Category: Vesti

Na radnom sastanku sa šefovima misija država članica Evropske unije akreditovanim u Bukureštu, ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu ponovio je podršku Rumunije susednoj Ukrajini i konsolidaciji bezbednosne i odbrambene politike Evropske unije. Istovremeno, šef rumunske diplomatije je istakao važnost čvrstog transatlantskog partnerstva koje je od suštinskog značaja za evropsku bezbednost i prosperitet. Sastanak u Bukureštu organizovan je u kontekstu rotirajućeg predsedavanja Poljske Savetom Evropske unije.

Predsednica Unije Spasimo Rumuniju (USR, opoziciona, proevropska partija) Elena Laskoni predala je svoj dosije za učešće na predsedničkim izborima u maju. Takođe, danas se i šefica SOS Rumunije (populističke, ultranacionalističke opozicije) Diana Šošoaka upisala u izbornu trku za najvišu poziciju u rumunskoj državi. Šošoaka se i prošle godine upisala na predsedničke izbore, ali je Ustavni sud odbio njenu kandidaturu. Elena Laskoni se kvalifikovala u poslednji krug predsedničkih izbora, zajedno sa proruskim i antizapadnim ekstremistom Kalinom Đorđskuom, ali je Ustavni sud poništio izbore jer je bilo mešanja izborni proces u korist potonjeg. Sud je definitivno odbio Đorđeskuovu kandidaturu na predstojećim izborima. Nakon ove odluke, lideri Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Đorđe Simion i Partije mladih ljudi (POT) Ana Marija Gavrila, populistički ultranacionalisti koji su podržali Đorđeskua, najavili su da će podneti svoje kandidature, pri čemu će se jedan od njih povući nakon validacije. Na izbore se prijavio i bivši lider Socijaldemokratske stranke (PSD) i premijer Viktor Ponta. Nakon ovog postupka, rukovodstvo Socijaldemokratske stranke (PSD) ga je isključilo iz stranke. Vladajuća koalicija Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR) ima zajedničkog kandidata, u liku bivšeg liberalnog lidera Krina Antoneskua. On i aktuelni gradonačelnik glavnog grada Nikušor Dan jedini su politički konkurenti koje je do sada prihvatio Centralni izborni biro i potvrdio Ustavni sud Rumunije. Rok za prijavu kandidatura u Centralnom biračkom birou je 15. mart.

Trgovinski deficit Rumunije u januaru je povećan za 38% u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci Nacionalnog instituta za statistiku. Rumunija je 2024. godine izvezla robe u vrednosti od 6,5 milijardi evra, a uvezla 11,4 milijarde evra. Rumunija i dalje ima veliki deficit, posebno u odnosima sa Kinom, Nemačkom i Poljskom, dok sa Ujedinjenim Kraljevstvom, Republikom Moldavijom i Sjedinjenim Američkim Državama beleži suficit, iako u manjim količinama. Ranjiv sektor ostaje trgovina poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, gde Rumunija uglavnom izvozi sirovine i uvozi gotove proizvode. Za smanjenje trgovinskog deficita, od oko 5 milijardi evra, stručnjaci preporučuju strategiju usmerenu na izvoz proizvoda sa dodatom vrednošću i efikasnije korišćenje statističkih podataka za bolje utemeljene ekonomske odluke.

Godišnja stopa inflacije porasla je na 5,02% u februaru, sa 4,95% u januaru. Cene hrane porasle su za 4,54%, neprehrambenih za 4,79%, a usluge za 6,42%, pokazuju podaci koje je u četvrtak objavio Nacionalni institut za statistiku. Narodna banka Rumunije revidirala je naviše, na 3,8%, sa prethodnih 3,5%, prognozu inflacije za kraj 2025. godine i predviđa da će ona dostići 3,1% krajem 2026. godine, prema podacima koje je u februaru izneo guverner Narodne banke Mugur Isaresku.

Dvosatni štrajk upozorenja održan je danas u IAR Gimbavu (u centru zemlje), rumunskoj aeronautičkoj fabrici. Povod za protest je vanredna uredba vlade o smanjenju budžetskih rashoda. Prema navodima sindikata, dokument predviđa da se bonus koji se daje po Kolektivnom ugovoru o radu pri odlasku u penziju isplaćuje u ratama, na pet godina, a u novim pregovorima bi bio ograničen na najviše jednu osnovnu platu. Demonstranti kažu da uredba kojom se ukida davanje određenih prava direktno utiče na pregovaranje o kolektivnom ugovoru o radu.

Nekoliko desetina radnika čeličane Liberti Galaci (jugoistočna Rumunija) protestovalo je u sredu, nezadovoljni kašnjenjem isplate plata i drugih prava. Postrojenje je neaktivno devet meseci. Za sada, zaposleni u Galacu nisu odlučni da pokrenu generalni štrajk i kažu da još čekaju pojašnjenje rukovodstva fabrike. Prema mišljenju stručnjaka, situacija u Galacu odražava opštu krizu u evropskoj industriji čelika.

Penzioneri u Rumuniji čiji prihod od penzije ne prelazi 2.574 leja (517 evra) dobiće finansijsku podršku od 800 leja (160 evra). Odlukom, koju je danas usvojila Vlada u Bukureštu, predviđeno je da se taj iznos dodeli u dve jednake rate od po 400 leja (80 evra) u aprilu, odnosno decembru. Za lica čija su penziona prava uspostavljena posle 1. aprila, novčana pomoć se dodeljuje u decembru i iznosiće 400 leja (80 evra). Podrška je upućena rumunskim penzionerima koji borave u zemlji ili inostranstvu. Prema zvaničnim podacima, skoro 2,7 miliona penzionera ima primanja manja ili jednaka 2.574 leja (517 evra), a od toga je preko 86.000 u inostranstvu. Takođe danas, izvršna vlast je po hitnom postupku izmenila Statut šumarskih kadrova. Tako su eliminisani bonusi u visini minimalnih 5 plata po poslednjem mesecu aktivnosti, koji su, u slučaju čelnika Nacionalne agencije za šumarstvo, dostigli 10 plata. Zaposleni u Romsilvi osporavaju izmene koje je danas usvojila Vlada. Predstavnici sindikata se žale na smanjenje prihoda šumara za 25% i najavljuju protest u prestonici sledeće nedelje.

U maju 2025. godine održaće se izbori za predsednika Rumunije. U inostranstvu, u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, kao i na drugim biračkim mestima koje oni organizuju, glasaće se 3 dana za svaki krug glasanja: 2., 3. i 4. maja za prvi krug, odnosno 16., 17. i 18. maja za drugi krug. Ambasada Rumunije u Beogradu podseća da rumunski birači sa prebivalištem ili boravištem u inostranstvu mogu da glasaju putem pošte ako se prethodno prijave na sajtu www.votstrainatate, kojim upravlja Stalna izborna komisija. Rok za prijavljivanje birača putem pošte je 20. mart. Spisak dokumenata koje izdaju strani organi kojima se dokazuje boravak u inostranstvu, potrebnih za prijavljivanje kao birač putem pošte, može se pogledati na veb stranici www.mae.ro. Dokumenti koji potvrđuju prebivalište u Srbiji su: u slučaju rumunskih državljana koji imaju i srpsko državljanstvo, lična dokumenta izdata od strane lokalnih vlasti u Srbiji (lična karta, pasoš, uverenje o državljanstvu); lična karta za strance, dozvola stalnog boravka koja se prijavljuje u pasošu u vidu vize, dozvola za privremeni boravak koja se prijavljuje u pasošu u vidu vize, dozvola za privremeni boravak izdata u obliku lične karte, jedinstvena dozvola izdata u vidu lične karte, potvrda o privremenoj ustanovi izdata od strane Ministarstva i potvrda o stalnoj adresi prebivališta ili boravišta.

Univerzitet za medicinu i farmaciju „Viktor Babeš” iz Temišvara, u partnerstvu sa Opštom bolnicom „Đorđe Joanović” iz Zrenjanina, pokrenuo je projekat HEPASKIN, posvećen povećanju pristupa uslugama prevencije, dijagnostike i lečenja obolelih od raka jetre i kože. Projekat se odnosi na broj od 4.000 pacijenata iz prekograničnog područja Rumunije i Srbije kroz skrining na rak kože i jetre (1.500 pacijenata će biti ispitano na rak kože i 1.000 na rak jetre); rana dijagnoza i lečenje (dijagnostikovani pacijenti će imati koristi od odgovarajućeg hirurškog lečenja); unapređenje medicinske infrastrukture nabavkom savremene opreme, uključujući najsavremenije ultrazvučne aparate i aparate za laparoskopsku hirurgiju i resekciju jetre. Takođe, povećaće se kapacitet medicinskog osoblja (40 pružalaca medicinskih usluga će učestvovati na obukama iz dermatologije, hirurgije, plastične hirurgije i gastroenterologije) i biće stvorena dva regionalna registra za praćenje pacijenata sa karcinomom jetre i kože. Ukupna vrednost projekta je 2,04 miliona evra, od čega je ukupna vrednost bespovratne pomoći Evropske unije 1,73 miliona evra.
Ambasada Rumunije u Srbiji je, u okviru obeležavanja Meseca frankofonije, zajedno sa Rumunskim kulturnim institutom i Francuskim institutom u Srbiji, pozvala publiku da pogleda dva rumunska filma u Jugoslovenskoj kinoteci: „Voda i taban“ (2024, Mirče Gerasea i Lućana Mirkua), biće prikazan 10 marta i ,,Nova godina koja nije bila (2024, Bogdana Murešana) koji će biti prikazan 12. marta. Oba filma su na rumunskom titlovana na srpskom jeziku. „Voda i taban” je dokumentarni film o pokušaju devetorice zaljubljenika u sport da za 25 dana pređu Via Transilvaniku (putu od 1.400 kilometara od manastira Putna do Apolodorovog mosta na Dunavu). „Nova godina koja nije bila“ je tragikomedija koja istražuje aspekte života u komunizmu, prikazujući obične ljude koji su uhvaćeni u vrtlog sistema, očajnički pokušavajući da pobegnu pre nego što budu slomljeni.

Povodom Međunarodnog dana žena, Viorel Ardeleanu, ambasador Rumunije i rukovodstvo Rumunsko-crnogorskog udruženja u Podgorici predstavili su rumunsku legendu o marcišoru i naučili učenike škole „21 maj“ u Osnovnoj kako da naprave šareni marcišor i druge tradicionalne rumunske poklone za svoje majke. Ambasador Rumunije u Crnoj Gori Viorel Ardeleanu posetio je i školu „JU Srednja stručna škola“ na Cetinju. Ambasador i prof. Milica Rajković govorili su učenicima o marcišoru kao simbolu proleća. Ovom prilikom učenicima su podeljene narukvice koje, kako se verovalo u davna vremena, mogu da udalje od zla tokom cele godine. Učesnici su bili zainteresovani za rumunske običaje, kulturu, jezik i obrazovanje. Saznali su dosta zanimljivih detalja, između ostalog, da je mitropolit Makarije doneo štampariju sa Cetinja u Trgovište gde je štampao prvu knjigu „Oktoih“. Kralj Nikola I i kralj Karol I bili su najbolji prijatelji i zbog smrti rumunskog kralja, kralj Nikola je na Cetinju proglasio 7 dana žalosti. Mnoge reči i toponimi su slični u našim jezicima, kao i kulturne vrednosti, mentalitet ili gastronomija, naglasio je Ambasador Rumunije tokom susreta sa učenicima.

Nezavisni Kalin Đorđesku saopštio je da je podneo žalbu Ustavnom sudu na jučerašnju odluku Centralnog izbornog biroa da odbije njegovu kandidaturu na predsedničkim izborima u maju. U odgovoru na zahtev, rektor Nacionalne škole za političke i administrativne studije Remus Prikopi je zauzvrat podneo memorandum u kome traži od Ustavnog suda Rumunije da zadrži rešenje o odbijanju kandidature Kalina Đorđeskua, uz obrazloženje da je njena registracija u suprotnosti sa ustavnim odredbama. Takođe danas, Ustavnom sudu je podnet prigovor na kandidaturu Nikušora Dana za predsednika. Sud je najavio da će sve do sada podnete žalbe razmatrati sutra, sa početkom u 17.00 časova. Onaj koji je Ustavnom sudu predao osporavanje odluke Centralnog izbornog biroa da odbije kandidaturu Kalina Đorđeskua bio je lider opozicione stranke Alijansa za ujedinjenje Rumuna Đorđe Simion. On je precizirao da Centralni izborni biro nema ovlašćenja da meritorno odbije podnetu kandidaturu i optužio instituciju da je izvršila zloupotrebu. Simion je apelovao na pristalice Kalina Đorđeskua da ne pribegavaju nasilju ako nastave da protestuju protiv odluka Centralnog izbornog biroa.

Rukovodstvo partije REPER, u vanparlamentarnoj opoziciji, podnela je u ponedeljak krivičnu prijavu za dela javnog podstrekivanja i nasilja u kontekstu dešavanja od nedelje noć u sedištu Centralnog izbornog biroa. Prijava se odnosi na izjave predsednika Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR, populističke, ultranacionalističke parlamentarne opozicije) Đorđa Simiona, plaćenika Horacija Potre i bivšeg predsedničkog kandidata, proruskog i antizapadnog ekstremiste Kalina Đorđeskua. Oni su svojim porukama podsticali nasilje protiv državnih organa, što je direktno rezultiralo vandalskim aktima i agresijom na policiju u centru prestonice, smatra REPER. I Nacionalna liberalna partija (PNL), iz vladajuće koalicije, oštro je osudila i odbacila svaki oblik nasilja u javnom ili privatnom životu. Preko 500 ljudi identifikovano je u zoni nasilnog protesta u nedelju uveče kod sedišta Centralnog izbornog biroa, a na osnovu operativnih snimaka i snimaka iz javnog prostora biće identifikovana i procesuirana lica koja su počinila krivična dela, saopštila je Žandarmerija prestonica. Usled nereda 13 žandarma je povređeno i prebačeno u bolnicu, a četvorica su i dalje hospitalizovana. Demonstranti, pristalice Kalina Đorđeskua, takođe su izazvali i uništenja imovine. Neredi su izbili nakon što je Centralni izborni biro odbacio kandidaturu Đorđeskua na predsedničkim izborima u maju. Centralni izborni biro se pozvao na odluku Ustavnog suda o poništavanju predsedničkih izbora krajem prošle godine, navodeći da kandidatura Đorđeskua ne ispunjava uslove zakonitosti jer je nepoštovanjem izborne procedure prekršio samu obavezu odbrane demokratije koja se zasniva na pravičnom, poštenom i nepristrasnom biračkom pravu.

Rumunska žandarmerija obavešta da se na više profila na društvenim mrežama TikTok i Fejsbuk odvija kampanja dezinformisanja po pitanju sinoćnih incidenata tokom protesta u centru Bukurešta. Poruke s lažnim informacijama oko kojih je izgrađena ova kampanja govore o tome da su žandarmi tukli žene, da su koristili gumene metke i granata sa suzavcem, da su doveli agitatore da bi izazvali nerede, da su tukli ljude u metrou, da su koristili dronove da bi lansirali granate sa suzavcem. Žandarmerija izjavljuje da su sve ove informacije lažne, i da imaju za cilj manipulaciju građana da bi izazvali druge nerede.

Vojni vatrogasci, zajedno sa zaposlenima šumarskih okruga i ekipama Dobrovoljnih hitnih službi, uz vazdušnu podršku aviona Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva narodne odbrane, intervenišu na ograničavanju više požara vegetacije na preko 20 lokaliteta u Rumuniji. Dve osobe su poginule, a druge su povređene. Na pojedinim područjima intervencije vatrogasaca bile su izuzetno otežane, zbog strmog i neravnog terena, koji je onemogućio pristup vatrogasnim vozilima. Nadležni podsećaju građane da je paljenje suvog rastinja zakonom zabranjeno, a ko se ne bude pridržavao ovih zakonskih odredbi rizikuju oštre sankcije. Poslednjih dana izrečene su novčane kazne i pokrenuto nekoliko krivičnih dela. S druge strane, nadležni pozivaju građane da poštuju norme zaštite životne sredine i usvoje alternativne metode sanacije zemljišta, bez upotrebe otvorene vatre.

Rumunsko ministarstvo finansija najavljuje da ove godine neće menjati propise u vezi sa porezima i dažbinama, ali da ne isključuje izmene tamo gde su potrebna poboljšanja u njihovoj primeni. Državni sekretar Alin Marijus Andriješ kaže da svaka takva izmena zakona treba da se izvrši nakon konsultacija sa svim zainteresovanim stranama. Glavni cilj ove godine je fiskalna konsolidacija, da se poveća poverenje partnera, uključujući međunarodne rejting agencije i Evropske komisije – tvrdi zvaničnik.

Evropska unija je sastavila plan naoružanja koji su u četvrtak uveče dogovorili lideri zemalja članica, plan koji će dati prioritet jačanju odbrane na istočnom krilu, od Baltičkog do Crnog mora, kako bi se suprotstavio ruskim ekspanzionističkim tendencijama. Evropski lideri ponovo su izrazili podršku Ukrajini i davanju bezbednosnih garancija, zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama, u slučaju prekida vatre. Države članice imaće na raspolaganju fond od 150 milijardi evra za odbranu. Prioritet imaju protivvazdušni i protivraketni odbrambeni sistemi, artiljerija, visokoprecizni udarni sistemi, dronovi i sistemi protiv bespilotnih letelica, razne vrste municije i tehnologija koja koristi veštačku inteligenciju. Baltičke države, Poljska i Rumunija nametnule su svoje gledište za davanje prioriteta istočnom krilu u okviru projekata koje finansira Evropska unija.

Apelacioni sud u Bukureštu naložio je sinoć preventivno hapšenje dvojice pripadnika takozvane komande “Vlad Cepeš” za izdaju i veze sa ruskim agentima. Još četvorica člana grupacije stavljeni su pod sudsku kontrolu na period od 60 dana. Radu Teodoru, general-major u penziji, star 101 godinu, takođe je pod istragom kao osumnjičeni u ovom slučaju. Prema Direkciji za istragu organizovanog kriminala i terorizma, grupa je imala za cilj da ukloni ustavni poredak i povuče Rumuniju iz NATO-a.

Gradonačelnik Glavnog grada, nezavisni kandidat Nikušor Dan, predao je u petak Centralnom izbornom birou svoju kandidaturu i listu potpisa za predsedničke izbore u maju. Takođe u petak, svoju kandidaturu je podneo i nezavisni kandidat Kalin Đorđesku, koga u predsedničkoj trci podržavaju Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) i Partija mladih ljudi (POT), obe u opoziciji. U nedelju će u sedište Centralnog izbornog biroa stići i bivši lider liberala Krin Antonesku, podržan od strane Izbornog saveza „Rumunija napred” Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR. koalicija na vlasti). Drugi politički konkurent je bivši socijaldemokratski premijer Viktor Ponta, koji je najavio da će se kandidovati kao nezavistan i da će sledeće nedelje ići u Centralni izborni biro. Kandidati za predsedničke izbore u Rumuniji imaju još nedelju dana da se registruju, a rok je 15. mart. Moraju da dostave, pored dosijea sa dokumentima i spiskovima, najmanje 200.000 potpisa podrške.

Rumunska ekonomija je prošle godine porasla za 0,9%, a u poslednjem kvartalu 2024. godine bruto domaći proizvod (BDP) porastao je za 0,7% u odnosu na isti kvartal 2023. i za 0,8% u odnosu na prethodni kvartal, prema privremenim podacima koje je u petak objavio Nacionalni institut za statistiku (INS). Negativan uticaj na rast BDP-a imao je neto izvoz (-2,9%), što je posledica smanjenja obima izvoza roba i usluga za 3,6% u korelaciji sa izraženim povećanjem obima uvoza roba i usluga (+3,4%).

Tužioci Glavnog tužilaštva Rumunije uputili su na suđenje pet osoba u predmetu u kojem se terete za primanje mita za izdavanje lažnih rumunskih ličnih dokumenata za državljane Ukrajine, Republike Moldavije i Ruske Federacije. Tužioci u optužnici upućenoj sudu napominju da su optuženi tokom 2024. godine, kao državni službenici, zaposleni u Javnoj službi za ličnu evidenciju (SPCEP) i drugim strukturama u okviru jedne komunalne gradske kuće u okrugu Botošani (severoistok), za neispravno obavljanje svojih dužnosti primali različite iznose novca koji im nisu pripadali.

Sindikalci brodogradilišta Damen (holandska kompanija) u Mangaliji (jugoistočna Rumunija) – preduzeća u stečaju, zajedno sa zaposlenima koji su dobili otkaz ili su tehnički višak, protestovali su danas ispred holandske ambasade i u sedištu sudskog administratora, u Bukureštu. To je saopštio Sindikat “Navalistul”, koji je u saopštenju naveo da akcija ima za cilj da skrene pažnju na veliku krizu sa kojom se brodogradilište suočava. Kako navodi citirani izvor, postoji rizik da bude zatvoren, što će uticati na celu lokalnu zajednicu.

Šampion Rumunije u rukometu, Dinamo Bukurešt, pobedio je u četvrtak uveče u Odenseu dansku ekipu Frederisija HK rezultatom 37-32, u poslednjem meču u Grupi A Lige šampiona za muškarce. Dinamo, koji je već bio kvalifikovan za plej-of, završio je grupu na petom mestu i u duelu za plasman u četvrtfinale će se suočiti sa nemačkim timom SC Magdeburg. U fudbalu, rumunski šampion FCSB iz Bukurešta poražen je na svom terenu od francuskog Olimpik Liona rezultatom 3-1, u prvoj utakmici osmine finala Lige Evrope. Odlučujuća utakmica igra se sledeće nedelje, u Francuskoj.

Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan podržao je u četvrtak u Briselu povećanje uloge Evrope u održavanju mira na kontinentu, podršku Ukrajini i povećanje troškova za odbranu. On je sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen razgovarao o prioritetima Rumunije u sprovođenju Nacionalnog plana za oporavak i otpornost i povećanju apsorpcije evropskih fondova. „Takođe smo preneli našu podršku inicijativama Evropske komisije u oblasti odbrane i konkurentnosti“, napisao je Ilije Boložan na jednoj društvenoj mreži. On je na sastanku sa predsednicom Evropskog parlamenta Robertom Mecolom izjavio da Rumunija namerava da nastavi “odličnu saradnju” sa zakonodavstvom zajednice. Ilije Boložan učestvovao je u četvrtak na vanrednom Evropskom savetu, na kojem su šefovi država i vlada Evropske unije obećali da će podržati Ukrajinu, u kontekstu spoljne politike američkog predsednika Donalda Trampa, i da će više trošiti na odbranu. Liderka Evropske komisije je rekla da se ovaj kontinent nalazi na raskrsnici i istakla važnost da se Evropa brani kroz masovno povećanje izdataka za odbranu, ali i pomažući Ukrajini da postigne trajni i pravedni mir. Predsednica Evropske komisije predlaže liderima evropski plan naoružanja, sa ulaganjima u odbranu do 800 milijardi evra. Zauzvrat, predsednica Evropskog parlamenta, Roberta Mecola, uverila je evropske lidere da zakonodavna vlast zajednice može brzo i efikasno da odgovori na današnje bezbednosne izazove bez presedana. „Mir mora da garantuje slobodu za Ukrajinu, bezbednost za Evropu i odvraćanje za one koji veruju da mogu da je uzmu silom“, dodala je predsednica Evropskog parlamenta. Prisutan u Briselu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zahvalio je Evropskoj uniji na snažnoj podršci.

Tužioci Direkcije za istragu organizovanog kriminala i terorizma u Bukureštu priveli su šestoricu optuženih za formiranje organizovane kriminalne grupe i izdaju. U saopštenju Direkcije se navodi da su optuženi da su formirali organizaciju vojnog tipa i pregovarali sa ruskim agentima o izlasku Rumunije iz NATO-a. Tužioci kažu da je organizovana kriminalna grupa formirana pod okriljem organizacije i da se razvijala kao struktura vojnog tipa, sa ešalonima rukovodstva i izvršioca. Radu Teodoru, penzionisani general i 101-godišnji ratni veterannavodno je predvodio grupaciju. Grupa je putem onlajn platformi objavljivala video snimke i regrutovala pratioce. Istovremeno, preduzela je korake za vođenje pregovora sa spoljnim političko-vojnim faktorima u vezi s uklanjanjem postojećeg ustavnog poretka. U januaru – kaže Direkcija – dvojica od optuženih otputovala su u Moskvu, gde su stupila u kontakt sa ljudima voljnim da podrže napore organizacije da preuzme vlast u Rumuniji.

Vlada Bukurešta odobrila je u četvrtak, na nedeljnom sastanku, nekoliko hitnih uredbi. One imaju za cilj, između ostalog, reformu zdravstva i apsorpciju evropskih fondova. U oblasti zdravstva, Izvršna vlast želi da unapredi važeće normativne akte – one koji se odnose na sticanje statusa osiguranika od strane lica koja ostvaruju prihod od samostalne delatnosti, u vezi sa sistemom oporezivanja lekova, organizacijom i radom lekarskih ordinacija, odnosno odobravanjem bolovanja. S druge strane, kroz još jednu hitnu uredbu, Vlada Rumunije daje neophodan novac kako bi pojedine lokalne administracije mogle da završe radove na proširenju i modernizaciji prenosne mreže prirodnog gasa. Konačno, Izvršna vlast je takođe odobrila iznos za ovogodišnju državnu pomoć namenjenu sektoru stočarstva.

Sudije su u četvrtak odbile kao neosnovanu pritužbu Kalina Đorđeskua na meru sudske kontrole, u slučaju u kojem se protiv njega vodi krivična istraga za više krivičnih dela. Bivši nezavisni kandidat na prošlogodišnjim predsedničkim izborima, Kalin Đorđesku stavljen je pod sudsku kontrolu prošle nedelje od strane tužilaca iz Kancelarije generalnog tužioca na period od 60 dana. Ima nekoliko zabrana, uključujući pravo da napusti zemlju bez odobrenja pravosudnih organa. Istovremeno, na društvenim mrežama nije dozvoljeno da postavlja sadržaje koji su legionarski, fašistički, antisemitski, rasistički ili ksenofobični. Đorđesku se goni za šest krivičnih dela, od kojih je najteže podsticanje na radnje protiv ustavnog poretka, u pokušaju. Istražitelji tvrde da je skovao plan za destabilizaciju zemlje nakon što je Ustavni sud poništio predsedničke izbore u decembru. U prvom krugu izbora je pobedio Kalin Đorđesku. U međuvremenu su se desile nove pretrage vezane za finansiranje njegove izborne kampanje. Takođe u četvrtak, Evropski sud za ljudska prava odbio je zahtev Kalina Đorđeskua kojim se osporava poništenje predsedničkih izbora u Rumuniji u decembru 2024. godine. Odluku su jednoglasno donela trojica sudija i ona je konačna. Kalin Đorđesku je nedavno najavio da će u petak u Centralnom biračkom birou podneti kandidaturu za predsedničke izbore u maju.

Rumunija je od svog pristupanja 1. januara 2007. godine dobila preko 100 milijardi evra evropskih fondova – napisao je u sredu ministar za investicije i evropske projekte Marčel Bološ na Fejsbuku. Prema njegovim rečima, Rumunija više nije ekonomska periferija, već zemlja koja ubrzano sustiže i premašila je Poljsku, Mađarsku, Hrvatsku i Grčku po bruto domaćem proizodu po glavi stanovnika, suštinskom pokazatelju životnog standarda. Ako smo nesvesni, krivimo evropski blok, ali to što smo u najboljem trenutku razvoja naše zemlje je nešto što je posledica članstva u Evropskoj zajednici i NATO-u, naglasio je ministar Bološ.

Republika Moldavija je primljena u Jedinstvenu zonu plaćanja u evrima (SEPA), što predstavlja potvrdu značajnog napretka u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, saopštila je Narodna banka Republike Moldavije. Kako se navodi u dokumentu, članstvo u sistemu će građanima i poslovnom okruženju Republike Moldavije omogućiti brža, sigurnija i pristupačnija međunarodna plaćanja u evrima. „Današnja odluka konsoliduje naš nepovratan put ka evropskim integracijama“, rekla je guverner Narodne banke Republike Moldavije Anka Dragu. SEPA je evropski sistem koji olakšava prekogranična plaćanja u evrima, eliminišući razlike između domaćih i međunarodnih plaćanja. Uključuje sve zemlje Evropske unije, kao i druge države.

Rumunski turizam je u prvom mesecu ove godine neznatno porastao u odnosu na januar 2024. godine. Noćenja su porasla za 12% – pokazuju podaci Nacionalne turističke agencije. Najviše posetilaca bili su Rumuni, preko 84%, sa prosečnom dužinom boravka od skoro dva dana, dok su stranci boravili u smeštajnim objektima nešto više od dva dana. Prema mišljenju stručnjaka, trend rasta će se nastaviti i ove godine, kada bi mogao da premaši nivo zabeležen u 2019. godini, pre pandemije COVID-19.

Premijer Rumunije Marčel Čolaku pozdravio je predloge koje je iznela predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen o izuzeću potrošnje za odbranu iz procedure prekomernog deficita, za koje se, kako je rekao, Rumunija stalno zalagala. U poruci objavljenoj na Fejsbuku, premijer ističe da Rumunija podržava izdvajanje dodatnih sredstava za naoružanje, pod uslovom da novac stigne u rumunske fabrike. On takođe navodi da Bukurešt ne menja svoj stav – da za povećanje izdataka za odbranu, ne za slanje rumunskih trupa u Ukrajinu. Predsednica Evropske komisije predložila je stvaranje novog plana „ReArm Europe” koji bi mogao da mobiliše skoro 800 milijardi evra za jačanje odbrambene investicije Evrope i za pružanje vojne pomoći Ukrajini.

Od pristupanja Evropskoj uniji 2007. godine Rumunija je dobila preko 100 milijardi evra iz evropskih fondova, izjavio je u sredu ministar za investicije i evropske projekte Marčel Bološ. Prema rečima zvaničnika, Rumunija više nije ekonomska periferija, već zemlja koja brzo sustiže, nadmašujući Poljsku, Mađarsku, Hrvatsku i Grčku po BDP po glavi stanovnika, suštinskom pokazatelju životnog standarda. Ministar Bološ je podsetio da se dobijena evropska sredstva nalaze u infrastrukturi, skoro 900 kilometara autoputeva i brzih puteva koji su izgrađeni u poslednje dve decenije, u proširenju kanalizacione mreže, u grantovima koji se daju preduzećima za razvoj, u hiljadama renoviranih, opremljenih ili proširenih škola i bolnica, ili u otvaranju novih stabilnih radnih mesta. Realnost je jedna – zaključio je Marčel Bološ, EU je bila i ostala partner Rumunije u razvoju.

Državljani zemalja članica Evropske unije, uključujući Rumune, mogu od srede da podnesu zahtev za dobijanje elektronske dozvole za putovanje koja je potrebna od 2. aprila, za ulazak u Ujedinjeno Kraljevstvo ili za tranzit kroz ovu zemlju na putu do druge destinacije. Prijave se moraju podneti na zvaničnoj UE ETA aplikaciji. Rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova precizira da će elektronska viza važiti dve godine i da će se moći koristiti za više putovanja u Ujedinjeno Kraljevstvo tokom ovog perioda. ETA košta 10 lira, oko 60 leja, za sve starosne grupe, uključujući maloletnike. Naplata se vrši u trenutku podnošenja prijave, a novac se neće vraćati u slučaju odbijanja, preciziraju i u bukureštanskoj diplomatiji.

Državni Tužilac Floride pokrenuo je istragu protiv britansko-američkog influensera Endrua Tejta i njegovog brata Tristana, koji su prošle nedelje napustili Rumuniju i otišli na Floridu, prenosi nemačka novinarska agencija, dpa. Protiv Braće Tejt vodi se istraga u Rumuniji zbog trgovine ljudima i eksploatacije mladih žena. Oni su uhapšeni u Rumuniji decembra 2022. i bili su pod zabranom napuštanja zemlje. Međutim, rumunsko tužilaštvo im je dozvolilo da napuste. Prema navodima nemačke novinske agencije, bilo je spekulacija da je njihovo oslobađanje uticala Trampova administracija, ali lider Bele kuće negirao bilo kakvu umešanost. Endru Tejt, bivši kik-bokser, postao je simbol mizoginije na mreži poslednjih godina, zajedno sa svojim bratom Tristanom. Rumunski tužioci optužuju braća Tejt da su primoravali žene da učestvuju u proizvodnji pornografskih filmova. Istrage su otkrile najmanje 34 navodne žrtve, uključujući 15-godišnju devojčicu. Braća negiraju optužbe.

Članovi sindikata iz brodogradilišta Damen u Mangaliji (jugoistok), kompanije u stečaju, protestovaće u petak ispred holandske ambasade i u sedištu sudskog administratora u Bukureštu. To je saopštio lokalni sindikat, koji je naveo da se akcijom želi skrenuti pažnja na veliku krizu sa kojom se brodogradilište suočava, kako bi se sukob između akcionara kompanije rešio. Rumunska država je većinski akcionar sa 51 odsto brodogradilišta u Mangaliji, holandska kompanija Damen ima 49% Brodogradilište je nesolventno od junu 2024. godine, a njegova aktivnost je obustavljena više od devet meseci, a većina radnika je na prinudnom odmoru.

Globalna slika u vezi sa indeksom percepcije korupcije pogoršala se u poslednjih 12 godina, pokazuje studija koju je u sredu objavio Transparensi internešenel. U Evropskoj uniji prosečna ocena je smanjena za dva poena u 2024. u odnosu na prethodnu godinu. Nemačka, Italija, Francuska, Španija, Slovačka i Mađarska beleže negativne trendove. Druge zemlje članice, kao što je Rumunija, stagniraju ispod proseka Unije. Rumunija deli 65. mesto od 180 zemalja uključenih u studiju, sa Crna Gora, Kuvajtom i Maltom. Među preporukama Transparensi internešenela za Rumuniju je i podizanje svesti o zakonu koji štiti uzbunjivače u javnom interesu, posebno u oblastima kao što su javne nabavke, sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, zaštita životne sredine i javno zdravlje.

Vazdušno-pomorski vojni ataše Ruske Federacije u Bukureštu i njegov zamenik proglašeni su za osobe koje nisu dobrodošle (personae non gratae) na teritoriji Rumunije. Odluka rumunskih vlasti saopštena je u sredu otpravniku poslova ruske ambasade u Bukureštu, koji je pozvan u sedište Ministarstva spoljnih poslova. Ta institucija precizira da su dvojica vojnih diplomata kažnjeni zbog obavljanja aktivnosti koje su u suprotnosti sa odredbama Bečke konvencije o diplomatskim odnosima iz 1961. Nedavno se ime zamenika ruskog vojnog atašea Evgenija Ignjatijeva pojavilo u krivičnom dosijeu bivšeg predsedničkog kandidata, proruskog ekstremiste Kalina Đorđeskua. Tužioci tvrde da su ljudi oko Đorđeskua u kontaktu sa ruskim vojnim atašeima za koje se sumnja da su agenti vojne obaveštajne službe u Moskvi.
Žalba bivšeg predsedničkog kandidata, proruskog ekstremiste Kalina Đorđeskua, na odluku tužioca da ga stavi pod sudsku kontrolu u okviru istrage u kojoj se suočava sa šest odvojenih optužbi, uključujući podsticanje na radnje protiv ustavnog poretka, razmotrena je danas u Bukureštu. Kancelarija generalnog tužioca prošle srede stavila je Đorđeskua pod sudsku kontrolu na 60 dana, uz nekoliko zabrana.

Turistička ponuda Rumunije promoviše se od 4. do 6. marta na ITB Berlin, najvažnijem sajmu turizma u svetu. Nemačka, najveći trgovinski partner Rumunije, takođe predstavlja najveće tržište za rumunski turizam, kaže ministar ekonomije Bogdan Ivan. Prošle godine Rumunija je zabeležila porast od 10 odsto nemačkih turista, a njihov broj je premašio 240 hiljada. Na Sajmu turizma u Berlinu, Rumunija promoviše raznovrsnu ponudu koja uključuje istoriju i kulturu, aktivni i avanturističi turizam, boravak na obali Crnog mora i u delti Dunava, seoski turizam i obilaske gradova. Jedna od najvećih atrakcija ove godine je i Međunarodni festival „Đorđe Enesku“. Dvadesetsedmo izdanje biće održano od 24. avgusta do 21. septembra u Bukureštu. Učestvuje više od 4.000 muzičara, renomiranih orkestara, dirigenata i solista koji će Bukurešt pretvoriti u prestonicu klasične muzike.

Fudbalski šampioni Rumunije, FCSB, u četvrtak će na svom terenu igrati protiv Olimpik Liona, u okviru osmine finala Lige Evrope. Revanš je na programu 13. marta u Francuskoj. Klub iz Bukurešta plasirao se u osminu finala Lige Evrope posle pobede u dve utakmice nad grčkim PAOK-om iz Soluna, čiji je trener Rumun Rezvan Lučesku.

Dejan Popov je novi zamenik prefekta okruga Timiš. On zamenjuje Raula Ambruša, koji je na toj funkciji bio nešto više od deset meseci. Popov je položio zakletvu u sistemu video-konferencije, u prisustvu predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova. Dejan Popov ima 45 godina, završio je Fakultet elektronike i telekomunikacija pri Politehnici u Temišvaru, po struci je inženjer i potpredsednik Saveza Srba u Rumuniji.

Gradonačelnica Krajove sastala se sa delegacijom iz Crne Gore radi razmene dobre prakse u vezi sa implementacijom javnih smartcity komponenti od strane javnih vlasti u Rumuniji. U crnogorskoj delegaciji bilo je nekoliko gradonačelnika i predsednika opštinskih veća, generalni sekretar Saveza opština Crne Gore, kao i zamenik generalnog sekretara za međunarodne poslove. Kulturno nasleđe Krajove, ali i ulaganja poslednjih godina, predstavljaju primer dobre prakse za članove delegacije, koja je uključila Krajovu na rutu osnovnih ciljeva koje treba posetiti u Rumuniji, napisala je na svom nalogu gradonačelnica Krajove Lija Olguca Vasilesku.

Gradska kuća Temišvara želi da kanal Begej pretvori u alternativu za rekreaciju, odmor i turizam, koja će doneti veću dodatnu vrednost gradu, povezivanjem na vinski put, ka Otelecu, i ka Srbiji, zbog toga opština namerava da kupi nove električne čamce, atraktivnijeg dizajna i veće brzine kretanja. Zamenik gradonačelnika Ruben Lackau izjavio je da je trenutna cena od 1 leu simbolična, ali ljude ne privlači da putuju na posao vaporetom, jer je brzina veoma mala. Temišvarsko javno saobraćajno preduzeće beležilo je oko 200.000 putovanja godišnje vaporetom. Zamenik gradonačelnika je najavio da će od ovog leta cena putovanja vaporetom iznositi 4 leja, u skladu sa cenom karata u ostalim javnim prevoznim sredstvima u gradu. Opština razmišlja o kupovini električnih parobroda, koji bi omogućili turističke vožnje i produžili plovni put do Srbije. Trenutno već postoje izleti na Begeju, a ubuduće želimo da razvijamo ovu mrežu kako bismo omogućili saobraćaj od Temišvara do Dunava, rekao je citirani izvor. Temišvar je bio prvi grad u Rumuniji koji je uveo javni vodni prevoz. Kanal Begej ima dužinu od 44 kilometra u Rumuniji i 72 kilometra u Srbiji.

Projekat za modernizaciju železnice Rešica Nord – Temišvar Nord podeljen je u dva segmenta. Za prvi železnički segment, Vojteni – Bokša – Rešica, već postoji studija rešenja, a indikatori ove studije su odobreni pre šest meseci. Važan element projekta ima za cilj i modernizaciju železničke infrastrukture koja povezuje Rumuniju sa Srbijom, u pravcu Beograda, što bi moglo da doprinese boljoj povezanosti regiona. Predsednik opštine Rešica, Joan Popa, upozorio je na rizik od kašnjenja zbog sporog tempa sprovođenja tendera. Troškovi od približno 2,4 miliona evra biće nadoknađeni i iz Nacionalnog plana za rezilijenciju i oporavak (PNRR) i kroz Operativni program za transport Evropske komisije. Ukoliko CFR Infrastruktura ne bude dovoljno brzo napredovala sa tenderima, postoji rizik da radovi ne budu završeni u roku. Međutim, postoji mogućnost da se Nacionalnog plana za rezilijenciju i oporavak (PNRR) produži za najmanje šest meseci, što bi omogućilo da se radovi odvijaju bez problema, istakao je gradonačelnik Joan Popa. Modernizacija pruge Rešica Nord – Temišvar Nord ima za cilj rehabilitaciju 67 kilometara železničke pruge, modernizaciju mostova i susedne infrastrukture. Kada bude završen, projekat će značajno smanjiti trajanje putovanja vozom na jedan sat i 15 minuta, nudeći brzu i bezbednu alternativu transporta za stanovnike regiona. Projekat, procenjen na 130 miliona evra, podržavaju opštine Rešica i Temišvar, zajedno sa većima okruga Karaš-Severin i Timiš. Datum završetka modernizacije trase je jul 2026.

Dvodomni parlament Rumunije odbacio je u petak predlog Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), S.O.S Rumunija i Partija mladih ljudi (POT) (samoproglašena suverenistička opozicija) o nepoverenju koalicione vlade PSD-PNL-UDMR, koju predvodi socijaldemokrata Marčel Čolaku. Za je glasalo 147 parlamentaraca i jedan protiv. Parlamentarci vladajuće stranke i desničarske proevropske opozicije USR nisu glasali Za usvajanje inicijative o glasanju nepoverenja potrebno je 232 glasa, odnosno više od 50% ukupnog broja poslanika i senatora. Prema Ustavu, u sličaju da je zahtev odbijen, poslanici i senatori koji su inicirali predlog ne mogu pokrenuti novi, na istoj sesiji Parlamenta.

Na zajedničkoj plenarnoj sednici Poslaničkog doma i Senata u Bukureštu u petak je odlučeno da se predsednik Stalnog izbornog tela Toni Grebla razreši dužnosti. Za je glasalo 267, protiv 56 i 71 uzdržan poslanik. Pravni odbori dva veća ranije su izvestili o usvajanju zahteva za njegovo razrešenje. Prema zahtevu, „Gospodin Toni Grebla je u martu 2023. godine, 2 dana nakon imenovanja na ovu funkciju, utvrdio svoju mesečnu zaradu u suprotnosti sa zakonom, pozivajući se na visinu minimalne bruto plate na dan imenovanja od 3.000 leja (600evra), iako je iznos zamrznute naknade bio u visi od 2.080 leja. Vrednost neopravdano prikupljene zarade za 2023 – 2024.godinu utvrđena je revizijom Rumunskog računskog suda”. Takođe 2024. godine, iako je postojao ugovor o centrali rad Stalnog izbornog biroa, Grebla je premestio sedište na drugu lokaciju, sklapanjem novog ugovora, dodatno opterećujući budžet AEP i državni budžet.

„Uvereni smo da će NATO ostati važan štit zaštite ne samo u Evropi, već iu drugim delovima sveta i da su SAD garant ove stabilnosti“, rekao je u petak vršilac dužnosti predsednik Rumunije Ilije Boložan. Na prvoj konferenciji za novinare otkako je preuzeo dužnost, Boložan se založio za povećanje izdataka za odbranu savezničkih država. Ova rasprava je nastala, jer je doprinos pojedinih evropskih zemalja, uglavnom, premali u odnosu na prednosti, u odnosu na zaštitu koju imaju“, podsetio predsednik Rumunije. On tvrdi da se mora povećati udeo odgovornosti evropskih zemalja u strukturu potrošnje NATO-a, „kako bi ovaj deo sveta ostao stabilan i da postoji veća odgovornost za ovu komponentu”.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta boraviće u ponedeljak u radnoj poseti Republici Moldaviji (bivšoj sovjetskoj, pretežno rumunskom govornom području), tri godine nakon što je Kišinjev podneo zahtev za članstvo u Evropskoj uniji – objavili moldavski mediji. On će imati sastanak sa prozapadnom predsednicom Majom Sandu, navodi se u saopštenju predsedništva u Kišinjevu. Republika Moldavija je podnela zahtev za članstvo u EU 3. marta 2022. Nepunih godinu dana kasnije,, Evropska komisija je dala mišljenje o zahtevu za članstvo. U junu 2024. zvanično su započeti pregovori o pristupanju.

Šema ograničavanja cena energije primenjivaće se u Rumuniji i nakon kraja sledećeg meseca, kada je trebalo da isteknu aktuelne mere kompenzacije cena. Prema hitnoj uredbi koju je usvojila Vlada, ograničenje za električnu energiju biće produženo za tri meseca, do kraja juna. U međuvremenu, Ministarstvo rada će razviti mehanizam podrške, energetske kartice ili vaučere koji će biti dodeljeni ugroženim licima kao podrška za pokrivanje troškova. Cena prirodnog gasa osta’e ne promenjena do 31. marta 2026. godine, jer će, objasnio je ministar energetike, na kraju tekuće hladne sezone, količine gasa u skladištu pasti na najniži nivo, a njihovo dopunjavanje će povećati potražnju za gasom, što će implicitno dovesti do povećanja cena i znatno većih računa za narednu zimu.

U Bukureštu je Nacionalna uprava za borbu protiv korupcije predstavila rezultate za 2024. godinu. Rešeno je 5.400 slučajeva, a na suđenje je upućeno 257 ljudi koji su bili na rukovodećim funkcijama, kontroli javnih jedinica ili drugim važnim funkcijama, više nego prethodne godine. Generalni direktor te ustanove Marius Vojneag izjavio je da institucija poseban akcenat stavlja na nadoknadu štete. Prisutni na prezentaciji, ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju je ukazao da bi možda sada trebalo analizirati da li organizacija pravosudnih institucija i dalje odgovara njihovoj potrebi da budu efikasne i očekivanjima građana da uklone korupciju iz društva.

U Rumuniji, tužioci Generalnog tužilastva traže preventivno hapšenje plaćenika Horacijua Potre, bliskog bivšem nezavisnom predsedničkom kandidatu Kalinu Đorđesku, Potrinom sinu i bratu. 18 optuženih u istom predmetu već je privedeno i danas će biti predočeni Vrhovnom sudu sa predlogom za preventivno hapšenje. Potra je napustio zemlju pre pretresa njegovog imanja i njegovih rodjaka, u kojima su tužioci pronašli veliku kolicinu automaskog oruzja, municiju, punjača i granate. Policija je pronašla i velike sume novca, 3.300.000 dolara i 700.000 leja, kao i 24 kilograma zlata. Potra se tereti za pokušaj činjenja dela protiv ustavnog poretka, javno podstrekavanje i nedozvoljeno delovanje pirotehničkim sredstvima. Kalin Đeorđesku, stavljen je pod sudski nadzor od strane tužilaca Generalnog tužilastva, takođe je optužen za podsticanje radnji protiv ustavnog poretka. Ostale optužbe koje su podnete protiv Đeorgeskua su saopštavanje lažnih informacija, kontinuirano davanje lažnih izjava, pokretanje ili osnivanje organizacije sa fašističkim, rasističkim ili ksenofobičnim karakterom, pristupanje ili podrška, u bilo kom obliku, takvoj grupi i promocija, u javnosti, kulta osoba počinilaca zločina genocida protiv čovečnosti i pokretanja ratnih zločin,a pokretanje ili osnivanje organizacije antisemitske prirode.

Rumunska teniserka Sorana Kirstea plasirala se u četvrtak u četvrtfinale WTA 250 turnira u Ostinu (Teksas, SAD), sa ukupnim nagradnim fondom od 275.094 dolara, pošto je u 3 seta pobedila Ruskinju Dajanu Šnajder, drugu favoritkinju. U četvrtfinalu Kirstea će se u subotu sastati sa Amerikankom Makartni Kesler, petom favoritkinjom. Ona je u osmini finala bila bolja od Kristine Bukse, igračice rođene u Kišinjevu, koja igra za Španiju.

Reprezentacija Rumunije sastaće se, u nedelju, 2. marta, u gostima, sa selekcijom Gruzije, u polufinalu Evropskog prvenstva u ragbiju 2025. Obe ekipe su već kvalifikovane za Svetsko prvenstvo u ragbiju 2027. u Australiji, posle utakmica po grupama. U drugom polufinalu takmičenja u subotu će se boriti Portugal sa Španijom. U mečevima za plasman od 5. do 8. mesta Holandija će se sastati sa Nemačkom, a Belgija sa Švajcarskom. Finale i mečevi za plasman odigraće se od 14. do 16. marta. Rumunija je završila Grupu B REC 2025 na drugom mestu, nakon što je u Bukureštu deklasirala Nemačku sa 48-10, zatim savladala Belgiju sa 31-14 na gostovanju u Monsu i izgubila meč u Botošanu (severoistok) od Portugala sa rezultatom 6-34.

Vlada Rumunije usvojila je danas hitnu uredbu kojom će period ograničene cene električne energije biti produžen do 30. juna ove godine, s obzirom da se sadašnja šema ograničenja cene završava 31. marta. Vlada je takođe odlučila da produži period za gornju granicu tarifa prirodnog gasa, ali na duži period – do početka aprila 2026. Produženje ograničenja cene gasa na 12 meseci ima za cilj da spreči rast cena prirodnog gasa kada se popune zalihe za sledeću zimu. Nedavno je ministar energetike Sebastijan Burduža izjavio da vlada želi da zaštiti rumunske potrošače i podrži konkurentnost rumunskih kompanija. Nakon liberalizacije energetskog tržišta 1. januara 2021. godine, Rumunija je jedna od evropskim zemljama koje su najviše pogođene rekordnim cenama struje i gasa.

Budžetski deficit Rumunije porastao je na 0,58 odsto BDP-a u januaru ove godine, sa 0,48 odsto u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci koje je danas objavilo Ministarstvo finansija. Ministarstvo navodi da su ukupni prihodi iznosili skoro 47 milijardi leja, što je pad od 1,4 odsto na pozadini smanjenja evropskih fondova i nekih kategorija tekućih prihoda kao što su prihodi od PDV-a i akciza. Nasuprot tome, rashodi koji iznose oko 58 milijardi leja veći su za 4,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ministarstvo finansija podseća da je budžet za tekuću godinu izgrađen na ekonomskom rastu od 2,5 odsto i budžetskom deficitu od 7 odsto BDP-a. U 2024. godini deficit je porastao na 8,65% BDP-a, sa 5,61% u 2023. godini.

Rumunski poljoprivrednici solidarni su sa svojim evropskim kolegama iz Češke, Slovačke, Mađarske i Austrije, koji danas pokreću proteste protiv evropske poljoprivredne politike koju smatraju nepravednom i protiv masovnog uvoza poljoprivrednih proizvoda iz trećih zemalja. Alijansa za poljoprivredu i saradnju, koju čini nekoliko rumunskih organizacija u ovoj oblasti, navodi u saopštenju da su rumunski poljoprivrednici suočeni sa poremećajima tržišta uzrokovanim bescarinskim uvozom iz Ukrajine, negativnim uticajem trgovinskog sporazuma EU i Merkosura na konkurentnost evropske poljoprivredne proizvodnje i sa povećanim birokratskim opterećenjem koje nameće Brisel. Sve ovo predstavlja pretnju po bezbednost hrane, uništava lokalne lance snabdevanja i utiče na prihode farmera, poručuju iz Alijanse. Njeni predstavnici veruju da su protesti snažan signal da se trenutna poljoprivredna politika mora preispitati kako bi se osigurala održiva budućnost poljoprivrednika širom Evropske unije.

Bivšem kandidatu na prošlogodišnjim – poništenim – predsedničkim izborima u Rumuniji, suverenisti Kalinu Đorđeskuu, odredjen je 60-dnevni sudsku nadzor, nakon saslušanja u Generalnom tužilaštvu, u sredu. Prema zakonu, dok se vodi istraga, između ostalog, ne može da napusti zemlju i mora se redovno javljati policiji. Kalin Đorđesku je optužen za šest krivičnih dela, od kojih su neki bili kontinuirani, uključujući podstrekavanje na rušenje ustavnog poretka ili širenje lažnih informacija i lažnih izjava o imovinskom stanju i izvorima finansiranja izborne kampanje.

Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma u Bukureštu (DIICOT) potvrdila je da je tužilac u tom slučaju dozvolio braći Endru i Tristanu Tejtu da napuste Rumuniju, ali je naglasio da su oni i dalje pod sudskim nadzorom i da se moraju vratiti u zemlju. Braća Tejt, sa dvojnim državljanstvom – britanskim i američkim, navodno su jutros napustila Rumuniju, privatnim avionom odleteli u Floridu (SAD). Endrju i Tristan uhapšeni su pre tri godine i sudi im se za silovanje, trgovinu ljudima i pranje novca. Prošle nedelje je Fajnenšel tajms pisao da je aktuelna administracija u Vašingtonu vršila pritisak na Rumuniju da im ukine ograničenja, ali su vlasti u Bukureštu demantovale tu informaciju.

Predlog o nepoverenju vladi Socijaldemokratske partije, (PSD) Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) koji je dostavila Parlamentu samoproglašena suverenistička opozicija Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), S.O.S Rumunija i Partije mladih ljudi (POT) biće predmet rasprave i glasanja u petak. Potpisnici predloga kažu da je sadašnja izvršna vlast nelegitimna, da je izgubila kredibilitet povezujući neke svoje članove sa protagonistima visokoprofilnog krivičnog slučaja, a ne poštuje ni sopstveni program vlasti, u kojem je, između ostalog, obećala povećanje naknada i penzija. Takođe u opoziciji, Unija spasite Rumuniju (USR), proevropske orijentacije, najavila je da neće glasati za predlog. Predstavnici većinske koalicije kažu da su Rumuniji potrebna ozbiljna rešenja, a ne strategije imidža.

Skoro polovina maloletnih majki mlađih od 15 godina u Evropskoj uniji su Rumunke. Prema jednoj studiji, preko 88.000 tinejdžerki su postale majke u poslednjih pet godina. Većina uzrasta između 15 i 19 godina, ali ima i 3.600 devojaka mlađih od 15 godina. Glavni uzrok ovog razvoja je nedostatak obrazovanja. Stručnjaci ističu da tinejdžerska trudnoća predstavlja problem sa medicinskim, socijalnim i psihološkim rizicima za mlade žene, kažu da sadašnji Zakon o zdravstvu više ne zadovoljava potrebe sistema i da je neophodan novi.

Legendarni holivudski glumac Džin Hekman i njegova supruga, pijanistkinja Betsi Arakava, pronađeni su mrtvi u njihovoj kuci u američkoj državi Novi Meksiko, javile su danas novinske agencije. Policija, koja je otkrila tela 95-godišnjeg glumca, njegove 63-godišnje supruge i njihovog psa, saopštila je da je istraga u toku, ali da se u ovom trenutku ne sumnja na zločin. Holivudska zvezda je u svojoj višedecenijskoj glumačkoj karijeri osvojio dva Oskara, tri Zlatna globusa i dva BAFTA trofeja. Tokom duge karijere koja je počela ranih 1960-ih, Džin Hekman je glumio u preko 80 filmova, kao iu televizijskim i pozorišnim produkcijama.

Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan danas održava konsultacije sa svim parlamentarnim strankama u vezi sa utvrđivanjem stava Rumunije na vanrednom sastanku Evropskog saveta početkom sledećeg meseca. U ovom komplikovanom i dinamičnom kontekstu sa promena na međunarodnom planu, Rumunija će možda morati da prilagodi svoju spoljnu politiku novim izazovima, objasnio je Ilije Boložan u video poruci. „Međutim, postoje stvari koje se neće promeniti, a to su nacionalni interesi Rumunije, sigurna zemlja, prosperitetna zemlja, zemlja od poverenja, u miru sa svojim susedima“, naglasio je privremeni predsednik. ,,Mi smo bezbedna zemlja, jer imamo koristi od čvrstih garancija odbrane. Svoju i evropsku bezbednost dugujemo štitu NATO-a i garancijama koje daje Strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Državama. Prisustvo američkih i savezničkih trupa na rumunskoj teritoriji nije učinilo ništa osim jačanja bezbednosti Evrope, a mi ćemo se zalagati da se održi. Članstvo u EU je osiguralo napredak naše zemlje u ovim godinama. Evropske investicije i fondovi, pristup tržištima i mogućnosti su stvorili prosperitet i bolje uslove života. To je put kojim moramo da nastavimo“, naglasio je Ilije Biložan. Takođe danas, privremeni predsednik učestvuje u konferencijskom pozivu sa liderima zemalja članica EU, tokom kojeg francuski predsednik Emanuel Makron iznosi najnovije informacije o svom nedavnom sastanku sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.

Bivši kandidat za predsednika Rumunije, proruski ekstremista Kalin Đeorđesku, priveden je na saslušanje po nalogu Generalnog tužilaštvoa, rekli su AGERPRES-u izvori iz pravosuđa. Tužioci su u sredu ujutro izvršili na desetine pretresa u pet okruga, u okviru krivične istrage o finansiranju izborne kampanje, osnivanju fašističke, rasističke ili ksenofobične organizacije, kao i promovisanje kulta osoba, počinioca genocida. Na meti istrage je i blizak Đeorđeskuov saradnik, Horaciu Potra, vođa plaćeničke grupe koja je delovala u Africi. Prema navodima Tužilaštva, u ovom predmetu pokrenute su istrage za krivična dela: radnje protiv ustavnog poretka; nepoštovanje zakona o oružju i municiji; protivzakonito delovanje sa pirotehničkim sredstvima; javno podstekivanje; pokretanje ili formiranje organizacije fašističke, rasističke ili ksenofobične prirode, kao i pridruživanje ili podržavanje, u bilo kom obliku, takvoj grupi. Takođe, krivične istrage su pokrenute i za promovisanja, u javnosti, kulta osoba krivih za zločine genocida protiv čovečnosti i ratnih zločina, kao i širenja, u javnom prostoru, fašističkih, legionarskih, rasističkih ili ksenofobičnih ideja, stavova ili doktrina.

Parlament u Bukureštu usvojio je u sredu zakon koji dozvoljava vojsci da obara dronove koji ilegalno ulaze u vazdušni prostor Rumunije, na osnovu nivoa pretnje i rizika po ljudske živote i imovinu. U Rumuniji, državi članici EU i NATO koja deli granicu sa Ukrajinom od 650 km, delovi ruskih dronova su više puta padali, dok je ruska vojska ciljala ukrajinsku lučku infrastrukturu. Oba doma parlamenta usvojila su zakon, uprkos snažnom protivljenju ultranacionalističkih političara krajnje desnice koji kontrolišu više od trećine poslaničkih mesta. Nacrt zakona uspostavlja posebne uslove za Rumuniju da kontroliše korišćenje svog vazdušnog prostora i za pilotirane i za bespilotne letelice. Prema predloženom zakonu, saveznički sistemi prisutni u Rumuniji mogli bi da učestvuju u bilo kojoj akciji, u skladu sa ugovorima o kolektivnoj odbrani sa državom članicom NATO-a i EU.

Predlog o nepoverenju vladi Socijaldemokratske partije, (PSD) Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) koji je dostavila Parlamentu samoproglašena suverenistička opozicija Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), S.O.S Rumunija i Partije mladih ljudi (POT) biće predmet rasprave i glasanja u petak. Potpisnici predloga kažu da je sadašnja izvršna vlast nelegitimna, da je izgubila kredibilitet povezujući neke njihove članove sa protagonistima visokoprofilnog krivičnog slučaja i da ne poštuje ni sopstveni program vlasti, u kojem je, između ostalog, obećala povećanje naknada i penzija. Takođe u opoziciji, Unija spasite Rumuniju (USR), proevropske orijentacije, najavila je da neće glasati za predlog. Predstavnici većinske koalicije kažu da su Rumuniji potrebna ozbiljna rešenja, a ne strategije imidža.

Rumunski ministar obrazovanja Danijel David podstakao je uključivanje svih zainteresovanih strana u izradu nacrta okvirnih planova za srednju školu. U novoj debati o ovoj temi, koja je održana u Jašiju (severoistok), ministar je uverio da će predlozi biti uzeti u obzir, a dokumenti mogu da pretrpe izmene, kao što se već desilo nakon brojnih diskusija i sastanaka poslednjih nedelja, pošto su projekti predati na javnu raspravu. On je skrenuo pažnju na značaj srednjoškolskog programa, s obzirom na visok nivo funkcionalne nepismenosti u različitim oblastima. Ministar David je precizirao da će, nakon ovog perioda izgradnje, master planovi za srednju školu biti podvrgnuti simulacijama u različitim školama. Period javne rasprave završava se sledeće nedelje, 6. marta, a očekuje se da će konačna forma dokumenata biti predstavljena početkom maja.

U istrazi o nedozvoljenim aktivnostima u luci Konstanca (jugoistočna Rumunija) privedeno je 20 osoba, uključujući suspendovanog šefa opštinske organizacije PSD Konstanca Jona Dumitrakea i nekoliko ljudi iz uprave Uprave pomorskih luka. Optužbe se odnose na mito i iznudu. Prema navodima antikorupcijskih tužilaca, u periodu od 2024. do 2025. godine, nekoliko privrednika i predstavnika privrednih društava navodno je obećalo i dalo državnim funkcionerima iznose od 2.000 do 100.000 evra, kao i drugu robu koja će im pomoći da razviju svoje poslovanje na području luke Konstanca, Iznosi koje obećavaju privrednici procenjeni su na 6 miliona evra. Sudije suda u Bukureštu odbile su zahtev za preventivno hapšenje 7 optuženih, koji su stavljeni pod sudsku kontrolu. Slični zahtevi u slučaju 13 drugih optuženih još nisu procesuirani.

Papa Franja (88), i dalje hospitalizovan u kritičnom stanju, sa dvostrukom upalom pluća, „proveo je mirnu noć i odmara se“, saopštio je Vatikan u sredu ujutro, 13. dana hospitalizacije. Hospitalizacija, četvrta i najduža od početka njegovog pontifikata 2013. godine, izaziva ozbiljnu zabrinutost jer je papa Franja već oslabljen nizom zdravstvenih problema poslednjih godina, od operacija debelog creva i abdomena do poteškoća u hodanju.

Ukrajinske vlasti saopštile su da je između Vašingtona i Kijeva postignut dogovor o zajedničkoj eksploataciji ukrajinskih mineralnih resursa i obnovi zemlje nakon invazije koju je pokrenula Rusija pre tri godine. Sporazum, o kome se zna malo detalja, mogao bi da bude potpisan u Vašingtonu ove nedelje, u petak. Dogovor je postignut nakon što je američki predsednik Donald Tramp zatražio pristup ključnim ukrajinskim mineralima kao kompenzaciju za pomoć koju je pružila Ukrajini u njenom ratu sa Rusijom. Zvanični izvori koje citiraju zapadni mediji kažu da je Vašington odustao od prvobitnih zahteva za prihod od 500 milijardi dolara od korišćenja prirodnih resursa, ali takođe nije ponudio čvrste bezbednosne garancije koje je u zamenu tražila Ukrajina, o čemu će se pregovarati kasnije.

Pokušaj ili ilegalan prelazak granice prestupi su otkriveni na granicama prošle godine, a većina uhvaćenih građana bila je iz Ukrajine i azijskog kontinenta, saopštila je granična policija. Otkriveno je 41.715 nezakonitih radnji, što je u porastu za oko 87%. Na granici sa Ukrajinom otkriveno je najviše krivičnih dela kriminalne prirode, 65% od otkrivenih krivičnih dela na rumunskoj granici. Na nacionalnom nivou, granična policija otkrila je skoro 18.400 stranih državljana prilikom ulaska u zemlju radi ilegalne migracije. U 2024. godini primećen je značajan pad (preko 60%) migratornog pritiska na granici sa Srbijom, iako je evropska statistika poslednjih meseci ukazivala na kontinuirano povećanje migracionog pritiska na Zapadnom Balkanu, a naša zemlja se nalazi u susednom području ove rute. Smanjenje situacije na ovom graničnom delu je rezultat obezbeđenja ugroženih graničnih područja i povećanja kapaciteta za reagovanje, u saradnji sa graničnim organima Srbije, na sprečavanju ilegalnog prelaska migranata iz Srbije. Tako je 2024. godine bilo moguće sprečiti ulazak 259 osoba u zemlju, što je smanjenje od 67% u odnosu na 2023. godinu.

Savez Srba u Rumuniji učestvovao je nedavno na „Sajmu zavičaja” u Novom Sadu. sajam je organizovao Fond za izbegla, raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu. 6. Sajam okupio je preko 200 izlagača. Sajam je odlična prilika za okupljanje kreativnih ideja i predstavljanje potencijala srpskog naroda, omogućavanje susreta između organizatora, institucija i udruženja. Takođe podstiče suštinske inicijative za očuvanje i promociju srpskog kulturnog nasleđa u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Mađarskoj, Rumuniji.

Fakultet za menadžment u proizvodnji i saobraćaju pri Politehničkom univerzitetu u Temišvaru pokrenuo je prekogranični projekat podrške osnovnom i srednjem obrazovanju. Dve srednje škole „Nikola Tesla“ iz Vršca i „Jon I.C. Bratianu’ iz Temišvara, izabrane su na osnovu dobre prethodne saradnje. Projekat ima za cilj razvoj digitalnih i istraživačkih veština za 50 profesora osnovnih i srednjih škola kao i 160 učenika iz dve srednje škole u vannastavne aktivnosti tokom 2024-2026, kako bi se poboljšalo njihovo uključivanje na tržište rada, razvoj digitalnih i međuljudskih veština. Rukovodilac projekta prof.dr inž. Sabina Potra, istakla je značaj ulaganja u novu neuromarketinšku laboratoriju, prvu na zapadu zemlje, i potrebu za razvojem digitalnih i istraživačkih veština. U okviru projekta, nastavnici će biti uključeni u pisanje naučnih radova i primenjena istraživanja korišćenjem opreme za neuromarketing, u cilju razvoja novih nastavnih tehnika prilagođenih novim zahtevima učenika i poslovnog okruženja. Učenici će raditi u timu, razvijati svoje multikulturalne veštine, obogatiti svoje socio-emocionalne i preduzetničke veštine, kao i svoje digitalne veštine, pripremajući se i motivisani da svoju buduću profesionalnu karijeru osmisle na inovativnoj platformi koja će ih dovesti u direktan kontakt sa potencijalnim poslodavcima. Sprovešće se niz aktivnosti, kako za nastavnike (akademsko pisanje u procesu učenja, kvantitativne i kvalitativne istraživačke metode obuke, korišćenje inkluzivnih i inovativnih metoda nastave, kamp za obuku profesora), tako i za mlade, posebno one iz osetljivih grupa (digitalna obuka, stručna obuka, savremene IT i marketinške tehnologije, olakšavanje kontakata sa poslodavcima).

Turistička ponuda Temišvara promovisana je na sajmu turizma u Budimpešti. Organizacija za upravljanje destinacijom, kroz projekat Visit Timisoara, želi da kroz turističku i kulturnu ponudu grad stavi na mapu citi-break destinacija. Veoma nam je važno da učestvujemo, jer je Mađarska značajno turističko tržište, posebno sada kada smo ušli u šengenski prostor, a našim susedima je mnogo lakše i brže doći do Temišvara. U ovom periodu odvija se kampanja i za srpske turiste koji su pozvani da otkriju lepotu i identitet Temišvara. Promocija se vrši i preko veb stranice dostupne na srpskom jeziku, gde posetioci mogu da otkriju personalizovane preporuke za 2-3 dana boravka.

Danas se navršava tri godine od ruske invazije na Ukrajinu, a predsednici Evropske komisije i Evropskog saveta Ursula fon der Lajen i Antonio Kosta, kanadski premijer Džastin Trudo, španski premijer Pedro Sančez, kao i lideri baltičkih i nordijskih zemalja nalaze se u Kijevu da potvrde svoju podršku novoj poziciji Ukrajine, u trenutku kada Sjedinjene Američke Države menjaju kurs. U video poruci učesnicima, vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan izjavio je da je bezbednost Ukrajine od suštinskog značaja i za Rumuniju i za ceo evropski kontinent, a podrška Kijevu mora da se nastavi. On je istakao da je neophodno da se Ukrajina i Evropska unija uključe u mirovne pregovore i da je Rumunija spremna da koordinira sa svim evropskim, američkim i savezničkim partnerima da doprinese što bržem pronalaženju puta ka pravednom i trajnom miru. Sličnu poruku poslao je i rumunski premijer Marčel Čolaku, prema kojem Rumunija mora u Ujedinjenim nacijama da podrži i američku rezoluciju o okončanju rata u Ukrajini i evropsku. Takođe danas, francuski predsednik Emanuel Makron boravi u Vašingtonu na razgovorima sa Donaldom Trampom, kako bi ga ubedio da u razgovorima sa predstavnicima Moskve vodi računa o bezbednosti Evropljana. U Bukureštu je fasada Palate parlamenta osvetljena bojama ukrajinske zastave, a minut ćutanja održan je na plenarnoj sednici doma Poslanika za građane Ukrajine koji su izgubili živote u ratu.

Tužioci Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije u Rumuniji u ponedeljak su izvršili preko 40 pretresa u luci Konstanca (jugoistočna, na Crnom moru) – obavestili su pravosudni izvori. Prema njihovim rečima, ciljana su dela davanja i uzimanja mita. Izvori su naveli da će na meti slučaja, između ostalih, biti šefovi i funkcioneri iz Luke Konstanca, a vrednost mita iznosila bi preko 6 miliona evra.

Stalna izborna uprava Rumunije saopštila je da je do ponedeljka za predsedničke izbore 4. maja primljena 3.151 prijava za glasanje putem pošte i 1.735 prijava za glasanje na biračkom mestu van zemlje. Zahtevi rumunskih birača sa prebivalištem ili boravkom u inostranstvu registrovani su na portalu www.votstrainatate.ro od pokretanja postupka, tačnije 20. januara. Rok za upis u birački spisak kao birač u inostranstvu dopisnim putem je 20. mart, 23.59 časova, a rok za upis kao birač u inostranstvu na biračkom mestu je 4. mart u 23.59 časova. Kako se navodi na sajtu Stalne izborne uprave, najviše zahteva za glasanje putem pošte registrovano je do danas u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Francuskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Španiji. Podsećamo, prvi krug glasanja održaće se 4., a drugi 18. maja. Prošlog decembra, Ustavni sud Rumunije je poništio tekuće izbore za najvišu funkciju u državi i odlučio da ih ponovi u celosti, navodeći spoljno mešanje.

Senat u Bukureštu će ove nedelje raspravljati o nacrtu zakona kojim se stvaraju uslovi u kojima vojska može da obara strane dronove koji neovlašćeno ulaze u rumunski vazdušni prostor. Glas senatora je odlučujući, a onda zakon mora da proglasi vršilac dužnosti predsednika Ilije Boložan da bi se primenile zakonske izmene. Inicijativa Ministarstva narodne odbrane dolazi u kontekstu zakonodavnog vakuuma i intenzivnih manipulativnih pritisaka preko društvenih mreža. Rumunska vojska i jedinice savezničkih i partnerskih država mogu koristiti vazdušna i kopnena sredstva za uništavanje dronova koji ilegalno ulaze u zemlju. Utvrđuje se i pravni osnov za vojne akcije koje se odvijaju bez potrebe za uvođenjem vanrednog stanja. Takođe se predviđa, između ostalog, da se u ograničenom vremenskom periodu ovlašćenja nekih struktura rumunske vojske mogu preneti na komandanta NATO-a.

Rumunski ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu učestvovao je u ponedeljak na sastanku sa kolegama iz drugih zemalja članica Evropske unije – Savetom za spoljne poslove (FAC), koji se održava u Briselu. Kako se navodi u saopštenju za javnost koje je poslala bukureštanska diplomatija, na dnevnom redu sastanka su bili ruska agresija na Ukrajinu, situacija na Bliskom istoku i Demokratskoj Republici Kongo, a u okviru aktuelne tačke biće reči o dešavanjima u Gruziji. Razgovori o agresiji Rusije na Ukrajinu odvijaju se u kontekstu obeležavanja tri godine od izbijanja rata i fokusirani su na najnovija dešavanja, kao i na nastavak višedimenzionalne podrške Evropske unije Ukrajini, posebno vojne, uključujući i u kontekstu međunarodne dinamike po pitanju mira u Ukrajini, navodi citirani izvor. Razgovori o Bliskom istoku su bili fokusirani na nedavna dešavanja u Izraelu i Pojasu Gaze, važnost nastavka sprovođenja sporazuma o prekidu vatre između Izraela i islamističkog pokreta Hamas i humanitarnu situaciju u regionu.

Parlamentarne stranke u Rumuniji pozvane su u sredu na konsultacije sa privremenim predsednikom Ilieom Bolojanom da pripreme stav Bukurešta na vanrednom sastanku Evropskog saveta 6. marta. Glavne teme razgovora biće vezane za podršku Ukrajini i pripremu zajedničke odbrambene strategije Evropske unije, nakon što je američka administracija na čelu sa Donaldom Trampom saopštila da želi da smanji svoje vojno prisustvo u Evropi. Konsultacijama će, po procentima dobijenim na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima, prisustvovati Socijaldemokratska partija, zatim Unija za ujedinjenje Rumuna, Nacionalna liberalna partija, Unija Spasimo Rumuniju, SOS Rumunija, Demokratski savez Mađara u Rumuniji, Partija mladih i parlamentarna grupa nacionalnih manjina. Svaka grupa će imati jedan sat za diskusiju.

Opština Ploješti (južna Rumunija, nedaleko od Bukurešta) je na ivici sanitarne krize, nakon što nedelju dana nije sakupljan otpad. Gradonačelnik Mihaj Politeanu poslao je zvanično pismo vladinim zvaničnicima i zatražio hitno uspostavljanje stanja pripravnosti. U dokumentu se traži pomoć Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva životne sredine da odmah odblokiraju procedure za izdavanje ekološke dozvole i preduzmu zakonske i administrativne mere protiv rukovodstva preduzeća zaduženog za odvoz smeća. Ugovor je istekao 15. januara, a sanitarni operater nema licencu od kraja prošle godine. Gradonačelnik napominje da opština nije bila zadovoljna kvalitetom usluga i da novi sanitarni operater nije mogao da počne sa radom jer je potpisan dodatni akt o produženju ugovora sa starim operaterom – nezakonito, kaže on. U ovim uslovima, Agencija za zaštitu životne sredine Prahova nije izdala ekološku dozvolu za novog operatera sanitacije. Gradska skupština Ploešti podnela je krivičnu prijavu u vezi sa tim. Prema poslednjem popisu stanovništva, od 2021. godine, Ploešti ima preko 180 hiljada stanovnika.

Rumunski reditelj Radu Žude nagrađen je Srebrnim medvedom za najbolji scenario na ovogodišnjem Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu. Odlikovanje mu je dodeljeno za film ‘Kontinental 25’. Film govori o ženskoj izvršiteljici koja prolazi kroz moralnu krizu.

Približno 240 miliona evra iznosi budžet koji je odobrila rumunska vlada za pripremu, organizaciju i sprovođenje predsedničkih izbora 4. i 18. maja. Novac dolazi iz Budžetskog rezervnog fonda kojim raspolaže Vlada, predviđenog Državnim budžetom za 2025. godinu – navodi se u saopštenju Izvršne vlasti. Kabinet je utvrdio i mere za pravilno organizovanje i sprovođenje izbora. Podsećamo da će predsednički izbori u maju biti organizovani nakon što je u decembru prošle godine Ustavni sud Rumunije poništio tekuće izbore za najvišu funkciju u državi i odlučio da ih ponovi u celosti, navodeći spoljno mešanje u izborni proces.

Rumunski premijer Marsel Čolaku sastao se u ponedeljak u Briselu sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Ponovno pregovaranje o Nacionalnom planu za oporavak i otpornost i globalna i regionalna bezbednosna situacija su teme razgovora tokom sastanka. Cilj Bukurešta je da se dogovori sa zvaničnicima Evropske komisije da ponovo pregovaraju o nekim ciljevima i prekretnicama iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti, kako bi Rumunija mogla u potpunosti da apsorbuje sredstva koja su joj dodeljena kroz evropski mehanizam. Po mišljenju premijera Čolakua, u okviru Nacionalnog plana oporavka i otpornosti postoji niz aspekata koji zahtevaju prilagođavanje aktuelnoj realnosti. Istovremeno, šef izvršne vlasti smatra da su 2025. i 2026. odlučujuće godine u kojima Rumunija može u potpunosti imati koristi od finansiranja iz ovog plana.

Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan učestvovao je u ponedeljak, u onlajn formatu, na samitu „Strategija odbrane i bezbednosti jedinstva. Akcioni plan“, organizovan u susednoj Ukrajini, na koju su izvršile invaziju ruske trupe – obaveštava administracija predsednika u Bukureštu. Boložan je u sredu učestvovao na skupu u Parizu o situaciji u Ukrajini i bezbednosnim izazovima u Evropi. Vršilac dužnosti predsednika je naveo da je na sastanku u francuskoj prestonici zaključeno da je najbolja formula za rešavanje krize saradnja evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država, kako bi došlo do prekida vatre i pravednog mira, koji se ne može postići bez učešća Ukrajine i Evropske unije u pregovorima.

Premijer Marčel Čolaku najavio je u četvrtak da će 1.800 državnih službenika i pod ugovorom biti eliminisano iz institucija koje su podređene i koje koordinira Vlada. On je naveo da je to masovno smanjenje njihovog broja, za 13,5%. Biće to najveće smanjenje operativnih troškova u istoriji rumunske Vlade – istakao je i premijer.

Predstavnici Rumunskog udruženja proizvođača automobila predložili su vlastima novi oblik programa Rabla, koji više ne bi uključivao varijante Classic i Plus. Prema mišljenju Udruženja, veća vrednost ekobonusa mogla bi da podstakne stanovništvo da kupuje više električnih automobila, a ako se ekobonus finansira iz iznosa dobijenih iz zelenih sertifikata, verovatno bi njegova vrednost bila važnija nego da se finansira iz državnog budžeta. Prošle godine smanjenje eko-bonusa za električna vozila sa 10.000 na 5.000 evra izazvalo je pad tržišta za oko 32%.

Rumunija zadržava svoj cilj da udvostruči proizvodnju električne energije do 2030. godine i da postane veliki izvoznik u regionu – kaže ministar energetike Sebastijan Burduža u objavi na svojoj Fejsbuk stranici. Za ovo je, naglašava, potrebna pametna energetska tranzicija koja koristi sve resurse. Rumunija ima izbalansiran i raznolik energetski miks, kakav danas ima malo zemalja u Evropi i svetu – navodi ministar Burduža.

Holandska policija saopštila je da je uhapsila četvrtog osumnjičenog, 26-godišnjeg muškarca, za koga se veruje da je povezan sa krađom rumunskih artefakata iz muzeja Drents u Asenu. Policija je navela i da ukradeni predmeti još nisu pronađeni. Dana 25. januara ukradena su četiri vredna arheološka dela, izrađena od zlata, iz rumunske riznice, izložena u Muzeju Drents. Muzej je bio domaćin izložbe “Dakija! Kraljevstvo zlata i srebra”, koja je trebalo da bude završena dan pre pljačke.

Rumunski fudbalski šampion FCSB plasirao se u osminu finala Lige Evrope, pošto je u četvrtak uveče u Nacionalnoj areni u Bukureštu eliminisao grčki tim PAOK Solun, čiji je trener Rumun Razvan Lučesku. FCSB je pobedio solunski PAOK sa 4-1: u prvoj utakmici, u Grčkoj, rezultat je bio 2-1, a u Bukureštu je rumunski šampion pobedio 2-0, pred preko 50 hiljada gledalaca. FCSB će prvu utakmicu osmine finala igrati na svom terenu 6. marta, a revanš 13. marta. Igraće protiv Olimpik Liona ili Ajntrahta iz Frankfurta. U Nionu (Švajcarska) danas je žreb osmine finala.

Ilije Boložan, privremeni predsednik Rumunije, izjavio je nakon neformalnog sastanka u sredu u Parizu da je bezbednost Ukrajine direktno povezana sa bezbednošću Evrope i Rumunije, potvrđujući važnost nastavka saradnje između evropskih država i Sjedinjenih Država za postizanje pravednog i trajnog mira. „Pravedan mir se ne može postići bez učešća Ukrajine i Evropske unije u pregovorima“, rekao je Ilije Boložan. Pre početka sastanka na kome su prisustvovali i lideri Norveške, Kanade, Litvanije, Estonije, Letonije, Češke, Finske, Grčke, Švedske i Belgije, privremeni predsednik Rumunije razgovarao je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom. ,,Još jednom smo uvereni da Francuska ostaje uz Rumuniju u veoma važnim trenucima istorije naše zemlje, ona je i danas uz nas. Potvrđeno je strateško partnerstvo sa Francuskom“, izjavio je predsednik Boložan i dodao da je Rumunija ,,iznova potvrdila stabilnost francuskog vojnog prisustva u našoj zemlji. Na zahtev Rumunije ovo prisustvo će biti konsolidovano u narednom periodu. Istovremeno Bukurešt i Pariz će nastaviti da jačaju ekonomsku saradnju, uključujući i odbrambenu industriju, uzimajući u obzir razvoj proizvodnih kapaciteta u Rumuniji u narednim godinama.

Premijer Rumunije Marčel Čolaku rekao je u četvrtak, povodom mirovnih pregovora u Ukrajini, da nisu važne trenutne oštre izjave svetskih lidera, već pravedan i trajan mir u toj zemlji, koji se može postići samo uz pomoć SAD. On je naglasio da će mir doneti niže cene energije i gasa i ekonomski oporavak širom Evrope. Tada je od vitalnog značaja učestvovati u obnovi Ukrajine, to je projekat od preko 500 milijardi evra, od čega rumunske kompanije moraju da dobiju što više, dodao je Čolaku. On je, s druge strane, najavio da će se tokom radne posete Briselu u petak sastati sa šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Razgovori će se, između ostalog, fokusirati na aspekte koji se odnose na ponovno pregovaranje o Nacionalnom planu oporavka i otpornosti, kao i na bezbednosnu situaciju u aktuelnom međunarodnom kontekstu. Premijer je precizirao da će sa njim u Briselu biti ministar za investicije i evropske projekte Marčel Bološ i ministar finansija Tančos Barna.

Predsednik Ustavnog suda Rumunije odbacuje mogućnost nastavka drugog kruga predsedničkih izbora. U intervjuu za onlajn publikaciju juridice.ro, Marijan Enake je branio prošlogodišnju odluku o poništenju izbornog procesa, koju su jednoglasno donele sudije Ustavnog suda. On je objasnio da je odluka Suda zasnovana na dokumentima sa kojih je skinuta oznaka tajnosti na sednici Vrhovnog saveta nacionalne odbrane (CSAT), a u kojima su istaknute ozbiljne nepravilnosti u pogledu jednakih mogućnosti, finansiranja izborne kampanje i uticaja na glasanje. Prema rečima predsednika Ustavnog suda Rumunije (CCR), poništenje izbora bilo je jedino ustavno rešenje koje bi garantovalo fer izborni proces za sve građane. Povodom izjava potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država, Džej Di Vensa, prema kome su izbori u Rumuniji poništeni „na osnovu krhkih sumnji obaveštajne agencije i pod ogromnim pritiskom njenih evropskih suseda“, Marijan Enake smatra da je poruka američkog potpredsednika upućena celom evropskom društvu, navodeći da se demokratija i vladavina prava moraju ojačati radi odbrane građana i osnovnih vrednosti koje se dele na međunarodnom nivou.

Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu javno je reagovalo nakon što je poznata američka novinska agencija Blumberg (Bloomberg) pisala da administracija Donalda Trampa vrši pritisak da se ne zabrani kandidatura Kalina Đorđeskua na predsedničkim izborima u maju. Ministarstvo spoljnih poslova u saopštenju navodi da u bilateralnim interakcijama sa zvaničnicima iz Vašingtonu nije bilo razgovora ili intervencija u vezi sa kandidatom ili izbornim procesom u Rumuniji. Zvanična poruka iz Bukurešta stiže nakon što je Blumberg u sredu ujutru napisao da rumunske vlasti pod snažnim pritiskom Trampove administracije da garantuju nesmetan nastavak predizborne kampanje Kalina Đorđeskua, kojeg američka agencija opisuje kao kandidata krajnje desnice. Blumberg citira izvore bliske ovoj temi, koji su, pod krinkom anonimnosti, izjavili da su se poslednjih dana održavali privatni sastanci američkih zvaničnika i njihovih rumunskih kolega, koji su bili fokusirani gotovo isključivo na glasanje. Američki Stejt department odbio je da zvanično komentariše izveštaj Blumberga. Kalin Đorđesku, suverenista, izolacionista i poštovalac Vladimira Putina, osvojio je najviše glasova u prvom krugu predsedničkih izbora u novembru. Izborni proces poništio je Ustavni sud koji je utvrdio ozbiljne nepravilnosti.

Poslanički dom u Bukureštu usvojio je u sredu, bez amandmana, nacrt zakona koji dozvoljava obaranje dronova koji ilegalno ulaze u nacionalni vazdušni prostor. Takodje usvojen je i nacrt zakona kojim se reguliše način obavljanja vojnih misija na nacionalnoj teritoriji u mirnodovskim uslovima u Rumuniji. Nakon usvajanja dva zakona, rumunsko ministarstvo odbrane odbacilo je „opsežnu kampanju dezinformacija i lažnih informacija koje je veliki broj korisnika u Rumuniji masovno distribuirao na raznim digitalnim platformama.

Rumunski fudbalski šampion FCSB sastaje se večeras u Bukureštu sa grčkim šampionom PAOK-om iz Soluna, timom koji vodi Rumun Razvan Lučesku, za plasman u osminu finala Lige Evrope. FCSB počinje sa prednošću od 2-1 stečenom u prvoj utakmici, 13. februara, u Solunu. PAOK i FCSB su se ove sezone susreli u glavnoj rundi takmičenja, koju je FCSB završio na 11., a PAOK na 22.