Radio România Internațional

Tag: Marčel Čolaku

  • Produbljena saradnja Rumunije i Turske (22.05.2024)

    Produbljena saradnja Rumunije i Turske (22.05.2024)

    Odluka prema kojoj rumunski državljani mogu da putuju u Tursku bez pasoša samo sa ličnom kartom doneta je za vreme zvanične posete premijera Rumunije Marčela Čolakua Turskoj na poziv turskog predsednika Redjepa Tajipa Erdoana. Premijer Rumunije je zajedno sa šefom turske države prisustvovao prvoj zajedničkoj sednici vlada Rumunije i Turske. Jedna od glavnih tema skupa bila je unapredjenje saradnje u odbrambenoj i energetskoj industriji. Ovom prilikom doneta je odluka o obnavljanju izvoza i tranzita mesa u Tursku. Marčel Čolaku je izjavio da će ova odluka rumunskim farmerima otvoriti vrata velikom tržistu i novim regionalnim komercijalnim rutama: ,,Ovo je ogromna šansa za rumunske proizvodjače da izvrše prodor na ovo ogromno tržište, ali istovremeno i da uspostavimo solidne komercijalne rute sa drugim interesnim zonama regiona. Potrebne su nam ovakve mere da bi smo ispunili ambiciozne ekonomske ciljeve. Prošle godine trgovinska razmena premašila je 10 miliardi dolara i zajedno smo se dogovorili da u narednim godinama dostigne 15 miliardi dolara.”

    Predsednik Vlade Rumunije je rekao da će Rumunija i ubuduće stvoriti uslove za dobru saradnju Turske sa Evropskom unijom, u vreme kada je pristupanje Turske Evropskoj uniji blokirano već više godina zbog oprečnih stavova prema pravnoj državi i osnovnim ljudskim pravima. Istovremeno, premijer Rumunije je predložio turskoj strani partnersku formulu koja bi omogućila tehnološki transfer i know-haw da bi rumunske kompanije mogle da proizvedu u Rumuniji komponente za vojne dronove Barjaktar i za turska oklopna vozila Otokar.

    Čolaku je izjavio da administracije u Bukureštu i Ankari vode razgovore o vraćanju sablje moldavskog vladara Štefana Velikog (Stefan cel Mare). Sablja, poklon Pape Siksta 4. u znak priznanja za ulogu Moldavije u odbrani hrišćanstva, prešla je u vlašnistvo Otomanskog carstva u 16. veku. Redjep Tajip Erdoan je naglasio da ekonomske veze predstavljaju lokomotivu bilateralnih odnosa i izrazio zahvalnost Rumuniji za dodeljivanje svih prava turskoj nacionalnoj manjini, koja broji oko 28.000 osoba. Erdoan je podsetio da Rumunija i Turska doprinose bezbednosti i stabilnosti crnomorske zone i Severnoatlanskog saveza. Predsednik Turske je dodao da su dve države uz Bugarsku formirale zajedničku grupu za čišćenje od mine u Crnom moru kako bi se povećala bezbednost plovidbe.

  • Protesti zbog prekomernih poreza (14.05.2024)

    Protesti zbog prekomernih poreza (14.05.2024)

    Prekomerni porezi na lične dohotke bili su razlog za izlazak Nacionalnog sindikalnog bloka i 29 pridruženih federacija na protesni miting. Pod sloganom ,,Poštujte rad i radnike! Rumunski radnici ne žele da budu zamorčići fiskalnih eksperimenata!, predstavnici sindikalnih federacija iz cele zemlje organizovali su protesni miting ispred sedišta Vlade Rumunije zahtevajući smanjenje ogromnih poreza u odnosu na visinu ličnih dohodaka. Demonstranti su izjavili da sadašnja situacija nije pogodna za rad jer visoki porezi znače istovremeno i više rada na crno.

    Prema navodima Nacionalnog sindikalnog bloka, Rumunija je jedina država Evropske unije u kojoj su doprinosi poslodavaca za socijalno osiguranje od 2018. godine stavljeni na grbači radnika. Na ovaj način radnici plaćaju dva puta veće iznose za zdravstveno osiguranje i penzijsko osiguranje, dok je poslodavcima ovo osiguranje smanjeno na nulu. Sindikalni blok upozorava da Rumunija ima trenutno najveće poreze na radnu snagu u Evropskoj uniji od 42%, za 4,2% veće od evropskog proseka. Više od 87% poreza spada na finansiranje sistema socijalne zaštite. Doprinosi zaposlenih pokrivaju 82% sredstava za penzijski i zdravstveni sistem. Porezi na lične dohotke premašuju 50%, gornju granicu predvidjenu Konvencijom medjunarodne organizacije rada i Evropskim zakonom o socijalnoj zaštiti, naglašavaju demonstranti. Pozivajući se na podatke Eurostata, demonstranti tvrde da su u Rumuniji prekomerni porezi razlog za najnižu stopu zapošljavanja radne snege u Evropskoj uniji. Niže stope imaju samo Italija i Grčka. Samo 68% radno sposobnih Rumuna od 20 do 60 godina starosti ima radno mesto, a to znači da je skoro jedna trečina nezaposlena.
    Premijer Marčel Čolaku je priznao da je oporezivanje rada u Rumuniji medju najvišima u Evropi, ali da je najveći problem oporezivanje malih ličnih dohodaka. ,,Ja ne mogu da rizikujem i smanjim poreze na minimalnu platu u privredi i da kasnije konstatujem da umesto jedne trečine radnika u privredi sa minumalcem dobijemo dve trečine”, dodao je premijer. Čolaku je precizirao da će Vlada pokušati da usvoji sistem nadoknade za radnike sa niskim platama i da bi se pojedine mere mogle doneti već ove godine.

  • Obeležavanje Dana Evrope u Rumuniji i Republici Moldaviji (10.05.2024)

    Obeležavanje Dana Evrope u Rumuniji i Republici Moldaviji (10.05.2024)

    9. maja Rumunija i ostale evropske države obeležile su Dan Evrope, dan posvećen miru i jedinstvu kontinenta. Ovaj dan ima poseban istorijski značaj za Rumune jer se obeležava i Dan proglašenja državne nezavisnisti. U poruci povodom Dana Evrope, predsednik Klaus Johanis je istakao da Evropljani žele da žive u slobodnim zemljama sa funkcionalnom pravnom državom u kojoj se poštuju prava i slobode. Prema oceni šefa rumunske države ,,aktuelni izazovi dodatna su potvrda da smo odgovorni za očuvanje mira na kontinentu, i da je za ovo najsigurnije rešenje jačanje evropske konstrukcije i jedinstva medju našim narodima”.
    Premijer Rumunije Marčel Čolaku je podsetio da je Rumunija posle ulaska u Uniju primila 64 miliarde evra više iz evropskih fondova od rumunskih doprinosa u budžet Evropske unije. U izjavi za Radio Rumunija Julija Matej, ambasadorka i stalna predstavnica Rumunije u Evropskoj uniji, naglasila je da je jedinstvo ključ za jednu jaku Evrope: ,, Ako se osvrnemo malo na prošlost, posebno na poslednje godine, možemo lako da zaključimo da smo postigli zajedno seriju rezultata koje bismo teško postigli. Mislim pre svega na činjenicu da je Unija postala jači geopolitički akter. Dokazali smo da smo Ukrajini partner od poverenja, u kontekstu ruske agresije i usvojili i istorijsku odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom. ”

    Trijumfalna kapija u Bukureštu bila je 9. maja uveče osvetljena plavom bojom, a zastava Evropske unije projektovana na zgradu Parlamenta Rumunije. U većim gradovima Dan Evrope je obeležen vojnim paradama i umetničkim predstavama. I u Kišinjevu, prestonici Republike Moldavije, obeleženi su Dan Evrope i Dan pobede. Predsednica Moldavije Maja Sandu, članovi vlade i parlamenta položili su cveće na Memorijal večnosti, odajući počast palim borcima u Drugom svetskom ratu. Održane su i posebne ceremenije na centralnom trgu Kišinjeva u prisustvu predsenice Maje Sandu i evropskog komesara za budžet i administraciju, Johanesa Hana. 9. maj 1945. godine bio je prvi dan mira u Evropi posle Drugog svetskog rata, na koji se niko ne može odnositi trijumfalistički, jer smo sada svedoci novog rata u Evropi, kazala je Maja Sandu u obraćanju prisustnima na Trgu Velike narodne skupstine. Govorila je o beneficijama integracije u Evropsku uniju i posebno o garancijama mira i nacionalne bezbednosti: ,,Mi ne želimo da idemo nikuda odavde, želimo da ostanemo ovde i da naša kuca bude Evropska unija. Živela Evropska unija! Živela evropska Moldavija.

    ,,Obeležavanjem Dana Evrope odajemo počast svima onima koji cene i brane Evropsku uniju, mir, stabilnost i prosperitet našeg kontinenta , kao i počast državljanima Republike Moldavije”, izjavio je evropski komesar Johanes Han.

  • Rakcije na iranski napad na Izrael (15.04.2024)

    Rakcije na iranski napad na Izrael (15.04.2024)

    Odbijen skoro u potpunosti i bez ozbiljne materijalne štete, iranski napad na Izrael sa više stotina dronova premašio je jedanu liniju. Posle višedecenijskih atagonizma izmedju dve držve, Iran se do sada nije osmelio da napadne tritoriju Izraela. Posle ubistva sedam iranskih elitnih vojnika u iranskom konzulatu u Siriji 1. aprila, očekivala je iranska odmazda. Ne znamo tačno zašto je Izrael napao konzulat u Damasku, kažu analitičari, ali Iran je bio prinudjen da odgovara zbog unutrašnjeg imidža i da bi pokazao vojnu snagu u regionu. Izabrana taktika Teherana, slična ruskoj u Ukrajini , bila je da se velikim brojem projektila onemogući izraelska odbrana. Medjutim izraelski antiraketni sistem dokazao je efikasnost uz pomoć borbenih aviona američkih i britanskih saveznika. Teheran javlja da je problem sada rešen. Šta će se desiti dalje, zavisi od odluke Izraela. U prvoj reakciji, prošireni izraelski Kabinet, okupljen prošle noći u jednom bunkeru u Tel Avivu ovlastio je premijera Benjamina Netanjahua, ministra odbrane Joava Galanta i ministra Beni Ganca sa pripremama za reakciju na iransku vojnu agresiju. ,,Ni region ni svet ne mogu dozvoliti više rata”-izjavio je u nedelju generalni sekretar Ujedinjenih Nacija Antonuo Gutereš i apelovao je na maksimalnu uzdržanost u Savetu za bezbednost koji se okupio posle iranskog napada. Predsednik SAD Džo Bajden je izjavio da podržava bez oklevanja Izrael, dok Rusija traži da obe strabe dokazu uzdržanost. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozep Borel je sazvao vanrednu sednicu ministara spoljnih poslova zemalja članica Unije u utorak posvećena iranskom napadu na Izrael.
    U Bukureštu predsednik Klaus Johanis je izjavio da Rumunija oštro osudjuje napad Irana an Izrael. ,,Izražavamo punu solidarnost sa izraelskim narodom u ovim složenim trenucima i apelujemo na izbegavanje naknadne regionalne eskalacije rata, naglasio je Klaus Johanis.
    ,,Osudjujemo oštro ovaj napad i podržavamo pravo Izrela na odbranu svojih državljana”-poručio je premijer Marčel Čolaku na društvenoj mreži sa napomenom da je Rumunija u potpunosti solidarna sa izraelskim narodom. Patrihjarh Rumunske pravoslavne crkve Danijel u poruci Patrijarhu Jerusalima posle iranskog napada dronovinma i reketama izrazio je zabrinutost zbog moguće eskalacije vojnog sukoba.

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (13.04.2024)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (13.04.2024)

    Rumunija smatra da istočno krilo Evropske unije i Severnoatlanskog saveza treba povezati kopnednim i železničkim putem od Baltičkog do Crnog mota. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je isistirao na ovoj činjenici na samitu Inicijative tri mora. koji je održan u četvrtak u Viljnusu. Predsednik je okvalifikovao razgovore ,,veoma dobrim”. U sredu na Konferenciji ,,Rumunij-NATO-20 godina”, održanoj u organizaciji Ministarstva odbrane u Bukureštu, šef rumunske države je naglasio da sadašnji kontekst izazvan ratom na našim granicama jača značaj Rumunije kao regionalnog stuba bezbednosti i stabilnosti. Klaus Johanis je potvrdio da naša zemlja treba da intenzivira napore usmerene na jačanje rezerve vojnog osoblja, revitalizaciju nacionalne odbrambene industrije i modernizaciju transportne infrastrukture: ,,Odbrana naših gradjana je obaveza države. Sigurnost gradjana ne može se garantovati bez jedne vojske opremljene modernmom tehnologijom. Od 2023. godine Rumija je povećala sa 2% na 2,5% bruto društvenog proizvoda izdatke za opremanje vojske, motivisanje, obućavanje i usavršavanje naših vojnika i povećanje stepena medjuoperativnosti sa savezničkim snagama”.

     

    Premijer Marcel Čolaku je izjavio da pristupanje Rumunije Severnoatlanskom savezu predstavlja povratak zemlje zajednici vrednosti i demokratskim principima zapada: ,,Danas je Rumunija bespovratno usidrena u evroaatlasnku zajednicu i predstavlja stratepko sidro NATO-a na Istočnom boku. Rumunija ostaje saveznik od poverenja sa proaktivnim stavom i akcionim kapacitetom za ispunjavanje sopstvenih ciljeva i zaštitiu savezničkih vrednosti.”

    Na Konferenciji u Bukureštu učestvovali su i ministri odbrane zemalja članica Severnoatlanske alijanse, načelnici generalštabova i ambasadori zenalja NATO-a.

     

    15 rumunskih političkih partija, izbornih alijansi i sedam nestranačkih kandodata podnelo je kandidature na evroparlamentarnim izborima i 9. juna. Centralna izborna komisija je na svom sajtu objavila spisak kandidata. Kandidati su Izborna alijansa Socijedemokratske partije (PSD), Alijansa za ujedninjenje Rumuna (AUR), Alijansa ujedinjene levice , sastavljene od Unije spasite Rumuniju (USR), Parije narodnog pokreta (PMP) i Snage desnice (FD), Alijansa socijalističke Rumunije, Partija SOS Rumunija, Partija desne alternative, Partija Reper i Demokratski savez Madjara u Rumuniji. Na listama se nalaze i mnogi evroposlanici koji će se kandidovati za novi mandat. 29. aprila saopštice se konaćne kandidature. Prema rezultatima evrobarometra koje objavljuje Evropska komisija više od 53% rumunskih birača izjavilo je da će glasati na evroparlamentarnim izborima, 10% da će najverovatnije glasati i 10% da najverovatnije neće glasati.

     

    Rumunija ima bogato iskustvo u nuklearnoj energiji, Nuklearka Černavoda je jedna od nulearki sa najboljim kapacitetnim faktorima na svetu i ima besprekornu sigurnost, izjavio je generalni direktor Medjunarodne agencije za atomsku energioju ( AIEA) Rafael Grosi koji je pre nekoliko dana posetio Bukurešt. Tokom susreta sa rumunskim vlastima, Grosi je izjavio da se rumunski sektor nuklearne energije nalazi na visokom stepenu razvoja i spomenuo investicije u Nuklearku Černavoda i male modularne reaktore. Grosi je dodao da ovi reaktori imaju suštinsku ulogu u obezbedjivanju energetske autonomije zemlje i smanjenju troškova. Ministar za energiju Sebastijan Burduža ocenjuje da će se sledećeg meseca cene energije smanjiti, posebno cene prirodnog gasa. Očekuje se takodje i pojeftinjenje struje. Ove nedelje Poslanički doma Parlamenta Rumunije usvojio je nacrt Vlade koji predvidja zakonski okvir za razvoj investicija u offshor energiju vetra u Crnom moru. Ovaj veoma složeni projekat omogućiće nam da u 2032. godini imamo prve megavate električne energije iz Crnog mora, dodao je Sebastijan Burduža.

     

    Deficit spoljnotrgovinskog bilansa Rumunije u prva dva meseca tekuće godine pramašio je 4 miliarde evra i manji je za skoro 230 miliona evra u odnosu na isti period prethodne godine. Prema podacima Nacionalnog statističkog instituta u prva dva meseca 2024. godine izvoz je povećan na 15 miliardi evra, a uvoz na 19 miliardi evra. Veliki udeo u strukturi izvoza i uvoza imali su mašine, transportna oprema i manufaktura. Bruto društveni proizvod Rumunije povećan je prošle godine za 2,1% u odnosu na prethodnu godinu. Veliki udeo u povećanju bruto društvenog proizvoda imali su poljoprivreda, gradjevinarstvo i trgovina. Industrija je medjutim imala negativan doprinos. Sa druge strane gošdisnja stpopa inflacije prema podacima Statističkog instituta smanjena je u martu sa 7,2% na 6,6% i prema istom izvoru najviše su poskupeli prehrambni i neprehrambeni proizvodi i usluge.