lokomotivom i pet putničkih vagona. Biće kružnih putovanja oko pet puta dnevno kroz veličanstvenu prirodu početka jeseni u Valja Hartibačuluj, kada se boje menjaju i mislim da je najlepše doba godine. Na prošlogodišnjim „Danima Mokanice“ imali smo ljude iz Južne Afrike koji nisu znali za ovu manifestaciju, ali su se vozili biciklom kroz okolinu. Videli su voz na stanici i stali su da putuju njime. Rekli su da im je to, do tada, bila najlepša avantura celog putovanja s desna na levo po Rumuniji, biciklom, jer je bila i tako neočekivana. Ni sami sebe mnogo ne promovišemo, mi smo neka vrsta skrivenog blaga Transilvanije. Mnogi nas pronađu slučajno, a na taj način iskustvo postaje još prijatnije.”

Od Mihaja Blotora, predsednika Udruženja prijatelja Mokanice, saznali smo da je najveći projekat proširenje rute, kako bi turisti mogli da stignu do što većeg broja lokalnih zajednica i na taj način podstakli njihov održivi razvoj. Pored toga, zajednice su bile i nastavljaju da budu uključene u oblikovanje kompletnog turističkog proizvoda. Prošle godine je u cenu ulaznice bio uključen obilazak sela Hosman i njegovih znamenitosti i posete lokalnim sirarima. Ove godine se formira integrisani paket sa školskom farmom u Kornecelu, gde deca mogu da nauče mnogo o svim životinjama koje se nalaze u seoskom dvorištu ili da jašu ponije. Mokanica u Valja Hartibačuluj je jedina funkcionalna Mokanica u Rumuniji, kojom upravljaju u potpunosti volonteri. Sezona 2024. godine počinje u prvoj polovini aprila.

Kulturno-turistička ruta muzeja na otvorenom u Rumuniji, razvijena na nacionalnom nivou i priznata od strane Ministarstva preduzetništva i turizma, pokrenuta je u Rumuniji s obzirom na veliki broj turista koji su pokazali interesovanje za ovakve atrakcije. Razvijen na inicijativu Okružnog muzeja etnografije i narodne umetnosti u Baja Mare, turistički program nudi turistima putovanje kroz tradiciju, u 11 turističkih i kulturnih lokaliteta iz oblasti etnografskog nasleđa Rumunije. Monika Mare, direktorka Muzeja etnografije i narodne umetnosti županije Maramureš iz Baja Mare, kaže da je ideja nastala iz potrebe da se promovišu muzeji, što je dobra prilika da se kapitalizuje nasleđe tradicionalne rumunske arhitekture.

„Ideja projekta je prvobitno počela sa osam muzeja. Napravili smo i nekoliko letaka koji se mogu videti na mapi sa ovim muzejima. Ako se nađemo u Bukureštu, možemo krenuti odatle, od Muzeja sela u Bukureštu „Dimitrije Gusti“, koji je verovatno najposećeniji među etnografskim muzejima u zemlji, a nakon toga možemo da idemo ka centru Rumunije. Možemo da posetimo Muzej Golešti, posle toga možemo da dođemo do Brašova, možemo da odemo u Sibinj, u Muzej ASTRA, dođemo u Transilvaniju, u muzej u Klužu i približimo se Maramurešu, gde imamo dva etnografska muzeja uključena u rute, odnosno Muzej sela iz Baja Mare i Muzej sela Maramureša iz Sigetu Marmacija. I ovde, u našem kraju, u Cara Oašuluju, u okolini Maramureša, imamo muzej Negrešti Oaš, a ako pređemo planine, u Bukovini, nalazimo Muzej bukovinskog sela. Zavisi koliko vremena turista ima za posete, a mi smo mislili da se ova ruta može preći u potpunosti ili da posetilac može da odabere, u prvoj fazi, nekoliko muzeja u oblasti od interesa, a nakon toga možemo da mu probudimo radoznalost da dopre do drugih delova zemlje“.

Svi muzeji na otvorenom razvijaju projekte tokom cele godine, ali posebno u toploj sezoni, tokom sezone poseta. Moći ćete da vidite narodne zanatlije na delu i moći ćete da kupite predmete koje su oni kreirali. Štaviše, moći ćete da učestvujete u izradi sa zanatlijama.

„I Muzej sela u Baja Mare ima takve programe. Tokom cele godine organizujemo sajmove, ali imamo i suvenirnicu, gde pokušavamo da kapitalizujemo rad zanatlija iz Maramureša. I ostali muzeji u zemlji imaju takve radnje. Zanatlije treba promovisati. Da bi se tradicija prenela na buduće generacije, zanatlije moraju shvatiti, a posebno mlađe zanatlije koji preuzimaju zanat, da se od zanata može živeti i naša je dužnost kao etnografskim muzejima da ih podržimo, da ih promovišemo. Zajedno sa centrima tradicionalne kulture, koji imaju evidenciju o ovim zanatlijama, trudimo se da ih promovišemo na sajmovima turizma na kojima učestvujemo i aktivnostima koje muzej sprovodi.”

Čim uđete kroz maramurešku kapiju Muzeja sela Baja Mare, bićete transponovani u svet autentičnog maramuškog sela, kaže Monika Mare, upravnica Muzeja etnografije i narodne umetnosti županije Maramureš.

„Ako Muzej u Sigetu čuva samo predmete tradicionalne arhitekture iz Vojvodstva Maramureša, Muzej sela u Baja Mare vodi vas u sela Maramureša iz sva četiri etnografska područja. Mi ih zovemo Cara: Kodru, Kjoar, Lapuš i Vojvodstvo Maramureša. Možete posetiti kuću u Lapušu, sa slamnatim krovom. Možete ući unutra i videti kako se živelo, gde se ložila vatra, peć, kako se beba ljuljala u kolevci, kako je izgledala velika soba, gde se čuvao najlepši tekstil i kovčeg za miraz i gde su se ljudi okupljali povodom velikih životnih događaja. Najstariji objekt koji imamo je naša crkvica, spomenik iz 1630. godine, koja je lepo postavljena na brdu, kao i većina crkava u maramureškim selima, a oko nje je praktično formiran muzej. Crkva je bila prvi objekat doveden ovde u Muzej sela. Selo na brdu, kako ga mi zovemo, živi, jer se u crkvi i danas služe bogosluženja tokom velikih praznika i nedeljom. Postoji zajednica koja dolazi ovde da se moli.”

Još jedan objektiv koji se promoviše u Muzeju sela Baja Mare je najstarija kuća u nasleđu institucije, koja datira iz 1758. godine.

„Tim kojim trenutno koordiniram može da se pohvali činjenicom da smo, iako su godine komplikovane, a budžet obično ograničen, uspeli prošle godine da otvorimo javnosti novi objekat tradicionalne arhitekture koji smo preneli u naš muzej. Kuća iz Cara Kjoaruluj, veoma lepa, reprezentativna za stil iz oblasti, koju smo postavili u blizini crkve, koja je takođe odatle. Ovo je plava kuća specifična za Maramureš i mogu je posetiti turisti. Takođe, iz Cara Maramurešuluj smo ponosni na Kuću Petrova, gde je rođen osnivač rumunske stomatološke škole, George Bilaku. Posetite Muzej sela Baja Mare i sve muzeje uključene u etnografsku rutu muzeja na otvorenom u Rumuniji!“

Od Monike Mare, direktorke Muzeja etnografije i narodne umetnosti županije Maramureš, iz Baja Mare saznali smo da leci kojim se promovišu postoje na rumunskom i engleskom jeziku. Na glavnim ciljevima nalaze se tablice sa QR kodom za dodatne informacije, koje vas šalju na sajt ustanove, gde se nalazi prevod na strane jezike međunarodnog opticaja. S druge strane, deca i mladi mogu da učestvuju u potrazi za blagom, što je izazov da se odvoje od mobilnih telefona i drugačije posete muzej. Takođe, veći muzeji na Kulturno-turističkoj ruti muzeja na otvorenom u Rumuniji imaju različite promotivne materijale. Muzej iz Sibinja, na primer, ima aplikaciju „Astra App“, koja nudi vodiče, uključujući audio, na nekoliko međunarodnih jezika.

Prolećno izdanje rumunskog Sajma turizma održano je od 15. do 18. februara u izložbenom centru Romekspo u Bukureštu. Tokom četiri dana predstavljene su ponude sa ekskluzivnim popustima, all-inclusive paketima i neizostavnim akcijama kako bi se snovi o putovanju pretvorili u stvarnost.

Prvo smo se zaustavili u Maramurešu. Destinacija je imala poseban štand, smešten u šatoru od 400 kvadratnih metara, van izložbenog prostora. Ovde nas je dočekao Paul Habina, iz organizacije za upravljanje destinacijom.

„Ovo je prvi štand s kojim se susreću posetioci sajma turizma. Čuo sam da su neki čak rekli da je Maramureš napravio svoj sajam turizma, i nije daleko od istine, jer smo ove godine došli sa dosta domaćih. zanatlija i proizvođača, preko 12 na broju. Oni su proizvođači kako sa gastronomske, tako i sa zanatske strane. S obzirom da nam dolazi letnja sezona, odlučili smo da promovišemo određene turističke operatere koji predlažu ponude za leto, ali i mnogi hotelijeri iz Maramureša su sa nama. Naravno da želimo sve da promovišemo, ali ne uspevaju svi fizički da stignu do Bukurešta. Zato smo pripremili set LED ekrana, jedan veoma veliki i četiri manja, putem kojih promovišemo sve koji su nam poslali video snimak ili slike.“

Daniel Leš je jedan od popularnih zanatlija iz Maramureša prisutnih na sajmu. Svima kaže da već 50 godina radi s glinom, glina koja je srasla sa rumunskim precima i koja kroz predmete rukotvorine govori o njima.

„Sa velikom religioznošću i odgovornošću razmišljam kada u svoje posude upisujem one znakove koji našu istoriju nose dalje. Postoji priča koja prati posudu. Ljudima su potrebne priče. Ljudi treba da budu dovedeni do jednog divnog sveta. Maramureš je tajna, a ovu tajnu možete otkriti i osetiti samo dušom i srcem. Ima i žena koje još tkaju lepe košulje. Na tim košuljama su našiveni neke tkane oznake. To je naša istorija. Stanite ljudi i zaista okusite tradiciju, i vratite se u red, u mir! Idi u Maramureš, leti izuj cipele i gazi bos po travi, jer još uvek imamo travu sa lekovitim biljem. Imamo tradicionalnu, organsku hranu i imamo tradiciju. Ne treba vam mnogo da biste bili srećni, samo treba da vidite sreću u jednostavnim stvarima.”

Štand županije Mureš ove godine se svakako istakao. Glavne turističke destinacije su uokvirene, izložene i osvetljene baš kao u umetničkoj galeriji. Koncept je kreirala umetnička sekcija Muzeja županije Mureš, kaže Dana Matik, predstavnica udruženja Visit Mureš i kancelarije za turističke informacije u Trgu Murešu.

„Ove godine smo krenuli da podržimo i promovišemo kulturni turizam zbog činjenice da su od jeseni počeli da se otvaraju muzeji ili galerije koje su bile renovirane po nekoliko godina. Na primer, Prirodnjački muzej ponovo je otvorio svoja vrata posle pet godina renoviranja i promišljanja stalne postavke. Palata kulture ponovo se otvara posle dve godine renoviranja, početkom marta. Kulturna ponuda u gradu Trgu Mureš i u županiji Mureš raste i smatrali smo da bi bio pravi trenutak da promovišemo ovu vrstu turizma. Od prošle godine smo započeli strategiju promocije kulture, jer smo smatrali da su to jake strane županije. Prošle godine smo počeli sa dvorcima, nastavljamo sa promocijom dvoraca, a ove godine promovišemo i muzeje, seoske muzejske kuće, umetničke galerije i pozivamo sve da dođu da ih posete.“

Na štandu županije Tulča dočekuje nas Štefan Marijan George, odbornik u Veću županije Tulče.

„Štand je osmišljen tako da se trudimo da efektno pretočimo sliku županije Tulče i Delte sa svime što imamo: tradicijom, multikulturalnošću, gastronomijom, tradicionalnim lipovinskim kućama. Ove godine smo se fokusirali na oblike sporog turizma, na one oblike turizma sa čamcima na vesla, bez motora, sa kajacima, sa kanuima. Ukupno imamo 19 umetničkih momenata tokom četiri sajamska dana. Pokušali smo da ih grupišemo na način da predstavimo svaku manjinu u okrugu: Grke, Lipovske Ruse, Rumune, Arumune, Megleno-Rumune itd. Županija Tulča ima 14 manjina. Takođe smo ih sve pozvali i drago nam je da su se odazvali našem pozivu, pa ima dana kada imamo sedam trenutaka, dana kada imamo pet, do 19 ukupno, kroz koje ćete otkriti narodnu nošnju, muziku, glas, sve ono što imamo najlepše da predstavimo i pokažemo celom svetu“.

Iz Bukovine stiže nova ponuda koja nas poziva u lov na tartufe, putem Joana Mihaila Robua.

„Da vam kažem kako se dešava magija! Vrlo je jednostavno! Ja to smatram slobodnom profesijom i istovremeno hobijem. Lično to uzimam na stranu hobija, odnosno imam odnos sa svojim psima, sa kojima Idem u šumu. Tu se dešava magija, jer je reč o vezi između mene i pasa. Na poslu smo, istovremeno se zabavljamo i osećamo dobro, jer na kraju krajeva, to je šetnja prirodom. Razvili smo festival tartufa upravo da bismo tartufe učinili dostupnijim ljudima, da razbijemo mit da su tartufi luksuzni proizvod koji običan čovek ne može sebi da priušti. Na Festivalu tartufa svako može sebi priuštiti da ih proba. Verujte mi, tartuf, kada ga izvučete iz zemlje, miriše božanstveno. To se ne može porediti sa tartufima koje dobijete u prodavnici ili restoranu. Ohrabrujem sve, kada žele da dođu i posete Bukovinu, da dođu u obilazak i šume, u laganu jednodnevnu šetnju“.

Štand Buzauluju je predstavio „ pokretnu laboratoriju“. Deca su mogla da analiziraju komadiće ćilibara, soli ili smole. S druge strane, na štandu Nacionalne kompanije za so Salrom, predstavljene su tretmani u solanama iz Rumunije i predložena njihova ruta pod nazivom „Put soli“. Planinski Banat je došao sa ponudom aktivnog i seoskog turizma, a Alba Julija nas je pozvala u Palatu prinčeva, rezidenciju prinčeva iz Transilvanije. Ove destinacije ćemo otkriti u narednim izdanjima naše rubrike.

Županija Buzau je poznata po svojim turističkim atrakcijama, ali i po vinarijama. Slow Food Travel nudi novi model turizma koji se sastoji od susreta s farmerima, proizvođačima sira, pastirima, pekarima i vinogradarima koji će zajedno s kuvarima koji pripremaju njihove proizvode biti naratori svojih lokalnih područja i jedinstveni vodiči kroz lokalne tradicije. Putujemo zajedno s Torstenom Kiršnerom, osnivačem zajednice Slow Food Buzau, u zemlju legendi i aroma. Torsten je došao u Rumuniju pre 13 godina. Nakon dve godine provedene u Bukureštu, povukao se u Buzau, gde je kupio konak i osnovao udruženje koje promoviše tradicionalne, ručno izrađene proizvode.

Slow food je globalni pokret prisutan u više od 160 zemalja, koji promoviše pristup zdravoj hrani. To je alternativa brzoj hrani, nastala u Italiji 1980-ih. Trenutno je vrlo aktivan u Transilvaniji, u gradovima poput Brašova, Sibiua, Kluža i od prošle godine i u gradu Buzau. Mi smo vrsta nevladine organizacije i okupljamo farmere, proizvođače hrane, seoske pansione, restorane i ljubitelje zdrave i održive ishrane. Naša ideja je stvaranje platforme putem koje posebno promovišemo ručno izrađene proizvode, visokokvalitetne proizvode iz županije Buzau. Na primer, imamo proizvođača meda s inovativnom tehnologijom. On meša med sa sirovim voćem i stvara novi proizvod koji se može konzumirati za doručak. Turisti mogu pronaći proizvod i u prodavnici suvenira i poneti ga kući kao nešto što nisu do sada probali. Osim toga, imamo i zanatlijsko pivo. Imamo mladog preduzetnika koji je započeo proizvodnju medovače. To je nisko alkoholizovan proizvod na bazi meda.”

Geopark Područje Buzau” se nalazi na listi UNESKO od 2022. godine. Ovaj park obuhvata 18 opština sa 40.000 stanovnika i mnogo jedinstvenih turističkih atrakcija u ovom delu sveta. A poseta turističkim atrakcijama može se kombinovati sa kulturnim iskustvima, kaže Torsten Kiršner, osnivač Slow Food zajednice Buzau:

Na primer, turista dolazi u opštinu Berka i dolazi do centra za turističke informacije. Tamo saznaje šta se može videti u oblasti Buzau. Ide do Vulkanii Noroioši (Blatnih Vulkana) ili ruševina u Bozioru, a zatim se može zaustaviti u seoskom domaćinstvu, restoranu ili kod proizvođača gde može degustirati lokalnu hranu. Mi, na primer, nudimo degustaciju sireva. Pravimo kozji sir od sirovog mleka i nudimo ga uz vino iz Djalu Mare. Funkcionišemo kao mreža, ne promovišemo samo naše proizvode. Takođe, u ovom području imamo proizvođače organskog vina. Možete ih posetiti, obići vinarije, videti kako se proizvode vina, a zatim sledi degustacija sa tri vrste vina. Još jedan događaj koji organizujemo u Buzau je traganje za tartufima. Idemo u šumu sa dresiranim psima, tražimo tartufe, a nakon povratka imamo meni samo od tartufa.”

Slow Food Buzau je namenjen znatiželjnim i odgovornim turistima koji stvarno žele upoznati lokalnu gastronomsku kulturu buzoanskog regiona, ne zaboravljajući održivost i biodiverzitet hrane. Na primer, nakon jednog od putovanja možete upoznati Babik i njegovu priču. To je ljuta salama, predstavljena u katalogu prehrambenih proizvoda TasteAtlas kao jedna od najboljih salama, zauzimajući 15. mesto na svetu. Takođe ćete ih pronaći na mapi tradicionalnih proizvoda koju je napravio Torsten Kiršner.

Naša platforma se zove slowfoodbuzau.com i dostupna je na rumunskom i engleskom jeziku. Na njoj možete pronaći sve informacije o lokalnim proizvođačima, restoranima i seoskim kućama koje su deo naše mreže. Takođe imamo i program poseta. Još uvek radimo na njoj i nadamo se da ćemo imati mnogo bogatiju ponudu do sledeće sezone, 2024. godine”.

Nedavno se završila manifestacija koja je proslavila dobru hranu i bila prilika za druženje učesnika. Tokom događaja predstavljene su i najnovije ponude seoskog turizma.

Organizovali smo treće izdanje manifestacije Piața Artizanilor. To je inovativan koncept koji približava potrošača lokalnom farmeru i proizvođaču hrane iz UNESCO Geoparka Područja Buzau. Ovo je prvi projekat ove vrste u Rumuniji gde mali lokalni proizvođači i pružaoci turističkih usluga sarađuju kako bi stvorili ovakav sajam. Na primer, svi štandovi su napravljeni od recikliranih materijala. Kontaktirali smo sve proizvođače da bismo prikupili drvo i izgradili štandove. Tokom dva dana, imali smo više od 2.000 posetilaca iz cele Rumunije. Ovo je mešavina sajma rukotvorina i poljoprivrednih proizvoda, street-fooda, kuvanja uživo, sajma zanatlija i edukativnih kreativnih radionica za decu. Reakcije su bile veoma pozitivne. To je sajam-festival koji ima u cilju druženje. Došli su i strani turisti. 90% njih je bilo iznenađeno i rekli su da nisu znali da sve to postoji u Buzauu. Čuli su samo za Vulkani Noroioši (Blatne Vulkane), ali nisu znali za Geopark, za ponudu hrane. Dakle, još uvek nije dovoljno promovisano. Mi, kroz slow-food, radimo marketing putem saradnje bez ikakvog budžeta. Sve se postiglo putem društvenih mreža. Svi koji su učestvovali su podelili svoje iskustvo, tako da smo u roku od dve nedelje došli do 300.000 pregleda.”

Iako niste prisustvovali godišnjem događaju zanatlija, prilika za druženje i dalje postoji. Torsten Kiršner, osnivač Slow Food Community Buzau, kaže da ako planirate posetu UNESCO Geoparku Područje Buzauluj”, možete saznati legende ljudi, kulinarskih recepata, ali i mnogih turističkih atrakcija.

Pored dobro poznatih Vulkani Noroioši (Blatni Vulkani), imamo stenovita naselja, planinu soli, Muzej Ćilibara, stare manastire. Takođe, postoji ponuda za aktivni turizam, kao što je splavarenje i biciklizam sa električnim biciklima. Osim toga, imamo dva interesantna regiona. U Djalu Mare postoje zanimljive vinarije, a tu je i ovaj lanac slow-food koji obuhvata proizvođače zanatlijskog piva ili meda. Možete probati proizvode i poneti ih kući.”

Jedan od ciljeva pokreta Slow Food je sprečiti nestanak kulture i tradicija. Osim toga, izborom ovog oblika turizma negujemo svoj interes za hranom koju konzumiramo, poreklo te hrane i kako naši izbori u ishrani utiču na svet oko nas.

Oblast Haceg je jedno od područja s najvećim brojem turističkih, prirodnih i kulturnih atrakcija u Rumuniji. Ovde možete naći bizone, srednjovekovne crkve, stare kuće i dvorce, mnoge istorijske spomenike od nacionalnog značaja i čak fosile patuljastih dinosaurusa, jedinstveni u svetu. Atraktivnost ovog područja takođe potiče od preko 40 planinskih staza za pešačenje ili vožnju biciklom, pri čemu su biciklističke staze odobrene od strane Ministarstva preduzetništva i turizma, što je nacionalna premijera.

Putovanje u oblast Hacega Retezat je, pre svega, putovanje kroz vreme, kaže Anka Rusu, menadžer ove ekoturističke destinacije:

Ovde možete otkriti nestale svetove, možete se suočiti sa dinosaurusima prirodne veličine, koji su živeli na ostrvu Haceg pre 70 miliona godina, ili možete istraživati vulkane i tragove nestalog mora. Dolazeći u savremenije doba, možete uživati u planinskim pejzažima, jezerima, biljkama mesožderkama, sve što je ostalo iz ledenog doba od pre 10.000 godina. Zatim ćete uživati u tragovima koje su Rimljani ostavili u antičkom dobu u Sarmizeđetuza Ulpia Trajani ili u prvim hrišćanskim svetilištima, kao što je crkva Densuš. Postepeno prelazimo u srednji vek, koji je ostavio u zemlji Haceg važne kamene tvrđave i crkve. A meštani i dalje pričaju predivnu priču ovih krajeva koje je Bog blagoslovio.”

U Hacegu postoje staze za sve ljubitelje aktivnog turizma.

Veoma je važno da znamo više informacija o svakom pojedinačnom turisti ili o svakoj grupi turista, jer preporučujemo onima koji su aktivni i vole prirodu, staze u Nacionalnom parku Retezat. Nacionalni park Retezat se smatra veoma tehničkom planinom. Naravno, postoje različiti nivoi težine, ali je opšte poznato da Retezat nije preporučljiv za početnike. Za početnike imamo pripremljene staze u druga dva prirodna parka koja se nalaze u Zemlji Haceg: Prirodni park Gradištea Munćelului-Ćioklovina ili UNESCO Internacionalni Geopark Zemlje Hacega. One su nešto pristupačnije i preporučljive za sve, posebno za porodice sa decom. Detalje o svim ovim stazama možete pronaći na našoj internet stranici, turism-retezat.ro. Tamo ćete ih pronaći po kategorijama, u zavisnosti od svakog zaštićenog prirodnog područja.”

Zemlja Haceg nikada nije bila posebno poznata po zanatima, kao što je to slučaj na severu Rumunije, u Bukovini ili Maramurešu. Međutim, postoje projekti i ljudi koji nastavljaju da oživljavaju nekoliko zanata koji su postojali i još uvek postoje u Zemlji Haceg, kaže Anka Rusu:

Ako treba da dam primer uspešnog projekta, spomenula bih Kooperativu Haceg, kooperativu koja i dalje uporno ručno proizvodi narodne nošnje iz Zemlje Haceg i okoline, koje možete lako pronaći posetom njihovoj Facebook stranici ili dolaskom u grad Haceg, u centru, iza gradske uprave. Tamo ćete sresti te žene i moći ćete da saznate njihovu impresivnu priču koja traje već više od pola veka.”

A ovde srećemo posebnu kategoriju turista u poređenju sa Retezatom ili drugim planinskim područjima. Ovde uglavnom dolaze porodice sa decom koje traže iskustva vezana za otkrivanje fosila ili sve što je živelo na ovom nekadašnjem tropskom ostrvu. Oni mogu otkriti aktivnosti u svim kućama Geoparka. Međutim, to nije jedina atrakcija, kaže Anka Rusu, menadžer destinacije za ekoturizam Zemlja Haceg-Retezat:

U Peštjani se nalazi još jedno važno mesto, Muzej sela Hacega, odakle možete krenuti u laganu šetnju i možete videti močvaru koja je posebna. U močvari žive biljke mesožderke, Drosera rotundifolia, koje možete posmatrati zajedno sa decom. Ako želite da se vratite u prošlost, pre 70 miliona godina, da živite kao paleontolog i da mališani imaju divno iskustvo, osmišljeno od strane ljudi koji tumače izuzetnu prirodnu baštinu koju Zemlja Hacega poseduje, možete posetiti Kuću Vulkanа iz Densuša. Preporučujem da pozovete i saznate više informacija na njihovoj internet stranici, casa-vulcanilor.ro, jer je šteta da tamo odete bez vodiča. To su aktivnosti koje morate otkriti uz osobu koja će vam sve objasniti. Ovo su među najcenjenijim i najspektakularnijim aktivnostima za decu koje Zemlja Hacega nudi.”

Od 2015. godine, Prirodni park Geopark Dinosaurosa Zemlja Hacega je privukao međunarodnu pažnju. UNESCO ga je proglasio Međunarodnim Geoparkom. Kao rezultat toga, ovde se održavaju mnoge konferencije, radionice i sastanci na najvišem geološkom i paleontološkom nivou, zajedno sa stručnjacima iz inostranstva koji dolaze sa svojim porodicama ili preporučuju područje u svojim zemljama. Kao rezultat toga, ovde dolaze turisti iz celog sveta. A, počevši od ovog leta, strategija brendiranja se promenila, kako saznajemo od Anke Rusu, menadžera destinacije:

Kroz sve naše aktivnosti, a posebno aktivnosti lokalne zajednice i kao rezultat javno-privatnog partnerstva kojim mi koordiniramo, Udruženje Turizam Retezat u Području Haceg, imamo za cilj da u narednih deset godina Haceg bude poznat u evropskom kontekstu kao glavni centar za dinosauruse. Imamo još puno posla, naši ciljevi su ambiciozni, ali nisu nerealni, smatramo da posedujemo vrlo vredne resurse kojima možemo da se predstavimo svetu. Što se tiče novog slogana zemlje Haceg, on zvuči veoma lepo: Žive istorijeʼ.”

Najlakši način da se stigne do Zemlje Haceg je sa Međunarodnog aerodroma iz Sibinja. Odatle možete iznajmiti kola i stići za sat i po vremena. Takođe, dostupni su i lokalni prevozi autobusom. Putovanje traje oko dva sata, a karta košta oko 10 evra. Iz Bukurešta možete stići vozom ili autobusom, ali će vam trebati više od osam sati putovanja.

Danas otkrivamo jedinu online platformu u Rumuniji posvećenu muzejima na selu. Dakle, nudimo vam virtualno putovanje tokom kojeg ćete otkriti više od 50 muzeja iz svih ruralnih krajeva Rumunije. Virtualna tura svakog kulturnog objekta je interaktivna 3D tura, izrađena s visokoperformantnom opremom. Osim toga, ovi muzeji su integrisani u Google Street View, Google Maps i Google Earth.

Muzeji na selu su nastali iz želje da se promoviše rumunska ruralna zona i muzeji iz ruralnog okruženja, koristeći najsavremenije tehnologije, kako bi privukli pažnju mladih ljudi ovom svetu, kaže Jonuc Teoderašku, projektni menadžer.

Projekat muzeedelasat.ro smo započeli pre skoro dve godine. Prvo smo skenirali i posetili muzeje u Moldaviji, jer sprovodimo ovaj projekat fazno, po regionima. Počeli smo sa županijama u Moldaviji, a kasnije prešli u region Muntenija, i nedavno, pre mesec dana, bili smo u regionu Dobrudža. Dakle, idemo korak po korak. Do sada smo istražili više od 10.000 kilometara, uključujući i Dobrudžu, i više od 70 muzeja. Trenutno postoji 53 muzeja na platformi, a radimo na materijalima muzeja iz Dobrudže, iz obe županije, Tulča i Konstanca.”

Trenutno je ovo jedina online platforma u Rumuniji posvećena muzejima iz ruralnih područja, tako da se ruralni i tradicionalni elementi vrlo dobro ističu na sajtu.

U prvom delu sajta predstavljamo i ukratko opisujemo naš cilj, da želimo da istražimo celu mapu Rumunije i vidimo sve muzeje u ruralnim područjima. Naravno, tu je i interaktivna mapa Rumunije. Na njoj se prikazuju županije koje smo već istražili. Ako korisnik klikne na određenu županiju, otvoriće se prozor u kojem će mu biti rečeno koji su muzeji u toj županiji dostupni za istraživanje na našoj platformi putem virtuelne ture. Na primer, ako izaberete Jaši, otkrićete da imamo dva muzeja: Muzej sećanja na Aleksandra Joana Kuzu u Ruđinoasi i Muzej Kukutenj. Projekat je takođe preveden i na engleski jezik, što je veoma važno, jer želimo da se obratimo ne samo Rumunima, već i osobama izvan Rumunije, bez obzira da li su Rumuni ili stranci. Takođe smo bili dosta prisutni u medijima, te oni koji žele da saznaju više o nama i kako je ovaj projekat nastao mogu pronaći sve naše pojave u medijskom prostoru i priče o projektu.“

Kriterijumi za kvalifikaciju institucije uključuje funkcionalnost i sigurnost. Muzej je trebalo da bude smešten u odgovarajućoj zgradi, a radno vreme je moralo biti poštovano kako bi turisti bili sigurni da će ga pronaći otvorenog kada planiraju posetu. U poslednje dve godine, bilo je i reakcija, kaže Jonuc Teoderašku, projektni menadžer. I od strane korisnika i od kustosa muzeja.

Kustosi su nam rekli da su ova promocija i ovi virtuelni obilasci bili od velike pomoći, jer su korisnici videli na internetu, te pošli na put i došli da ga fizički posete. Korisnici su oduševljeni. Za one koji ne mogu da posete muzej, ovo je odličan način da vide nešto novo i istraže ove muzeje iz udobnosti svojih domova. Takođe, imamo i drugu situaciju u kojoj ljudi ne mogu da putuju iz zdravstvenih razloga, i tada omogućavamo ovu interakciju između seoske kulture i osobe koja je kod kuće i istražuje sa tableta, telefona ili laptopa.”

Jonuc Teoderašku, menadžer projekta muzeedelasat.ro, izabrao je dva odredišta koja preporučuje javnosti za posetu. Lista je veoma dugačka, a izbor je subjektivan, ali možete stvoriti sliku o predloženim destinacijama.

Nedavno sam otkrio, kada sam bio u Dobrudži, sačuvano tradicionalno imanje na mestu u Enisali, u županiji Tulča, gde vidimo tradicionalnu arhitekturu specifičnu za Severnu Dobrudžu, sa raznim alatima. Možemo videti kako je kuća bila građena, na primer, sa temeljom od kamena, zidovima od gline i slame, pokrivena trskom, baš kao nekad. To je veoma lepo imanje, sa karakterističnim bojama, ali je takođe zanimljivo, posebno za strane turiste. Oni otkrivaju novu kulturu i vide kako se nekada živelo. Ovo imanje, na primer, ima dve kuće. Glavna kuća takođe ima dve sobe, pri čemu je jedna soba bila za stanovanje, a druga je bila dobra soba ili lepa soba, gde su se organizovali događaji i gde se čuvao svadbeni miraz. U tu sobu nije smeo ući svako. Drugi muzej se nalazi u Moldaviji. To je Palata Aleksandra Joana Kuze u Ruđinoasi, u županiji Jaši. Ovo je potpuno drugačije od tradicionalnog seoskog domaćinstva. Ovde imamo, kako i samo ime kaže, palatu. Ova palata je bila letnja rezidencija Aleksandra Joana Kuze, vladara Rumunije. Nameštaj je veoma lep i zanimljiv. Kupila ga je, u Parizu, supruga vladara, gospođa Elena Kuza. Ovde govorimo o sasvim drugom vremenskom periodu i drugačijim muzejem iz seoskog prostora. Budući da se nalazi u Ruđinoasi, palata je uključena u program muzeja sa sela i takođe se nalazi na našem sajtu.“

Inicijatori projekta žele da obuhvate čitavu Rumuniju i da privuku što više posetilaca. To je obiman projekat koji uključuje i društvenu komponentu.

Posećujemo škole iz siromašnih krajeva Rumunije sa VR naočarima i pokazujemo deci koja verovatno nikada nisu videla neki muzej, ove virtuelne muzeje koje smo skenirali. Oni koriste naočare za virtuelnu stvarnost i šetaju kroz muzej koristeći džojstik, postavljaju pitanja i praktično istražuju. Želimo da stignemo i fizički do ove dece, kako bismo im pokazali kulturnu vrednost sela, muzeje, ali istovremeno i da razvijemo platformu i da idemo dalje u druge županije, da vidimo i druge muzeje, da ih skeniramo i da upotpunimo interaktivnu mapu Rumunije.“

Koristeći interaktivnu mapu, u zavisnosti od područja koje posećujete, možete kreirati svoju rutu kako biste videli što više muzeja i koja će vam pomoći da napravite pravu ekspediciju u ruralno područje.

Rumunija je poznata po svojim prostranim i netaknutim šumama, po područjima gde nalazimo stare tradicije i majstore koji se još uvek bave ručnim radom koristeći tehnike koje su nasledili od predaka. U tom smislu postoje udruženja koja se trude da sačuvaju prirodne vrednosti i da edukuju o odgovornom turizmu. Danas saznajemo šta podrazumeva ekoturizam od Loredane Pane, stručnjaka za zastupanje interesa i koordinatorke projekata u Udruženju Više Zelenila.

To podrazumeva aktivnosti koje možemo obavljati kada idemo na odmor, ali sa manjim uticajem na životnu sredinu koju posećujemo. Turizam, uopšteno gledano, može naneti veliku štetu lokalitetima. Veliki broj turista, putovanje avionom, sve što konzumiramo kada idemo na odmor, obično ima veliki uticaj na odredišta. Kada želimo da se bavimo ekoturizmom ili sporim turizmom, kako se takođe naziva, posećujemo određena područja, svesni uticaja koji mi imamo na prirodu. Na primer, ne koristimo motorizovana sredstva na odmoru, provodimo što više vremena na istom mestu i koristimo lokalne proizvode, a ne one donete iz daljih regiona, koji imaju veliki ugljendioksidni otisak. U osnovi, moramo što više razmišljati o uticaju koji mi imamo na zajednicu i šta ostavljamo za sobom. Ekorute su staze koje se koriste u okviru ekoturizma i mogu se preći peške, biciklima, kajacima, konjima, dakle, sredstvima koja nisu motorizovana.”

Na sreću, u Rumuniji mnoga od tih područja nisu jako razvijena, tako da su, na neki način, u svom prirodnom stanju bliže ekoturizmu. Ipak, kaže Loredana Pana iz Udruženja Više zelenila, ekoturizam treba da funkcioniše unutar stabilnog pravnog okvira.

Nažalost, ne vidim tendenciju ili podršku na zakonodavnom i nacionalnom nivou da podstaknemo postojanje ovih destinacija ekoturizma i mislim da imamo mogućnost da to uradimo, jer smo u početnoj fazi, ali bi ih trebalo promovisati više.”

Koncept “Eko-turističke destinacije” je razvijen od 2012. godine od strane centralnog državnog organa za turizam, u partnerstvu sa nacionalnim institucijama i organizacijama. Tada je Rumunija postala prva zemlja u Evropi koja je pokrenula sistem promovisanja eko-turističkih destinacija. Trenutno postoji sedam zvanično priznatih eko-turističkih destinacija. Međutim, Loredana Pana, stručnjak za zastupanje interesa i koordinator projekata u Udruženju Više Zelenila, nas poziva da istražimo jedno područje koje, iako još nije zvanično priznato, može biti savršena destinacija za one koji žele da se bave ekološkim turizmom.

Sada bih preporučila oblasti duž Dunava. Imamo mnogo projekata duž Dunava i u delti Dunava. Delta Dunava je izuzetno lepo područje, svetska baština UNESKA, jedinstvena u svetu po pejzažu koji postoji duž Dunava na ulazu u Crno more. I dalje postoje mnoga neturistička sela. Preporučila bih vašim slušaocima da uzmu nekoliko slobodnih dana i da polako plove tim vodama, sa što manjim čamcima, i da provedu što više vremena u tim selima u delti Dunava u kontaktu sa lokalnom zajednicom. Ne preporučujem da odemo u odmaralište koje je nekako odvojeno od cele zajednice u kojoj se nalazi. Delta Dunava je zaista jedinstven primer multikulturalnosti. U delti Dunava i Dobrodži živi preko 12 etničkih grupa i oni su zaista primer dobre prakse u očuvanju svojih tradicija i zajedničkog stanovanja.”

Udruženje Više Zelenila je upravo ove nedelje pokrenulo Dunavsku Eko-rutu.

Zapravo, to je više ideja koju ćemo od sada razraditi. To je ruta duga 44 km, kako po kopnu tako i po vodi, u području grada Đurđu. Na ovoj ruti uključeni su grad Đurđu i još četiri opštine: Slobozia, Oinaku, Prundu i Gostinu. To su 44 km koji se mogu proći biciklima, peške, kajacima ili konjima. Važno je da ove aktivnosti koje obavljamo na otvorenom prostoru ne budu motorizovane, već da uživamo u miru prirode i čistom vazduhu. Predložili smo ovu dunavsku eko-rutu jer nam trebaju mesta sa zelenilom u kojima možemo uživati i rekreativno, ali i za dobrobit našeg mentalnog zdravlja. Nalazi se na otprilike sat vremena vožnje od Bukurešta. To je predivna zona Dunava. U južnom delu zemlje, na primer, ne postoji turizam na Dunavu kao što imamo u delti Dunava ili na ulasku u zemlju.”

Za one koji žele više informacija o pristupu ovoj ruti, Udruženje Više Zelenila predstavlja svoj projekat.

Do kraja godine želimo da napravimo virtualnu kartu ove dunavske eko-rute, jer je važno da ljudi imaju sve informacije: kako doći do nje, kakav je kvalitet puta, da li je pogodna za porodice s decom, na primer. I želimo je objaviti. Pozivam vas da nas pratite na mai-mult-verde.ro i na našim društvenim mrežama. Tamo ćemo objaviti sve informacije koje uspemo prikupiti do kraja godine.”

Loredana Pana, zastupnik i koordinator projekata u Udruženju Više Zelenila, sve više se sastaje s turistima iz inostranstva koji cene minimalni ljudski uticaj u divljim područjima.

Izuzetno su cenjene divlje planinske staze. Transilvanija, sa svojom specifičnošću je takođe cenjena. Bukurešt postaje turistička destinacija za kraće odmore. Što se ekologije i životne sredine tiče, od prošle godine imamo novi program koji se odvija u Bukureštu. Zove se “Na otvorenom”, i pokušavamo da promovišemo gradsku urbanu zonu i njene manje poznate zelene zone. S druge strane, imamo određene zelene zone koje nisu uređene i ljudi ne mogu stići do tamo. Na primer, niz jezera na reci Kolentina. U 60-ima su postojale desetine štrandova na tim jezerima i smatrala se obalom Bukurešta. Sada se tamo praktično ništa ne događa. I Bukurešt bi mogao postati ekoturistička atrakcija za Evropu, ali daleko smo od tog cilja i izgleda da ne postoji strategija koja nas vodi u tom pravcu.”

Ipak, postoji sve izraženija tendencija povratka prirodi u rumunskom turizmu, a ponuda je vrlo bogata po tom pitanju. U budućim izdanjima ćemo istražiti druge oblasti u kojima možemo odgovorno uživati u brojnim prirodnim resursima.

1. maja, zvanično je otvorena sezona odmora na moru u Rumuniji. Još od 2022. godine, vlasnici hotela su znatno uložili, mnogi od njih povećavajući kvalitet usluga koje pružaju. Tako je, u poređenju sa 2019. godinom, najboljim periodom u skorijoj istoriji rumunske obale, kapacitet smeštaja u sistemu ol inklusiv povećan za 37%. Danas ćemo pogledati neke od najzanimljivijih ponuda.

Alina Ungureanu prima turiste od 2014. godine u SPA centru u odmaralištu Eforie Nord:

Kod nas se sprovode programi medicinske rehabilitacije, koji obuhvataju reumatske, postraumatske i postoperativne intervencije. Sarađujemo sa reumatolozima. Pored medicinskog dela koji je prisutan u mnogim centrima u Rumuniji, nudimo i velnes, koji uključuje opuštajuće masaže. Kod nas je otvoreno cele godine. Imamo različite ponude za određene periode godine. Srdačno vas očekujemo. Nadamo se da ćemo vam ostaviti prijatan prvi utisak i da neće biti poslednji.”

Julijan Tenije je menadžer hotela sa tri zvezdice u Mamaji. Turiste će ovde dočekati u potpuno posebnom ambijentu. Ući će u atmosferu filmova sa piratima. A kako bi u potpunosti doživeli avanturu, sve dekoracije oživljavaju scene ili mesta iz serije filmova “Pirati sa Kariba”. Nećete sresti Džonija Depa, ali sigurno ćete se setiti mutnih morskih voda, mrtvačkih sanduka ili osvete Salazara.

Hteo sam da to bude tematski hotel, tako da oni koji ovde dolaze uživaju u mnogobrojnim pogodnostima i uslugama, i da, koliko god je moguće, probudimo emocije mališanima, ali i odraslima koji se još uvek osećaju deca u duši. Pored tematskog lobija, imamo i sobe koje odražavaju elemente iz priča o piratima. Poslednje sobe, koje smo uredili ove godine, imaju i izuzetan plafon, pored ostalih tematskih detalja. Danju je svetao, ali se noću, ako se usudite da upalite svetlo, pojavljuju likovi iz priča sa piratima. Pored toga, imamo i ponudu koja se zove Zlatni pirat, koju smo lansirali prošle godine i koja praktično podrazumeva opcionalne usluge ol inklusiv. Oni koji se odluče za ovu ponudu imaju besplatno parking mesto i dve ležaljke na plaži za svaku sobu.”

Plaža se nalazi na samo četiri minute vožnje automobilom, a za samo osam minuta vožnje automobilom doći ćete do otvorenog bioskopa i vodenog parka idealnih za upotpunjavanje avanture. Večeri će, s druge strane, biti zaista posebne, prava putovanja u multikulturalnu kulturu regiona.

Ovo područje je kulturno najbogatije. Imamo Tatare, Turke, Lipovance, Makedonce, Grke. Želimo na neki način pružiti našim turistima potpuno iskustvo, širokim izborom jela iz njihove gastronomije ali i umetničke programe u tom smislu. Na primer, za tatarsko veče imamo ansambl tatarskih plesačica i imamo specijalitete iz tatarske gastronomije. Isto se dešava i sa grčkom, turskom, lipovanskom večeri itd.“

Frančeska Konstantinesku, menadžerka hotelskog kompleksa Kap Aurora, posebno se obraća porodicama s decom. Svake godine ovaj hotelski kompleks nudi neku novu uslugu. Deca do sedam godina dobijaju besplatan smeštaj i prateće usluge, dok roditelji dobijaju dodatni krevet u sobi.

Sve više se inspirišemo od najboljih u turističkoj industriji, uključujući i koncept ol inklusiv, koji sve više dobija na popularnosti na rumunskom tržištu. Postepeno smo uveli pozorišne predstave, koncerte kao deo paketa, dečje igralište. Zatim smo razvili koncept family all inclusive. Dodali smo vodeni park, proširili plažu, povećali broj bazena i razvili celokupan koncept zabave za porodice s decom. Time pridobijamo verne klijente. Stekli smo ih vremenom i imamo i dalje mnogo porodica koje se rado vraćaju kod nas i kažu nam da su pokušali da ubede decu da idu negde drugde, ali deca nisu htela te su se vratili. Divno je čuti reči pohvale od njih i lepo je videti njihovo zadovoljstvo i zadovoljstvo na njihovim licima kada im ponudimo nešto novo, neku novu uslugu. Cena u hotelu sa tri zvezdice je 800-900 leja (160-180 evra) po noći. Cena u hotelu sa četiri zvezdice je 1.100 leja (220 evra) po noći.”

Adriajn Vojkan, menadžer jedne rumunske turističke agencije, kaže da se jedno od letovališta na rumunskoj obali ističe kao letovalište muzičkih festivala. Iako muzički žanrovi variraju, ostaje omiljeno letovalište rokera. Na taj način ističemo raznovrsni profil rumunskih letovališta.

Dolazim motorom u Vama Veke i jednostavno provedem celu noć tamo na koncertima. To je mesto u kome se proslavlja muzika i koje su otkrili i Bugari. Moj veliki uspeh bio je što sam mogao da dovedem bugarske turiste. Zašto dolaze u Vama Veke? Zbog muzike, zbog festivala. Saturn je letovalište za porodice u kojem ćemo videti šator cirkusa, koji je atrakcija za decu i uvek je smešten na plaži između Saturna i Venere. Tokom vremena, jezero se malo očistilo, tu su labudovi, lepo je, i dalje se tu zadržavaju ribari, uloženo je u plaže, čiste su, postoje ležaljke, suncobrani, plaža je veoma velika i prostrana. I dalje postoje i tretmani, postoji i bazen, i to je popularnije letovalište s obzirom na cene, iako ovde imamo i hotel sa pet zvezdica.“

Saznao sam od Adrijana Vojkana da od preko 3.000 smeštajnih jedinica različitih tipova koje postoje na obali, 70% su hoteli sa pet, četiri i tri zvezdice. Cene su veoma različite u zavisnosti od perioda boravka.

Cene su interesantne po dinamici, jer je posebna situacija u junu, gde se kreće od 235 leja (50 evra) za hotel od tri zvezdice u Mamaji, sa doručkom, i mogu stići do 600 leja (120 evra) u avgustu za hotel od četiri zvezdice sa doručkom ili čak 1.000 leja (200 evra) sa svim uključenim uslugama u Eforie Nordu ili Neptunu. Ali imate mnogobrojne mogućnosti. Sa svim uključenim uslugama, samo sa doručkom, četiri zvezdice, pet zvezdica, tri zvezdice, dve zvezdice, imate izbor. Ima i ponuda, marketinških programa koji privlače lojalnost klijenata.”

Prema podacima ovog turističkog agenta, najpopularnija letovališta su Mamaja, Eforie Nord i Jupiter. S druge strane, broj rezervacija se povećao za 60% u prvih pet meseci ove godine u poređenju sa prethodnom godinom.

Današnje odredište se nalazi u Transilvaniji. Poznat i kao druga prestonica“ Rumunije, grad Alba Julija se ističe po tvrđavi tipa Voban, izgrađenoj u XVIII veku u obliku zvezde. Trvđava u Alba Juliji se smatra drugom najvažnijom u Evropi nakon slične tvrđave u Luksemburgu. Ovde ćete takođe naći Biblioteku Batjaneum”, bogatu retkim rukopisima. Međutim, otkrićete i jedan moderan grad sa vrlo bogatim kulturnim događajima. Gabrijel Pleša, gradonačelnik grada Alba Julija, kaže da naše odredište ima najjaču simboliku za Rumuniju i rumunski narod.

Ovde je održano prvo ujedinjenje iz 1600. godine, tokom vladavine Mihaja Vitjazua. Zatim se, 1918. godine, odigralo Veliko ujedinjenje 1. decembra, ispunivši vekovni san Rumuna. Isto tako, 15. oktobra 1922. godine, potvrdilo se ujedinjene rumunske države krunisanjem kralja Ferdinanda I i kraljice Marije u Alba Juliji, stogodišnjica koju smo prošle godine proslavili u prisustvu velikog broja ljudi. Evo tri važna trenutka grada i rumunskog naroda! Međutim, naši bi slušaoci trebalo da znaju da Alba Julija ima dokumente o postojanju od preko 2000 godina. Svakim korakom hodate po istoriji. Sačuvan je deo rimskog utvrđenja i deo srednjovekovne tvrđave, dok je dragulj grada, očigledno, poslednje izgrađeno utvrđenje, ono koje su između 1715. i 1728. godine podigli Austrijanci, tvrđava Alba Karolina, prema Vobanovim planovima. To je veoma dobro očuvana tvrđava, sa utvrđenjima, kontraforima i bastionima“.

Palata prinčeva, kao i mnogi drugi spomenici u Tvrđavi Alba Karoline, ima dugu istoriju, povezanu sa značajnim ličnostima i događajima u istoriji Transilvanije, pa čak i Evrope. Zgrada je reprezentativna za slavne dane Kneževine Transilvanije, kada se više od 150 godina sudbina regiona odlučivala iz Alba Julije. Trenutno je u toku sveobuhvatna restauracija.

Svi istoričari koji su bili ovde da istražuju rekli su nam da će to biti najvažnija zgrada u Transilvaniji. Ovde je, tokom 160. godina bio Transilvanijski Sabor. Istovremeno, tu je bila prestona sala Mihaja Vitjazua, prosvetiteljskih prinčeva Gabrijela Betlena i Rakočija I, Rakočija II, Sigismunda Batorija. To je, zapravo bilo otvaranje grada Alba Iulija obrazovanju kroz prvi univerzitet, koji je pre 400 godina osnovao princ prosvetitelj Gabrijel Betlen, pre bitke kod Mohača i pada kneževine pod turski uticaj. Veoma je značajan period posle osvajanja Kneževine Transilvanije od strane Habzburgovaca, period u kome su se gradili putevi, tvrđava, železnice i mnogo toga drugog.“

Alba Julija nam stalno nudi prijatna iznenađenja, kaže Gabrijel Pleša, gradonačelnik Alba Julije, koji najavljuje novu turističku atrakciju.

Imamo projekat putem kog smo već započeli radove na restauraciji kuće prvog rumunskog gradonačelnika grada nakon 1918. godine, advokata Kamila Velikana. To je kuća koja će biti u samom centru grada i to će biti novo turističko mesto. Ovde su se, praktično, potpisala sva dokumenta u danima pre Velikog Ujedinjenja. Rumunski upravni savet, rumunski nacionalni savet su odvijali svoje aktivnosti u kući porodice Velikan. Ova kuća je bila nacionalizovana za vreme komunizma, period u kome je bila ustupljena raznim institucijama, dostigavši veoma veliki stepen degradacije. Kupili smo je od naslednika i iskreno se nadamo da ćemo je restaurirati. Dobili smo deo originalnog nameštaja. Preostali deo nameštaja se nalazi u Muzeju Narodne Istorije Rumunije u Bukureštu, i obećano nam je da ćemo ga dobiti, jer ga nisu izložili, a ovde će to biti nova atrakcija za posetioce koji dođu u Alba Juliju“.

Grad Alba Julija poznat je po manifestacijama koje se organizuju povodom Dana državnosti Rumunije, 1. decembra, ali je kulturni program mnogo bogatiji.

Da biste mogli da zadržite turiste, ne možete samo da im pokažete tragove istorije, jer oni dođu, vide, uđu u kola i odu. Upravo zato imamo listu veoma lepih događaja koju započinjemo sa Noći Muzeja 13. maja. 1. juna imamo Zemlju Sreće, festival igre. Imamo prvu etapu Super relija u Alba Juliji. Biće to staza poput Monaka, na ulicama grada i čini se da privlači mnogo pažnje. Zatim organizujemo Alba fest, Dane grada, od 23 do 25. juna. Biće tri dana lepih koncerata i mnogo drugih dešavanja. Imamo, takođe, Muzički festival 14-16. jula. Opet tri dana dobre muzike. Organizujemo Rowmania, veslačko takmičenje na Murešu koje je osnovao pokojni Ivan Pacajkin, prijatelj Alba Julije. Od 11. do 15. avgusta pozvani ste na rimski festival Apulum. Učestvovaće 300-400 glumaca koji će rekonstruisati istorijske momente i preko 20-25 vojnika iz celog sveta, koji će doći u Alba Juliju da održe borbene demonstracije, da izlože svoje uniforme i zanimanja, stare zanate. Po prvi put organizujemo Evropsko prvenstvo u istorijskom streljaštvu. U periodu od 4. do 13. avgusta moći ćete da vidite nekoliko stotina sportista, koji će doći iz celog sveta. Takmičenje će se održati u zoni stare tvrđave.”

Evo samo nekih od događaja organizovanih tokom cele godine! A ovo je dopunjeno nedeljnom smenom straže u tvrđavi Alba Julije, kaže Gabrijel Pleša, gradonačelnik Alba Julije.

Austrijska straža tvrđave koju su podigli Habzburgovci radi svake subote i nedelje u 12.00 časova. Verovatno ćemo program dopuniti utorkom ili sredom za vreme praznika i raspusta. Zatim, petkom, od 19.00 časova, ispred četvrte kapije, ispred Rimokatoličke katedrale, održava se predstava sa gladijatorima i članovima 13. legije Đemina. To je veoma cenjena predstava koju organizujemo zajedno sa nevladinom organizacijom Živa istorija“, sa par zaposlenih u Narodnom muzeju Ujedinjenja, ali i sa mnogo, mnogo dobrovoljaca. Planiramo da u budućnosti organizujemo još jedan takav događaj: trijumfalni ulazak Mihaja Vitjazua u Alba Juliju. Videćemo u kom ćemo obliku to uraditi i koliko često. Važan istorijski trenutak se odigrao 1. novembar 1599. kada je posle bitke kod Šelimbara Mihaj Vitjazu ušao u Alba Juliju”.

Pristupanjem sajtu turism.apulum.ro, možete dobiti detalje o istorijskim ciljevima, videćete kalendar događaja i saznaćete informacije o režimu javnog prevoza ili preporuke za smeštaj.

Otkrivamo danas jedan grad za koji mnogi kažu da je reprezentativan za celu priču o Transilvaniji. Kluž-Napoka je važna turistička destinacija, kako zbog svojih spomenika, kulturne baštine, tako i zbog organizovanja kulturnih događaja. Nalazi se u mreži UNESCO-vih kreativnih gradova sa naslovom Grad filma, zajedno sa još 20 gradova rasprostranjenih širom sveta. Kluž-Napoka je atraktivna destinacija za gradski turizam. Ima istorijsku baštinu staru 2.000 godina, kaže Marijana Kampjan, rukovodilac odeljenja za turizam u gradskoj upravi. Ujedno, to je živopisno mesto sa preko 100.000 studenata, Evropska prestonica mladosti i Evropski grad sporta.

Smešten na granici između zapada i istoka, u srcu Transilvanije, grad Kluž-Napoka je multikulturalni, multietnički i multireligijski centar, što mu pridodaje na jedinstvenosti. Istovremeno, to je zeleni grad i IT centar, koji se bavi održivošću i inovacijama. Kada govorimo o obilasku istorijskog centra, počeli bi smo od Trga Muzeja, takođe poznatog kao Mali Trg. To je centar prve srednjovekovne tvrđave izgrađene nakon tatarsko-mongolske invazije iz 1200. godine. Kao glavne atrakcije pomenućemo Nacionalni muzej istorije Transilvanije, odakle potiče i naziv Trg Muzeja, crkvu i franjevački manastir, Karolinin obelisk, koji je prvi svetovni spomenik grada. Prolazimo pored Kuće Matija, koja je mesto rođenja vojvode Transilvanije i kralja Mađarske, simbol multikulturalnosti Kluža. Matija Korvin je bio sin Sibinjanin Janka i mađarske plemkinje Elizabete Silagi. To je jedina civilna građevina iz gotičkog doba iz 1440. godine“.

Stižemo, zatim, do Trga Ujedinjenja ili Velikog Trga, mesta gde su i dalje prisutni neki od najreprezentativnijih spomenika koji potiču još od srednjeg veka.

U to vreme, bio je najveći trg srednje i jugoistočne Europe, razvijen zajedno s drugim utvrđenim delom srednjovjekovnog grada. To se dogodilo u razdoblju procvata Kluža, kada je bio priznat kao urbana republika i nazvan Grad-Blago. Rimsko nalazište otkriveno arheološkim iskopavanjima svedoči da je ovde bilo središte ekonomskog, duhovnog i administrativnog života grada. Trgom dominira Katolička crkva sv. Mihajla, čija je izgradnja započeta 1316. godine i trajala je više od 100 godina. To je najimpresivnija gotička građevina u Rumuniji, nakon Crne crkve u Brašovu, prva potpuna verzija crkve-dvorane u Transilvaniji, a istovremeno ima i najviši crkveni toranj u Rumuniji. Visine je 80 metara s pozlaćenim krstom na vrhu. Na Trgu Ujedinjenja se takođe nalazi skulpturni ansambl Matija Korvin, dvor Banfi, kao i dvor Redej, u kome je živela jedna od najlepših žena Kluža, koja će postati pra-pra-prabaka kralja Čarlsa od Velike Britanije. Kluž ima mnoge druge turističke atrakcije, ali najposećenija je, po statističkim podacima, Botanička bašta.

Kluž-Napoca je postao deo UNESCO-ove mreže kreativnih gradova kao grad filma zahvaljujući TIFF festivalu, kaže Marijana Kampjan, rukovodilac odeljenja za turizam Gradske uprave. To je jedan od glavnih godišnjih događaja, ali kulturni kalendar je vrlo bogat.

Niz letnjih događaja i turistička sezona 2023. godine počinje ove nedelje s Danima Kluža, događajem koji se održava po jedanaesti put. Prošle godine, u desetom izdanju, imali smo 250.000 učesnika. Ove godine, događaj se održava na 50 lokacija. Postoje aktivnosti za sve uzraste i ukuse, koncerti, predstave, pozorište, opera, film, izložbe, konkursi, sport i gastronomija, organizovane ture gradom i lov na blago, antički i srednjovekovni kamp, zone za avanturu, foto kabine, virtualna iskustva, video mapiranje i mnogo više. Serija događaja će se nastaviti s TIFF – Međunarodnim filmskim festivalom Transilvanija, Sportskim festivalom, Džezom u parku, Mađarskim kulturnim danima, Operi Aperta i naravno, kulminisati s Untoldom, koji je najveći festival te vrste“.

A svako iskustvo upoznavanja grada Kluž-Napoka trebalo bi početi od Turističkog informativnog centra. Ovde vas očekuje Marijana Kampjan s velikom količinom odštampanog materijala, ali i preporukama za nezaboravan odmor.

Postoje dnevne ture na engleskom jeziku koje se organizuju putem udruženja s kojim sarađuje Gradska uprava Kluž-Napoka, Kluž Guided Tours. To su besplatne vođene ture koje se održavaju dva puta dnevno, u 11:00 i 18:00 sati, trajanje ture je dva sata. Predstavljaju se glavne turističke atrakcije u istorijskom centru grada. Osim toga, Gradska uprava Kluž-Napoka nudi personalizovane vođene ture s audio vodičem na engleskom jeziku za službene delegacije, partnere i druge goste. Turistički informativni centar grada Kluž-Napoka pruža besplatan pristup internetu, informativne materijale na engleskom, francuskom, nemačkom, mađarskom, španskom, jevrejskom i drugim azijskim jezicima: korejskom, turskom, japanskom, kineskom. Imamo vrlo širok spektar materijala: karte, brošure, časopise, kataloge i drugo. Takođe, kao jedinstvenu ponudu, nudimo i VR ture. Imamo opremu koja pruža virtualno iskustvo, VR stolicu, Okulus naočare koje simuliraju doživljaj vožnje rolerkosterom na brdu Ćetacuja, skijanje na skijalištu Feljak ili let balonom na topao vazduh iznad istorijskog centra.“

Kluž-Napoka je dobra polazna tačka za druge turističke destinacije i rute u okrugu Transilvanije, Maramureša i dalje.

Dostupnost je vrlo dobra zahvaljujući Međunarodnom Aerodromu, koji je najveći regionalni aerodrom u Rumuniji. Kao jednu neobičnu turističku atrakciju spominjem šumu Hoja-Baću koja je poznata po pričama o paranormalnim fenomenima i prisustvom NLO-a. Blizu Kluž-Napoke se takođe nalazi Solna jama Turda, najposećenija turistička atrakcija u Rumuniji. Spominjem i Klisuru Turde, Skarišoara ledenik i prirodni park Apusenj. Zatim imamo lepo područje jezera i planinskih odmarališta. U okolini grada nalaze se tradicionalna sela. Dvorac Banfi je poznat po svojoj istorijskoj vrednosti, ali i po festivalu Elektrik Kastle, zatim imamo manastir Nikula, a ako želimo otići dalje, tu su čuvene crkve Transilvanije i još mnogo toga. Kada već govorimo o Transilvaniji, možemo spomenuti i mit o Drakuli. U istoimenom romanu Brama Stokera, Kluž je bio polazna tačka glavnog junaka ka Drakulinom zamku“.

U gradu Kluž-Napoka možete pronaći razne opcije za smeštaj, prilagođene svim budžetima. Međutim, ako želite upoznati grad u opuštenom ritmu, preporučuje se izbegavanje perioda kada se održavaju veliki događaji, jer je tada veliki priliv turista.

Danas idemo na jugozapad Rumunije, u gradu Trgu Žiu, u županiji Gorž. Ovaj grad, kroz koji teče reka Žiu, od severa ka jugu, prvi put je pomenut 1611. godine i može biti savršena destinacija za kratko putovanje, ali i polazna tačka ka brojnim okolnim atrakcijama. Postoji i nekoliko besplatnih tura grada kako bi turisti mogli posetiti što više znamenitosti u jednom danu.

Adrian Bunajašu iz Centra za istraživanje, dokumentaciju i promociju Konstantin Brankuši” kaže da je nasleđe vajara Konstantin Brankušija veoma važno za promociju grada. Međutim, osnova razvoja grada Trgu Žiu leži u intenzivnom radu Arete Tatarasku, osnivačice pokreta Liga žena iz Gorža. Ova Liga je od 1921. godine imala za cilj da koordinira aktivnosti žena u Goržu, promovišući jednakost šansi u radu, porodici, društvu, bez etničke, rasne ili verske diskriminacije. Ova organizacija je takođe imala za cilj da promoviše kulturne vrednosti Gorža, kao i njegove tradicije i duhovnost.

Turisti dolaze u Trgu Žiu, prvenstveno zbog dela Brankušija. Mi im pričamo kako se na mostu preko reke Žiu, 16. oktobra 1916. godine, vodila bitka u kojoj su se borili nemačka vojska s jedne strane i stanovnici Trgu Žiua s druge strane, jer se svojevremeno rumunska vojska nalazila u Klancu reke Žiu i borila se uz preostalu austrougarsku vojsku. Nakon Prvog svetskog rata, Đorđe Tatarasku postao je premijer i oženio se Aretijom Tatarasku. Ona je osnovala Ligu žena iz Gorža koja je nalazila posao ženama tog vremena: tkale su tepihe, košulje i prodavale ih. Novcem dobijenim iz Lige žena iz Gorža, finansirala je izgradnju prvog muzeja, obnovila Memorijalnu kuću junakinje Ekaterine Teodoroju i podigla mauzolej, ali je takođe osnovala i memorijalnu kuću Tudora Vladimireskua. Zatim je, 1935. godine, odlučila da finansira izgradnju ansambla ili spomenika podignutih u sećanje na one koji su poginuli u bici na reci Žiu. I tu se stvara veza sa Konstantinom Brankušijem.”

Preko Lige žena iz Gorža, Aretija Tatarasku je promovisala pokret obnavljanja ljubavi prema rumunskoj umetnosti i narodnoj nošnji” kroz tkačnicu. Ovde su se proizvodile cenjene tkanine koje su bile izložene na izložbama u Rumuniji, Parizu, Briselu i Njujorku. Nakon Zanatskog sajma u Bukureštu 1934. godine, kralj Karl II joj je dodelio orden Kulturne zasluge s rangom viteza. S druge strane, Adrijan Bunajašu kaže da je vajar Konstantin Brankuši odbio novac za svoja dela, već ih je poklonio gradu Targu Žiu po završetku radova.

Dela Konstantina Brankušija uključuju Sto tišine, Aleju Stolica, Kapiju Poljupca i Beskrajnu kolonu ili Kolonu bez kraja. Dela su raspoređena od zapada ka istoku, počevši od reke Žiu, približno ispod mesta gde je vođena bitka kod Žiua, do krajnje tačke – Beskrajne kolone. Kada je Konstantin Brankuši prihvatio predlog Lige žena iz Gorža da izgradi skulpture, rekao je da će napraviti samo obelisk. Izabrao je najvišu tačku grada, gde se sada nalazi Beskrajna kolona, i želeo je još da napravi jednu kapiju na ulazu u Centralni park – Kapiju Poljupca. Tokom dve godine, dok je razmišljao i crtao ansambl, premestio je kapiju oko 40 metara unutar parka i nacrtao Sto tišine i Aleju Stolica. Na ovoj osi postoji i crkva. Aretija Tatarasku, preko Lige žena iz Gorža, doprinela je njenom renoviranju, tako da je i Konstantin Brankuši smatrao da ona pripada ansamblu“.

Adrian Bunajašu, iz Centra za istraživanje, dokumentaciju i promociju Konstantin Brankuši”, isplanirao je, zajedno sa svojom koleginicom, tri besplatne pešačke ture koje su dostupne turistima.

Prva tura, naravno, uključuje ansambl Konstantin Brankuši. Sto tišine se nalazi na udaljenosti od oko 1,25 km od Beskrajne kolone. Poseta traje oko 40 minuta. Priča počinje od Stola tišine, preko Aleje stolica, Kapije poljupca, crkve, deo monumentalnog ansambla, a završava se s Beskrajnom kolonom. Ture se zakazuju. Nedavno smo završili našu internet stranicu, objašnjenja su na engleskom, francuskom i italijanskom jeziku. Imamo i brošure o Trgu Žiu. Uskoro ćemo lansirati i aplikaciju Targu Žiu City App. Laka je za korišćenje i strukturirana je po rubrikama. Na primer: Šta možete posetiti u Trgu Žiu?” Zatim imamo odvojenu strukturu za ansambl spomenika, strukturu za smeštaj, restorane, aktivnosti koje se mogu obavljati u Trgu Žiu i u županiji Gorž. Napravićemo i kalendar događaja koje organizuju sve institucije u županiji Gorž. Informacije sa aplikacije su trenutno na rumunskom, francuskom i engleskom jeziku.”

Druga besplatna tura je istorijska i uključuje dva muzeja: Muzej umetnosti i Muzej istorije. Traje dva sata, ali ulaznice za muzeje plaćaju turisti. Treća tura traje jedan sat i naziva se Ruta spomenika”. Praktično, videćete skulpture grada i saznaćete njihove priče.

U Targu Žiu možete posetiti i Memorijalnu kuću Josifa Kebera, a zatim se opustiti u centralnom parku koji se nalazi pored reke Žiu. Danas se tamo nalazi šetalište, dok se za vreme Prvog svetskog rata, oko 1916. godine, upravo gde sada možemo voziti bicikl, nalazila linija fronta. Takođe možete posetiti i Administrativnu palatu, gde se nalazi Županijski savet Gorža, zapravo najimpresivnija zgrada grada, čiju arhitekturu veoma cene turisti i posetioci. Na primer, Velika sala, izgrađena u mauritanskom stilu, sama po sebi je turistička atrakcija.

Sa preko 600 godina istorije, Jaši je grad kulturnih i obrazovnih premijera u Rumuniji, ali i jedan od najvećih univerzitetskih i IT centara u Rumuniji. Otkrivamo, dakle, grad u kome se istorija i sadašnjost harmonično spajaju u jedinstveno turističko iskustvo.

Mihaј Bulaj je predsednik Asocijacije Destination Jaši i lektor na Fakultetu geografije i geologije Univerziteta Aleksandru Joan Kuza”. Tokom šest godina provedenih u zapadnoj Evropi, Mihaј Bulaj je uvideo da se bavi različitim akcijama koje još nisu bile pokrenute u gradu koji voli od malena. Zato se vratio u Rumuniju i počeo da gradi projekte od nule, za koje sada kaže da ga ispunjavaju. Uz to, kaže da je Jaši veoma lepa destinacija, grad sa bogatom kulturom koji se veoma dobro uklapa u koncept gradskog odmora od najmanje tri dana. Aerodrom Jaši se po veličini nalazi na trećem mestu u Rumuniji i povezan je sa najvažnijim gradovima u Evropi. A naše putovanje započinje posetom univerzitetu.

Počeo bih sa turom kroz Dvoranu Izgubljenih Koraka. To je najduži hodnik bilo koje institucije u Rumuniji, dugačak preko 120 metara, gde je oltenski slikar Sabin Balaša 1960-ih godina naslikao najlepšu galeriju murala u kojoj su na vrlo kreativan način predstavljeni istorija Rumuna i rumunski mitovi. Umesto da prikažem našu prošlost samo kroz priče, poveo bih turiste da vide ilustracije. One su ogromne, visoke oko četiri metra. Zatim bih nastavio sa starom bibliotekom, koja se nalazi u istoj zgradi, a koju su međunarodni gosti proglasili jednom od najlepših biblioteka na svetu. Ako potražite “Top Majestic Libraries of the World” na internetu, videćete da se naša biblioteka nalazi među prvih 30 od 60 u svetu. Zatim bih otišao do zgrade koju je radio BBC proglasio najlepšom zgradom Jašija i jednom od sedam najlepših pozorišta na svetu. Na internet stranici BBC-a, top lista nosi naziv “Seven Breathtaking Theatres of the World”. Pozorište iz Jašija je drugo na ovoj listi. Ima vrlo interesantnu fasadu, koja kombinuje neoklasični i Belle Epoque stil s kraja 19. veka, dok je sala u baroknom stilu. To je barok sa zlatnim štukaturama, slikama na zidovima i na istorijskoj plišanoj zavesi. To je posebno iskustvo, ne samo poseta samom pozorištu, već i prisustvovanje jednoj predstavi ili operi. Predstave se održavaju na rumunskom jeziku, pa bih preporučio ovo iskustvo više rumunskim gostima iz Rumunije ili iz inostranstva. Za goste koji ne znaju rumunski jezik, idealna je opera. Rumunska nacionalna opera Jaši takođe ima predstave u velikoj sali pozorišta i to su neverovatne operske predstave. Zamislite 700 ljudi u publici i oko 200 ljudi na sceni. Dakle, to su izuzetne opere i operete.”

Mihaj Bulaj, predsednik Udruženja Destination Jaši, u nastavku nam predlaže nedavno otvorenu destinaciju, nazvanu Kuća Muzeja, sa manje istorije u smislu izložbi, ali veoma interesantnu.

Radi se o komunizmu, o detinjstvu provedenom u komunizmu, o temi koja je osetljivija, teža za obradu u periodu koji je usledio nakon revolucije u Rumuniji. Reč je o poeziji i književnosti na kreativan i savremen način. Navikli smo se možda da govorimo samo o Emineskuu, Žunimi i o periodu 19. veka. Ali, Jaši ima mnogo novih pesnika i pisaca koji su veoma cenjeni i čija se dela nalaze u muzeju. Ovaj muzej nam pruža priliku da se pomirimo sa našom prošlošću. Jaši je i mesto u kome se dogodio jedan nesrećan događaj. Tokom Drugog svetskog rata, postojao je momenat vezan za evropski holokaust. Radi se o pogromu iz Jašija. To je bila nedelja kada su ubijeni Jevreji iz ovog grada (da izbegnemo ponavljanje koje nema smisla). Nakon toliko godina, Jaši uspeva da se pomiri sa svojom prošlošću i napravi specijalnu izložbu posvećenu ovim trenucima. Zatim, veoma važno, preporučujem šetnju ulicama grada. U Jašiju postoji mnogo inicijativa ovog tipa. Mnogi vodiči predlažu polazak sa Trga Ujedinjenja, gde se nalazi centar grada. Oni predlažu rute, čak i tematske ponekad, u kojima turisti mogu videti arhitekturu, geografski položaj svakog objekta, mogu saznati informacije o trenutnoj funkciji, o načinu života žitelja Jašija, o lokalnoj gastronomiji.

Istovremeno bih želeo da spomenem bogati religiozni život grada. Jaši je glavni grad pravoslavnog hodočašća, a u katedrali mitropolije nalaze se mošti Svete Petke, svetice koja je živela pre 1.000 godina u Konstantinopolju ili u njegovoj blizini. Imamo gradske manastire, okružene zidinama. Na primer, Goliju, Barboj ili čak crkve poput Svetog Spiridona, koje su okružene zidovima i izgledaju kao tvrđave. Na okolnim brdima, manastiri Galata i Ćetacuja takođe izgledaju kao tvrđave. Uostalom, ovi su svojevremeno bili i kraljevski dvorovi”.

Tokom posete ovih manastira i crkvi, otkrićete plemićke grobnice, izuzetne murale, ali i izuzetno bogato kulturno nasleđe koje svedoči o živopisnoj kulturnoj prošlosti Jašija. Grad se u ovom trenutku takođe odlikuje mnogobrojnim kulturnim događajima, kaže Mihaj Bulaj, predsednik Asocijacije Destination Jaši.

U središtu kulturnog života JašIja je književnost, a naš festival Filit”, Međunarodni festival književnosti i prevoda, održava se od 18. do 22. oktobra i okuplja međunarodne goste i savremene pisce. Takođe u oktobru, u Jašiju se održava važan festival, Pozorišni Festival za mlade. Moldavija je oduvek poštovala tradiciju, posebno po pitanju nošnje i plesa. Međunarodni festival folklora za decu i omladinu Katalina” održava se ove godine od 4. do 7. jula i okuplja decu iz gotovo celog sveta: iz Anda, Čilea, Koreje, pa sve do Ukrajine. Svake godine se održavaju i muzički festivali poput Hangarijade ili Rocanotherworld. Festival Getodava nas podseća na Gete, koji su živeli na teritoriji Moldavije i na Dačane. Glumci se oblače u Dačane, Rimljane i izvode razne numere. Takođe imamo i Rumunsku kreativnu nedelju. Iz Jašija potiču poznati modni kreatori, tako da organizujemo nedelju mode krajem maja. Ove godine, 24. avgusta počinje Svetsko prvenstvo u elektronskim sportovima, E-sports, sportovi na računaru, video igre, na kojima će učestvovati preko 2.000 gostiju iz celog sveta koji će se takmičiti na računarima tokom dve nedelje“.

Brend grada Jaši, Grad kreatora”, osvojio je prvo mesto na “Transform Awards”, najvećem takmičenju za brendove u Evropi. Od 3.000 prijava, Asocijacija Destination Jaši je osvojila zlato za najbolji projekat brenda grada u Evropi.

U severozapadnoj Rumuniji, na samo nekoliko kilometara od granice sa Mađarskom i na relativno jednakoj udaljenosti od Beča, Praga ili Bukurešta, grad Oradea može biti savršena destinacija za gradski odmor/siti brejk. Oradea se nalazi na prvom mestu na rang listi “European Best Destinations” u kategoriji “Best Art Nouveau Destination in Europe”, a što se tiče rangiranja najboljih destinacija u 2022. godini, grad se nalazi na šestom mestu, nadmašivši London ili Prag.

Bez obzira na veličinu ili raskoš, zgrade u Oradei su se oduvek isticale po svojoj lepoti. Većina ih se nalazi na Trgu Ujedinjenja u centru grada. Ovde će vam sigurno privući pažnju Palata Crni orao, Grko-katolički dvorac, Gradski dvorac i Mesečeva crkva. Od svih njih, Mesečeva crkva se posebno ističe zahvaljujući sistemu koji precizno prikazuje mesečeve faze. Oradea je zapravo svojevremeno predstavljala nulti meridijan. Karte izrađene za Kolumbovo putovanje preko mora i okeana bile su usklađene sa nultom tačkom Oradee. Zatim se meridijan prebacio u Francusku, a potom na Grinič, gde se nalazi i danas.

Za putovanje kroz istoriju i umetnost grada, Kuća Darvas-La Roš je najbolja preporuka. Građevina je poznata kao simbol Oradee, kulturno nasledje Art Nuvou-a i remek-delo geometrijskog secesijskog stila braće Jozefa i Lasla Vaga. Anđela Lupša, izvršna direktorka Fondacije za zaštitu istorijskih spomenika iz Bihora, kaže da su braća arhitekti bili vrlo poznati na početku 20. veka po svemu što su projektovali i izgradili. Posle temeljnog renoviranja u periodu između 2018. i 2020. godine, Kuća Darvaš-La Roš je ponovo otvorena u godini pandemije sa izuzetnim dizajnom. Unutra se nalaze prostorije kojima je vraćena prethodna funkcija i za koje možemo reći da su neobično uređene jer predstavljaju putovanje kroz vreme. To je muzejski prostor koji je uređen frontalno. To znači da posetioci prolaze kroz dnevnu sobu i otkrivaju ukrase ormara te epohe, lepo ukrašenog i izrađenog do najmanjih detalja u stilu epohe. Putovanje se nastavlja do najmanjeg mesta u ormaru, kao što su fioke, gde se može videti specijalno posuđe za određeni jelovnik ili pribor za čaj iz epohe.”

Turistička šetnja kroz ove prostore nastavlja se u salonu za gospodu, gde otkrivamo njihovu strast prema duvanu ili drugim predmetima korišćenim u to doba. Zatim se prelazi u salon za dame. Isto tako, u salonu za dame, nalazimo bočice parfema i druge detalje, koji su se koristili na početku veka da bi se dame istakle u visokom društvu. Govorimo o prostoru koji vas vraća u prošlost i povezuje sa svim društvenim događajima 1910. godine. Kao što je Oradea već bila puna građevina u stilu Art Nuvoa, tako se i društvo usudilo da prikaže i obavlja određene aktivnosti potpuno nove za to doba. Prostor u prizemlju nudi svima koji žele da sprovode muzejske aktivnosti, konferencije i privremene izložbe. Isto tako se koristi i prostor iz podruma, gde se održavaju kreativne radionice. U prizemlju, posetioci kuće su dočekani novom tehnologijom, interaktivnom tablom koja im predstavlja Oradeu i muzej.”

Kao što postoje saloni za gospodu i dame, postoji i posebno mesto u sećanje na Jevreje koji su bili pokupljeni iz ove kuće i poslati u koncentracioni logor Aušvic, nastavlja Anđela Lupša, izvršni direktor Fondacije za zaštitu istorijskih spomenika Bihor. Radi se o spavaćoj sobi koja nije u stilu Art Nuvoa, ali koja je, pripadajući vlasnicima tog vremena, sačuvana u znak sećanja na one koji se više nisu vratili. Govorimo o vlasnicima i akcionarima iz tog vremena, sa izvanrednim finansijskim potencijalom, poput Imrea Darvaša, jevrejskog neologa, koji je želeo da ova kuća bude smeštena na dve ulice i da se sa terase kuće vidi sinagoga koje je bio član.

Poseta ovoj kući već vas nagoni da posetite drugi spomenik, još jedan kulturni biser grada, koji vam preporučuje Oradea Heritage, ime pod kojim smo poznati onlajn. Istovremeno, na prvom spratu kuce Darvaš — La Roš, decu čeka iznenađenje. Mališani mogu videti projekciju mapiranja od deset minuta, putem koje mogu otkriti elemente flore i faune u stilu Art Nuvo-a, kroz priču deteta s početka 20. veka. Kao sto dobro znamo, deca uvek maštaju da putuju preko mora i gora i budu prinčevi i princeze. Upravo to je prikazano u projekciji u trajanju od 10 minuta, obrazovnom materijalu o elementima stila Kuće Darvaš- La Roš iz Oradee.”

Takodje u centru grada mogu se posetiti prelepe zgrade Državnog Pozorišta iz Oradee i Filharmonija. Ovde se tokom vikenda održavaju predstave koje nastavljaju kulturnu tradiciju starog grada. Muzika ostaje, naravno, univerzalna, dok se pozorišne predstave održavaju na rumunskom i mađarskom jeziku. Tako da Oradea, koja se još od 2012. godine nalazi u evropskoj mreži Art Nuvoa, zajedno sa drugim gradovima sa sličnim kulturnim nasleđem, kao što su Beč, Budimpešta i Barselona, ima bogati kulturni program, kaže Marijana Negru, turistički vodič. Od važnijih festivala, spomenula bih Oradea Festifall i Srednjovekovni festival. Jedan od najvećih srednjovekovnih festivala u Evropi, festival u Oradei, po prvi put donosi u Rumuniju evropsko takmičenje srednjovekovnih sportova, potvrđujući uspeh prethodnih izdanja. Tokom tri dana, tvrđava Oradea postaje veličanstveno srednjovekovno naselje, gde ćemo sresti zanatlije, vitezove, vojnike, princeze, vesele menestrele i duvače vatre, u jedinstvenoj atmosferi. Sledi festival Art Nuvo-a Proslavite dan, divite se životu”. Preporučeni period za posetu grada je tokom Festivala. Filmske projekcije, umetnička dela, izložbe, sve je to besplatno ponuđeno posetiocima.”

Mnogi turisti dolaze u Oradeu avionom. Trenutno se na terminalu Međunarodnog aerodroma Oradea obavljaju radovi na proširenju, ali aktivnosti aerodroma nisu poremećene.

Danas ćemo posetiti okrug Valča, kako bismo otkrili neke od turističkih atrakcija okruga u kojem se mogu praktikovati gotovo svi oblici turizma. Iz Ramniku Valča, krenućemo prema najvažnijim turističkim atrakcijama, razgovaraćemo o zanatima, ali i o kalendaru događaja koji će biti organizovani tokom 2023. godine. Sa nama je danas Monika Georgiu, direktorka Nacionalnog centra za informisanje i promociju turizma.

Smešten na 175 km od Bukurešta, do Ramniku Valče može se lako stići i automobilom i vozom. Otkrićete šarmantan planinski grad sa nekim nezaobilaznim turističkim atrakcijama. Ramnicu Valča, sa sedištem u okrugu Valča, je turistička ponuda za turistu koji želi da doživi život zajednice ovde. Počevši od Okružne biblioteke, koja ima prelep vitraž, uvršten u knjizi rekorda sve staze mogu voditi do različitih turističkih atrakcija: Županijskog istorijskog muzeja, Spomen-kuće Anton Pan ili Muzeja umetnosti. Ovo su neke od kulturnih znamenitosti našeg grada.Sa duhovnog aspekta, turisti su pozvani da posete Arhiepiskopiju Ramnik i druge turističke atrakcije kao što su manastir Antim ili skit Ćetacuia, koji iza sebe imaju veoma lepu istoriju i legendu. Trebalo bi da prošetate i kroz gradske parkove. Ovde je prvi put izvedena himna Rumunije. Preporučujem park Zavoi u centru grada, ali i park Mirća Stari, prave oaze relaksacije i spokoja u centru grada. Možemo prošetati i Bulevarom Tudor Vladimiresku, gde imamo stare kuće, kuće koje su sačuvale boemski vazduh Ramnika, iz prošlosti.

Ako imate više vremena, vredi posetiti ceo okrug. Jedan od reprezentativnih manastira okruga Valća, udaljen samo 22 km od Ramniku Valča, je Govora. Ulaz u manastir je ispod zvonika, na četiri nivoa, visine oko 15 metara i debljine zida oko dva metra. Oslikavanje crkve izvedeno je freskama, u čuvenom stilu Konstantina Brankoveanua, koje su izvodili između 1711.-1712. godine slikari iz škole Hurez. U dvorištu manastira primetićete i staro kameno zvono, poklonjeno 1770. godine. U manastiru se nalazi i štamparija, prve grafike datiraju iz 1636. godine.

Na relativno jednakoj udaljenosti od Ramniku Valča, na oko 18-20 km, nalazi se niz banjskih odmarališta. Monika Georgiu, direktorka Nacionalnog centra za informisanje i promociju turizma, preporučuje ih kako za lečenje raznih stanja, tako i kao destinaciju za one koji žele profilaktički tretman ili opuštanje: Oko grada Ramniku Valča nalaze se balneo-klimatska odmarališta, koja su prave oaze mira i razonode. Odmarališta Kalimanešti-Kačiulata, Banje Olanešti, Oknele Mari, Banja Govora su otvorena za turiste i sa dolaskom proleća veliki broj turista provode njihovo vreme u ovim balneoklimatskim odmaralištima. A solana Oknele Mari je važna tačka atrakcije kako za rumunske tako i za strane turiste koji žele da otkriju drugačije turističko mesto, kako zbog svojih lekovitih efekata, kao i zbog toga što se tu mogu relksirati“.

U gradu Horezu, koji se nalazi u podnožju Karpata, u posebnom pejzažu, tradicija, duhovnost i modernost se ne isključuju. One se na harmoničan način dopunjuju, jer razvijena infrastruktura grada i okoline omogućava lak pristup mnogim mestima od interesa za turiste. U stvari, Horezu dobio titulu evropske destinacije: Horezu je brend za okrug Valća, zbog keramike koju tamo prave keramičari. Samim tim što je keramika uvrštena u nematerijalnu kulturnu baštinu UNESCO-a zbog slikanih tanjira. Odmah na ulazu u grad nalazi se mesto gde turisti mogu da kupe suvenire ili reprezentativne predmete za Valču, za Horezu, za region Oltenije. S druge strane, turizam događaja je porastao u opštini Ramniku Valča i okrugu Valča veoma poznat zbog organizovanja velikih događaja i moramo reći vačim slušaocima da Open Air Blues Festival, koji se organizuje u mesto Brezoj, koji privlači mnoge turiste. Celo leto turisti su pozvani na koncerte na otvorenom. Niz jedinstvenih događaja održava se u Ramniku Valča i u drugim oblastima okruga Valča. Mogu navesti Budi Cool u Kuleu ili Festival vajara, još jedne jedinstvene manifestacije koja se održava u Vaideeni svake godine, u julu. Takođe i čuveni petao iz Horezua je manifestacija sa tradicijom, predstavnik okruga Valča ili Pesme Olta, je još jedan od festivala. Evo niza događaja za koje se iskreno nadamo da će svake godine privući što više turista i stvoriti što veću vidljivost turističke destinacije Valća.“

A svaka poseta treba da počne odmah od turističkog informativnog centra. Ovde vam Monika Georgiu može poželeti dobrodošlicu sa svim potrebnim informacijama, tako da, u zavisnosti od vaših preferencija, možete napraviti nezaboravan boravak u Valči: Posle otvaranja ovog centra zaista imamo mnogo zahteva i ima mnogo zainteresovanih šta mogu da posete i nađu u turističkoj destinaciji Valča. Nudimo im promotivne materijale, informacije, pomažemo im da otkriju rute u manje poznatim mestima i drago nam je da možemo biti na usluzi turistima. Uglavnom, strani turisti koji su prešli naš prag bili su zainteresovani za planinska područja. Od njih smo dobili povratnu informaciju kada smo ih sreli na stazama i – videli smo zadovoljne i srećne da su otkrili netaknutu, posebno slikovitu oblast. Planinski kraj okruga Valča je veoma atraktivan i možda ćemo, u bliskoj budućnosti, pristupiti ovoj temi da je promovišemo slušaocima i deo bogatstva prirodnih područja koja se nalaze u našu županiju. Tako mogu da pomenem nacionalne parkove, posebno lepe i živopisne predele koji čekaju turiste. Sa velikom ljubavlju pozivamo sve one koji žele da otkriju Valču kao turističku destinaciju, da dođu, posete, dožive i uživaju u ovim prelepim mestima, jer oni to zaslužuju“.

To su samo neki od razloga zašto se isplati provesti ceo odmor u okrugu Valča. Mnogo je turističkih atrakcija, kulturna ponuda je bogata, a na nekoliko dana možete se povući u banje poznate po kvalitetu termalnih voda.