Odluku o poništavanju izbornih rezultata trebalo bi da donese najviše izborno telo, a ovlašćenje Ustavnog suda da to učini treba da bude ograničeno na izuzetne okolnosti i jasno regulisano, navodi Venecijanska komisija u izveštaju o poništenju predsedničkih izbora u Rumuniji. U Bukureštu su reagovale opozicione političke partije, odnosno Unija spasimo Rumuniju (USR), Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) i Partija mladih, ističući da je, u stvari, konsultativno telo Saveta Evrope potvrdilo da je odluka Ustavnog suda nezakonita i uvredljiva. Bivši ministar pravde Tudorel Toader objasnio je, međutim, da je ova komisija davala mišljenja, a ne odluku, a date sugestije nisu obavezujuće. Podsećamo da je predsedničke izbore organizovane na vreme, u novembru 2024. godine, Ustavni sud Rumunije poništio pre održavanja drugog kruga. Sud je svoju odluku doneo na osnovu dokumenata koje je dostavio Vrhovni savet za narodnu odbranu, pozivajući se na mešanje takozvanog državnog aktera.
Ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu razgovarao je u ponedeljak u Briselu sa svojim holandskim kolegom Kasparom Veldkampom o krađi rumunskih artefakata iz muzeja Drents u Asenu u Holandiji. Kako je saopšteno iz Ministarstva spoljnih poslova, „rumunski ministar spoljnih poslova je insistirao na tome da je izuzetno važno da se ukradeni predmeti pronađu i takođe je insistirao na njihovom značaju u rumunskoj kulturi. Dvojica ministara su se dogovorila da će veoma blisko sarađivati na operativnom i diplomatskom nivou“. Zlatni šlem iz Kocofeneštija, kao i tri dačke zlatne narukvice iz Sarmizegetusa Regia, neki od najvažnijih artefakata rumunskog nacionalnog nasleđa, ukradeni su nakon „posebno ozbiljnog incidenta”, saopštilo je Ministarstvo kulture. Iz Generalnog tužilaštva je saopšteno da je po službenoj dužnosti sastavljen krivični postupak u slučaju krađe objekata dačkog blaga izloženog u Muzeju Drents. A premijer Marčel Čolaku najavio je organizovanje, na nivou Vlade, krizne ćelije za efikasnu koordinaciju aktivnosti na povratku četiri ukradena dela blaga.
Ministri spoljnih poslova Evropske unije, na sastanku u okviru Saveta za spoljne poslove (CAE), odlučili su u ponedeljak da produže za još šest meseci, do 31. jula 2025, restriktivne mere koje se primenjuju protiv Rusije zbog njenih kontinuiranih akcija na destabilizaciji situacije u Ukrajini, ukazuje saopštenje Saveta Evropske unije, napominje Agerpres. Ove ekonomske mere, prvi put uvedene 2014. godine, značajno su proširene od februara 2022. kao odgovor na nelegalnu, neopravdanu i ničim izazvanu vojnu agresiju Rusije na Ukrajinu, dodaje se u saopštenju. Visoka predstavnica evropske diplomatije Kaja Kalas pozdravila je odluku ministara spoljnih poslova koju su doneli u ponedeljak i istakla da bi to „još više lišilo Putina prihoda za finansiranje svog rata“. Sastanak Saveta za spoljne poslove u Briselu prvi je u ovom formatu organizovan tokom poljskog predsedavanja Savetom Evropske unije, funkcije preuzete 1. januara. To je ujedno i prvi sastanak ove vrste kome je prisustvovao Emil Hurezeanu kao šef diplomatije u Bukureštu.
Agencija za finansijski rejting Standard&Poor’s potvrdila je rejting Rumunije na ‘BBB-‘, poslednji stepen u kategoriji preporučenoj investitorima, i revidirala je izglede sa stabilnih na negativne. Razlozi su vezani za visoke fiskalne i eksterne rizike, prenosi agencija. Ministar finansija Tancoš Barna rekao je u Bukureštu da odluke koje je donela Vlada za smanjenje budžetskog deficita i konsolidaciju privrednog rasta moraju da se sprovode brzim tempom.
Rumunski ministar poljoprivrede Florin-Jonuc Barbu učestvovao je u ponedeljak na prvom ovogodišnjem sastanku Saveta AgriFish, koji se održava u Briselu. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja (MADR), važne tačke dnevnog reda odnosiće se na program rada poljskog predsedništva, nepoštene trgovinske prakse i jačanje položaja farmera u lancu snabdevanja hranom, trgovinu i verifikacija učinka. Poljsko predsedavanje Evropskom unijom će javno predstaviti svoj program rada i izložiti glavne prioritete u oblasti poljoprivrede i ribarstva za narednih šest meseci. Predstavnici država članica analiziraće neophodnu reviziju postupka verifikacije učinka po pravilima finansiranja Zajedničke poljoprivredne politike – precizira resorno ministarstvo u Bukureštu.
Premijer Marčel Čolaku potvrdio je danas čvrstu posvećenost rumunske vlade borbi protiv antisemitske pošasti, kao i promovisanju sećanja na žrtve holokausta, ističući da je dužnost vlasti da obezbede da „rumunsko društvo zna i ne ponavlja greške istorije“. Po njegovom mišljenju, obrazovanje mora imati centralnu ulogu u tom pogledu. Premijer je, u hramu Korala, učestvovao na ceremoniji posvećenoj Međunarodnom danu sećanja na holokaust i komemoraciji žrtvama antijevrejskog legionarnog pogroma u Bukureštu. On je rekao i da se u poslednje vreme antisemitizam, ekstremizam i ksenofobija „sve akutnije manifestuju u Evropi“, na prostoru koji je, paradoksalno, kolevka osnovnih prava i sloboda. U tom kontekstu, Marčel Čolaku je pozdravio oslobađanje prvih izraelskih talaca, uključujući dve žene sa rumunskim državljanstvom i rumunskim poreklom, nakon potpisivanja Sporazuma između Države Izrael i palestinske grupe Hamas, koji nudi izglede za trajni mir u regionu.
Lideri partija vladajuće koalicije u Bukureštu, Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR), sasatli su se u ponedeljak radi razgovora u vezi sa projektom državnog budžeta i smanjenjem deficita na najviše 7% bruto domaćeg proizvoda ove godine. Prvobitni rok je bio danas, 27. januar, ali bi završetak projekta mogao da bude odložen, nakon što je, posle nedavnih sindikalnih protesta, Vlada saopštila da traži zakonska rešenja za izmenu uredbe na osnovu koje se vrši izgradnja budžeta. Izmenama, koji će biti u Skupštini u prvoj polovini februara, cilj je i plaćanje prekovremenog rada vikendom ili državnim praznicima za zaposlene u sistemu odbrane, javnog reda i nacionalne bezbednosti. Koalicija bi volela da nacrt budžeta ove nedelje stigne u vladu na odobrenje, da bi se poslao parlamentu početkom sledećeg meseca.
Ministarstvo spoljnih poslova (MAE) u Bukureštu obaveštava rumunske državljane koji se nalaze, u tranzitu su ili nameravaju da putuju u Republiku Portugaliju da su lokalne vlasti izdale crveni kod za jake vetrove i moguće oluje na moru za severni deo kopna, koji važi 27. i 28. januara 2025. Ministarstvo spoljnih poslova preporučuje konsultovanje sajta Instituta za more i atmosferu (IPMA) i Nacionalne uprave za vanredne situacije i civilnu zaštitu (ANEPC). Državljani Rumunije mogu zatražiti konzularnu pomoć na brojeve telefona Rumunske ambasade u Lisabonu, pri čemu se pozivi preusmeravaju na Centar za kontakt i podršku za rumunske državljane u inostranstvu (CCSCRS) i preuzimaju ih operateri Call centra, 24 sata.
Aktuelni predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko pobedio je na predsedničkim izborima sa oko 87% glasova, prema preliminarnim rezultatima koje je objavila izborna komisija. Njegova četiri protivnika navodno su dobila 1-2% glasova. Međunarodni mediji pišu da su izbori imali za cilj da daju sedmi uzastopni mandat autokrati Lukašenku, na vlasti od 1994. godine i koji se smatra najpokornijim saveznikom Putinove Rusije. Uoči izbora, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas rekla je da lider u Minsku „nema legitimitet“ i da je „nova izborna šarada uvreda demokratiji“. U ponedeljak, Evropska unija, Velika Britanija i njihovi saveznici osudili su „prevarne“ predsedničke izbore u Belorusiji „Jedinstveni smo u osudi nameštenih predsedničkih izbora u Belorusiji održanih 26. januara, kao i tekućih kršenja ljudskih prava koje je počinio beloruski režim“, navodi se u zajedničkom saopštenju Australije, Kanade, Evropske unije, Novog Zelanda i Velike Britanije.
Učenici 12. i 13. razreda u Rumuniji od ponedeljka polažu usmene testove prve sesije maturskog ispita. Procena komunikacijskih veština na rumunskom se odvija do srede, a usmeno testiranje iz maternjeg jezika takođe će se odvijati tri dana, počev od 29. januara. U periodu od 3. do 5. februara održaće se usmeni test iz stranog jezika, a od 5. do 7. februara vrednovanje digitalnih veština. Organizaciju ovih testova tokom školske godine kritikovali su pojedini učenici, nastavnici i stručnjaci za obrazovanje, posebno zato što srednjoškolci moraju da pohađaju i časove tokom ispitnih dana. Pismeni testovi maturskog ispita počeće 30. maja i završavaju se 30. juna, objavljivanjem konačnih rezultata.