Author: Marija Nenadić-Zurka
-
Vesti – 13.03.2025
Na radnom sastanku sa šefovima misija država članica Evropske unije akreditovanim u Bukureštu, ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu ponovio je podršku Rumunije susednoj Ukrajini i konsolidaciji bezbednosne i odbrambene politike Evropske unije. Istovremeno, šef rumunske diplomatije je istakao važnost čvrstog transatlantskog partnerstva koje je od suštinskog značaja za evropsku bezbednost i prosperitet. Sastanak u Bukureštu organizovan je u kontekstu rotirajućeg predsedavanja Poljske Savetom Evropske unije.
Predsednica Unije Spasimo Rumuniju (USR, opoziciona, proevropska partija) Elena Laskoni predala je svoj dosije za učešće na predsedničkim izborima u maju. Takođe, danas se i šefica SOS Rumunije (populističke, ultranacionalističke opozicije) Diana Šošoaka upisala u izbornu trku za najvišu poziciju u rumunskoj državi. Šošoaka se i prošle godine upisala na predsedničke izbore, ali je Ustavni sud odbio njenu kandidaturu. Elena Laskoni se kvalifikovala u poslednji krug predsedničkih izbora, zajedno sa proruskim i antizapadnim ekstremistom Kalinom Đorđskuom, ali je Ustavni sud poništio izbore jer je bilo mešanja izborni proces u korist potonjeg. Sud je definitivno odbio Đorđeskuovu kandidaturu na predstojećim izborima. Nakon ove odluke, lideri Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Đorđe Simion i Partije mladih ljudi (POT) Ana Marija Gavrila, populistički ultranacionalisti koji su podržali Đorđeskua, najavili su da će podneti svoje kandidature, pri čemu će se jedan od njih povući nakon validacije. Na izbore se prijavio i bivši lider Socijaldemokratske stranke (PSD) i premijer Viktor Ponta. Nakon ovog postupka, rukovodstvo Socijaldemokratske stranke (PSD) ga je isključilo iz stranke. Vladajuća koalicija Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR) ima zajedničkog kandidata, u liku bivšeg liberalnog lidera Krina Antoneskua. On i aktuelni gradonačelnik glavnog grada Nikušor Dan jedini su politički konkurenti koje je do sada prihvatio Centralni izborni biro i potvrdio Ustavni sud Rumunije. Rok za prijavu kandidatura u Centralnom biračkom birou je 15. mart.
Trgovinski deficit Rumunije u januaru je povećan za 38% u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci Nacionalnog instituta za statistiku. Rumunija je 2024. godine izvezla robe u vrednosti od 6,5 milijardi evra, a uvezla 11,4 milijarde evra. Rumunija i dalje ima veliki deficit, posebno u odnosima sa Kinom, Nemačkom i Poljskom, dok sa Ujedinjenim Kraljevstvom, Republikom Moldavijom i Sjedinjenim Američkim Državama beleži suficit, iako u manjim količinama. Ranjiv sektor ostaje trgovina poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, gde Rumunija uglavnom izvozi sirovine i uvozi gotove proizvode. Za smanjenje trgovinskog deficita, od oko 5 milijardi evra, stručnjaci preporučuju strategiju usmerenu na izvoz proizvoda sa dodatom vrednošću i efikasnije korišćenje statističkih podataka za bolje utemeljene ekonomske odluke.
Godišnja stopa inflacije porasla je na 5,02% u februaru, sa 4,95% u januaru. Cene hrane porasle su za 4,54%, neprehrambenih za 4,79%, a usluge za 6,42%, pokazuju podaci koje je u četvrtak objavio Nacionalni institut za statistiku. Narodna banka Rumunije revidirala je naviše, na 3,8%, sa prethodnih 3,5%, prognozu inflacije za kraj 2025. godine i predviđa da će ona dostići 3,1% krajem 2026. godine, prema podacima koje je u februaru izneo guverner Narodne banke Mugur Isaresku.
Dvosatni štrajk upozorenja održan je danas u IAR Gimbavu (u centru zemlje), rumunskoj aeronautičkoj fabrici. Povod za protest je vanredna uredba vlade o smanjenju budžetskih rashoda. Prema navodima sindikata, dokument predviđa da se bonus koji se daje po Kolektivnom ugovoru o radu pri odlasku u penziju isplaćuje u ratama, na pet godina, a u novim pregovorima bi bio ograničen na najviše jednu osnovnu platu. Demonstranti kažu da uredba kojom se ukida davanje određenih prava direktno utiče na pregovaranje o kolektivnom ugovoru o radu.
Nekoliko desetina radnika čeličane Liberti Galaci (jugoistočna Rumunija) protestovalo je u sredu, nezadovoljni kašnjenjem isplate plata i drugih prava. Postrojenje je neaktivno devet meseci. Za sada, zaposleni u Galacu nisu odlučni da pokrenu generalni štrajk i kažu da još čekaju pojašnjenje rukovodstva fabrike. Prema mišljenju stručnjaka, situacija u Galacu odražava opštu krizu u evropskoj industriji čelika.
Penzioneri u Rumuniji čiji prihod od penzije ne prelazi 2.574 leja (517 evra) dobiće finansijsku podršku od 800 leja (160 evra). Odlukom, koju je danas usvojila Vlada u Bukureštu, predviđeno je da se taj iznos dodeli u dve jednake rate od po 400 leja (80 evra) u aprilu, odnosno decembru. Za lica čija su penziona prava uspostavljena posle 1. aprila, novčana pomoć se dodeljuje u decembru i iznosiće 400 leja (80 evra). Podrška je upućena rumunskim penzionerima koji borave u zemlji ili inostranstvu. Prema zvaničnim podacima, skoro 2,7 miliona penzionera ima primanja manja ili jednaka 2.574 leja (517 evra), a od toga je preko 86.000 u inostranstvu. Takođe danas, izvršna vlast je po hitnom postupku izmenila Statut šumarskih kadrova. Tako su eliminisani bonusi u visini minimalnih 5 plata po poslednjem mesecu aktivnosti, koji su, u slučaju čelnika Nacionalne agencije za šumarstvo, dostigli 10 plata. Zaposleni u Romsilvi osporavaju izmene koje je danas usvojila Vlada. Predstavnici sindikata se žale na smanjenje prihoda šumara za 25% i najavljuju protest u prestonici sledeće nedelje.
-
Turista u okrugu Mureš
Danas otkrivamo najvažnije turističke atrakcije u okrugu Mureš. U ponudi su posebni pejzaži, sa vekovnim drvećem, avanturističkim parkovima, ali posebno starim vilama i dvorcima, od kojih su neki domaćini događaja. Naglašavajući kulturnu ponudu, otvaramo i vrata Muzeja okruga Mureš. Dana Matic, menadžer projekta Visit Mures, daje nam predlog za odmor koji će naglasiti jedinstvenost destinacije u Rumuniji.
„Najviše dvoraca i vila nalazi se u okrugu Mureš, u poređenju sa drugim okruzima, a fenomen je dobio na zamahu. Na sajtu imamo i brošure i materijale o zamkovima koji se mogu posetiti ili u kakvom su stanju, šta sadrže. Neki su muzeji, drugi hoteli ili centri za događaje. Imamo nekoliko stvari koje nas čine jedinstvenim. Ako turisti dolaze iz Bukurešta ili juga zemlje, prvo se moraju zaustaviti u Sigišoari. U blizini Sigišoare nalazi se fantastičan zamak Betlen iz Kriša, maksimalno 20 km od Sigišoare. Zatim mogu krenuti na sever, prema Trgu Murešu, sedištu okruga, uz malu skretanje do Sovate. Tu imamo i zamak koji je muzej i poznat je po tome što je tu rođena grofica Klaudija Redi, navrbaka kralja Čarlsa III. Dakle, Sovata, naravno, već poznata destinacija, sa najvećim heliotermalnim jezerom na svetu, u veoma lepom ambijentu. Banja je renovirana i jedna je od najlepših u Rumuniji. Zatim Trgu Mureš, gde se nalazi najveći zoološki vrt u Rumuniji i gde imamo zgrade u stilu secesije“.
Ljubitelji prirode mogu da pešače manje ili više strmim stazama, a oni koji više vole kulturna dešavanja naći će bogat kalendar u okrugu Mureš. A otkriće može da počne na Via Transilvanica. Zvana i „put koji spaja“, Via Transilvanica je međugradska turistička ruta, duga 1.400 kilometara, koja dijagonalno preseca Rumuniju i namenjena je pešačenju, biciklizmu ili jahanju.
„Ponosni smo i na činjenicu da tri regiona Via Transilvanica prolaze kroz teritoriju okruga Mureš. Okrug Mureš je takođe deo Transilvanijskih brda, koji je postao destinacija za eko-turizam. Infrastruktura za planinarenje, jahanje i biciklizam je veoma dobro razvijena. Imamo i festivale zabavne muzike koji su veoma popularni među mladima. Dolaze iz mnogih okruga i drugih zemalja. Vibe festival verovatno okuplja najviše učesnika u okrugu. Osim toga, imamo festivale kulture, imamo Festival rabarbare u Sašizu, Festival Pekmeza, Festival balona na vrući vazduh, za koji znam da se sada dešava na nekoliko mesta u Rumuniji, ali prvi je bio u okrugu Mureš, u Kampul Četaci, blizu Sovate. U okrugu Mureš postoji nekoliko mesta gde možete ići u lov na tartufe, što opet smatram prednostima kada se ljudi vrate gastronomiji i sporom turizmu, da izađu u prirodu, u potragu sa psima specijalizovanim za traženje tartufa. I ove informacije se mogu naći na našoj internet stranici i smatram da je to prilično zanimljiva aktivnost.”
Nastavljamo naše putovanje sa Lilijanom Lirkom, PR u Muzeju okruga Mureš. Pozvani smo da posetimo umetnički deo, koji se nalazi u Palati kulture u Trgu Murešu, novouređenoj i veoma modernoj palati.
„Palata je više od fasade. To je priča duga preko 111 godina i pozivam vas da uđete unutra da otkrijete njene tajne. Sada je izložena izložba Adrijana Kire “Tragovi i znaci”. Može se posetiti do 4. aprila. Nalazi se na drugom spratu Palate kulture, a oni koji posete videće mnoge prizme širom grada na kojima se pokazuje veliko srce. Deo je dela umetnika Adrijana Kire koji možete videti na izložbi. Delo se zove Totem za srce i mislimo da se odlično uklapa u mesec februar. Ako govorimo o stalnoj postavci, na trećem spratu, takođe u Palati kulture, u desnom krilu se nalazi Galerija moderne rumunske umetnosti, a u levom krilu vidimo Galeriju mađarske umetnosti. Izloženi su najvažniji međuratni umetnici.”
Ne propustite odeljenje za etnografiju i narodnu umetnost Muzeja okruga Mureš. Tamo ćete i dalje moći da vidite privremenu izložbu „Murešeni u rovovima Velikog rata“, koja se zatvara ove godine. S druge strane, prirodne nauke su smeštene u zgradi spomenik, saznajemo od Lilijane Lirke.
„Izgleda veoma dobro, pogotovo sada, posle renoviranja. Ponovo je otvorena glavna izložba prirodno-naučne sekcije, gde imamo nekoliko sektora. Iz paleontologije vidimo kalup pećinu iz doline Niraj, vidimo impresivnu kolekciju insekata i mnoge druge izvanredne stvari, posebno za decu. To je omiljena destinacija dece, a mi ih čekamo sa velikom ljubavlju. Roditelji takođe mogu da uživaju u svemu što ovaj deo nudi, a pored toga imamo i impresivan staklenik za kaktuse i senzornu baštu. Tako da i deca i roditelji mogu da se osećaju veoma dobro sa nama. Nastavljamo do tvrđave Trgu Mureš. Tamo je odeljenje za istoriju i arheologiju muzeja. Trenutno tamo možemo videti izuzetno zanimljivu izložbu „Ponovo uramljena svakodnevica“. Ovo uključuje fotografsku arhivu Gašpara Toroka. Vrlo malo ljudi zna da su temelji fotografije u Rumuniji postavljeni u Targu Murešu. Posle 1990. godine, fabrika rendgenskih zraka je u velikoj meri korišćena za negative i foto filmove. Tamo ćete videti impresivnu arhivu iz komunističkog perioda. Informacije se nalaze na našoj internet stranici www.muzeulmures.ro.”
Okrug Mureš je multikulturalni prostor, destinacija gde i gastronomija iznenađuje, kaže Dana Matic, menadžer projekta Visit Mures.
„Imamo rumunsku, mađarsku, saksonsku, jermensku i jevrejsku kuhinju. Očigledno da ih još ne možemo naći u restoranima, ali mislim da je upravo to naša uloga, da ubedimo preduzetnike, da razgovaramo sa restoranima, da na jelovnik stavimo neke specijalitete iz tih kultura, da ne izgubimo ovo nasleđe. Ali to ne isključuje činjenicu da se neki festivali ili dani otvorenih vrata organizuju, na primer, u sinagogi u Targu Murešu, gde udruženja dolaze i kuvaju posebna jela.“
Ovde je, dakle, destinacija gde smeštaj nije samo mesto za odmor. Postoje vile i dvorci koji nude putovanje u prošlost. Zatim će vas gostoprimstvo domaćina i posebna iskustva naterati da se vratite.
-
Rumunija nastavlja da podržava Ukrajinu
Šef rumunske diplomatije Emil Hurezeanu učestvovao je u sredu na radnom sastanku sa šefovima misija zemalja članica Evropske unije akreditovanih u Bukureštu. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, u kontekstu bezbednosne situacije u susednoj Ukrajini i odluka političkih lidera Evropske unije tokom poslednjih sastanaka na evropskom nivou, Emil Hurezeanu je istakao podršku Rumunije jačanju bezbednosne i odbrambene politike Unije. On je takođe istakao potrebu da se ovi koraci sprovode u komplementarnosti sa Severnoatlantskom alijansom i ponovio značaj čvrstog transatlantskog partnerstva, koje je, kaže zvaničnik, od suštinskog značaja za evropsku bezbednost i prosperitet. U saopštenju se navodi i da je ministar istakao podršku Rumunije nastavku višedimenzionalne podrške susednoj Ukrajini. Istovremeno, Emil Hurezeanu je istakao doprinos Bukurešta postizanju pravednog i trajnog mira, u skladu sa principima međunarodnog prava.
S druge strane, šef diplomatije je ponovio podršku Rumunije nastavku procesa proširenja Evropske unije i istakao značaj pristupanja Uniji i istočnobalkanskih i zapadnobalkanskih partnera, na osnovu sopstvenih zasluga. Kada je reč o susednoj Republici Moldaviji, Emil Hurezeanu se osvrnuo na korake ove države na svom evropskom putu i istakao potrebu za kontinuiranom podrškom Unije i država članica naporima vlasti u Kišinjevu posvećenim evropskim integracijama. Šef diplomatije je takođe pozdravio nedavna dešavanja na nivou Evropskog parlamenta u vezi sa odobravanjem Fonda za Republiku Moldaviju. U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova se takođe navodi da je Emil Hurezeanu na sastanku ambasadora Evropske unije u Bukureštu istakao značaj cilja razvoja evropske ekonomske konkurentnosti, kroz konsolidaciju jedinstvenog tržišta, promovisanje inovacija i povezanosti. On je istakao potrebu da budući višegodišnji finansijski okvir Unije odgovori na prioritete dogovorene na evropskom nivou kroz Stratešku agendu za period 2024-2029. U tom kontekstu, šef rumunske diplomatije istakao je važnu ulogu Kohezione politike i Zajedničke poljoprivredne politike, kao suštinskih instrumenata za stvaranje čvrste osnove za sprovođenje politika konkurentnosti i za postizanje konvergencije na evropskom nivou.
Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan je prošlog meseca takođe preneo ambasadorima akreditovanim u Bukureštu da glavni pravci rumunske spoljne politike ostaju nepromenjeni. On je podsetio na strateško partnerstvo Rumunije sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali i članstvo te zemlje u NATO-u i Evropskoj uniji. „Ostajemo država koja čvrsto veruje u budućnost Evropske unije. Ostajemo proatlantski orijentisana i odgovorna saveznička država“, uveravao je Ilije Boložan.
-
Ustavni sud Rumunije i predsednički izbori
Od večeri 24. novembra prošle godine, kada je praktično nepoznati kandidat iznenađujuće pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora i eliminisao poznate političare iz izborne trke, njegovo ime je postalo najprisutnije na televizijskim i novinskim sajtovima. Na pitanje kako je to moguće, po nekima ne baš ubedljivo, odgovorio je Vrhovni savet za nacionalnu odbranu, koji je, sintetizujući podatke obaveštajnih službi, došao do zaključka da se nezavisni Kalin Đorđesku okoristio o hibridni napad stranog državnog aktera – odnosno Rusije, uglavnom preko platforme TikTok, gde je bio veoma prisutan. Posle prvog kruga, šira javnost je mogla da sazna nešto o programu kandidata Đorđeskua i tako konačno upozna lik koji je oscilirao između bizarnog i toksičnog. Žestoki kritičar Zapada, članstva Rumunije u NATO-u i Evropskoj uniji i poštovalac Putinove Rusije, Đorđesku je promovisao autarhični ekonomski sistem koji podseća na kasni Čaušeskuov režim i hvalio ono što je smatrao rumunskom izuzetnošću. A među njegovim najcenjenijim eksponentima bile su vodeće ličnosti međuratnog fašizma.
Ustavni sud je 6. decembra doneo odluku bez presedana tokom 3 i po decenije demokratije: poništio je predsedničke izbore, navodeći grešku u celom izbornom procesu u korist Đorđeskua. Podržan od samoproglašenih suverenističkih, zapravo populističkih i ultranacionalističkih partija, Đorđesku se prošlog petka prijavio u predstojeću trku za predsedničko mesto, koja će se održati 4. i 18. maja. U nedelju je, međutim, Centralni izborni biro poništio njegovu kandidaturu, pozivajući se na odluku Ustavnog suda iz decembra. Očekivano, Sud je u utorak odbio kao neosnovanu žalbu Kalina Đorđeskua na odluku Centralnog izbornog biroa i odbio njegovu kandidaturu, što je konačna odluka. Kandidatura Kalina Đorđeskua, smatra Centralni izborni biro, ne ispunjava uslove zakonitosti, jer je nepoštovanjem pravila izborne procedure prekršio samu obavezu odbrane demokratije koja se zasniva na fer, poštenim i nepristrasnim izborima. Suverenisti, predvođeni Alijansom za ujedinjenje Rumuna (AUR), osudili su, kako su nazvali, pogrešnu odluku Ustavnog suda. Počevši, praktično na TikToku, politička karijera Kalina Đeorđeskua, burna, ali vrlo kratka, izgleda da se završila odlukom Ustavnog suda Rumunije.
Preterano izlaganje mu je, međutim, donelo druge probleme. Bivši kandidat je nedavno stavljen pod sudsku kontrolu u slučaju u kojem se protiv njega podnose ozbiljne optužbe. Prva optužba je jedna od najstrože kažnjenih u Krivičnom zakoniku, a to je podsticanje na radnje protiv ustavnog poretka. Ostala krivična dela za koja se tereti su saopštavanje lažnih informacija, davanje lažnih izjava u vezi sa prijavom imovine i izvorima finansiranja izborne kampanje, pokretanje ili osnivanje organizacija fašističkog, rasističkog ili ksenofobičnog i antisemitskog karaktera i pridruživanje ili podržavanje takvih grupa u bilo kom obliku, kao i javno promovisanje kulta ličnosti okrivljenih za zločine protiv čovečnosti i genocid. Kalin Đorđesku negira sve ove optužbe.
-
Bez novih poreza u 2025
Trenutna strategija Ministarstva finansija u Bukureštu je da nametne mesečna i kvartalna ograničenja na rashode javnih institucija, kako bi se poštovao cilj budžetskog deficita od 7%. Pojašnjenje je izneo resorni ministar Tancoš Barna u emisiji na TVR Info u kojoj je objasnio da je to težak, ali neophodan posao. Ministar je priznao da postoji pritisak institucija da se odvoje veća finansijska sredstva, ali je insistirao da je održavanje budžetskog balansa od suštinskog značaja. U tom kontekstu, on je poslao jasnu poruku, čime je eliminisao spekulacije u vezi sa uvođenjem novih poreza ili dodatnih taksi u Rumuniji: „Ako zadržimo ovaj trend, imamo sve šanse da nam ne bude potreban nikakav drugi novi poreski plan. Ne, apsolutno ne“, kaže ministar.
Tancoš Barna je naveo i da je februar bio „prihvatljiv” mesec u pogledu državnih prihoda, ali je neophodno da se taj trend zadrži tokom cele godine. „Put je dug, imamo još 10 meseci, ali ako zadržimo ovaj trend, imamo sve šanse da nam dodatne fiskalne mere ne budu potrebne“, dodao je on. Tancoš Barna je nedavno, na jednom događaju, razgovarao sa predstavnicima sektora finansija, industrije, zdravstva, građevinarstva, cirkularne privrede i sektora životne sredine i automobila o najvažnijim temama za obezbeđivanje makroekonomske ravnoteže, jačanje otpornosti i povećanje konkurentnosti. On je ovom prilikom naveo da će propisi koji se tiču “poreza na stubove”, uvedene na posebne građevine, biti objavljeni poslednje nedelje marta. Proces izrade normi je već u toku, a do kraja meseca će svaki privredni sektor biti pozvan na razgovore, kaže ministar.
Koraci su u skladu sa Pravilnikom o fiskalno-budžetskim merama usvojenim krajem prošle godine, koji uključuje i takozvani „porez na stub“, odnosno obračun poreza od 1% na vrednost posebnih građevina koje postoje u imovini poreskih obveznika, sa izuzetkom objekata za koje se već plaća porez na zgrade. Novim porezom obuhvaćeni su i objekti u industrijskim, naučnim i tehnološkim parkovima, koji, prema zakonu, nemaju pravo na oslobađanje od plaćanja poreza na zgrade. „Razumem zabrinutost nekih kompanija, ali većina kompanija već plaća porez na zgrade, proizvodne hale i drugu imovinu koja ostvaruje poslovanje. Normalno je da se vodi računa o tim specijalnim konstrukcijama koje su praktično telo posla“, smatra ministar. Procenjuje se da iako bi neke kompanije mogle pokušati da troškove novog poreza prebace na potrošače, uticaj neće biti značajan u poređenju sa povećanjem porez na dodatu vrednost.
-
Vesti – 10.03.2025
Nezavisni Kalin Đorđesku saopštio je da je podneo žalbu Ustavnom sudu na jučerašnju odluku Centralnog izbornog biroa da odbije njegovu kandidaturu na predsedničkim izborima u maju. U odgovoru na zahtev, rektor Nacionalne škole za političke i administrativne studije Remus Prikopi je zauzvrat podneo memorandum u kome traži od Ustavnog suda Rumunije da zadrži rešenje o odbijanju kandidature Kalina Đorđeskua, uz obrazloženje da je njena registracija u suprotnosti sa ustavnim odredbama. Takođe danas, Ustavnom sudu je podnet prigovor na kandidaturu Nikušora Dana za predsednika. Sud je najavio da će sve do sada podnete žalbe razmatrati sutra, sa početkom u 17.00 časova. Onaj koji je Ustavnom sudu predao osporavanje odluke Centralnog izbornog biroa da odbije kandidaturu Kalina Đorđeskua bio je lider opozicione stranke Alijansa za ujedinjenje Rumuna Đorđe Simion. On je precizirao da Centralni izborni biro nema ovlašćenja da meritorno odbije podnetu kandidaturu i optužio instituciju da je izvršila zloupotrebu. Simion je apelovao na pristalice Kalina Đorđeskua da ne pribegavaju nasilju ako nastave da protestuju protiv odluka Centralnog izbornog biroa.
Rukovodstvo partije REPER, u vanparlamentarnoj opoziciji, podnela je u ponedeljak krivičnu prijavu za dela javnog podstrekivanja i nasilja u kontekstu dešavanja od nedelje noć u sedištu Centralnog izbornog biroa. Prijava se odnosi na izjave predsednika Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR, populističke, ultranacionalističke parlamentarne opozicije) Đorđa Simiona, plaćenika Horacija Potre i bivšeg predsedničkog kandidata, proruskog i antizapadnog ekstremiste Kalina Đorđeskua. Oni su svojim porukama podsticali nasilje protiv državnih organa, što je direktno rezultiralo vandalskim aktima i agresijom na policiju u centru prestonice, smatra REPER. I Nacionalna liberalna partija (PNL), iz vladajuće koalicije, oštro je osudila i odbacila svaki oblik nasilja u javnom ili privatnom životu. Preko 500 ljudi identifikovano je u zoni nasilnog protesta u nedelju uveče kod sedišta Centralnog izbornog biroa, a na osnovu operativnih snimaka i snimaka iz javnog prostora biće identifikovana i procesuirana lica koja su počinila krivična dela, saopštila je Žandarmerija prestonica. Usled nereda 13 žandarma je povređeno i prebačeno u bolnicu, a četvorica su i dalje hospitalizovana. Demonstranti, pristalice Kalina Đorđeskua, takođe su izazvali i uništenja imovine. Neredi su izbili nakon što je Centralni izborni biro odbacio kandidaturu Đorđeskua na predsedničkim izborima u maju. Centralni izborni biro se pozvao na odluku Ustavnog suda o poništavanju predsedničkih izbora krajem prošle godine, navodeći da kandidatura Đorđeskua ne ispunjava uslove zakonitosti jer je nepoštovanjem izborne procedure prekršio samu obavezu odbrane demokratije koja se zasniva na pravičnom, poštenom i nepristrasnom biračkom pravu.
Rumunska žandarmerija obavešta da se na više profila na društvenim mrežama TikTok i Fejsbuk odvija kampanja dezinformisanja po pitanju sinoćnih incidenata tokom protesta u centru Bukurešta. Poruke s lažnim informacijama oko kojih je izgrađena ova kampanja govore o tome da su žandarmi tukli žene, da su koristili gumene metke i granata sa suzavcem, da su doveli agitatore da bi izazvali nerede, da su tukli ljude u metrou, da su koristili dronove da bi lansirali granate sa suzavcem. Žandarmerija izjavljuje da su sve ove informacije lažne, i da imaju za cilj manipulaciju građana da bi izazvali druge nerede.
Vojni vatrogasci, zajedno sa zaposlenima šumarskih okruga i ekipama Dobrovoljnih hitnih službi, uz vazdušnu podršku aviona Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva narodne odbrane, intervenišu na ograničavanju više požara vegetacije na preko 20 lokaliteta u Rumuniji. Dve osobe su poginule, a druge su povređene. Na pojedinim područjima intervencije vatrogasaca bile su izuzetno otežane, zbog strmog i neravnog terena, koji je onemogućio pristup vatrogasnim vozilima. Nadležni podsećaju građane da je paljenje suvog rastinja zakonom zabranjeno, a ko se ne bude pridržavao ovih zakonskih odredbi rizikuju oštre sankcije. Poslednjih dana izrečene su novčane kazne i pokrenuto nekoliko krivičnih dela. S druge strane, nadležni pozivaju građane da poštuju norme zaštite životne sredine i usvoje alternativne metode sanacije zemljišta, bez upotrebe otvorene vatre.
Rumunsko ministarstvo finansija najavljuje da ove godine neće menjati propise u vezi sa porezima i dažbinama, ali da ne isključuje izmene tamo gde su potrebna poboljšanja u njihovoj primeni. Državni sekretar Alin Marijus Andriješ kaže da svaka takva izmena zakona treba da se izvrši nakon konsultacija sa svim zainteresovanim stranama. Glavni cilj ove godine je fiskalna konsolidacija, da se poveća poverenje partnera, uključujući međunarodne rejting agencije i Evropske komisije – tvrdi zvaničnik.
-
Vesti – 07.03.2025
Evropska unija je sastavila plan naoružanja koji su u četvrtak uveče dogovorili lideri zemalja članica, plan koji će dati prioritet jačanju odbrane na istočnom krilu, od Baltičkog do Crnog mora, kako bi se suprotstavio ruskim ekspanzionističkim tendencijama. Evropski lideri ponovo su izrazili podršku Ukrajini i davanju bezbednosnih garancija, zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama, u slučaju prekida vatre. Države članice imaće na raspolaganju fond od 150 milijardi evra za odbranu. Prioritet imaju protivvazdušni i protivraketni odbrambeni sistemi, artiljerija, visokoprecizni udarni sistemi, dronovi i sistemi protiv bespilotnih letelica, razne vrste municije i tehnologija koja koristi veštačku inteligenciju. Baltičke države, Poljska i Rumunija nametnule su svoje gledište za davanje prioriteta istočnom krilu u okviru projekata koje finansira Evropska unija.
Apelacioni sud u Bukureštu naložio je sinoć preventivno hapšenje dvojice pripadnika takozvane komande “Vlad Cepeš” za izdaju i veze sa ruskim agentima. Još četvorica člana grupacije stavljeni su pod sudsku kontrolu na period od 60 dana. Radu Teodoru, general-major u penziji, star 101 godinu, takođe je pod istragom kao osumnjičeni u ovom slučaju. Prema Direkciji za istragu organizovanog kriminala i terorizma, grupa je imala za cilj da ukloni ustavni poredak i povuče Rumuniju iz NATO-a.
Gradonačelnik Glavnog grada, nezavisni kandidat Nikušor Dan, predao je u petak Centralnom izbornom birou svoju kandidaturu i listu potpisa za predsedničke izbore u maju. Takođe u petak, svoju kandidaturu je podneo i nezavisni kandidat Kalin Đorđesku, koga u predsedničkoj trci podržavaju Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) i Partija mladih ljudi (POT), obe u opoziciji. U nedelju će u sedište Centralnog izbornog biroa stići i bivši lider liberala Krin Antonesku, podržan od strane Izbornog saveza „Rumunija napred” Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR. koalicija na vlasti). Drugi politički konkurent je bivši socijaldemokratski premijer Viktor Ponta, koji je najavio da će se kandidovati kao nezavistan i da će sledeće nedelje ići u Centralni izborni biro. Kandidati za predsedničke izbore u Rumuniji imaju još nedelju dana da se registruju, a rok je 15. mart. Moraju da dostave, pored dosijea sa dokumentima i spiskovima, najmanje 200.000 potpisa podrške.
Rumunska ekonomija je prošle godine porasla za 0,9%, a u poslednjem kvartalu 2024. godine bruto domaći proizvod (BDP) porastao je za 0,7% u odnosu na isti kvartal 2023. i za 0,8% u odnosu na prethodni kvartal, prema privremenim podacima koje je u petak objavio Nacionalni institut za statistiku (INS). Negativan uticaj na rast BDP-a imao je neto izvoz (-2,9%), što je posledica smanjenja obima izvoza roba i usluga za 3,6% u korelaciji sa izraženim povećanjem obima uvoza roba i usluga (+3,4%).
Tužioci Glavnog tužilaštva Rumunije uputili su na suđenje pet osoba u predmetu u kojem se terete za primanje mita za izdavanje lažnih rumunskih ličnih dokumenata za državljane Ukrajine, Republike Moldavije i Ruske Federacije. Tužioci u optužnici upućenoj sudu napominju da su optuženi tokom 2024. godine, kao državni službenici, zaposleni u Javnoj službi za ličnu evidenciju (SPCEP) i drugim strukturama u okviru jedne komunalne gradske kuće u okrugu Botošani (severoistok), za neispravno obavljanje svojih dužnosti primali različite iznose novca koji im nisu pripadali.
Sindikalci brodogradilišta Damen (holandska kompanija) u Mangaliji (jugoistočna Rumunija) – preduzeća u stečaju, zajedno sa zaposlenima koji su dobili otkaz ili su tehnički višak, protestovali su danas ispred holandske ambasade i u sedištu sudskog administratora, u Bukureštu. To je saopštio Sindikat “Navalistul”, koji je u saopštenju naveo da akcija ima za cilj da skrene pažnju na veliku krizu sa kojom se brodogradilište suočava. Kako navodi citirani izvor, postoji rizik da bude zatvoren, što će uticati na celu lokalnu zajednicu.
Šampion Rumunije u rukometu, Dinamo Bukurešt, pobedio je u četvrtak uveče u Odenseu dansku ekipu Frederisija HK rezultatom 37-32, u poslednjem meču u Grupi A Lige šampiona za muškarce. Dinamo, koji je već bio kvalifikovan za plej-of, završio je grupu na petom mestu i u duelu za plasman u četvrtfinale će se suočiti sa nemačkim timom SC Magdeburg. U fudbalu, rumunski šampion FCSB iz Bukurešta poražen je na svom terenu od francuskog Olimpik Liona rezultatom 3-1, u prvoj utakmici osmine finala Lige Evrope. Odlučujuća utakmica igra se sledeće nedelje, u Francuskoj.
-
Vesti – 06.03.2025
Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan podržao je u četvrtak u Briselu povećanje uloge Evrope u održavanju mira na kontinentu, podršku Ukrajini i povećanje troškova za odbranu. On je sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen razgovarao o prioritetima Rumunije u sprovođenju Nacionalnog plana za oporavak i otpornost i povećanju apsorpcije evropskih fondova. „Takođe smo preneli našu podršku inicijativama Evropske komisije u oblasti odbrane i konkurentnosti“, napisao je Ilije Boložan na jednoj društvenoj mreži. On je na sastanku sa predsednicom Evropskog parlamenta Robertom Mecolom izjavio da Rumunija namerava da nastavi “odličnu saradnju” sa zakonodavstvom zajednice. Ilije Boložan učestvovao je u četvrtak na vanrednom Evropskom savetu, na kojem su šefovi država i vlada Evropske unije obećali da će podržati Ukrajinu, u kontekstu spoljne politike američkog predsednika Donalda Trampa, i da će više trošiti na odbranu. Liderka Evropske komisije je rekla da se ovaj kontinent nalazi na raskrsnici i istakla važnost da se Evropa brani kroz masovno povećanje izdataka za odbranu, ali i pomažući Ukrajini da postigne trajni i pravedni mir. Predsednica Evropske komisije predlaže liderima evropski plan naoružanja, sa ulaganjima u odbranu do 800 milijardi evra. Zauzvrat, predsednica Evropskog parlamenta, Roberta Mecola, uverila je evropske lidere da zakonodavna vlast zajednice može brzo i efikasno da odgovori na današnje bezbednosne izazove bez presedana. „Mir mora da garantuje slobodu za Ukrajinu, bezbednost za Evropu i odvraćanje za one koji veruju da mogu da je uzmu silom“, dodala je predsednica Evropskog parlamenta. Prisutan u Briselu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zahvalio je Evropskoj uniji na snažnoj podršci.
Tužioci Direkcije za istragu organizovanog kriminala i terorizma u Bukureštu priveli su šestoricu optuženih za formiranje organizovane kriminalne grupe i izdaju. U saopštenju Direkcije se navodi da su optuženi da su formirali organizaciju vojnog tipa i pregovarali sa ruskim agentima o izlasku Rumunije iz NATO-a. Tužioci kažu da je organizovana kriminalna grupa formirana pod okriljem organizacije i da se razvijala kao struktura vojnog tipa, sa ešalonima rukovodstva i izvršioca. Radu Teodoru, penzionisani general i 101-godišnji ratni veterannavodno je predvodio grupaciju. Grupa je putem onlajn platformi objavljivala video snimke i regrutovala pratioce. Istovremeno, preduzela je korake za vođenje pregovora sa spoljnim političko-vojnim faktorima u vezi s uklanjanjem postojećeg ustavnog poretka. U januaru – kaže Direkcija – dvojica od optuženih otputovala su u Moskvu, gde su stupila u kontakt sa ljudima voljnim da podrže napore organizacije da preuzme vlast u Rumuniji.
Vlada Bukurešta odobrila je u četvrtak, na nedeljnom sastanku, nekoliko hitnih uredbi. One imaju za cilj, između ostalog, reformu zdravstva i apsorpciju evropskih fondova. U oblasti zdravstva, Izvršna vlast želi da unapredi važeće normativne akte – one koji se odnose na sticanje statusa osiguranika od strane lica koja ostvaruju prihod od samostalne delatnosti, u vezi sa sistemom oporezivanja lekova, organizacijom i radom lekarskih ordinacija, odnosno odobravanjem bolovanja. S druge strane, kroz još jednu hitnu uredbu, Vlada Rumunije daje neophodan novac kako bi pojedine lokalne administracije mogle da završe radove na proširenju i modernizaciji prenosne mreže prirodnog gasa. Konačno, Izvršna vlast je takođe odobrila iznos za ovogodišnju državnu pomoć namenjenu sektoru stočarstva.
Sudije su u četvrtak odbile kao neosnovanu pritužbu Kalina Đorđeskua na meru sudske kontrole, u slučaju u kojem se protiv njega vodi krivična istraga za više krivičnih dela. Bivši nezavisni kandidat na prošlogodišnjim predsedničkim izborima, Kalin Đorđesku stavljen je pod sudsku kontrolu prošle nedelje od strane tužilaca iz Kancelarije generalnog tužioca na period od 60 dana. Ima nekoliko zabrana, uključujući pravo da napusti zemlju bez odobrenja pravosudnih organa. Istovremeno, na društvenim mrežama nije dozvoljeno da postavlja sadržaje koji su legionarski, fašistički, antisemitski, rasistički ili ksenofobični. Đorđesku se goni za šest krivičnih dela, od kojih je najteže podsticanje na radnje protiv ustavnog poretka, u pokušaju. Istražitelji tvrde da je skovao plan za destabilizaciju zemlje nakon što je Ustavni sud poništio predsedničke izbore u decembru. U prvom krugu izbora je pobedio Kalin Đorđesku. U međuvremenu su se desile nove pretrage vezane za finansiranje njegove izborne kampanje. Takođe u četvrtak, Evropski sud za ljudska prava odbio je zahtev Kalina Đorđeskua kojim se osporava poništenje predsedničkih izbora u Rumuniji u decembru 2024. godine. Odluku su jednoglasno donela trojica sudija i ona je konačna. Kalin Đorđesku je nedavno najavio da će u petak u Centralnom biračkom birou podneti kandidaturu za predsedničke izbore u maju.
Rumunija je od svog pristupanja 1. januara 2007. godine dobila preko 100 milijardi evra evropskih fondova – napisao je u sredu ministar za investicije i evropske projekte Marčel Bološ na Fejsbuku. Prema njegovim rečima, Rumunija više nije ekonomska periferija, već zemlja koja ubrzano sustiže i premašila je Poljsku, Mađarsku, Hrvatsku i Grčku po bruto domaćem proizodu po glavi stanovnika, suštinskom pokazatelju životnog standarda. Ako smo nesvesni, krivimo evropski blok, ali to što smo u najboljem trenutku razvoja naše zemlje je nešto što je posledica članstva u Evropskoj zajednici i NATO-u, naglasio je ministar Bološ.
Republika Moldavija je primljena u Jedinstvenu zonu plaćanja u evrima (SEPA), što predstavlja potvrdu značajnog napretka u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, saopštila je Narodna banka Republike Moldavije. Kako se navodi u dokumentu, članstvo u sistemu će građanima i poslovnom okruženju Republike Moldavije omogućiti brža, sigurnija i pristupačnija međunarodna plaćanja u evrima. „Današnja odluka konsoliduje naš nepovratan put ka evropskim integracijama“, rekla je guverner Narodne banke Republike Moldavije Anka Dragu. SEPA je evropski sistem koji olakšava prekogranična plaćanja u evrima, eliminišući razlike između domaćih i međunarodnih plaćanja. Uključuje sve zemlje Evropske unije, kao i druge države.
Rumunski turizam je u prvom mesecu ove godine neznatno porastao u odnosu na januar 2024. godine. Noćenja su porasla za 12% – pokazuju podaci Nacionalne turističke agencije. Najviše posetilaca bili su Rumuni, preko 84%, sa prosečnom dužinom boravka od skoro dva dana, dok su stranci boravili u smeštajnim objektima nešto više od dva dana. Prema mišljenju stručnjaka, trend rasta će se nastaviti i ove godine, kada bi mogao da premaši nivo zabeležen u 2019. godini, pre pandemije COVID-19.
-
Ponude za odmor na rumunskom Sajmu turizma
U periodu od 20. do 23. februara u Bukureštu je održan 51. Rumunski sajam turizma. Najlepše turističke oblasti su posetiocima predstavljene preko turističkih udruženja i lokalnih javnih uprava, koje su osmislile promotivne pakete, ekskluzivne popuste i ideje za odmor za sve ukuse i budžete.
Ana Voikan, promoterka aktivnog turizma, osmislila je nove programe usmerene na zeleni, održivi turizam u prirodi.
„U vreme Duhova, između 6. i 9. juna, imamo četvrto izdanje manifestacije Kampfest, gde se ljubitelji prirode sastaju, pričaju priče, odvajaju od svakodnevnih zadataka i opuštaju usred prirode, naravno, zajedno sa mališanima. Planinarenje, biciklizam, rafting, kajak, sve što znači odmor od digitalizacije i grada. Mališani, zajedno sa roditeljima, tokom sajma imaju popust od 45% na standardnu cenu. Takođe tokom ovog sajamskog perioda imamo popuste do 35% na rumunskoj obali, na primer, gde cene počinju od 200 leja po osobi za boravak od 3 dana, smeštaj bez obroka, do 3.000 leja po osobi za 5-dnevni boravak u hotelu sa pet zvezdica, all inclusive. Interesovanje za Rumuniju zaista postoji. Potražnja postoji i fizički, ovde, na sajmu, i onlajn, jer su ove ponude dostupne i na zvaničnim sajtovima“.
Talida Kozma, viši odbornik u Veću okruga Maramureš, došla je na sajam obučena u autentičnu narodnu nošnju. To svima govori da okrug u severnoj Rumuniji ima jedinstvenu ponudu.
„Promovišemo sve što znači tradiciju i kulturu. Tradicije su održavane u životu. Turističke atrakcije su već poznate: Veselo groblje, vodopad konja, Mokanica. Tokom ovog sajma, pošto Okružno veće ne može da obezbedi turističke pakete onima koji žele, sa sobom smo doveli i turističke agente, agente iz privrednog okruženja, koji mogu i da prodaju Maramureš, a ne samo da ga prezentuju. Božićne ponude se već traže, iako tek sledi Uskrs. Od nas se traže i ponude za zimske praznike. Imamo ponudu za Uskršnje praznike u istorijskom Maramurešu, gde turisti imaju glavne turističke atrakcije na dohvat ruke.“
A promocija okruga Buzau imala je drugačiju temu na ovom izdanju Sajma turizma. Ako je prošle i pre dve godine promocija bila fokusirana na zanate, tradiciju, lokalne običaje i seoski šarm, ove godine smo upoznali aktivni Buzau. Ana Marija Dobresku, šefica službe za turizam u opštini Buzau, nudi turistima beg u prirodu.
„Mi smo mala Rumunija, jer imamo sličnu proporciju ravnica, brda i planina. Imamo sve oblike reljefa. Želimo da vam kažemo šta možete da radite na reci Buzau, jer imamo jednu od najdužih ruta za rafting u Rumuniji, 14 km. To je ruta koja može da bude pogodna za decu, lakša je, glatkija oblast reke Buzau, ali može da ponudi zanimljiva, jedinstvena iskustva odraslima, onima koji su se već bavili raftingom. Imamo oblast koju zovemo mašina za pranje veša. U mašini za pranje veša sve postaje veoma intenzivno i zanimljivo. I pored ove rute raftinga, pričamo ljudima o jezeru Siriu, jer tamo imamo prilike da aktivno provodimo slobodno vreme. A mi ovde govorimo o Stand Up Paddlingu. Imamo jednog od operatera u okruženju odmah do nas na štandu. Došao je da predstavi ovu aktivnost. Prvo da naučimo da održavamo ravnotežu ovde, a onda idemo na jezero Siriu“.
Na štandu Bukovine posetioci su mogli da degustiraju tradicionalna jela i da se upoznaju sa najlepšim znamenitostima i turističkim atrakcijama ovog kraja, kao i o ponudi posvećenoj uskršnjim praznicima. Dobrodošlicu im je poželela Andrea Zimbru, savetnica službe za turizam u Veću okruga Sučava.
„Ovi paketi počinju od 500 leja po noći, po osobi, za all-inclusive pakete ili 1.800 leja po paketu, na primer, za minimalni boravak od tri noći, u slučaju smeštaja sa punim pansionom. Imamo i ponude sa polupansionom, za oko 1.200 leja. Zainteresovani će moći da prisustvuju praktičnim demonstracijama farbanja jaja, koje će održati narodni zanatlije iz Bukovine, a moći će i da uživaju u ukusnim specijalitetima tradicionalne domaće gastronomije, na našem štandu. Bukovina je turistički brend Rumunije, a naše prisustvo na Sajmu turizma potvrđuje posvećenost Veća okruga Sučava da promoviše turistički potencijal našeg okruga. Želimo da posetiocima ponudimo autentično iskustvo kroz žive tradicije, tradicionalnu gastronomiju i prezentovanje više opcija za provođenje izvanrednog odmora u okrugu Sučava.“
Dana Matik, iz Visit Mureša, poziva nas u obilazak dvoraca i vila u Rumuniji.
„Ove godine smo prvi put odlučili da dođemo sa nešto većim štandom nego prethodnih godina i da na naš štand pozovemo suizlagače, naše saradnike ili predstavnike hotela i restorana u županiji. Doveli smo i partnerske institucije, kao što su Okružni muzej, zoološki vrt Targu Mureš i dva turistička informativna centra. Od srca bih preporučila oblast u kojoj smo možda najbolji u Rumuniji. Na teritoriji okruga Mureš ima najviše dvoraca i vila u poređenju sa drugim okruzima u zemlji. Fenomen je dobio na zamahu. Na sajtu imamo i brošure i materijale o zamkovima koji se mogu posetiti ili u kakvom su stanju, šta sadrže. Neki su muzeji, drugi hoteli ili centri za događaje.”
Štand za promociju turističke destinacije Vama Buzauluj, u okrugu Brašov, istakao se prisustvom maskote, bizona u prirodnoj veličini, ali i gastronomskim proizvodima koje su predstavile domaćice opštine. Dočekala nas je Iulia Rot, izlagač.
„Ovde možete pronaći rezervat bizona, vodopad Urlatoarea, a imamo i gastrolokalni koncept. Možete jesti tradicionalnu, lokalnu hranu u domovima ljudi. Muzej Carina se nalazi na oko 45 minuta od Brašova. Nije daleko. U rezervatu ćete prvenstveno naći 20 bizona, paunova, irvasa, jelena, muflona, gusaka, pataka. Dakle, ne samo bizoni.”
I u okviru sajma turizma, Pres klub za turizam FIJET Romanije nastavio je projekat pod nazivom „FIJET Romania Destinations“, koji je doživio svoje drugo izdanje. Za glasanje je predloženo deset turističkih destinacija. Ove godine, Dunavska klisura je osvojila glavnu nagradu.
-
Reakcije na izjave ruske obaveštajne službe
Rumunske vlasti kategorično odbacuju tvrdnje ruske spoljne obaveštajne službe da je Evropska unija ucenjivala Rumuniju da blokira kandidaturu nezavisnog Kalina Đorđeskua na predsedničkim izborima u maju. Ne pružajući nikakve dokaze, ruska služba tvrdi da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zatražila od vlasti u Bukureštu da mu zabrani učešće na sledećim izborima, upozoravajući da će, u suprotnom, ograničiti Rumuniji pristup evropskim fondovima. Istu vrstu poruke nedavno je preneo i bivši nezavisni kandidat, u intervjuu novinaru Džejmsu Frimanu, u kojem je rekao da bi trebalo organizovati referendum za izlazak Rumunije iz Evropske unije i NATO-a.
Rumunsko ministarstvo spoljnih poslova opisuje optužbe ruske službe kao “smešne i potpuno neosnovane” i kaže da su one deo hibridne kampanje za podrivanje demokratije i umanjivanje poverenja u vlasti. „Skup ovih aktivnosti, koji obuhvataju javne poruke, kampanje uticaja i mešanje u demokratske procese, ima za cilj da smanji poverenje u vlasti i kritikuje članstvo Rumunije u Evropskoj uniji i NATO-u“, navodi rumunsko ministarstvo. Sa svoje strane, premijer Marčel Čolaku smatra neprihvatljivim komentare ruske tajne službe o odlukama rumunskih vlasti. „Rusija ne može da kaže rumunskim vlastima koga da istražuje, a koga ne, Rusija ne može da diktira koga Rumuni treba da biraju i ne može da bude model dobre demokratske prakse“, rekao je premijer na jednoj društvenoj mreži. A predsednica Unije spasimo Rumuniju (USR, desni centar) Elena Laskoni veruje da je Rusija došla da „otvoreno i zvanično“ podrži Kalina Đorđeskua.
Podsećamo, u decembru je u drugom krugu trebalo da se suoče Elena Laskoni i Kalin Đorđesku, koji je neočekivano uspeo da se plasira na prvo mesto u izbornim opcijama Rumuna. U međuvremenu, Đorđesku je stavljen pod sudsku kontrolu na 60 dana, uz nekoliko zabrana, uključujući i zabranu napuštanja zemlje bez odobrenja pravosudnih organa. Takođe mu nije dozvoljeno da postavlja sadržaje na društvenim mrežama koji su legionarski, fašistički, antisemitski, rasistički ili ksenofobični. Tužioci optužuju Đorđeskua da je skovao plan za destabilizaciju Rumunije uz pomoć plaćenika predvođenih Horacijuom Potrom, nakon što je Ustavni sud poništio rezultate prvog kruga predsedničkih izbora. Ustavni sud Rumunije se pozvao na spoljno mešanje, a izborni proces bi trebalo da se ponovi u maju. Kalin Đorđesku je pod istragom u dva slučaja, onom u kojem je već optužen za radnje protiv ustavnog poretka, ali i onom u kojem je naloženo preventivno hapšenje Horacijua Potre i njegovih plaćenika.
