10 maja 1877 godine Rumunija je proglasila samostalnost brojeći se među 20 država na mapi Evrope sa takvim statusom. Samostalnost je bila posledica nekih međunarodnih okolnosti, ali i napora koji su trajali više od 50 godina celokupnog rumunskog društva. Ona je došla posle rusko-turskog rata od 1877-78 godine u kojem je učestvovala i rumunska vojska. Zajedno sa istoričarem Sorinom Kristekuom iz Univerziteta Spiru Haret u Bukureštu pokušali smo da otkrijemo evropski međunarodni kontekst u godinama pre pomenutog rata. Sorin Kristesku:
,,Međunarodni okvir trasiran je od ranije u smislu da se 1875 godine dogodio ustanak u Bosni i Hercegovini i kasnije u Bugarskoj, protiv otomaske vlasti koja je postala veoma oštra što se tiće oporezivanja. Krvavo ugušenje ustanka imalo je za posleidcu uzimanje garancija od strane velikih sila Evrope i nateralo je Rusiju da pokrene rat protiv Otomanskog neprijatelja. Dobro se znalo da će taj rat doneti pobedu rusa, oni su bili favoriti, ali za Rusiju jedan od ciljeva je i vraćanje kontrole 3 županije na jug Basarabije. Vlada Rumunije koja je sledila da ih ustupi napadnuta je od strane opozicije kao ,, izdajnica naroda i zemlje”. Tu je bilo najsloženije stanje za Rumuniju. Titu Majoresku je rekao da samo jedna liberalna vlada je u stanju da pređe takvim mutnim stanjem, a stranka da ostane snažna. “<
><
.
Rumunija nema Proglas o samostalnosti kao neke druge države, tako da smo pitali Sorina Kristeskua zašto Rumunija nema takav osnivački dokument:
,, Tako su zamislili režiju tadašnje vođe. 9 maja trebalo je da se odgovori na jedno pitanje postavljeno u Parlamentu. Sve je to bilo od ranije spremnuto, bilo je pitanje u Senatu, slićno je bilo i u Poslaničkom domu, a Ministar inostranih poslova sledilo je da odogovori na ova pitanja. Radi se o Mhajlu Kogalničanu koji je potpisao rumunsko-rusku konvenciju, i koji je trebao da preuzme na sebe krivicu za gubitak 3 županije. Sledećeg dana, 10 maja, dan kada se navršavala 11 godišnjica dolaska princa Karola u Bukureštu i zvanično je proglašena samostalnost ili bolje rečeno prvi put se zvanično slavila samostalnost. Kasnije komunistička istoriografija iskoristila je taj 9 maj da bi ga odvojila od 10 maja i da postane odvojeni praznik. Bila je to najtrajnija promena komunističke istoriografije, trajna naravno u negativnom smislu. Nedvosmisleno, samostalnost je proglašena i obeležena 10 maja 1877 godine. “<
><
>
Da li je Rumunija bila spremna za rat koji je usledio. Sorin Kristesku:
,, Sudeći iz perspektive samog toka događaja naravno da priprema se teško može zamisliti u zemlji sa ogranićenim ekonomskim potencijalom I državnim buđetom od 100 miliona leja prihoda I 100 miliona leja troškova. Samostalnost je bila cilj Karola još od dolaska na prestolu u Bukureštu. Ipak, bilo je niz priprema, nabavljeni su topovi Krup, a prve topove je kupio sam vladar Karol iz svoje lićne imovine. Teško možemo govoriti o nekoj realnoj velikoj pripremi. Stanje je bilo izuzetno kao što se vidi I iz austro-ugarskih izveštaja. U njima je pisalo da je Karol I bio kao konj koji jedva čeka da krene u borbu sanjajući na krunu kralja. Na zahtev diplomatskog predstavnika austro-ugarske da se Rumunija bori na strani turaka protiv rusa, Karol je odgovorio da je to nemoguče. Turci su se loše ponašali sa rumunima kada su došli u Rumuniju. Odluka da se bore na strani turaka bila bi nepopularna, dok bi odluka o ulasku u borbi protiv turaka donela celu zemlju na njegovu stranu. Dakle očekivanja su bila velika. “<
><
>
Rumunija je osvojila samostalnost posle rata od 1877-78 godine I istovremeno vratila je pokrajinu Dobruđu. Ponovo Sorin Kristesku:
,, Dobruđa je primljena kao zamena za 3 županije na jug Basarabije. Moglo je I više da se primi ako rumunski lideri bi predali te 3 županije sa potpisom da ih ustupe. Moglo se da se prime Kadrilater I neke tvrđave na desnoj obali Dunava. Pošto se to nije dogodilo primila se samo današnja Dobruđa. Nije se mogao dati potpis za 3 tri županije na jug Basarabije jer ako bi priznala da predaje te županje koje je primila 1856 godine na evrooskom Kongresu u Parizu sa kojim pravom bi tražila celu teritoriju između reka Prut I Dnjestar koju je Rusija otela 1812 godine, dakle celu teritoriju Basarabije. Kategorično, Rumunija je dobro izašla sa prijemom Dobruđe, istina u to vreme siromašnije, ali sa otvorom na Crnom moru što će kasnije u potpunosti izmeniti ekonomsku I političku istoriju Rumunije. Iz ove tačke gledišta rat od 1877-78 godine je bio uspešan I bez nekih drugih opcija on je veoma važan za celu istoriju Rumunije. “<
><
>
Za 140 godina samostalnosti Rumunija je prešla važni period preobražaja. Upoznala se sa demokratskim i totalitarnim političkim režimima i razvila je nekoliko modela ekonomskog razvoja. Samostlanost osvojena sa velikim požrtvovanjem u poslednjoj četvrtini 19 veka ostaje važna pravna i simbolična vrednost rumunske države.