Radio România Internațional

Tag: Klaus Johanis

  • Primopredaja dužnosti u Predsedništvu Rumunije (13.02.2025)

    Primopredaja dužnosti u Predsedništvu Rumunije (13.02.2025)

    U sredu je predsedniku Klausu Johanisu istekao poslednji predsednički mandat na koji je imao parvo po Ustavu Rumunije. Ilije Boložan, predsednik Senata i lider Nacionalne liberalne partije (PNL) podneo je ostavku na dužnost šefa Senata kako bi bar formalno postao politički neutralan i preuzeo funkciju vd predsednika Rumunije. Ustavni sud je posle ostavke Klausa Johanisa konstatovao da je upražnjeno mesto predsednika i doneo odluku da ovu dužnost preuzme predsednik Senata. Ilije Gavrila Boložan rodjen je 1969. godine u okrugu Bihor. Završio je studije mehanike i matematike. Postao je član Nacionalne liberalne partije 1993. godine i važi za jednog od najboljih stručnjaka za lokalnu javnu upravu. Od 2008. do 2020. godine bio je gradonačelnik Orade, a od 2020. predsednik Okružnog saveta Bihora, dužnost koju je obavljao do prošle godine kada je postao senator. U svojstvu vd predsednika države Boložan ima ograničene nadležnosti: ne može se obratiti Parlamentu u vezi sa političkim problemima države, ne može pokrenuti inicijativu za raspuštanje Parlamenta i ne može raspisati nacionalni referendum.

    Klaus Verner Johanis, član nemačke nacionalne manjine i bivši gradonačelnik Sibinja, izabran je prvi put za predsednika države 2014. godine i drugi put pet godina kasnije. 21. decembra Johanisu je istekao drugi mandat, ali posle odluke Ustavnog suda o poništenju izbornog procesa ostao je na ovoj dužnosti do izbora novog predsednika. Predsednički izbori u Rumuniji zakazani su za 4. i 18. maj.

    Na sajtu Predsedništva Rumunije objavljen je bilans dva mandata bivšeg predsednika Johanisa. U bilansu od oko 1500 stranica se izmedju ostalog navodi da je Johanis u prvom mandatu konstantno podržavao potrebu jačanja demokratskih mehanizama i suzbijanja korupcije. Bio je pokretač projekta ,,Obrazovana Rumunija’’ koji je konkretizovan u drugom mandatu potpisivanjem novih zakona. Prema bilansu u poslednjih 5 godina glavni zadatak Johanisa bilo je usmeravanje države u vreme kriza bez presedana: pandemije Kovida i rata u susednoj Ukrajini. Prema sociološkim istraživanjima Johanis sada uživa poverenje samo 5% stanovnika zemlje. Gradjani, novinari, analitičari smatraju da tokom dva petogodišnja mandata Johanis nije imao nijedan ozbilniji uspeh. Johanis se optužuje za arogantnost, komoditet, opulentnost i brojne nepotrebne turneje u inostranstvu. Britanski istoričar Tom Galager (Tom Gallagher), dobar poznavalac rumunskih prilika, o Johanisu je rekao da je on zapravo ,,bio skoro nepotreban predsednik države’’.

  • Evropska komesarka Roksana Minzatu u Bukureštu (05.02.2025)

    Evropska komesarka Roksana Minzatu u Bukureštu (05.02.2025)

    Kratko vreme nakon inauguracije, evropska komesarka Rumunka Roksana Minzatu doputovala je u zvaničnu posetu Bukureštu. Članica Socijaldemokratske partije (PSD) od 2000. godine, kada je imala samo 20 godina, bivša rumunska poslanica, evroposlanica i bi ministarka Evropskih fondova, Roksana Minzatu je podpredsednica Evropske komisije zadužena za portfelj ,,Ljudstvo, kompetentnost i pripreme’’. U ovom svojstvu-po sopstvenoj izjavi-odgovorna je za 20 % višegodisnjeg budžeta Evropske unije. U subotu u Bukureštu Minzatu je razgovarala sa predsednikom države Klausom Johanisom o ulozi obrazovanja u suzbijanju dezinformisanja i manipulacija kao i jačanju demokratske otpornosti evropskih društava. Prema saopštenju Predsedničke dministracije, predsednik Rumunije je izjavilo da su veštačka inteligencija, bezbednost i odbrana važne komponente i da uspeh ovih politika zavisi od stepena pripreme i razumavanja društva. Jedna od najvažnijjih tema prilikom susreta Roksane Minzatu sa socijaldemokratskim premijerom Marčelom Čolakuom i ministrima rada, evropskih fondova i obrazovanja bila je takozvana ,,Busola’’, plan Brisela o podsticanju evropske konkurentnosti. ,,Ne možemo biti konkurentni bez sposobniih ljudskih resursi i dobrih uslovima za rad. Ova busola usmeriće buduće politike. Utvrdićemo prioritete novih tehnologija, pristup finansiranju, eliminisanje komplikovanih administrativnih procedura i koordinaciju zeamlja članica. Sve ovo možemo uraditi samo ako imamo sposobnu radnu snagu, motivisanu za rad u ovim oblastima, podvukla je komesarka Minzatu. U februaru Vlada Evropske unije objaviće Plan zelene industrijalizacije kontinenta (Clean Industrial Deal) koji je po oceni rumunske podpredsednice Evropske komisije ,,pragmatićan i koncentrisan na intervencije u važnim oblastima koje mogu osigurati Evropskoj uniji stratešku autonomiju’’ Pažnja će se poklanjati i auto industriji, koja je po oceni Minzatu važna za Rumuniju i lideršip Evrope na globalnom planu, jer zapošljava 13 miliona radnika. U eksluzivnom intervju za Radio Rumunija, Roksana Minzatu je priznala da nažalost u profilnim programima Komisije nema dovoljno rumunskih korisnika u zoni istraživanja i inovacija. ,,Iskazala sam našu punu otvarenost da radimo bolje sa revropskim fondovima, da bi ljudi osećali efekte ovih finansiranja’’, precizirala je podpredsednica Evropske komisije Roksana Minzatu.

     

  •  Veći evropski izdaci za odbranu (04.02.2025)

     Veći evropski izdaci za odbranu (04.02.2025)

    Sa ratom koji preti da se približi svojim granicama i sa nepredvidljivim šefom Bele kuće, koji je po nekima tranazkcionista a po većini i nepredvidljiv, Evropska unija ne može sebi dopustiti luksuz da zajedničku odbranu i bezbednost stavi na poslednjim mestima agende. U Briselu lideri Evropske unije okupili su se na neformalnom skupu posvećenom vojnim izdacima. Lideri su insistirali ne samo na većim budžetima članica za odbranu, već i na finansiranju zajedničkih projekata komunitarnim fondovima. Finansiranje i saradnja na nivou Evropske unije mogle bi da budu protivteža za budžetsku oskudicu koja sada pojedinim članicama ne dozvoljava veće izdatke za odbranu. Na ovaj način mogu se eliminisati razlike u odbrambenoj proizvodnji i da se evropska municija i oprema koristi u svim zemljama članicama. Predsednik Rumunije Klaus Johanis naglasio je na skupu u Briselu da je u ovoj raspravi veoma važno da se ne gubi iz vida pripadnost mnogih članica Unije Severnoatlanskoj alijansi. Rumunija, insistirao je Johanis, ne slaže se sa idejom zasebne evropske odbrane ili paralelne sa NATO-m, jer ovo sigurno ne bi funkcionisalo. Zajednička odbrambena saradnja ne treba da se poklapa sa ulogom Severnoatlanske alijanse, koja je glavni akter transatlanske bezbednosti, smatra večina članica Unije. Generalni sekretar Severnoatlanskog saveza Mark Rute izjavio je na skupu u Briselu da bez obzira na rešenja evropska odbrambena industrija treba da se razvija i da je za razvoj glavno rešenje povećanje izdataka. ,,U ovom trenutku analiziramo rupe u evropskoj odbrani, videćemo gde se nalaze i gde treba da stignemo i tada ćemo postaviti i ciljeve. Odlučićemo koliko je potrebno da saveznici izdvajaju, ali će sigurno biti potrebno mnogo više od 2% bruto društvenog proizvoda, precizirao je Mark Rute. Kada je reč o nabavkama, predsednik Francuske Emanuel Makron je bio jedini koji se opredelio za isključive ili prioritetne nabavke iz Evropske unije. Ovaj stav bi ubuduće isključio veliki deo američkih proizvodjača, tako da su očekivane rezerve pojedinih članica, koje ne žele nove tenzije u odnosima sa SAD, naročito u sadašnjim uslovima globalne nesigurniosti, navodi izveštac nacionalnog radio servisa iz Brisela. SAD su saveznik Evropske unije i do sada su izdvajale najviše za opremanje Alijanse. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute sugerisao je da evropske savezničke države treba da poreuzmu veći deo ovog tereta, ne samo troškova za NATO već i za pomoć za Ukrajinu. Na nacionalnoj pres konferenciji predsednik Klaus Johanis je podsetio da je uprkos velikom budžetskom deficitu Rumunija zabeležila značajan ekonomski rast koji je omogućio i povećanje budžeta za odbranu na 2,5% bruto društvenog proizvoda.

  • Vesti – 03.02.2025

    Vesti – 03.02.2025

    Evropa mora da preuzme veću odgovornost za sopstvenu odbranu kako bi ojačala našu stratešku otpornost, rekao je predsednik Klaus Johanis. Rumunski šef države učestvovao je danas u Briselu na neformalnom sastanku lidera EU o pitanjima odbrane. Razgovori su fokusirani na vojne sposobnosti i evropsku odbrambenu industriju. Predsednik Johanis je u tom pogledu ukazao na potrebu za adekvatnim finansiranjem, koje se posmatra ne samo kao izdvajanje više novca, već i kao efikasno korišćenje instrumenata koje već imamo. Što se tiče odbrane, predsednik Rumunije je istakao potrebu komplementarnosti između Evropske unije i NATO-a. Na sastanku će biti reči i o pitanjima koja se tiču značaja transatlantskog odnosa i strateškog partnerstva između EU i SAD, odnosa između EU i Ujedinjenog Kraljevstva i odbrambenog partnerstava Evropske unije. Debate takođe imaju za cilj da identifikuju osnovne principe potrebne za izradu i usvajanje programskog dokumenta koji se odnosi na budućnost evropske odbrane – „Bele knjige“, koju će u prvoj polovini 2025. godine izraditi Evropska komisija.

    Rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju imao je zvaničan sastanak sa bugarskim kolegom Danijelom Mitovom povodom zvanične ceremonije pokretanja zajedničkih patrola na bugarsko-turskoj granici zajedno sa kolegama iz Bugarske, Mađarske i predstavnicima rukovodstva Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova iz Austrije. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova koje je poslato u ponedeljak, razgovarano je o temi bilateralne posvećenosti zajedničkom radu na rešavanju izazova prekograničnog kriminala, radi zaštite spoljnih granica EU i granice izmedju Rumunije i Bugarske. Razmotreni su najvažniji aspekti rumunsko-bugarske saradnje u oblasti unutrašnjih poslova, sa akcentom na najnovija dešavanja, zabeležena nakon ukidanja kontrole unutrašnjih granica 1. januara 2025. Bugarski ministar je odlikovao Katalina Predojua počasnim ordenom za „Vrednost i zasluge“ Ministarstva unutrašnjih poslova Bugarske, za izuzetne zasluge u razvoju i učvršćivanju saradnje u oblasti bezbednosti i unutrašnjih poslova. On je prvi rumunski ministar unutrašnjih poslova koji je dobio ovo priznanje.

    Privlačenje evropskih fondova za finansiranje socijalnih projekata za građane Rumunije, zaštita prava i povećanje kompetence radne snage u Rumuniji teme su današnjeg sastanka premijera Marčela Čolakua i Roksane Minzatu, izvršne potpredsednice Evropske komisije, komesarke za društvena prava, veštine i kvalitetne poslove i obuku. U svojoj prvoj dvodnevno zvaničnoj poseti u ovom svojstvu, Roksana Minzatu je istakla otvorenost za podršku rumunskoj administraciji u privlačenju što većeg broja evropskih fondova. Tokom razgovora, zvaničnici su se osvrnuli i na debatu koja se odvija na evropskom nivou o Jačanju spremnosti EU za vanredne situacije. U tom kontekstu, šef rumunske izvršne vlasti je napomenuo da Bukurešt mora biti deo ove debate, s obzirom na doprinos koji rumunski stručnjaci imaju u upravljanju takvim situacijama, kao što su požari i poplave. Rokana Minzatu će se u utorak sastati sa predsednikom Klausom Johanisom i razgovaraće sa predsednikom Senata Ilijom Boložanom i predsednikom Poslaničkog doma Ćiprijanom Šerbanom.
    Nacrt budžeta Rumunije za 2025. nalazi se u Parlamentu, o kojem će se raspravljati po hitnom postupku. Debate i odobravanje su sigurni, pri čemu većinu čine poslanici koalicije PSD-PNL-UDMR. Nacrt budžeta Rumunije za 2025., koji je usvojila izvršne vlasti krajem prošle nedelje, zasnovan je na stopi ekonomskog rasta od 2,5%, prosečnoj inflaciji od 4,4% i deficitu od 7% BDP-a. Prema rečima ministra finansija Tančosa Barne, prioritet budžeta su investicije, sa rekordnim izdvajanjima od 150 milijardi leja (oko 30 milijardi evra).

    Misija Međunarodnog monetarnog fonda boravi u Bukureštu od 3. do 7. februara. Tim MMF-a će se sastati sa predstavnicima nove rumunske vlade i Narodne banke Rumunije kako bi analizirali nedavna finansijska i ekonomska kretanja i ažurirali makroekonomske izglede. Trenutno, Rumunija nema tekući sporazum o finansiranju sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali ta finansijska institucija svake godine ocenjuje razvoj rumunske privrede, na osnovu konsultacija iz člana IV, koje predstavljaju obaveznu vežbu nadzora za sve države članice. Svrha konsultacija je ispitivanje finansijske i ekonomske situacije na nacionalnom nivou i formulisanje opštih preporuka u vezi sa monetarnom politikom, finansijskom i ekonomskom politikom koju treba slediti kako bi se obezbedila stabilnost i pozitivan razvoj na ekonomskom nivou.

    Sindikalci u bukureštanskom metrou pokrenuli su u ponedeljak japanski štrajk kako bi upozorili korisnike i osoblje koje donosi odluke o situaciji u kojoj se kompanija nalazi. Ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, 10. februara najavljuju da će krenuti druge protesne akcije. Sindikalci su nezadovoljni uredbom koju je Vlada usvojila krajem prošle godine, kojom su im ukinuta ugovorena povećanja plata predviđena Kolektivnim ugovorom o radu zaključenim početkom decembra 2024. godine i nedovoljno finansiranje preduzeća. Unija Slobodnog metroa organizovala je 21. i 22. januara protestne ispred sedišta Ministarstva finansija i Vlade.

    Tužioci Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i terorozma (DIICOT) danas vrše na desetine pretresa u Rumuniji i Monaku, u predmetu koji se odnosi na krivična dela prevare sa posebno teškim posledicama, pronevere, pranje novca i utaju poreza, vezano za ono što je štampa nazvala poslovanje nekretninama Nordis. Istragama je obuhvaćeno oko 70 osumnjičenih, fizičkih i pravnih lica. Među ispitanicima bile su Laura Vikol, bivša šefica Pravnog odbora Poslaničkog doma, i Joana Basesku, ćerka bivšeg predsednika Rumunije Trajana Baseskua, koja je pozvana u DIICOT (Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma) da da objašnjenja u vezi sa njenom umešanošću kao notar u aferu. Počev od 2018. godine, trojica osumnjičenih su kako se navodi, pokrenula i činila organizovanu kriminalnu grupu, koja je osmislila i sprovela složen kriminalni mehanizam, koji se uglavnom sastojao od promovisanja i razvoja projekata nekretnina pod okriljem nekoliko komercijalnih kompanija, nakon čega je usledilo prikupljanje novčanih iznosa od klijenata, dovođenje kupaca u zabludu prilikom izvršenja predugovora i kupoprodajnih ugovora. Rezultat je, kažu tužioci, nezakonito sticanje novčanih iznosa kao nadoknada ili refundacija iz državnog budžeta ili obeštećenja iz opšteg budžeta, nanošenje štete privrednim društvima, otkupljivačima i državnom budžetu. Vođe organizovane kriminalne grupe su navodno naplatile od klijenata kao avans po bilateralnim kupoprodajnim obećanjima, odnosno kupoprodajnim ugovorima, iznos od preko 957.000.000 leja (preko 195 miliona evra).

  • 80 godina od oslobođenja Aušvica (28.01.2025)

    80 godina od oslobođenja Aušvica (28.01.2025)

    U Poljskoj, zemlji sa najvećom jevrejskom populacijom pre Holokausta, u ponedeljak, 27. januara, održane su ceremonije obeležavanja osam decenija od oslobođenja nacističkog koncentracionog logora Aušvica. U najpoznatijoj fabrici smrti koju je stvorio nacistički režim, stradala je skoro jedna šestina od 6 miliona Jevreja, žrte genocida.
    Poljski predsednik Andrej Duda rekao je da njegova zemlja čuva sećanja na holokaust da se takva ljudska katastrofa čovečanstva nikada ne ponovi. U ceremoniji je učestvovalo 50 preživelih, većinom između 80 i 90 godina. Neki od njih su se više puta vraćali u Aušvic, a njihova poruka je uvek ista da kažu ljudima šta se dogodilo i da se ove strahote nikada vise ne smeju ponoviti.
    Rumuniju je predstavljala ministarka kulture Natalija Intotero. Na najvišem nivou bile su zastupljene države poput Nemačke, Velike Britanije, Francuske ili Španije. U Bukureštu je predsednik Klaus Johanis poslao poruku da će 27. januar 1945. zauvek ostati dan u istoriji kada je zabeležen kraj najmračnijeg poglavlja, oslobađanjem kompleksa logora Aušvic-Birkenau.
    „Oni koji su uspeli da prezive mogli su da svedoče celom svetu da je pakao oslobođen na zemlji, ali i da je sila života konačno pobedila smrt. Katastrofa bez premca, u kojoj je stradalo 6 miliona dece, žena i muškaraca“, naglasio je Johanis. On je podsetio da je 27. januar i dan kada Rumunija obeležava stradanja žrtava bukureštanskog pogroma 1941. godine, kada su hiljade Jevreja nastradale od bandi legionara (krajnje desno).
    Predsednikova poruka odnosila se i na sadašnjost. Po Johanisovom mišljenju, na međunarodnom nivou, populizam, ekstremizam, ksenofobični i antisemitski stavovi i manifestacije se perfidno prikrivaju, sa namerom da se oštete temeljni stubovi na kojima je izgrađen slobodni svet, u kome osnovna prava igraju suštinsku ulogu. A širenje mržnje, napadi, verbalno nasilje i dezinformacije oslabljuju demokratije i rizikuju da poljuljaju prava i slobode, tako teško stečene tokom vremena.
    Rumunija je, naglasio je predsednik, preduzela važne korake ka odavanju počasti žrtvama holokausta i borbi protiv antisemitizma usvajanjem snažnog zakonodavstva u ovoj oblasti i razvojem memorijalnih i obrazovnih projekata koji doprinose kulturi zasnovanoj na osnovnim evropskim vrednostima.
    Sa svoje strane, premijer Marčel Čolaku je potvrdio čvrstu posvećenost rumunske vlade u borbi protiv antisemitizma, kao i promovisanju sećanja na žrtve Holokausta. On je naveo da je dužnost vlasti da obezbede da rumunsko društvo zna i da ne ponavlja greške istorije.
    Premijer je u ponedeljak učestvovao u hramu Korala u Bukureštu, na ceremoniji povodom Međunarodnog dana sećanja na holokaust i komemoraciji žrtvama antijevrejskog legionarnog pogroma u Bukurestu.

  • Drugi predsednički mandat Maje Sandu (27.12.2024)

    Drugi predsednički mandat Maje Sandu (27.12.2024)

    Predsednica Republike Moldavije Maja Sandu preuzela je pre nekoliko dana drugi predsednički mandat posle pobede na izborima ove jeseni. Na svečanoj sednici Parlamenta i Ustavnog suda Maja Sandu je položila zakletvu i- obaračjući se prisutnima-izjavila da je mandat preuzela sa ,,skromnošću i odlučnošću i da bi ulazak Republike Moldavije u Evropsku unju mogao da znači nasledje ovog mandata, ali je istovremeno upozorila da evropsku integraciju ne treba smatrati ,,biznis kartom za raj’’. Maja Sandu je predstavila i bilans postignutih rezultata u svom prvom mandatu sa naglaskom na činjenicu da je Moldavija uspela da postane energetski nezavisna i poštovana država na zapadu. Predsednica je pozvala društvo na veliku nacionalnu mobilizaciju u pristupnom procesu Evropskoj uniji. Predsednica Moldavije je izjavila da zapadni lideri na Moldaviju gledaju sa posebnim poštovanejm posle prvog uspešnog predsedničkog mandata: ,,Moldavija je sada  poštovana više nego ikada ranije. Svet gleda na nas sa posebnim interesom i naklonošću i podržava naše težnje. Sve ostalo zavisi od nas samih. Počeli smo da se oslobodimo energetske zavisnosti. Iako su cene i dalje visoke, niko nas ne može više ucenjivati. Uspeli smo širom da otvorimo vrata Evropskoj uniji, što nije malo za jedan nacionalni plan. Treba još mnogo toga uraditi, ali pravac je dobar. Ja vas pozivam da idemo napred sa uverenjem u spostvene snage’’.

     

    Predsednica Sandu je dodala da će u drugom mandatu insistirati na reformi pravosudja koja ,,kasni već više decenija’’. ,,Vlada može računati na moju posvećenost i ozbilojnost, ali ja ču istovremeno biti oštar kritičar slabih rezultata’’, dodala je Sandu. Rumunija i Republika Moldavije radiće i dalje na blagostanju, stabilnosti, evropskim vrednostima, otpornosti i demokratiji, dodao je predsednik Rumunije Klaus Johanis koji je čestitao predsednici susedne države Maji Sandu na novom mandatu. Podsećamo, Maja Sandu je postala predsednica države neposrednim glasanjem na predsedničkim izborima 3.novembra tekuće godine, što predstavlja premijeru u Republici Moldaviji. U drugom krugu Sandu je osvojila 940 000 glasova, a na njen protivkandidat socijalista Aleksandar Stojanoglo 750 000. Istovremeno sa predsedničkim izborima održan je i referendum za pristupanje Moldavije Evropskoj uniji. 51,4%  stanovnika Moldavije a pravom glasa izjasnilo se  sa za ulazak u Uniju. Tekuća godina bile je veoma važna za Republiku Moldaviji sa stanovišta jačanja proevropskog puta zemlje na referendum i na predsedničkim izborima, ali je istovremeno produbila polarizaciju društva. Tokom izborne kampanje vlasti i gradjanso društvo dokazali su da se Rusija u iznorni proces  umešala hibridnim napadima i finansiranjem grupe Ilana Šora, moldavskog oligarha koji je pobegao u Moskvu da bi izbegao izvršavanje zatvorske kazne. Vlasti u Kišinjevu su razotkrile mnoge organizatorske šeme, potkupljivanje glasača, kampanje omalovažavanja i lansiranja lažnih vesti.

  •  35 godina od Rumunske revolucije (23.12.2024)

     35 godina od Rumunske revolucije (23.12.2024)

    Prošlo je 35 godina od kada je Temišvar postao prvi rumunski grad oslobodjen komunizma. Iskra revolucije zahvatila je ubrzo Bukurešt i ostale gradove Rumunije, a 22. decembra 1989. godine pao je Čaušekuov režim. Ove godine u Temišvaru sirene su obeležile ovaj poseban dogadjaj koji je pre 35 godina okupio više od 100 000 stanovnika ovog banatskog grada na proslavi Dana slobode. U Mitropolitskoj katedrali održan je dan žalosti i pomen herojima revolucije. Cveće je položeno ispred Katedrale, a pomen herojima održan i u ostalim crkvama i na Groblju heroja. Posle tri ipo decenije na dogadjaje u Temišvaru odrazili su manje povoljni dogadjaji na aktuelnoj političkoj sceni i temišvarski revolucionari kažu da je ova situacija rezultat nemogućnosti rumunskog društva da ispuni sve ideale revolucije. U svim delovima zemlje je obeležena Rumunska revolucija i mnogi učesnici su podsetili da su se demonstranti borili za demokratiju i evropski put Rumunije. U decembru 1989. godine poginule su 1142 osobe, više od 3000 je ranjeno i nekoliko stotina nelegalno uhapšeno. U poruci povodom Dana pobede revolcije, predsednik Rumunije Klaus Johanis je naglasio da se Rumunija nalazi na prekretnici i treba da odbaci bez oklevanja pokušaje revizije istorije. Ovi pokušaji nastoje da ,,okalje sećanje na heroje demokratske Rumunine i da mistifikuju istinu o diktatorskom režimu’’.

    Revolucije je doživlejna sa strahom, emocijama ali i nadom i hrabrošću i u ovom trenutku Rumunija je dokazala celom svetu da može sama da izabere svoju sudbinu’’- dodao je predsednik Kloaus Johanis. Ideal slobode, za koji su život žrtvovali heroji Revolucije, sada je prisutniji nego ikada ranije. Ne treba nikada da zaboravimo šta smo uspeli da realizujemo, sa kakvim naporima da bismo danas bili zemlja privržena demokratskim vrednostima i našim partnerima iz Evropske unije i Nato bili partner od poverenja, podvukao je Klaus Johanis. On je upozorio da populistički i licemerni govori ugrožavaju vrednosti i primcipe Revolucije.

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u poruci povodom obeležavanja 35-godišnjice Rumunske revolucije naglasila je da se Rumunija i Evropa sećaju kako su se Rumuni žrtvovali. ,,Pre 35 godine Rumuni su se izborili za pravo da odluče o sopstvenoj sudbini. Mnogi su žrtvovali živote da bi njihova deca bila slobodna i živela u demokratiji. Danas se Rumunija i Evropa sećaju njihovih žrtvava’’, dodala je predsednica Evropske komisije.

  • Evropska unija i izloženost dezinformacijama (19.12.2024)

    Evropska unija i izloženost dezinformacijama (19.12.2024)

    Na Samitu Evropska unija-Zapadni Balkan šef rumunske države Klaus Johanis je izjavio da se Rumunija suočila sa stranim mešanjem u izborni proces, ali da je odolela napadu. Reakcija naše zemlje bila je brza, korektna i snažna, dodao je Klaus Johanis i izrazio uverenje u kapacitet zemlje da i dalje ostane stabilna, solidna i partner od poverenja. Podsećamo, prvi krug predsedničkih izbora održan 24. novembra poništen je zbog nelegalnih akcija Moskve na društvenoj mreži Tik Tok. Prema navodima predsednika Rumunija strane interferencije u izborni proces ne predstavljaju samo pretnju za Rumuniju već i za demokratske zemlje i evropske vrednosti. Sve zemlje su izložene ovom riziku, dodao je šef rumunske države, sa napomenom da treba bez odlaganja razvijati odbrambene instrumente i mehanizme. Rumunija je korektno i legalno reagovala jer u Evropi svi Ustavni sudovi nemaju pravo da intervenišu u izbornim procesima. U Rumuniji Ustav zemlje predvidja da Ustavni sud potvrdjuje valjanost izbora i isto tako ima mogućnost da poništi rezultate u slučaju teških nepravilnosti. A ovoga puta su konstatovane teške nepravilnosti. Tokom susreta predsednika Evropskog saveta Antonija Koste sa šefom rumunske države razgovaralo se o posebnom značaju otpornosti i o strateškoj orijentaciji kako bi se ,,odolelo ovim perfidnim napadima’’.

    Predsednik Johanis je u sredu izjavio da je potreban integralni pristup kao i pronalaženje novih instrumenata i rešenja jer to ljudi traze od rukovodstva Evropske unije i nacionalnih rukovodstava. Evropska komisija je pokrenula istragu u vezi sa kineskom društvenom mrežom Tik tok posle predsedničkih izbora u Rumuniji. Iako Tik Tok tvrdi da konstantno udaljuje sadržaje koji se kose sa postojećim pravilima, predsavnici Komisije kažu da postoje osnovane sumnje da su prekršeni evropski zakoni o digitalnim uslugama  i da se nije  reagovalo na sistematske rizike po integritet izbora. U ponedeljak Evropska unija je saopštila da je uvela prve sankcije pojedinim ruskim agentima za destabilizaciju’’ na teritoriji Unije. Evropljani optužuju Moskvu i za sajber napade i dezinformisanje, posebno u vreme održavanja izbora u Uniji.

  •  Samit Evropske političke zajednice u Budimpešti (08.11.2024)

     Samit Evropske političke zajednice u Budimpešti (08.11.2024)

    Evropski lideri okupili su se u Budimpešti na samitu posvećenom bezbednosnim izazovima za Evropu, sa posebnim naglaskom na situaciju u Ukrajini, na migraciju i privrednu bezbednost. Peti samit Evropske političke zajednice evocirao je značanje posledice ruske agresije na ceo kontinent kao i na globalnom nivou. Prisutni zvaničnici naglasili su potrebu koordinisane akcije na evropskom nivou za dalje upućivanje pomoći Ukrajini koja se bori da odbrani nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet. U užem formatu u radnoj grupi na temu migracije predsednik Rumunije Klaus Joghanis je upozorio da je migracija i dalje važan izazov za Evropu i da je potreban zajednički i sveobuhvatni odgovor. Prema saopštenju Predsedničke administracije u Bukureštu, tokovi migracije i dalje zabrinjavaju u kontekstu sukoba na Srdenjem istoku i rata u Ukrajini. Klaus Johanis je prisutnima govorio i o efikasnosti implementacije Pakta o migraciji u Evropskoj uniji, instrument koji može da se dokaze veoma korisnim u odnosima sa partnerima van Evropske unije. Istovremeno, Johanis je naglasio da Rumunija već sprovodi neke odredbe Pakta kao što je Pilot program na granici sa Srbijom, koji se dokazao primerom dobre prakse kada je reć o vraćanju migranata, azilskim procedurama i sprečavanju nelegalne migracije. Šef rumunske države naglasio je i poseban značaj implementacije regionalne operacionalne saradnje koja se dokazala efikasnim akcionim instrumentom za upravljanje ovom pojavom. U ovom kontekstu, predsednik Rumunije je precizirao da je Rumunija i dalje angažovana na implementaciji efikasnih mera upravljanja nelegalnom migracijom, na bezbednost spoljnih granica Evropske unije i na preuzimanje uloge države članice koja sprovodi sve propise Šengena. Za Rumuniju finalizacija procesa pristupanja zoni slobodnog kretanja odražava odlučan angažman za evropski projekat. Na margini samita Evropske političke zajednice, Klaus Johanis je na skopu o podršci Republici Moldaviji, zajedno sa ostalim evropslim liderima, pozitivno ocenio reformske napore Kišinjeva u poslednje vreme koji su omogučili konstantne progrese uprkos izazovima i pretnjama Rusije. Naglašeno je takodje da je neophodno da se održi ubrzani reformski ritam, visok stepen institucionalnog opreza i da se primene pouke izvučene iz nedalvnih izbora i na parlamentarnim izborima sledeće godine. I ostali evropski lideri izrazili su podršku Republici Moldaviji posle predsedničkih izbora i referenduma o integraciji u Evropku uniju. Na kraju samita evropski lideri preuzeli su obavezu da podrže Kišinjev da distigne ciljeve mira i demokratije.

  •   Reakcije na izbor Donalda Trampa (07.11.2024)

      Reakcije na izbor Donalda Trampa (07.11.2024)

    Mnogi politički lideri čestitali su republikancu Donaldu Trampu pobedu na predsedničkim izborima u SAD. Pre prebrojavanja svih glasova Tramp je osvojio glasove 270 elektora što je bilo dovoljno za pobedu i postao drugi predsednik SAD sa dva neuzastopna predsednička mandata.  Aktuleni predsednik SAD Džo Bajden i demokratska kandidatkinja Kamala Heris čestitali su Donaldu Trampu pobedu. Džo Bajden je pozvao novoizabranog predsednika u Belu kuću i založio se za tranziciju bez problema sa napomenom da je saradnja za ujedinjenje zemlje od suštinskog značaja. ,,Rezultat predsedničkih izbora u SAD nije ono što smo mi priželjkivali, ali treba da ga prihvatimo’’- izjavila je Kamala Haris u govoru na Harvard univerzitetu u Vašingtonu. Evropski lideri su požurili i čestitali Donaldu Trampa pobedu pre objavljivanja konačnih rezultata i naglasili da izmedju Evrope i SAD postoje tesni odnosi. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je ,,toplo pozdravila’’, pobedu Donalda Trampa, a predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je podsetio na ,,neraskidivu alijansu’’ i ,,istorijsku vezu’’ Evropske unije i SAD. Predsedenik Francuske Emanuel Makron je obećao da će naročito ,,u novom kontekstu’’ saradjivati sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom na  konsolidaciji Evrope.  Britanski premijer Kejir Starmer je izjavio da sa nestrpljenjem očekuje da radi sa Donaldom Trampom u narednim godinama, a generalni sekretar Severnoatlanske alijanse Mark Rute, bivši premijer Holandije,  izjavio je da će položaj lidera Donalda Trampa ,,biti ponovo od suštinskog značaja za očuvanje naše snažne alijanse’’

    U telefonskom razgovoru kineski lider Ši Žimping  čestitao je Donaldu Trampu pobedu i založio se za ,,stabilne, zdrave i trajne odnose’’. ,,Nadamo se da će obe strane braniti principe obostranog poštovanja, mirne koegzistencije i obostrano korisne saradnje’’, preneo je Ši Žimping. On je dodao da je potrebno da se ,,pronadje način na koji će Kina i SAD saradjivati u novoj eri’’. Dobri odnosi izmedju Pekinga i Vašingtona doneće obostrane  koristi Kini i SAD kao i svetu, kazao je Ši Žimping. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u telefonskom razgovoru čestitao je Trampu pobedu koju smatra istorijskom i ubedljivom. Zelenski je podvukao da se sa Donaldom Trampom  dogovorio da održe tesan dijalog i da ,,razvijaju saradnju’’ Ukrajine i SAD. Šef rumunske države Klaus Johanis izjavio je da je Bukurešt snažan i angažovan strateški saveznik Vašingtona. Sa svoje strane predsednik vlade Rumunije Marčel Čolaku je istakao da je Rumunija spremna na saradnju u cilju jačanja strateškog partnerstva sa SAD.

     

     

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (19.10. 2024)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (19.10. 2024)

    Lideri zemalja članica Evropske unije okupili su se u četvrtak u Briselu na skupu posvećenom situaciji u Ukrajini, na Srednjem istoku, konkurentnosti Unije, migraciji i spoljnim poslovima. Druga tema odnosila se na podršku Unije Republici Moldaviji na najvišem nivou na pragu izbora i referenduma na kojem stanovništvo zemlje treba da se izjasni da li želi da zemlja pristupi Evropskoj uniji. Na ovu temu za raspravu insistirala je Rumunija kao i na zahtevu evropskih lidera upoćen Evropskoj komisiji da analizira razloge velikih razlika u ceni električne energije izmedju istočne i južne Evrope i ostalih zemalja Unije. Jedan od razloga je slaba interkonkcija tržišta i blokada u centralnom delu Evrope. Države poput Rumunije ne mogu da nabave struju kada je na evropskom tržištu energije energija jeftinija. Rasprave su se najviše fokusirale na migraciju, jer ova pojava i dalje vrši pritisak na graice Unije. U sredu predsednik Rumunije Klaus Johanis je učestvovao u radovima Samita Evropska unija-Savet za saradnju zaliva u Briselu. Prvi samit ove vrste predstavljao je važan trenutak za unapredjenje Strateškog partnersta dve zone i postavio osnove za produbljenu saradnju u narednom periodu. Zajedničko partnerstvo usresredjeno je na bezbednost, trajni razvoj i prosperitet dva regiona, na podsticanje bilateralne trgovine i investicija, energetsku saradnju i suzbijanje klimatskih promena kao i na više konekcije uključujući digitalnu i medjuljudsku. Predsednik Rumunije se založio za aktualizaciju i širenje ugovornog okvira u oblastima trgovine i investicija i napredka na planu vizne liberalizacije. Rumunija je zaiteresovana za bolji konektivitet dva regona, za razvoj i proširenje pojedinih projekta kao što su Ekonomski koridor Indija-Sredji istok-Evropa pod pokroviteljstvom Global Gateway-a, koji bi omogučio efikasnije korišćenje novih tehnologija, izvora energije i kritičkih materijala.

     

    Evropska komisija je delimično odobrila treći zahtev za isplatu Rumuniji i čeka da u roku od mesec dana rumunska vlada dostavi dodatne informacije da bi mogla da izvrši integralnu isplatu. Prema procenama Evropske komisije Rumunija je ispunila 62 reformska i investiciona cilja od 68, tako da predlaže delimičnu supenziju isplate dok nisu poslate dodatne informacije. U suprotnom slučaju vlada Unije odobriće samo delimičan iznos i Rumunija će imati šestomesečni rok za ispunjavanje svih uslova. Evropska komisija saopštiće koji deo novca neće biti isplaćen od ukuonog iznosa od 2,7 miliarde evra. Ministar investicija i evropskih projekata Adrijan Kaču je izjavio da Vlada radi na ispunjavanju svih uslova. Medju neispunjenim zadacima nalaze se stimulisanje energetske efikasnosti industrije, reforma javnog penzijskog sistema i investicije u poboljašnje energetske efikasnosti stambenog parka.

     

    Tužioci Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA) počeli su pretres kabineta poslanika Nelua Tatarua u Grdaskoj bolnici grada Huši, gde je Tataru zaposlen kao hirurg. Pretres je izvršen nakon što je Poslanički dom dao zeleno svetlo zahtevu Nacionalne antikorupcijske direkcije za podizanje imuniteta bivšeg ministra, pod sumnjom da je primao moto od pacijenata. Nelu Tataru kaže da je nevin i da nikada nije uslovljavao lekarske intervencije mitom. Bivšem ministru zdravlja oduzete su sve politicke funkcije i izbrisan je sa spiska kandidata za parlamentarne izbore 1. decembra. Stalni birio Senata doneo je odluku da se zahtev za ukidanje parlementarnog imuniteta senatora Eudjena Pirvulsekua preda Pravnoj komisiji koja treba da napravi izveštaj da bi se zahtev stavio na glassanje u ponedeljak 21. oktobra. Prošle nedelje je protiv Eudjena Pirvuleskua podneta krivična prijava za podstrekivanje na kupovinu uticaja.

     

    Omladinska fudbalska reprezentacija Rumunije plasirala se na Evropsko prvenstvo omladinaca do 21 godine, pošto je u utorak na domaćem terenu savladala reprezentaciju Švajcarske sa 3-1. U utorak uveče fudbalska reprezentacija Rumunije savladala je u Kaunasu reprezentaciju Litvanije sa 2-1 u utakmici Grupe 2 Lige nacija. Ovo je četvrta uzastopna pobeda nasih fudbalera koji vode u grupi sa 12 bodova. Rezultati postignuti u Ligi nacija uticaće i na evropske kvalifikacije za Svetski kup 2026 godine.

     

  • Vesti – 24.09.2024

    Vesti – 24.09.2024

    Železnička pruga između Rešice i granice sa Srbijom, Stamora Moravica, na kojoj će vozovi saobraćati 120 kilometara na sat, dobila je ekološki sporazum, saopštila je Nacionalna agencija za zaštitu životne sredine. Projekat, za čiji razvoj su se uključile lokalne vlasti iz okruga Timiš i Karaš-Severin, ima za cilj rehabilitaciju i modernizaciju železničke infrastrukture Rešica Nord – Temišvar Sever, sa proširenjem Voiteni – Stamora Moravica – granica. Železnička pruga je trenutno duga skoro 118 kilometara i povezuje Rešicu sa Temišvarom, odnosno Rumuniju sa Srbijom, preko graničnog prelaza Stamora Moravica. Projektovana trasa će se, generalno, odvijati na sadašnjoj deonici, uključujući neophodna prilagođavanja za smanjenje razlika u nivou i proširenje uglova krivina, tako da brzine od 120 kilometara na čas, za putničke vozove, i 80 kilometara na sat, za teretne vozove se može dostići. Jedina oblast koja neće moći da obezbedi maksimalnu brzinu putovanja je ona na izlazu sa stanice Temišvar-Nord, gde trasa zahteva geometriju krivina sa manjim poluprečnikima od onih potrebnih za vožnju brzinom od 120 kilometara na sat.

    U Minhenu je nedavno održana proslava Dana srpskog jedinstva, slobode i narodne zastave Srbije. Događaj je organizovao Kabinet ministra bez portfelja nadležnog za koordinaciju mera i aktivnosti u oblasti odnosa sa dijasporom i Srbima u regionu. Savez Srba u Rumuniji se povezao onlajn preko ZOOM-a. Srpskim organizacijama širom sveta obratili su se Ognjan Krstić, predsednik i narodni poslanik Saveza Srba u Rumuniji, i Ivana Jakšić Matović, generalni konzul Srbije u Temišvaru.

    Politehnički univerzitet u Temišvaru bio je domaćin, od 17. do 20. septembra, prvog izdanja Jesenje nemačke škole, obrazovne i kulturne manifestacije na temu komunizma, namenjene studentima iz Rumunije, Srbije i Mađarske, koji su učestvovali u predavanjima, prezentacijama, diskusijama, urbanim istraživanjima i interaktivnim radionicama. Program je obuhvatio i obilazak grada, tokom kojeg su učesnici posetili značajna mesta, među kojima je i Muzej revolucije, kako bi bolje razumeli komunistički period u Rumuniji, Srbiji i Mađarskoj. Događaj je održan na nemačkom jeziku i fokusiran je na temu komunističkog perioda. Naš cilj je da ponudimo mladim ljudima priliku da uče o komunizmu, istorijskom periodu malo poznatom njihovoj generaciji, rekao je Rik Kisling, koordinator događaja.

    U Aradu su obeleženi Dani srpske kulture u Aradu. Učestvovali su Ognjan Krstić, predsednik i narodni poslanik Saveza Srba u Rumuniji, Ivana Jakšić Matović, generalni konzul Srbije u Temišvaru, Kalin Bibart, gradonačelnik Arada, protojerej Ivan Popov, iz Arad Gaja, Tomislav Nikić, lokalni odbornik iz Fenlaca, Daniela Josim, lokalna odbornica Sekusiđijua, predstavnici nemačke i jevrejske manjine. Domaćin je bio Darko Voštinar, potpredsednik Saveza Srba u Rumuniji. Zahvalnice „Sava Tekelija“ dobili su Tihomir Petkov, Adina Gabrijela Marko i Stanislava Đenes Ekbauer.

    U Aradu je 21. septembra u Pozorištu „Joan Slavić“ održan godišnji koncert Ansambla „KOLO“. Ansambl je pripremio nove koreografe i nove igrače. Gosti su bili Ansambl „Čanadske zvezdice“, iz Čenada, i Orkestar „Gusle“ iz Kikinde.

    U organizaciji Saveza Srba u Rumuniji, u Belobrešci, okrug Karaš-Severin, održan je „Festival grožđa“. Manifestacija čuva tradiciju i običaje vinarstva ovog kraja i na najlepši mogući način ih prenosi budućim generacijama, napisali su organizatori.

    Konzulat Srbije u Temišvaru, Savez Srba u Rumuniji, Gradska kuća i Mesno veće Kikinde i Turističko društvo Kikinda pozvali su javnost da učestvuje na „Festival bundeve“ u Kikindi, od 19. do 22. septembra. Festival privlači veliki broj posetilaca iz regiona, posebno iz zapadnog dela Rumunije, sa područja Banata. Ovaj festival nije samo proslava darova jeseni, već je i simbol prijateljstva Rumunije i Srbije. Kinkindski festival je kulturna manifestacija koja sve više spaja dve zemlje, rekla je Ivana Jakšić Matović, generalni konzul Srbije u Temišvaru. Program je uključivao igre sa bundevama, recital violine, ulični sajam starih zanata i suvenira, dodelu nagrada za najslađu bundevu, Fruštuk – banatski doručak – sa domaćim specijalitetima od bundeve, kulinarsko takmičenje u kuvanju riblje čorbe na otvorenom, najtežu bundevu i takmičenje za najduže bundeve.

    Rumunska izvršna vlast odobrila je budžetsku korekciju za državni budžet, budžet za socijalno osiguranje i budžet za osiguranje od nezaposlenosti, uzimajući u obzir makroekonomske prognoze koje je izradila Nacionalna komisija za prognoze. Pokazatelji na osnovu kojih je izvršena ispravka su ekonomski rast revidiran na 2,8%, ažurirani bruto domaći proizvod od približno 1,768 milijardi leja (oko 353 milijarde evra) i budžetski deficit od 6,9%. Rebalans ima četiri važna stuba: podršku investicijama, obrazovanje, zdravstvo i socijalne programe za građane.

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvuje u utorak i sredu na 79. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija koje se održava u Njujorku. Centralna tema tekuće sesije je „Jedinstvo u različitostima za unapređenje mira, održivog razvoja i ljudskog dostojanstva za sve, svuda“. Prema predsedničkoj administraciji, učešće predsednika na ovogodišnjoj Generalnoj skupštini UN predstavlja priliku da se istakne doprinos Rumunije globalnim naporima da se ubrza napredak ka 17 ciljeva održivog razvoja. Johanis će u sredu predstaviti nacionalnu intervenciju na plenarnoj sednici Generalne skupštine, gde će se zalagati za održavanje multilateralnog dijaloga, posebno u formatu UN, kao suštinskog elementa regionalne i globalne bezbednosti. Takođe, šef države će istaći napore i doprinos Rumunije, na svim nivoima, rešavanju aktuelnih globalnih problema, od bezbednosnih kriza poput rata u Ukrajini ili sukoba na Bliskom istoku, do velikih izazova za čovečanstvo, uključujući klimatske vanredne situacije, erozija ljudskih prava ili sajber pretnje. Johanis će se takođe zalagati za reformisani sistem UN, sposoban da odgovori na sve trenutne i buduće izazove na efikasan i transparentan način.

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (07.09.2024)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (07.09.2024)

    Vlada Rumunije usvojila je u sredu nacrt hitne uredbe o fiskalnoj amnestiji fizičkih i pravnih lica. Nacrt predvifja povlastice za osobe koje izmiruju na vreme finansijske obaveze i za dužnike koji će otplatiti dugove. Krajem avgusta fižička i pravna lica dugovala su državi više od 14 miliardi evra. Država od dužnika traži da do 25. novembra otplate dug kako bi bili oslobodjeni zateznih kamata. Sa druge strane Vlada predlaže i bonifikaciju od 3% za osobe koje redovno izmiruju finansijske obaveze. Nacrt Ministarstva za finansije predvidja i mere štednje u javnom sektoru.

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis potpisao je Zakon o donaciji raketnog sistema zemlja-vazduh Petriot trećim zemljama. Zakon je usvojen u Parlamentu i predvidja donaciju- u dogovoru sa američkim partnerom, susednoj Ukrajini koja se suočava sa ruskom vojnom agresijom. U skladu sa zakonom Vlada Rumunije treba da preduzme potrebne mere za dopunu kapaciteta vazdušne odbrane sa bazom na kopnu i da nabavi drugi sistem zemlja-vazduh Patriot.

    Rumunija bezrezervo osudjuje terorističke napade na izraelsku državu i apeluje na sve umešane strane da daju doprinos uspostavljanju bezebednosti i potpisivanju dogovora o prekidu vatre-naglasio je u četvrtak u Jerusalimu premijer Rumunije Marčel Čolaku tokom susreta sa izraelskim kolegom Benjaminom Netanjahuom. Izveštač Radio Rumunija javlja da je Čolaku izrazio zabrinutost zbog bezbednosne situacije i opasnosti od eskalacije sukoba. U pratnji ministara inostranih poslova i ekonomije, rumunski premijer se tokom radne posetu Izraelu sastao i sa predsednikom Icakom Hercogom. Podsečamo, Marčel Čolaku je posetio Izrael i 17. oktobra 2023. godine, deset dana posle napada terorista islamskog pokreta Hamas na Izrael.

    Evroparlamentarka Socijaldemokratskle partije Roksana Manzatu (PSD) predložena je i zvanično za dužnost evropskog komesara, saopštio je u ponedeljak premijer Marčel Čolaku sa napomenom da će razgovarati sa poredsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen o portfelju koji ce biti namanjen Rumuniji. Sastav buduće vlade Evropske unije biće saopšten 11. septembra. U Briselu političke grupe Evropskog parlamenta imenovale su rumunskog evroposlanika Sigfrid Murešana za glavnog pregovarača o budućem višegodišnjem budžetu Evropske unije. U sedmogodišnji budžet predvidjeno je 13000 miliardi evra. Budžet je instrument kojim se zemljama članicama izdvajaju najveći nepovratni fondovi za investicije i poljoprivredne subvencije. Parlament treba u narednom periodu da usvoji budžetskle prioritete koji se kasnije biti dostavljeni Evropskoj komisiji. U sadašnjem budžetu za 2021/2027. godinu Rumuniji je namenjeno oko 46 miliardi evra, ne računajući fondove iz Nacionalnog programa oporavka i otpornosti (PNRR)

    Rumun Mirča Džoana, zamenik generalnog sekretara Severnoatlanskog saveza, podneo je u utorak ostavku na ovu dužnost. U ovom periodu izbio je rat u Ukrajini i savezničke snage su se povukle iz Avganistana. Džoana je u intervju za Radio Rumunija izjavio da će i dalje iskoristiti svoj uticaj za promovisanje Rumuna u medjunarodne institucije, uključujući NATO i da oseća potrebu za povratak na domaču političku scenu. Štampa je još pre dve godine pisala o eventualnom povratku Džoane u domaču politiku i o njegovoj kandidaturi za dužnost predsednika države na ovogodišnjim izborima kao nestranački kandidat. Bivši ambasador Rumunije u SAD, bivši ministar spoljnih poslova i bivši lider Socijaldemokratske partije Džoana je izgubio izbornu trku za predsednika Rumunije 2009. godine od Trajana Baseskua. Kandidature za predsedničku dužnost najavili su svi lideri parlamentarnih stranaka: Marčel Čolaku (PSD), Nikolaje Čuka (PNL), Elena Laskoni (USR), Djordje Simion (AUR) i Klemen Hunor (UDMR).

  • U Kišinjevu obeležen Dan rumunskog jezika(02.09.2024)

    U Kišinjevu obeležen Dan rumunskog jezika(02.09.2024)

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis sastao se u Kišinjevu, prestonici Republike Moldavije, sa svojom koleginicom Majom Sandu istog kada kada je na obe obale reke Prut obeležen Dan rumunskog jezika. Zvaničnici dve države položili su cveće na spomenik nacionalnog pesnika Mihaja Eminesua. Maja Sandu je izjavila da poseta predsednika Rumunije Kišinjevu za Dan rumunskog jezika, jezika koji ujedinjuje dve drzave, je simboličan gest i naglasila da je konstantna pomoć Rumunije došla u energetskoj, ekonomskoj, kulturnoj i obrazovnoj sferi: ,,Odnosi Moldavije sa Rumunijom imali su oduvek trajni karakter, a danas izmedju Kišinjeva i Bukurešta postoje najdublji i najčvršći odnosi u našoj istoriji. Zahvalni smo Rumuniji na podršci u konsolidaciji otponosti Moldavije. Pokretanje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom u junu tekuće godine ne bi bilo moguće bez stalne i pune podrške Rumunije”.

    Predsednik Johanis je istakao poseban značaj rumunskog jezika i pisma -suštineke elemente identiteta i kulture, i podsetio da je rumunski jezik zvaničan jezik Evropske unije. On je naglasio da Rumunija podržava bezbednost Republike Moldavije i njen evropski put i dodao: ,,Gasovod Jaši-Ungeni-Kišinjev postao je funkcionalan u oktobru 2021. godine i konsolidovao energetsku bezbednost Republike Moldavije. Istovremeno, uspostavljena je solidna saradnja za razvoj transportne infrastrukture električne energije, konkretan primer je izgradnja interkonekcije Sučava- Balci. Rumunija je već duži niz godina prvi komercijalni partner Republike Moldavije. Strateški angažman Rumunije za demokratski razvoj Moldavije ostaje nepokolebljiv na duži rok ”.
    Predsednik Rumunije pozvao je moldavske državljane da se opredele za nastavljanje evropskog puta na predstojećem referendumu za integraciju u Evropsku uniju, a medjunarodne partnere da pruže Kišinjevu snažnu podršku na evropskom putu. Johanis i Sandu parafirali su i Zajedničku deklaraciju o bilateralnoj saradnji na planu konsolidacije otpornosti Republike Moldavije. Dokument je potpisan polazeći od ,,specijalnog karaktera bilateralnih odnosa koje krase zajedički jezik, kultura i istorija i koji predvidja, izmedju ostalog, angažman Rumunije za pripremanje Moldavije za pristupanje u 2023. godini i konsolidaciju odbrambenog potencijala pred hibridnim pretnjama, dezinformacijama, podrivanjima demokratskih procesa i pravne države.

  • Tridesetrogodišnjica nezavisnosti Republike Moldavije (28.08.2024)

    Tridesetrogodišnjica nezavisnosti Republike Moldavije (28.08.2024)

    Posle neuspešnog pokušaja konzervativnih snaga da preuzmu vlast u Moskvi 1991. godine, 27. avgusta Parlament u Kišinjevu, prestonici Republike Moldavije, usvojio je odluku o budućnosti zemlje. Na zahtev velikog broja gradjana okupljeni na Velikom narodnom zboru u centu Kišinjeva, Parlament je proglasio nezavisnost zemlje. Apsolutnom većinom glasova zakonodavno telo u Kišinjevcu usvojilo je Deklaraciju o nezavisnosti. Rumunija, susedna Moldavije za koju je vezana istorijom i jezikom, bila je prva zemlja koja je priznala državnost Republike Moldavije. Moldavija je u utorak obeležila 33 godine nezavisnosti u , za nju i ceo evropski kontinent, veoma složenom trenutku usled ruske agresije na Ukrajinu. Predsednica Moldavije Maja Sandu uputila je čestitke moldavskim državljanima, ali zbog zaraze kovidom nije mogla da prisustvuje svečanostima. ,,Uvek postoje razlozi za odustajanje. Odluke koje donosimo mogu da nas zaustave. Mogli smo da odustanemo. Put koji smo izabrali može da bude težak. Mogli smo manje da brinemo. Da odustanemo i da izgubimo hrabrost. Svaka doneta odluka može da nas drži u mestu ili da nas potisne napred. Mi smo ono što biramo svakog dana. Biramo rad za našu budućnost. Napredujemo za našu decu. Opredeljujemo se za nadu u život. Verujemo u snagu našeg roda”- naglasila je Maja Sandu.
    Predsednici baltičkih država, koje su kao i Rumunija, 90 tih godina odustale od vazalstva prema Moskvi i proglasile nezavisnost, prisustvovali su svečanostima obeležavanja 33 godine nezavisnosti Moldavije. Potpisali su zajedničku deklaraciju u kojoj se izmedju ostalog potvrdjuje podrška pristupanju Moldavije Evropskoj uniji. Predsednici baltičkih država pozdravili su angažman Moldavije na implementaciji reformi, jačanju demokratskih institucija i ekononomski rast. I Najviši zvaničnici Rumunije, zemlje koja je glavni politički i ekonomski sponzor susedne države, uputili su čestitke. Na svom X nalogu, predsednik Klaus Johanis je izjavio da će se i dalje Republici Moldaviji pružati višestrana strateška podrška. ,,Čestitamo svim državljanima Republike Moldavije Dan nezavisnosti. Vi ste deo velike evropske porodice i dalje nastavljanje vaših sadašnjih napora pretvoriće pristupanje Evropskoj uniji u ostvareni cilj, podvukao je Johanis. Premijer Rumunije Marčel Čolaku je u utorak u telegramu čestitao svim državljanima Moldavije Dana nezavisnosti. Čolaku je svom moldavskom kolegi, Dorinu Račanu, rekao da će Rumunija kao do sada biti u prvoj liniji napora za jačanje evropskog puta Moldavije, stabilnosti i demokratskog razvoja ove države. ,, Mesto Republike Moldavije je u Evropskoj uniji. Uveren sam da će 20. oktobra na referendumu državljani Moldavije potvrditi ovu istinu”, podvukao je Čolaku. Na referendumu, državljani Moldavije treba da se opredele da li su za izmene Ustava koje bi omogućile pristupanje ove države Evropskoj uniji.