Posle neuspešnog pokušaja konzervativnih snaga da preuzmu vlast u Moskvi 1991. godine, 27. avgusta Parlament u Kišinjevu, prestonici Republike Moldavije, usvojio je odluku o budućnosti zemlje. Na zahtev velikog broja gradjana okupljeni na Velikom narodnom zboru u centu Kišinjeva, Parlament je proglasio nezavisnost zemlje. Apsolutnom većinom glasova zakonodavno telo u Kišinjevcu usvojilo je Deklaraciju o nezavisnosti. Rumunija, susedna Moldavije za koju je vezana istorijom i jezikom, bila je prva zemlja koja je priznala državnost Republike Moldavije. Moldavija je u utorak obeležila 33 godine nezavisnosti u , za nju i ceo evropski kontinent, veoma složenom trenutku usled ruske agresije na Ukrajinu. Predsednica Moldavije Maja Sandu uputila je čestitke moldavskim državljanima, ali zbog zaraze kovidom nije mogla da prisustvuje svečanostima. ,,Uvek postoje razlozi za odustajanje. Odluke koje donosimo mogu da nas zaustave. Mogli smo da odustanemo. Put koji smo izabrali može da bude težak. Mogli smo manje da brinemo. Da odustanemo i da izgubimo hrabrost. Svaka doneta odluka može da nas drži u mestu ili da nas potisne napred. Mi smo ono što biramo svakog dana. Biramo rad za našu budućnost. Napredujemo za našu decu. Opredeljujemo se za nadu u život. Verujemo u snagu našeg roda”- naglasila je Maja Sandu.
Predsednici baltičkih država, koje su kao i Rumunija, 90 tih godina odustale od vazalstva prema Moskvi i proglasile nezavisnost, prisustvovali su svečanostima obeležavanja 33 godine nezavisnosti Moldavije. Potpisali su zajedničku deklaraciju u kojoj se izmedju ostalog potvrdjuje podrška pristupanju Moldavije Evropskoj uniji. Predsednici baltičkih država pozdravili su angažman Moldavije na implementaciji reformi, jačanju demokratskih institucija i ekononomski rast. I Najviši zvaničnici Rumunije, zemlje koja je glavni politički i ekonomski sponzor susedne države, uputili su čestitke. Na svom X nalogu, predsednik Klaus Johanis je izjavio da će se i dalje Republici Moldaviji pružati višestrana strateška podrška. ,,Čestitamo svim državljanima Republike Moldavije Dan nezavisnosti. Vi ste deo velike evropske porodice i dalje nastavljanje vaših sadašnjih napora pretvoriće pristupanje Evropskoj uniji u ostvareni cilj, podvukao je Johanis. Premijer Rumunije Marčel Čolaku je u utorak u telegramu čestitao svim državljanima Moldavije Dana nezavisnosti. Čolaku je svom moldavskom kolegi, Dorinu Račanu, rekao da će Rumunija kao do sada biti u prvoj liniji napora za jačanje evropskog puta Moldavije, stabilnosti i demokratskog razvoja ove države. ,, Mesto Republike Moldavije je u Evropskoj uniji. Uveren sam da će 20. oktobra na referendumu državljani Moldavije potvrditi ovu istinu”, podvukao je Čolaku. Na referendumu, državljani Moldavije treba da se opredele da li su za izmene Ustava koje bi omogućile pristupanje ove države Evropskoj uniji.
Tag: Marčel Čolaku
-
Tridesetrogodišnjica nezavisnosti Republike Moldavije (28.08.2024)
-
Ko su kandidati za predsedničku dužnost ? (26.08.2024)
Prema rezultatima sondaže agencije KURS, napravljene izmedju 6. i 22. avgusta, kandidat Socijaldemokratske partije (PSD) za predsedničku dužnost Marčel Čolaku i lider Nacionalne liberalne partije (PNL) Nikolaje Čuka boriće se u drugom krugu izbora za dužnost šefa rumunske države. Na prvom mestu po broju glasova ispitanika nalazi se kandidat Socijaldemokratske partije sa 32%, na drugom mestu je lider liberala sa 19%, na trećem sa 15% je Mirča Džoana, aktuelni zamenik generalnog sekretara Severnoatlanskog saveza, koji će se najverovatnije kandidovati kao nestranački kandidat, na četvrtom je nacionalista Djordje Simion, predsednik Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) sa 14% glasova. Gospodje koje su najavile kandidature za najvišu državnu funkciju, Elena Laskoni, predsednica Alijanse ujedinjene desnice, osvojila bi 11% glasova a kontroverzna Dijana Šošoaka, liderka partije SOS 5% Podsećamo, prvi krug predsedničkih izbora u Rumuniji održaće se 24. novembra, drugi 8. decembra, a parlamentarni 1. decembra za Nacionalni dan Rumunije. Predizborna kampanja za Parlament Rumunije startuje 1. novembra i završava se 30. novembra. Rumuni sa pravom glasa mogu da glasaju 1. decembra od 7 do 21 čas po lokalnom vremenu, a u dijaspori 30. decembra od 7 časova do 1. decembra u 21 čas. Prema sondaži agencije KURS dve stranke bi mogle da osvoje više glasova od sopstvenih predsedničkih kandidata. Socijaldemokratska partija osvojila bi 34%, Nacionalna liberalna partija 24%, Alijansa za ujedinjenje Rumuna 14%, Alijansa ujedinjene desnice 12%, SOS Rumunija 5% i Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) 5%. Ako se do zime neće dogoditi veća iznenadjenja, u vladajuću koaliciju mogle bi da udju stranke koje čine sadašnju koaliciju, Socijaldemokratska i Liberalna, koje i danas imaju solidnu večinu u Parlamentu Rumunije. Izbornu trku za predsedničku dužnost dominiraće poznate lićnosti, sa napomenon da, ako bi sadašnji premijer Marčel Čolaku izašao kao pobednik, postao bi prvi socijaldemokratski predsednik Rumunije u poslednje dve decenije. Ako bi pobedu odneo Nikolaje Čuka, sadašnji predsednik Senata, preuzeo bi štafetu od liberala Klausa Johanisa. Drugim rečima za obe stranke ulog je ogroman. I na kraju recimo da su ove godine u Rumuniji u junu održani evroparlamentarni i lokalni izbori.
-
Premijer Rumunije u Briselu (23.08.2024)
Predsednik Vlade Rumunije Marčel Čolaku vodio je u četvrtak u Briselu razgovore sa predsednicom Evropske komisije o Nacionalnom planu oporavka i otpornosti, dogovoru o smanjenju budžetskog deficita i predlogu Rumunije za dužnost evropskog komesara. Marčel Čolaku je podsetio da je Bukurešt dostavio zahtev za nove pregovore o Nacionalnom planu oporavka i otpornosti, odnosno o smanjenju komponente pozajmice za 10% kao i o zahtevu za isplatu broj tri. Od 76 odrednica, za razmatranje ostale su samo 4, a jedna se odnosi na smanjenje visine do koje se jedna firma smatra mikro-preduzečem. Prema oceni predsednika rumunske vlade, vladajuća koalicija u Bukureštu treba da donese odluku da li će smanjiti ili ne ovu visinu. Ako se odluči za sadašnju visinu, odustaće od finansijskih sredstava predvidjenih zahtevom za isplatu broj 3. Marčel Čolaku je precizirao da je u okviru razgovora predložio da se novi dogovor o budžetskom deficitu Rumunije proširi na 7 godina jer je predvidjeno da se najveće investicije realizuju u naredne dve godine. Kada je reč o investicijama, Čolaku je predstavio investicionu studiju o drumskoj i železničkoj infrastrukturi. U vezi sa drumskom infrastrukturom, Rumunija je predložila da se izdvoji iznos od 13,7 miliardi evra. Konačna odluka bila je da se odobri 7 miliardi. Razliku će kofinansirati rumunska država”-objasnio je Marčel Čolaku. Premijer je Briselu predložio Viktora Negreskua, podpredsednika Evropskog parlamenta, za dužnost budućeg rumunskog komesara sa napomenom da za Rumuniju želi jedan ekonomski portfelj. Zvanični predlog Vlada Rumunije dostaviće Komisiji u narednim danima, dodao je premijer. Belgija, Bugarska, Danska, Italija i Portugal još nisu poslale predloge za evropskog komesara. Svakoj državi Evropske unije pripada jedan mandat komesara. Predloge vlada zemalja članica odobriće predsednica Evropske komisije. Saslušanje budućih evropskih komesara održaće se septembru, a u oktobru doneće se konačna odluka u Evropskom parlamentu. U Briselu predsednik vlade Rumunije razgovarao je sa predsednicom Evropske komisije i o ulasku Rumunije u Šengen zonu i kopnenim putem. Čolaku je izjavio da Ursula fon der Lajen je ,,najveći zagovornik” ulaska Rumunije u zonu slobodnog kretanja. Posle razgovora Čolaku je izjavio da je uveren da će Rumunija u narednom periodu biti punopravni član Šengen zone.
-
Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (10.08.2024)
Rumunski ministar za energiju Sebasijan Burduža i ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Dedović Handanović potpisali su ove nedelje Memorandum o razumavanju o realizaciji Projekata izgradnje interkonekcije gasa. Dve države uložice sve napore kako bi izgradnja počela iduće godine i radovi zarvšili u 2028. godini. Projekat predstavlja veliki korak ka jačanju energetske bezbednosti obe države i regionalnoj integraciji tržišta zahvaljujući diverzifikaciji ruta snabdevanja. Prema oceni ministra Burduže ovom investicijom stvoriće se povoljni uslovi za sve Rumune, kao i konkurentsko tržište koje će uticati na smanjenje cene gasa, na energetsku bezbedbnost i diverzifikaciju transportnih ruta snabdevanja. Projekat će povezati sistem prirodnog gasa Srbije sa magistralom BRUA u Rumuniji.
Na zahtev tužilaca sudski organi odredili su 30-dnevni pritvor za dve doktorke jedne bukureštanske bolnice, optužene za namerno izazivanje smrti jednog pacijenta na intenzivnoj negi. Istražni organi tvrde da je 54-tvorogodišnji pacijent u teškom zdravstvenom stanju doživeo srčani udar jer su doktorke smanjile količinu suspstance za održavanje normalnog krvnog pritiska. U ovom sudskom predmetu optužena je i jedna medicinska sestra za lažno svedočenje. Tužioci su pokrenuli krivičnu prijavu za zločin posle primljene žalbe od strane medicinske sestre koja je prijavila 17 smrtnih slučajeva u bolnici u periodu od 4. do 7. aprila na odeljenju intenzivne nege.
Vlada u Bukureštu donela je odluku o izmeni zakona o seksualnom zlostavljanju sa ciljem da se razmatraju i anonimne žalbe i usvoje mere za zaštitu žrtava seksualnog zlostavljanja. Podsećamo, javnost je obaveštena o žalbama studentkinja na seksualno zlostavljanje od strane profesora. Alfred Bulaj, profesor Visoke škole za političke i administrativne poslove, smenjen je sa rukovodeće funkcije, dok su Dorel Štefan Adam sa Arhitektonskog fakulteta iz Bukurešta i Marijus Pjeleanu, profesor Visoke škole za političke studije i administrativne poslove tražili samosuspenziju. U medjuvremenu period javne konsultacije u vezi sa projektom Ministarstva obrazovanja o pravilniku komisije za etička pitanja produžen je do 23. avgusta. Prema predlogu pravilnika, žalbe na zloupotrebe i nepoštovanje normi mogu da podnesu i anonimne osoba na registraturi univerzitetske institucije.
Vlada Rumunije je odobrila novo izdanje programa ,,Start-ap nejšn Rumunija (Start Up Nation) i za ovu namenu izdvojiće oko 450 miliona evra u narnednom petogodišnjem periodu. Program ima dve komponente: jedna za školovanje mladih do 30 godina, a druga za osobe izmedju 30 i 35 godina koje namaravaju da počnu novi biznis. Start -ap nešn je posvećen mladim preduzetnicima kao i osobama koje žive u siromašnim zonama i spadaju u defavorizovane kategorije. Projekat će se odvijati pod koordinacijom Ministarstva za ekonomiju i resorni ministar Radu Oprea kaže da će se ove godine izdvojiti veća finansijska sredstva u odnosu na prethodne godine. 20% izdvojiće se iz državnog budžeta, a 80% iz evropskih fondova.
U gradu Kluž-Napola, na severozapadu Rumunije, odvija se 9. muzički festival UNTOLD. Tokom četvorodnevnog trajanja, nastupaće 250 umetnika iz Rumunije i inostranstva. Medju najpoznatijim umetnicima koji su u i ranije nastupali u našoj zemlji nalaze se i pop-rok zvezda Leni Krevic i DJ Salvatore Ganači, ali i drugi koji će premijerna nastupati na festivalu: Sem Smit ili Burna Boj (Burna Boy), jedini afrički umetnik koji je dve godine zaredom napunio tribine londonskog stadiona. UNTOLD, festival koji zauzima treće mesto medju najvećim svetskim festivalima, privlači ljubitelje muzike iz svih krajeva sveta.
Rumunski sportisti osvojili su na Olimpijskim igrama u Parizu tri zlatne, četiri srenbrne i jednu bronzanu medalju. Zlato su osvojili plivač David Popovič na 200 metara slobodno, veslači Andrej Kornea i Marijan Enake u muškom dubl skulu, ženski osmerac sa kormilarom u sastavu Marija Magdalena Rusu, Roksana Angel, Ankuca Bodnar, Marija Lehač, Adrijana Adam, Amalija Bereš, Joana Vrinčanu, Simona Radiš i Viktorija Štefanija Petreanu. Srebrne medalje osvojile su Ankuca Bodnar i Simona Radiš u dubl skulu, Joana Vrančanu i Roksana Angel u veslačkom dvojcu, Djanina van Groningen i Jonela Kozmjuk u dubl skulu lake kategorije i dizačica tegova Mihaela Valentina Kambej u kategoriji 49 kg, a bronzanu medalju David Popović na 100 metara slobodnim stilom.
Rumunski sportisti osvojili su na Olimpijskim igrama u Parizu tri zlatne, četiri srenbrne i dve bronzane medalje. Zlato su osvojili plivač David Popovič na 200 metara slobodno, veslači Andrej Kornea i Marijan Enake u muškom dubl skulu, ženski osmerac sa kormilarom u sastavu Marija Magdalena Rusu, Roksana Angel, Ankuca Bodnar, Marija Lehač, Adrijana Adam, Amalija Bereš, Joana Vrinčanu, Simona Radiš i Viktorija Štefanija Petreanu. Srebrne medalje osvojile su Ankuca Bodnar i Simona Radiš u dubl skulu, Joana Vrančanu i Roksana Angel u veslačkom dvojcu, Djanina van Groningen i Jonela Kozmjuk u dubl skulu lake kategorije i dizačica tegova Mihaela Valentina Kambej u kategoriji 49 kg, a bronzane medalje David Popović na 100 metara slobodnim stilom i gimnasticarka Ana Marija Barbosu u vežbi na parteru.
-
Javni novac za sport (09.08.2024)
Da bi se podržao sport i razvijala baza za selekciju, Vlada Rumunije usvojila je izmene Zakona o sportu. Izmene izmedju ostalog predvidjaju da se iz državnog budžeta izdvajaju finansijska sredstva i za privatne klubove. Registrovani privatni klubovi mogu da upotrebe novac samo za selekciju kadeta i juniora. Vlasti javljaju da će investirati u sporske baze u rumunskoj prestonici i okolini i nastaviti radove na oko 380 sličnih objekata, posebno sportske dvorane i bazene za plivanje. Prema rečima premijera Marčela Čolakua u poslednje dve godine rumunska država je završila radove na 200 sportskih dvorana, 50 sportskih baza i 16 bazena za plivanje. Dopunjen je takodje i nagradni fond za osvajače Olimpijskih medalja u Parizu. Premijer je rekao da će država nagraditi i gimnastičarke Sabrinu Vojnea i Ana Mariju Barbosu, koje su se žalile na ocene sudija na Olimpijadi u Parizu smatrajući da su oštećene jer su ostale bez medalje. Obe gimnastičarke zaslužuju nagrade, dodao je premijer Čolaku. Olimpijski i sportski komitet Rumunije javlja da će rumunski sportisti za zlatnu medaljiu biti nagradjeni sa 140 000 evra, sa 100 000 evra za srebrnu medalju i sa 60 000 za bronzano odličje. Rumunski plivač David Popović, osvajač olimpijske titule u Parizu na 200 metara slobodno, izjavio je nedavno da želi da medalje osvojene u Parizu privuku veće investicije u sport. Za jednu obrazovanu u zdravu Rumuniju treba da ulažemo više u sport-dodao je Popović posle osvajanja zlatne i bronzane medalje. Gradonačelnik Kluž-Napoke, Emil Bok, izjavio je da će olimpijski bazen, čija je gradnja počela ovog proleća, nositi ime Davida Popovića. Bazen namenjen ljubiteljima plivanja i vrhunskim sportistima, treba da se završi sledeće godine i ovde se mogu organizovati nacionalna i medjunarodna takmičenja. Gradonačelnik Bukurešta Nikušor Dan je naglasio da bi trebalo da Bukurešt dobije više novca za razvoj sportske infrastrukture. Predsednica Rumunske plivačke federacije i modernog petoboja, Kamelija Potek, veruje da se oko Davida Popovića može okupiti generacija plivača koja bi mogla da donese nove medalje. Predsednica Nacionalne agencije za sport, Elisabeta Lipa, precizirala je da je na Olimpijskim igrama u Parizu Rumunija osvojila više zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja nego na Olimpijadi u Tokiju. ,,Nadam se da će Rumunija na lep način završiti nastup na ovoj olimpijadi, jer rumunski sport nije umro. Rumunski sport je oživeo, ali ovo ne znači da mu nije potrebna pomoć ”- zaključla je Elisabeta Lipa.
-
Izmena zakonodavstva protiv droga
Nakon žestokih kritika civilnog društva, Vlada iz Bukurešta je izmenila Uredbu o vanrednim situacijama u vezi sa testiranjem vozača na drogu. Regulatornim aktom bilo je predviđeno da vozači koji su odbili da se testiraju na drogu ostaju bez dozvole dok se ne saznaju rezultati bioloških testova, što je moglo da traje i mesecima. Izvršna vlast je odlučila da, u slučaju da nalaz bioloških analiza iz laboratorija sudske medicine ne bude gotov u roku od najviše 72 sata, vozačima kojima su oduzete dozvole iste budu vraćene. Nadležni su precizirali da će policija obaviti testove nad vozačima kada bude očigledno da se u vozilu ili kod vozača nalaze zabranjene supstance. Ukoliko konačni rezultati Instituta za sudsku medicinu ukažu na prisustvo droge u organizmu, onda će se ponovo oduzeti vozačka dozvola, a vozač će biti kažnjen u skladu sa zakonom.
Marčel Čolaku je izjavio da su mere koje se preduzimaju da bi se sprečile drame izazvane konzumiranjem droge tokom vožnje veoma važne, ali ne mogu uticati na prava i slobode građana. Premijer je naveo da će veoma pažljivo pratiti kako će se od sada sprovoditi procedura testiranja vozača na drogu. Marčel Čolaku:
„Pripremamo i norme u vezi sa prikupljanjem, skladištenjem i transportom uzoraka za testiranje. Ministarstva zdravlja i unutrašnjih poslova će svakog meseca predstavljati zajedničku analizu o sposobnosti poštovanja roka od 72 sata“.
Ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoiu izjavio je da postoji i treći važan amandman koji predviđa da biološke analize rade samo ustanove sudske medicine. Ranije su, u verziji prethodne uredbe, ove analize mogle da rade i laboratorije rumunske policije, laboratorije koje su, naglasio je ministar unutrašnjih poslova, akreditovane po međunarodnim standardima. Katalin Predoiu je dodao da je u budućnosti prioritet ministarstva povećanje napora u borbi protiv droge. „Veoma je važno da povećamo naše kapacitete, kao društva u celini, da se borimo protiv pošasti droge, koja je pogubna ne samo u Rumuniji, već u svim zemljama članicama Evropske Unije“, rekao je ministar unutrašnjih poslova.
Izmene u uredbi o vanrednim situacijama nastale su kao rezultat zapažanja stručnjaka sudske medicine, nevladinih organizacija i vozača. Naime, zajednica Declick organizovala je u Bukureštu protest kojim su tražili poništenje uredbe o testiranju na droge. Predstavnici ove organizacije tvrde da je dokument sadržao niz neodgovarajućih odredbi, poput pojave pozitivnih rezultata čak i u slučaju konzumiranja lekova za prehladu.
-
Kalendar predsedničkih i parlamentarnih izbora
Nakon dugih debata, koalicija Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL) utvrdila je da će se prvi krug predsedničkih izbora održati 24. novembra, a drugi 8. decembra. Između njih, parlamentarni izbori su zakazani za 1. decembar. Premijer Marčel Čolaku rekao je da sporazum između dve vladajuće stranke poštuje zaključke konsultacija koje je početkom nedelje imao sa političkim formacijama, od kojih se većina opredelila za organizovanje izbora na vreme. Marčel Čolaku:
„Zaključili smo sporazum sa partnerima u vladi u vezi sa izbornim kalendarom, kojim bi se poštovali principi o kojima se razgovaralo tokom konsultacija sa političkim formacijama zastupljenim u Parlamentu. Odredili smo da se predsednički izbori održe 24. novembra, prvi krug, 8. decembra drugi krug, a parlamentarni 1. decembra. Tako možemo da usvojimo odluku Vlade kojom potvrđujemo izborni kalendar i zaključimo ovu temu“.
Sa svoje strane, lider Nacionalne liberalne partije (PNL) Nikolaje Čuka je naglasio da je uzeta u obzir i činjenica da stranke nisu htele da spoje dva glasanja. Nikolaje Čuka:
„Iz razgovora koje smo vodili, političke stranke su rekle da nema problema ako se izbori održe 1. decembra. Onda je to naš državni praznik, može ujedno biti i proslava demokratije. U ovom trenutku, imajući u vidu sve ove rasprave i analizu zakonskih odredbi, pokazalo se da je to kalendar koji će danas biti usvojen odlukom Vlade“.
Nikolaje Čuka je rekao i da ne misli da će 1. decembra biti slab odziv birača i ponovo je naveo da će Nacionalna liberalna stranka (PNL) i Socijaldemokratska stranka (PSD) imati svoje kandidate na predsedničkim izborima.
Iz opozicije, nova liderka Unije spasimo Rumuniju (USR), Elena Laskoni, pozdravlja dogovor Socijaldemokratske stranke (PSD) i Nacionalne liberalne stranke (PNL) oko kalendara predsedničkih i parlamentarnih izbora, ali tvrdi da se dve stranke moraju fokusirati na probleme ekonomije, obrazovanja i zdravstva. Istovremeno, ona poručuje formacijama desnog centra da se pridruže predsedničkom projektu Unije spasimo Rumuniju (USR). S druge strane, lider partije Snaga desnice Ludovik Orban smatra da odluka vladajuće koalicije predstavljala „novi pokušaj da se ozbiljno naruše rezultati izbora”. Odluku Socijaldemokratske stranke (PSD) i Nacionalne liberalne stranke (PNL) kritikuje i Alijansa za Ujedinjenje Rumuna (AUR) i smatra da su promenili datume predsedničkih i parlamentarnih izbora „iz straha od Đorđa Simiona (predsednika AUR – n.red.) i Alijanse za Ujedinjenje Rumuna (AUR)”.
Prvobitno su Nacionalna liberalna stranka (PNL) i Socijaldemokratska stranka (PSD) dogovorili mesec septembar za predsedničke izbore, varijantu koju su podržale socijaldemokrate. Međutim, Nacionalna liberalna stranka (PNL) se predomislila i zatražila je da se glasanje održi u novembru. Dve stranke nisu uspele da postignu dogovor, što je nedavno izazvalo međusobne napade bez presedana od formiranja vladajuće koalicije. Podsećamo da su 9. juna održani i evroparlamentarni i lokalni izbori.
-
Rumunsko-italijanski odnosi (20.06.2024)
Rumunija je za Italiju veoma važan partner na bilateralnom, evropskom i medjunarodnom planu i želimo da udje u Šengen zonu i sa kopnenim granicama, izjavio je predsednik Italije Serdjo Matareala koji je doputovao u Bukurešt u zvaničnu posetu. Predsednik Klaus Johanis i premijer Marčel Čolaku primili su visokog gosta. Šef rumunske države je pozdravio solidne temelje razvoja bilateralnih odnosa i višestrane saradnje sa Italijom, uključujući evropski i evroatlanski okvir. Trgovinska razmena izmedju Rumunije i Italije dostigla je prošle godine 20 miliardi evra, naglasio je rumunski predsednik i ocenio da ovaj susret predstavlja nastavljanje konstantnog dijaloga izmedju dve države. Predsednik Rumunije je pozdravio važan doprinos Italije bezbednosti rumunskih susednih zona i naglasio da će obe države nastaviti saradnju sa svim saveznicima za jačanje uloge NATO u sprečavanju svakog rata: ,,Razgovarali smo o našim bezbednosnim pitanjima izazvanim ratom Rusije u Ukrajini, rat koji ima velike negativne posledicama u regionu i na celom evroatlanskom prostoru. Saradjivaćemo na jačanju uloge sprečavanja svakog rata i na odbrani naših država, jačanjem uloge odvraćanja potencijalnog neprijatelja od namere i na odbrani Istočnog i Južnog boka Alijanse.
U vezi sa proširenjem Evropske unije, predsednik Italije je izrazio nadu da će Ukrajina i Republika Moldavija pristupiti Uniji u najkraćem roku. Serdjo Matarela je o prethodnoj poseti Kišinjevu izjavio: ,,Za nas je neophodno proširenje Evropske unije i pripremanje zemalja kandidata. Ja sam posetio Moldaviju i izrazio podšku ovoj zemlji i Ukrajini. Mi imamo slične stavove prema pristupnom procesu, odnosno prema što bržem pristupanju ovih država Evropskoj uniji”.
Tokom susreta sa premijerom Marčelom Čolakuom, italijanski predsednik je naglasio da je od izuetnog značaja ekonomska saradnja, stub bilateralnih odnosa. Rumunsko-italijanska ekonomska saradnja, zajedničke vrednosti i veze izmedju naših ljudi dodatno doprinose konsolidaciji bilateralnih odnosa, izjavio je premijer Rumunije. Važna tačka na dnevnom redu razgovora bili su i rumunski državljani koji žive i rade u Italiji i koji predstavljauju jednu od najvećih rumunskih zajednica u inostranstvu. Marčel Čolaku je pozdravio podršku italijanskih vlasti za integraciju rumunske zajednice, poštovanje prava i priznavanje doprinosa rumunske zajednice italijanskom društvu.
-
Rumunsko-bavarska saradnja (19.06.2024)
Podržavaćemo punopravnu integraciju Rumunije u Šengen zonu-obećao je premijer Bavarske Markus Zoder predsedniku Vlade Rumunije Marčelu Čolakuu, koji je u ponedeljak i utorak boravio u zvaničnu posetu Minhenu u pratnji rumunske ministarstke delegacije. Bavarski zvaničnik je pozitivno ocenio rezultate Bukurešta i dodao: ,,Očigledni su pomaci Bukurešta. Podržavamo punopravno pristupanje Rumunije Šengen zoni. U saradnji sa Evropolom i u suzbijanju korupcije postignuti su veliki pomaci i vlasti dobro saradnjuju. Iz Ministarstva za unutrašnje poslove Bavarske dobijamo veoma važne informacije. Zbog toga je veoma važno da Rumunija postane punopravni član Šengen zone ,”.
U Minhenu je održana i prva zajednička sednica vlada Rumunije i Bavarske, na kojoj se razmatralo unapredjenje ekonomske, socijalne i bezbednosne situacije. Strane su popisale Memorandum o preduzetništvu, malim i srednjim perduzečima i start-ap-ovima. Bavarska je najveći nemački investitor i komercijalni partner Rumunije sa trgovinskom razmenom koja je na kraju prošle godine dostigla 8,3 miliarde evra. Marčel Čolaku je izjavio da želi da velike bavarske kompanije investiraju u Rumuniju: ,,Želimo da velike kompanije sa sedištem u Bavarskoj investraju u Rumuniju u auto industriju, inženjering i vazduhoplovnu industriju. Mi imamo jedan od najbržih ritama privrednog rasta u Evropi. ”
I premijer Bavarske je insistirao na intenzifikaciji bilateralne ekonomske saradnje sa napomenom da posebnu pažnju treba posvetiti industriji odbrane. Razgovori dvojice premijera usresredili su se i na bezbednosnu situaciju u zoni Crnog mora u kontekstu vojnog sukoba u Ukrajini. Marčel Čolaku je ponovio da Bukurešt podržava susednu državu i želi aktivno da učestvuje u procesu obnove Ukrajine. O proširneju Evropske unije Marčel Čolaku je izjavio: ,,Rekao sam da odlučno podržavamo evropsku budućnost partnera iz Zapadnog Balkana kao i Republiku Moldaviju i Ukrajinu na bazi zasluga kandidata u reformskom procesu. Istovremeno, pozitivno sam ocenio napore vlasti u Kišinjevu usmerene na implementaciju potrebnih reformi i naglasio da ćemo podržavati odlučno i sveokupno Republiku Moldaviju na putu evropske integracije.
Zvaničnici su se sastali i sa predstvnicima rumunske manjine u Bavarskoj. ,, Rumunija je važna zemlja jer ovde živi zajednica od 213 000 rumunskih državljana. Predstavnici ove zajednice dali su veliki doprinos Bavarskoj i radujemo se što su oni ovde- dodao je Markus Zoder.
-
Postizborne političke strategije (13.04.2024)
Alijansa Socijaldemokratske partije (PSD) i Nacionalne liberalne partije (PNL) osvojila je u nedelju skoro 50% glasova na evroparlamentarnim izborima. Na drugom mestu po broju glasova je ultranacionalistička Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), na trećem Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) i na četvrtom SOS Rumunija. Jedno poslaničko mesto u Evropskom parlamentu osvojio je i jedan nestranački kandidat. U nedelju su održani i lokalni izbori. Socijaldemokratska partija osvojila je najveći broj glasova ispred Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji. Nestranački kandidat Nikušor Dan ubedljivi je pobednik izborne trke za dužnost generalnog gradonaćelnika Bukurešta, dok su najveći broj glasova u Generalnom savetu prestonice osvojile Alijansa ujedinjene desnice i Socijaldemokratska partija.
Prema očekivanjima, posle pobede socijaldemokrate i liberali počeli su ubrzano da rade na političkim strategijama za septembarske predsedničke izbore. Socijaldemokrate i liberali ,pobednici izbora , nalaze se u delikatnom položaju jer nijedna od ovih stranaka ne želi da odustane od kandidature sopstvenog člana na predsedničkim izborima. Lider liberalaa Nikolaje Čuka izjavio je da će stranke imati sopstvenog kandidata i dodao da sadašnja vladajuća koalicija može dalje da funkcioniše iako će stranke biti direktni protivnici. U vezi sa eventualnim tandemom u svojstvu budućeg predsednika države sa socijaldemokratskim liderom Marčelom Čolakuom kao premijerom, predsednik Nacionalne liberalne partije je rekao da je sada glavno pitanje formiranje solidne parlamentarne većine: ,,Mogu da vam odgovorno kažem da će Nacionalna liberalna partija imati sopstvenog kandidata na predsedničkim izborima. Ako analiziramo rezultate svake od ovih partija, videćemo da je zbir glasova veći od glasova na zajedničkoj listi. Izborno telo svake stranke motiviše se i mobilizuje za vrednosti i identitet svake partije.”I lider socijaldemokrata, aktuelni premijer Rumunije Marčel Čolaku, izjavio je da će socijademokrate imati sopstvenog kandidata na predsedničkim izborima i dodao da će se odluka doneti posle unutrašnjih partijskih konsultacija: ,,Socijaldemokratska partija imaće svog kandidata. Ove nedelje sastaće se svi lideri stranke i doneti odluku.”
Rešenja u opoziciji traže i Unija spasite Rumuniju (USR) i Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR). Posle dobrih rezultata na evroparlamentarnim izborima, očekuje se da će Alijansa za ujedinjenje Rumuna saopštiti da će predsednik stranke Djordje Simion biti kandidat za predsedničku dužnost. Unija spasite Rumuniju je već pokrenula inicijative za izbor novog rukovodstva stranke.
Podsećamo, Parlament Rumunije doneo je odluku da se predsednički izbori održe tri meseca pre isteka mandata aktuelnog predsednika države Klausa Johanisa koji ističe 21. decembra. U decembru su u Rumuniji zakazani i parlamentarni izbori. -
Povećanje minimalne plate u privredi (07.06.2024)
Prema saopštenju Vlade Rumunije, od 1. jula povećava se minimalna plata u privredi sa oko 660 na 740 evra. U Rumuniji trenutno oko 760 hiljada radnika prima minimalac, što predstavlja 13,9% ukupnog broja zaposlenih. Prema procenama Vlade, od početka jula 1 870 000 zaposlenih primaće povećani minimalac. Ovo povećanje se neće primeniti i zaposlenima u poljoprivredi i gradjevinarstvu jer se ovim kategorijama primenjuju druge zakonske odredbe. Osim toga, od poreza i doprinosa za socijalno osiguranje oslododjen je iznos od oko 60 evra.
Ministarka rada Simona Bukura-Opresku izjavila je da će ovo povećanje minimalca imati povoljne socijalne posledice, stimulisaće zapošljavanje u sektorima koje kubure sa deficitom radne snage i smanjiti rad na crno, i sa druge strane uticaće i na ekonomsku oblast jer raste potrošnja i povećava se kupovna moč stanovništva. Inicijativa, po oceni ministarke rada, usmerena je i na poboljšanje životnog standarda zaposlenih i na smanjenje siromaštva. Ministarka Opresku je precizirala da se povećana minimalna plata u privredi približava zahtevima Direktive Evropske unije 2041 iz 2022. godine o adekvatnim minimalnim platama u Evropskoj uniji. Iz iskustva znamo, dolala je ministarka, da je povećanje minimalne plate uticalo na rast skoro svih ostalil ličnih dohodaka. Nova minimalna plata povećava istovremenu cenu radnog sata u Rumuniji na 4,42 evra.Predsednik Vlade Marčel Čolaku izjavio je da Ministarstvo rada radi zajedno sa socijalnim partnerima na pronalaženju mehanizma za uvodjenje evropske minimalne plate u Rumuniji u novembru i da će usvojena formula voditi računa o kupovnoj moći, bruto porosečnom ličnom dohotku i produktivnosti rada. Premijer je dodao da će se novi zakon o jedinstvenim ličnim dohocima, važna stavka u Nacionalnom planu oporavka i otpornosti, primeniti od iduće godine i biće u tesnoj vezi sa reformom budžetskog i fiskalnog sektora. Dodaci na lični dohodak biće ograničeni na 20% i niko neće imati veći lični dohodak od predsednika države, odnosno od oko 5000 evra.
-
Od budžetskog deficita do socijalnih mera (28.05.2024)
U superizbornoj godini vlast u Rumuniji ima nimalo lak zadatak da identifikuje finansijske odgovore za višegodišnji budžetski deficit. Poštuju se pojedini zahtevi kao se ne bi probila gornja granica koju Brisel budno prati, a pokušaj da se pronadje zajednički imenitelj za funkcionisanja države pod povoljnim uslovima rezultirao je izradom državnog budžeta sa deficitom od 5%, za 0,68% niži u odnosu na prethodnu godinu. Prema objavljenim podacima Ministarstva za finansije, budžetski deficit je u prva četiri meseca tekuće godine već dostigao 3,24% bruto društvenog proizvoda, i za 2% je viši nego u istom periodu prošle godine. Budžetski prihodi bili su od oko 37 miliardi evra i povećani su za 15% godišnje, uključujući ovde i prihode od pdv-a, poreza na profit i ličnih dohodaka. Budžetski troškovi su povećani za 29%, uglavnom posle povećanja ličnih dohodaka, socijalne pomoci i dobara i usluga i iznose oko 48 miliardi evra.
Na budžetski deficit, po oceni minstra za finansije, u aprilu uticala je isplata penzija pre prvomajskih i uskršnjih praznika. Vlast treba da vodi računa da će se Rumunija od 1. jula pridružiti Evropskoj direktivi o minimalnoj plati u privedi. Direktivi koja predvidja da minimalac treba da iznosi namanje 50% prosečne plate u privredi. Povećanje minimalne plate u privredi sa 660 evra na oko 740 evra naćiće se na dnevnom redu Vlade ove nedelje, dok će se iznos oslobodjen poreza povećati sa 40 na 60 evra. Odluke su donete u okviru vladajuće koalicije Socijaldemokratske partije (PSD) i Nacionalne liberalne partije (PNL). Takodje, odlučeno je i da se ograniči trgovinska marža na domaće proizvode. Očekuje se da se ova odluka donese u narednom periodu.
Premijer Marčel Čolaku je izjavio:,,Ovaj koncept je primenjen u Francuskoj kako bi se zaštitili domaći proizvodjači. U Rumuniji nemamo jedan večinski ritejl sa rumunskim kapitalom, za razliku od Poljske. U ovakvoj situaciji potrebno je da tražimo rešenja kako bismo zaštitili domaće proizvodjače.”
Socijaldemokratska partija i Liberalna partija razmatrale su i pitanje smanjenja budžetskih troškova na najmanju meru do prvog godišnjeg rebalansa državnog budžeta.
-
Poruke povodom Dana Rumuna u rasejanju (27.05.2024)
,,Od 2015. svake godine se u poslednjoj nedelji maja meseca obeležava dan posvećen svim Rumunima, posebno onima koji žive van granica zemlje. Ma gde bili, slavimo ovaj dan zajedno i analiziramo šta smo uradili i šta treba da uradimo da bismo se osećali zaštićeni i uvereni da nam Rumunija brani prava i interese”-navodi se u poruci predsednika Rumunije Klausa Johanesa, kojom poziva na očuvanje identiteta, jezika i rumunskih tradicija. Šef rumunske države je podvukao da je potrebno da se glas dijaspore snažnnije čuje u Bukureštu i drugim prestonicama sveta. ,,Poštovanje prava i interesa rumunskih državljana u inostranstvu, neprekidni dijalog i promovisanje istorijskih i kulturnih vrednosti stalni su akcioni ciljevi rumunskih diplomata”, poručila je ministarka spoljnih poslova Rumunije Luminica Odobesku.
U svojoj poruci predsednik Senata Nikolaje Čuka je pozvao Rumune iz dijaspore da ne zaborave da su Rumuni i da vaspitavaju decu da vole otadžbinu. ,,Dijaspora ima važnu ulogu u raspravama o budućnosti Rumunije. Rumuni u dijaspori su deo ove nacije, bez obzira gde se nalaze. Znam da u duši nose Rumuniju ma gde oni bili.”-izjavio je Nikolaje Čuka. ,,Svaki Rumun koji definitivno napušta Rumuniju je poraz za ovu zemlju, a ne praznik”, izjavio je premijer Marčel Čolaku. Na svečanostima povodom Dana Rumuna u dijaspori u Nacionalnoj operi, premijer je saopštio da će se u julu potpisati dogovor kojim se Rumunima koji žive i rade u Španiji priznaje pravo na dvojno državljanstvo, i izrazio uverenje da će Rumunija do kraja godine pristupiti Šengen zoni i kopnenim ne samo sa vazdušnim i morskim putem.
Četvrti festival ,,pod nazivom ,,Ovde-Tamo”, organizovan u Nacionalnoj operi, okupio je u Bukureštu više od 500 Rumuna iz dijaspore i istorijskih zajednica iz 34 države. Pod visokim pokroviteljstvom predsednika Rumunije, Departman za Rumune u rasejanju, u saradnji sa Udruženjem likovnih umetnika Rumunije, organizovali su brojne aktivnosti. Ovim povodom Departman za Rumune u rasejanju apelovao je na implementaciju Zakona o osnivanju Komunitarnih centara u dijaspori, projekat od posebne važnosti za podržavanje zajednica van granica zemlje.
-
Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (25.05.2024)
Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je u sredu da niko direktno ne preti Rumuniji, ali da se šefovi vojske spremaju za sve moguće situacije. ,,Rumunija danas raspolaže najsolidnijim bezbednosnim garancijama u celoj istoriji”, izjavio je šef rumunske države, aludirajući na članstvo Rumunije u Severnoatlanski savez. Johanis je dodao da Rumunija neće uputiti vojnike u Ukrajinu i da će se o varijanti upućivanja sistema protivazdušne odbran Kijevu razmatrati na sednici Vrhovnog saveta odbrane zemlje. Načelnik Generalštaba general Gjorgica Vlad je izjavio da Rumunija treba da ubrza opremanje oružanih snaga u kontekstu sadašnje bezbednosne situacije u regionu. Ministarstvo odbrane razmatra mogućnost eventualne ekalacije vojnih sukoba u zoni, kaže general. On je naglasio da je novom opremom potrebno da se poveća kapacitet reakcije rumunske vojske.
U Bukureštu je ove nedelje otvorena izlozba regionalne vojne tehnike „Black Sea Defence and Aerospace”. 400 izlagača iz 30 država članica i partnera Severnoatlanskog saveza izlagalo je opremu i vojnu tehniku. Ekspertima iz celog sveta predstavljeni su vojna tehnika najnovije generacije, oružije i glavna atrakcija izlozbe višenamenski avion pete generacije F-35, koji su SAD donele prvi put na jednoj evropskoj izložbi. Glavni cilj izložbenog dogadjaja je bilo identifikovanje rešenja za saradnju u proizvodnji i poslovanju i promovisanje odbrambene industrije Rumunije na medjunarodnom planu
Vlade Rumunije i Turske održale su u utorak u Ankari prvu zajdeničku sednicu na kojoj je odlučeno da se obnovi rumunski izvoz mesa u Tursku i potpišu ugovori u oblastima turizma i urbanizma. Na zajedničkoj sednici dve vlade doneta je i odluka da se rumunskim farmerima obnovi izvoz i tranzit mesa u Tursku. Premijer Rumunije Marčel Čolaku je naglasio da će rumunski farmeri imati ponovo otvorena vrata ovom ogromnom tržištu i za otvaranje novih ruta ka drugim tržištima. ,,Ovo je ogromna šansa za rumunske proizvodjače da udju na jedno veliko tržište i istovremeno mogućnost da postavimo solidne komercijalne rute i sa drugim interesnim zonama u regionu i na Srednjem istoku ”, naglasio je Marčel Čolaku. Predsednik vlade Rumunije je izrazio zahvalnost turskom lideru na potpisivanje dekreta kojim rumunski državljani mogu da udju u Tursku bez pasoša, samo sa licnom kartom. U Turskoj naši državljani mogu sa ličnom kartom da ostanu najviše 90 dana. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdoan je kazao da obe države žele da se u narednim godinama trgovinska razmena poveća na 15 miliardi dolara godišnje. Dve države zajedničkim akcijama daju važan doprinos bezbednosti i stabilnosti regiona i u okviru Severnoatlanskog saveza, dodao je Erdoan. Turski lider je je precizirao da su dve države zajedno sa Bugarskom osnovale radnu grupu za čišćenje mira u Crnom moru.
Nacionalna antikorupcijska direkcija donela je odluku da se pod sudsku kontrolu uz kauciju stavi bivši operativni šef Obaveštajne službe Rumunije Florijan Kodlea. Ista mera promnejuje se i rezervnom generalu Dumitruu Dumbravi, bivšem načelniku pravne slušbe Obaveštajne službe i advokatu Doru Trajili. Svi su optuženi za zloupotrenu službenog položaja i pranje novca. Osoba koja je privavila optužene rekla je da su od njega tražili 600 000 evra da se četvorogodišnja zatvorska kazna za proneveru evropskim fondovima preinači u uslovnu zatvorsku kaznu.
Vlada u Bukurestu usvojila je hitnu uredbu o povećanju ličnih dohodaka većeg broja kategorija zaposlenih u institucijama koje su u nadležnost Vlade, ministarstava ili Parlamenta. Sndikati administracije kritikovali su uredbu sa napomenom da Vlada promoviše politiku plata koja ne vodi računa o realnim potrebama radnika. U četvrtak sindikalisti nekoliko javnih institucija i nevladinih organizacija protestovali su u Bukureštu zbog diskriminacije u platama. Predloženo povećanje je prema oceni demonstranata nedovoljno. Premijer Marčel Čolaku je odgovorio da se za pomenute instiutucije mogu naći rešenja i smanji broj radnika a od uštede da se povećaju plate radnika koji to zaslužuju.
14. Medjunarodni festival pozorišta Šekspir koji je u Krajovi počeo 16. maja zavrašva se u nedelju 26 maja. Više od 3000 pozorišnih predstava, koncerata, parada, ateljea, instalacija organizovano je u Krajovi i okruženju na konvencionalnim prostorima ali i na neočekivanim mestima. Pozorišne dvorane i indor prostori bili su domaćini predstava, izložbi, ateljea, promocija knjiga, a na trgovima, u parkovima i na ulicama ljubitelji pozorišta imaju priliku da prate predstave, koncerte, instalacije pop-up pod otvorenim nebom. Šekspir vilalage britansko selo iz 1600. godine podignuto je na Hipodromu Krajova, gde se održavaju koncerti i predstave. Poznata imena pozorišnih stvaralaca iz celog sveta nalaze se na programu festivala. Medju ovima su i Robert Vilson (Robert Wilson), Piter Buk ( Peter Brook) Dklan Donelan (Deklan Donnellan),Filip Par (Philip Parr), Kristijan Fridel (Christian Friedel)
-
Podrška Republici Moldaviji i Ukrajini (24.05.2024)
Forum o Crnom moru i Balkanu, važan bezbednosno-odbrambeni i spoljnopolitički skup u Bukureštu bio je povoljna prilika za potvrdjivanje nekoliko rumunskih spoljnopolitičkih stavova. Rumunija če i ubuduće podržavati Ukrajinu, zemlju u kojoj je izvršena ruska invazija svim silama, poruka je premijera Rumunije Marčela Čolakua sa bukureštanskog foruma. Čolaku je naglasio da je Rumunija jedan od glavnih snabdevača susedne države energijom i da ulaže kako bi postala glavni logistički hab za ukrajinske proizvode. ,,Obavljamo masovne radove u luci Konstanca, vredni 1,5 miliardi evra, jer je izvozom ukrajinskih žitarica preko luke Konstanca osuječen još jedan od ruskih planova-izjavio je predsednik Vlade Rumunije. Tekuće nedelje Generalni granički inspektorat je javio da je od februara 2022. godine, od kada je ruska vojska izvršila invaziju na Ukrajinu, do 21. maja 2024. godine u ponoć u Rumuniju ušlo više od 8 miliona Ukrajinaca. Većina je nastavila put ka zapadu Evrope, a 84 000 odlučilo da ostanu kod nas. Prošle nedelje premijer Čolaku je dao uveravanja da će Rumunija i dalje snositi troškove ukrajinskih izbeglica. Pobeda Ukrajine u ratu sa Rusijom znači pobedu svih demokratija- izjavio je na Forumu u Bukureštu predsdnik vlade Ukrajine Denis Šmihal. ,,Važno je da zaustavimo Ruse da ne unište još više”, kaže Šmihal koji, kao i svi ukrajinski političari na čelu sa predsednikom Volodimirom Zelenskim, traže od partnera više sofisticiranog oružija. U svojoj poruci premijer Republike Moldavije, prozapadno orijentisani Dorin Rečan, je naglasio da je od suštinskog značaja suzbijanje ruskih dezinformacija i propagande jer ove podrivaju mir i stabilnost regiona. Potrebni su nam kredibilni i jaki mediji koji će korektno i objektivno informisati javnost, precizirao je predsednik Vlade Republike Moldavije. U četvrtak Vlada Rumunije je usvojila novi paket podrške Republici Moldaviji koji se sastoji od isporuke energije, izgradnje jednog studenskog doma i opremanje struktura javnog reda i bezbednosti. Prema navodima port parola Vlade Mihaja Konstantina ,,paket predvidja da ako Republika Moldavija ne može da obezbedi potrebne količine električne energije iz spostvene proizvodnje, rumunski proizvodjači električne energije mogu da prodaju energiju trejderina ili snabdevačima koje će Vlada Republike Moldavije izabrati.”