Radio România Internațional

Tag: Marčel Čolaku

  • Poseta premijera Rumunije Londonu (14.11.2024)

    Poseta premijera Rumunije Londonu (14.11.2024)

    U utorak i sredu predsednik vlade Rumunije Marčel Čolaku boravio je u posetu Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske, prvoj poseti jednog premeiera Rumunije u poslednjih 17 godina. Ovom prilikom Marčel Čolaku je vodio razgovore sa svojim britanskim kolegom Kejirom Starmerom o bilateralnoj ekonomskoj saradnji, energetici i bezbednosti u crnomorskoj zoni, o saradnji obaveštajnih službi dve države i rumunskoj zajednici u Ujedinjenim Kraljevstvu. Marčel Čolaku je izmedju ostalog kazao: ,,Vlasti Velike Britanije izuzetno poštuju rumunsku zajednicu. Mi smo razgovarali i o uvozu tradicionalnih proivoda za ovu našu zajednicu, o energetici, obnvljivoj i zelenoj energiji, pa i nuklearnoj, i o potrebi bezbednosti u zoni Crnog otra, U zoni intelindžensa odnosi su veoma dobri, kako je naglasio i premijer. Velika Britanije je na neki način izmedju istočnog i zapadnog Severnoatlanskog saveza i Velika Britanija ima strateški značaj  u okviru NATO-a’’

     

    Premijer je učestvovao i na Ekonomskom forumu na kojem su predstavljeni rumunski sektori za koje su zainteresovani britanski investitori. Frum je otvorio Lord gradonačelnik Londona Alester King. U poruci on je naglasio da je Rumunija važno i dinamično tržište i da i Britanci i Rumuni mogu da imaju obostrane koristi. Energija, projekti razvoja infrastrukture, odbrane i prehrambene industrije bili su tema Britansko-rumunskog ekonomskog foruma. Treba da budemo efikasniji u vezi sa britanskim investicijama u Rumuniji, uporedo sa smanjenjem broja rumunskih državljana koji napuštaju zemlju – izjavio je premijer Čolaku: ,,Želim danas da zajedno ubedimo što veći broj šefova velikih britanskih kompanija da je Rumunija povoljna zemlja za investicije. Na ovaj način imačemo odnos win-win: vi možete da pronadjete povoljnosti za razvoj u Rumuniji, a mi da sačuvamo radnu snagu kod kuće i pomažemo razvoju lokalne ekonomije.’’

     

    Prilikom susreta sa predstavnicima rumunske zajednice u Londonu, Marčel Čolaku je rekao da je država shvatila da treba da predlaže srednjoročne programe za Rumune koji nameravaju da se vrate u zemlju. Ove godine prvi put broj Rumuna koji su se vratili iz inostranstva je veći nego broj odlazaka na rad        u inostranstvu, podvukao je premijer Rumunije.

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (09.11.2024)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (09.11.2024)

    Pristupanje Rumunije Šengenskom prostoru nije samo politički cilj, već angažman prema evropskom projektu, izjavio je rumunski predsednik Klaus Johanis na petom Samitu Evropske političke zajednice u Budimpešti. Šef rumnske države je upozorio da je migracija i dalje ozbiljan izazov na eropskom nivou koji nalaže zajednički i sveobuhvatni odgovor. Ishod izbora u SAD bio je takodje u cetru pažnje učesnika Samita, koji su se okupili uglavnom da analiziraju jačanje konkurentnosti. Evropski lideri apelovali su na Donalda Trampada izbegne komercijalne ratove, da uputi pomoć Ukrajini i da se uzdrži od remećenja globalnog poretka. Premijer Madjarske Viktor Orban je izjavio da su svi prisustni lideri, njih 42, postigli saglasnost o potrebi preuzimanja odgovornosti za bezbednost sopstvenig država i da se ne  treba oslanjati samo na SAD. Medjunarodna zajednica čestitala je Donaldu Trampu pobedu na američkim predsedeničkim izborima. U svojoj poruci predsednik Rumunije Klaus Johanis je podsetio da je Rumunija snažan i angazovani strateški saveznik SAD.

     

    Preijer Rumunije Marčel Čolaku i francuski kolega Mišel Barnije vodili su razgovore u Parizu o konsolidaciji bilateralnog Strateškog partnerstva. Partnerstvo je postignuto 2008. godine sa posebnim naglaskom na ekonomsku i odbrambenu komponentu. Šefovi vlada Rumunije i Francuske istakli su da su investicije u ključne oblasti kao što su IT, aeronautika i energetika od suštinskog značaja. Udvostručenje bilateralne razmene u ovih 16 godina od kada je postignuto Strateško partnerstvo, uzlazni trend trgovinske razmene i tradicionalni ekonomski odnos, pomenuta je kompanija Dačija Renault, predstavljaju solidne argumente za nastavljanje saradnje u pojačanoj formi-izjavio je Marčel Čolaku. Predsednik rumunske vlade pozitivno je ocenio solidnu saradnju u oblast bezbednosti kao i odluku predsednika Emanuela Makrona da Francuska preuzme ulogu okvirne nacije u Borbenoj grupi Severnoatlanske alijanse u Rumuniji, odmah nakon ruske invazije Ukrajine, suštinski element za jačanje položaja Alijanse na istočnom boku. Naglašena je i želja Francuske da pojača vojno prisustvo u Rumuniji gde sada stacionirano 800 francuskih vojnika.

     

    U utorak u Bukureštu predsednik vlade Rumunije sastao se sa delegacijom japanskih investitora u energetiku, istraživanje i tehnologiju, industriju, infrastrukturu i bankarstvo, predvodjenu zamenikom japanskog ministra ekonomije, trgovine i industrije Šinzijem Takeučijem. Ovom prilikom pozitivno je ocenjen stepen bilateralnih odnosa na bazi Strateškog partnerstva, promovisanja zajedničkih vrednosti dve države i ekonomskim prednostima u novom medjunarodnom kontekstu. Premijer Čolaku smatra da je Rumunije kao faktor stabilnosti u Evropi i regionu kao i geostrateške, ekonomske i političke prednosti  Rumunije čine od naše zemlje destinaciju za inostrane investitore. Japanska ekonomska delegacija izrazila je interes za jačanje finansijske podrške Rumuniji u projektima saobraćajne infrastrukture, energetike, digitalizacije i visoke tehnologije. Prethodno, na prvom Energetskom forumu Rumunija-Japan, koji je održan u utorak u Bukureštu, Ministarstvo energije potpisalo je memorandum o razumevanju sa japanskom kompanijom za projekat hidrocentrale Tarnica- Lapuštešti, a Državna kompanija elektrocentrala ELCEN i Panasonik rade na zajedničkom programnu složenog sistema sunčanih panela, skladištenja energije u baterije i proizvodnji zenenog vodonika.

     

    Predlog Vlade Rumunije da se za dužnost evropske komesarke u budućoj vladi Unije imenuje Roksana Minzatu usvojen je u utorak u stručnim komisijama Parlamenta. Evroposlanica, koju je Ursula fon der Lajen imenovala za podpredsednicu Evropske komisije, obavljaće i dužnost komesarke za ,,ljudstvo, kompetentnost i pripreme’’. Na ovoj dužnosti, po rečima Roksane Minzatu, ona ima zadatak da upravlja sa oko 20% višegodisnjeg budžeta Unije. Roksana Minzatu je precizirala da dužnost podpredsednice Evropske komisije predpostavlja i kordinaciju priprema za hitne situacije. 12. novembra zakazano je saslušanje Roksane Minzatu u komisijama za zapošljavanje radne snage, kulturu i obrazovanje.

     

    Misija Medjunarodnog monetarnog fonda doputovala je ove nedelje u Bukurešt na razgovore sa rumunskim zvaničnicima o najnovijim privrednim tokovima. Cilj ove redovne posete je analiza i aktualizacija mekroekonomske perspektive. Analiziraće se stopa inflacije, spoljnotrgovinski bilans, javni dug, budžetski deficit, monetarna i fiskalna politika. Delegacija Fonda sastala se sa predstavnicima Narodne banke Rumunije i Ministarstva finasija. Recimo na kraju da Rumunija nema potpisan aranžman sa MMF-om.

  • Rumunsko-francusko strateško partnerstvo (05.11.2024)

    Rumunsko-francusko strateško partnerstvo (05.11.2024)

    Pariz je još u devetnaestom veku bio prva opcija rumunskih elita i omiljena destinacija rumunskih studenata. U Francuskoj su utočiste pronašli i mnogi revolucionari 1848. godine nakon ugušene pobune uz pomoć otomanskih i carističkih snaga. Istoričari tvrde da je nedvosmislena podrška Napoleona III bila odlučujuća za ujedinjenje rumunskih kneževina 1859. godine. Francuska je bila i omiljena destinacija antikomunističkih militanata koji su uspeli da se spase diktature uspostavljene uz pomoć sovjetskih okupacionih snaga. Vajar Konstantin Brankuši, eseista Emil Čoran ili dramaturg Eudjen Jonesku poznate su i cenjene svetske, rumunske i francuske ličnosti. Mediji i francusko javno mnjenje sa emocijama su pratili rumunsku antikomunističku revolucije 1989. godine. Posle povratka demokratije u Rumuniji, francusko-rumunski odnosi postali su sve tesniji i dostigli vrhunac 2008. godine, kada je postignuto Strateško partnerstvo. U medjuvremenu, u septembru 2006. godine Bukurešt je premijerno bio domaćin samita Frankofonije.

    U ponedeljak uveče u Parizu premijeri Rumunije i Francuske Marčel Čolaku i Mišel Barnije vodili su razgovore o jačanju bilateralnog Strateškog partnerstva sa posebnim naglaskom na ekonomsku i odbrambenu komponentu. Šefovi vada dve države naglasili su da su investicije u ključne oblasti kao što su IT, aeronautika i energija od suštinske važnosti. Udvostručenje trgovinske razmene u ovih 16 godina od kada je Strateško partnerstvo postignuto, uzlazni trend i tradicionalni ekonomski odnosi predstavljaju solidne argumente za nastavljanje saradnje u pojačanoj formi- izjavio je predsednik Vlade Rumunije Čolaku, čiju izjavu prenosi izveštač Radio Rumunija iz Pariza. Čolaku je pozitivno ocenio saradnju u obastima bezbednosti kao  i odluku predsednika Emanuela Makrona da Francuska prezme ulogu okvirne nacije u Borbenoj grupi Severnoatlanskog saveza u Rumuniji posle ruske vojne invazije na Ukrajinu, suštinski element konsolidacije položaja Alijanse na istočnom krilu. Naglašena je i želja Francuske da pojača vojno prisustvo u Rumuniji koje sada iznosi 800 vojnika. Premijer Čolaku je zahvalio svom kolegi Barnijeu na doslednoj podršci punoj integraciji Rumunije u Šengenski prostor slobodnog kretanja kao i na pristupanje OCDE-u, jednom od gavnih prioriteta vlade u Bukureštu. Sledeće godine Rumunija i Francuska obeležiće 145 godina diplomatskih odnosa i u toku su pripreme koje će predstvljati bogatstvo dve kulture i medjusobne interakcije.

  • Pozitivan rejting agencije Standard & Purs (14.10.2024)

    Pozitivan rejting agencije Standard & Purs (14.10.2024)

    Medjunarodna rejting agencija Standard & Purs potvrdila je dugoročni i kratkoročni pozitivan kreditni rejting Rumunija u stranoj valuti. Uglavnom prilikom utvrdjivanja rejtinga jedne zemlje u obzir uzimaju se evolucija privrede, obim stranih privatnih i javnih investicija, transparentnost tržišta kapitala, devizne rezerve i politička stabilnost. U slučaju Rumunije odluka se bazirala uglavnom na povoljnu porivrednu evoluciju, umereni spoljni dug i na perspektivu solidnog rasta u naredne tri godine. U izveštaju se dodaje da je situacija na tržištu rada povoljna i da je stopa nezaposlenosti skoro na istorijskom minimumu. Prema procenama rejting agencije Standard & Purs privreda Rumunije zabeležiće ove godine rast od 1,6%, a u naredne tri godine ovaj ritam če se utrostručiti, jer će zemlja imati na raspolaganju pozamašna evropska finansijska sredstva predvidjena Višegodišnjim finansijskim okvirom i Mehanizmom oporavka i otpornosti. Rejting Rumunije mogao bi se smanjiti, upozorava agencija, ako će deficit premašiti predvidjanja kao i stopa inflacije i spoljnotrgovinski deficit. Agencija upozorava da će sadašnji predizborni budžetski rashodi podići deficit na 7,3% ove godine. Istovremeno, procenjuje se da će rashodi biti veći za 20% posle povećanja ličnih dohodaka u javnom sektoru i penzija u septembru. Ukupno ovi rashodi predstavljaju 1,6% bruto društvenog proizvoda. Standard &Purs podseća i na povećanje vojnih izdataka od oko 7% bruto društvenog proizvoda koji imaju samo delimično pokriće evropskim fondovima.
    Na  internet stranici premijer Marčel Čolaku je podvukao da je odluka agencije, posle nedavne slične procene Agencije Fic, dokaz makroekonomske stabilnosti i dobre perspektive razvoja naže zemlje. Premijer je priznao da predstoji još mnogo posla. Plan smanjenja deficita u narednih 7 godina predvidja manje rashode i bolje prikupljanje budžetskih prihoda nakon digitalizacije Nacionalne poreske uprave, zatim smanjenja utaje poreza i nastavljanja investicija, dodao je Čolaku. Predsednik Vlade Rumunije je ocenio da analiza Standarda & Pursa potvrdjuje ,,siguran put Rumunije: proizvodnju, investicije, nova radna mesta, veću kupovnu moč i makroekonomsku stabilnost. Ministar finansija Marčel Bološ je precizirao da je potvrdjivanje rejtinga pozitivan signal koji obavezuje Vladu da nastvi sa reformama, da javna sredstva troši efikasnije i smanji pritisak na državni budžet.

  • Kopneni Šengen ponovo na dnevnom redu (08.10.2024)

    Kopneni Šengen ponovo na dnevnom redu (08.10.2024)

    Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson podržava ulazak Rumunije i Bugarske u Šengenski prostor i kopnenim granicama i to do kraja ove godine. Evropska komesarka je izjavila da će sa njenim stavom upoznati Savet za pravosudje i unutrašnje poslove: ,,Ponosim se činjenicom da su u ovom mandatu Hrvatska, Bugarska i Rumunija primljene u Šengen. Borili smo se mnogo za ovaj uspeh. Uticaj na lljude je ogroman. Bez pasoša, bez redova, ovo je Evropa. Šengen je deo našeg identiteta, deo našeg bića. Bugarska i Rumunija su uradile mnogo više, preduzele su sve neophodne mere i moja poruka ministrima na Savetu za pravosudje i unutrašnje poslove glasi: treba da naprave poslednji korak. Ukinite kontrole na granicama pre kraja ove godine. Rumunija i Bugarska zaslužuju ovo i sada je najbolji trenutak.”.

    Ilva Johanson je saopštila svoj stav u Evropskom parlamentu povodom rasprave o ponovnom uvodjenju graničnih kontrola u pojedinim zemljama Šenegen prostora i posledicama ovih odluka na zonu slobodnog kretanja. Ilva Johanson je izjavila da je ponosna što živi na Šengenskom prostoru. ,,Ova zona je najveća slobodna zona na svetu. Slobodno kretanje po Evropi ima 450 miliona ljudi koji žive u 29 zemalja. Skoro 30% staniovništva Evrope živi u graničnoj zoni. 50 miliona ljudi živi direktno pored jedne unutrašnje granice. Zavlajjujem na odluci o postavljanju ove veoma važne rasprave na dnevni red, kazala je Ilva Johanson evroposlanicima. Što se tiče ulaska Rumunije u Šengenski prostor i kopnenim granicama, Predsedništvo Saveta Evropske unije u svom saopštenju navodi da će na sednici Saveta za pravosudje i unutrašnje poslove predstaviti situaciju integralne primene Šengenskih propisa u slučaju Rumunije i Bugarske. Podsećamo, prošle godine Savet je doneo odluku da se Rumunima i Bugarima ukinu kontrole na vazdušnim i morskim granicama, ali za ukidanje kopnenih granica potrebna je nova odluka Saveta. U Bukureštu premijer Marčel Čolaku je izjavio da postoji neposredno komuniciranje sa vlastima u Austriji, zemlji koja se suprostavila uslasku, sa napomenom da se u narednom periodu očekuju dobre vesti o ulasku u Šengensku zonu. Mnogi evropski zvaničnici su ponovo izrazili podršku ulasku dve zemlje u Šengen. ,,Evropi je potrebna Rumunija. Rumunija uživa nažu podršku za ulazak u Šengen kao i podršku njenom legitimnom interesu da se u najkraćem roku ukinu kontrole na kopnenim granicama, izjavio je nedavno nemački ambasador u Bukureštu Per Gebauer.

     

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (28.09.2024)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (28.09.2024)

    Vada Rumunije usvojila je ove sedmice prvi ovogodišnji rebalans državnog budzeta. Iako je predvidjen manji privredni rast, od svega 2,8% i budžetski deficit veći od procenjenog, od 6,9 procenata, u novom rebalansu budžeta predvidjena su veći iznosi. Za Ministarstvo za finansije, Ministarstvo saobraćaja, Ministartsvo zdravstva i Ministarstvo obrazovanja izdvajaće se veći fondovi u odnosu na ovogodišnji državni budzet, a za Ministarstvo ekonomije i Ministarstvo razvoja manji. Rebalans budžeta bazira se na većoj naplati budžetskih prihoda i na investicije. Premijer Marčel Čolaku je izjavio da rumunska privreda može da podnese visoki deficit na koji upozoravaju stručnjaci. Premijer je naveo primer ekonomski najačih zemalja Unije, Nemačke i Francuske koje podstiču investicije povećavajući deficit. Investicije, dodao je Čolaku, vratiće u državni budžet 8 puta vise novca od investiranih fondova. Ministar za finansije Marčel Bološ je podsetio da je budžet za 2024. godinu usresredjen na suštinske investicije u infrastrukturu, velike strateške projekte i poboljsanje javniih usluga. On je demantovao glasine da će Rumunija sledeće godine odustati od jedinstvene poreske stope i preći na progresivni porez da bi pokrivala budžetske rupe.

    Evropska banka za obnovu i razvoj smanjila je drastično prognozu rasta rumunske privrede u 2024. godini sa majske procene od 3,2% na 1,4%. U 2025. godini privredni rast naše zemlje procenjuje se na 2,6%. Istočnoevropske članice Evropske unije suočavaju se su slabom inostranom potražnjom, iako je potrošnja bila zadovoljavajuća usled solidnog povećanja licnih dohodaka, navodi Evropska banka za obnovu i razvoj. U Bugarskoj i Rumuniji povećanje plata je podsticalo potražnju, ali je istovremeno povečalo spoljnotrgovinski deficit i izvršilo pritisak na inflatorne evolucije. U Rumuniji sektor IT je usporipo rast u velikoj meri ,dok jindustrijska proizvodnja stagnira. Investicije u infrastrukturu i dalje podržavaju privrednin rast. Evropska banka za obnovu i razvoj podseća na nedavne procene Fiskalnog saveta koji upozorava na opasnost od povećanja budžetskog deficita do 8% bruto društvenog proizvoda ove godine. I Medjunarodni monetarni fond je korigovao na dole prognozu o privrednom rastu Rumunije ove godine sa 3,8% na 2,8%

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis je ove nedelje učestvovao na 79. zasedanju Generalne skupštine Organizacije ujedinjenih nacija. ,,U našem današnjem nesigurnom svetu, odgovor na naše probleme su više saradnje i više solidarnosti. Rumunija će uvek podržavati medjunarodni svetski poredak, sa Organizacijom ujedinjenih nacija u centru, podvukao je šef rumunske države u svom obraćanju sa govornice Generalne skupštine. Ruskom agrsijom protiv Ukrajine, naglasio je Johanis, Moskva krši medjunarodno pravo sa implikacijama i van kontinenta. Ukrajini je potrebna pomoć svih zemalja članica Ujedinjenih nacija koje su spremne da poštuju medjunarodno pravo i Povelju Ujedinjenih nacija, izjavio je Johanis. Rumunija u potpunosti podržava mirovnu inicijativu predsednika Zelenskog jer je jedini pristup koji može osigurati pravedan i trajan mir u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i medjunarodnim pravom. Po oceni šefa rumunske države ne postoji valjana alternativa na Organizaciju ujedinjenih nacija jer su principi na kojima je osnovana ova organizacija sada važniji nego ikada ranije. Sada se koncentrišemo na nastavljane reforme OUN, sa ciljem da organizacija odoli svim sadašnjim i budućim izazovima.

    Rumunija je u sredu potpisala ugovor sa SAD o pozajmici od skoro miliardu dolara. Bukurešt je uveren da će americka pozajmica od 920 miliona dolara omogućiti jačanje odbrambenog kapaciteta zemlje nabavkom moderne tehnike za oružane snage i razvojem lokalne odbrambene industrije. Ambasadorka SAD u Bukureštu Ketlin Kavalek je izjavila da je potpisani dokument više od jednostavnog finansijskog ugovora jer predstavlja snagu i otpornost bilateralnog partnerstva i zajedničkog angazmana za osiguranje mira, stabilnosti i bezbednosti regiona. Američkom pozajmicom Vašington želi da se uveri da će Rumunija ostati još dugo godina u prvi plan inovacije i vojnog opremanja, što će u istoj meri unaprediti bilateralne ekonomske odnose, naglasila je ambasadorka Ketlin Kavalek.

    Rumunski fudbalski tim FCSB pobedio je letonski RFS sa 4-1 u četvrtak na Nacionalnoj areni u Bukurestu u prvoj etapi novog formata Lige Evrope. U grupi sa šampionima Rumunije rasporedjeni su i Glazgov Rendjers. Mancester junajted, PAOK Solun i Hofenhajm. FCSB je jedini predstavnik Rumunije u evropskim kupovima.

  • Rebalans državnog budžeta (24.09.2024)

    Rebalans državnog budžeta (24.09.2024)

    Prvim ovogodišnjim rebalansom državnog budžeta Rumunije Vlada u Bukureštu predvidela je budžetski deficit od 6,9% i korigovala na dole privredni rast sa 3,4% na 2,8%. Novim rebalanosom predvidjaju se veća finansijska sredstva, naglasio je premijer Marčel Čolaku, za velike investicione projekte sa napomenom da je predvidjeni budžetski deficit održiv jer se 8,5 leja od 10 potrošenih usmereravaju na gradnju autoputeva, škola, bolnica, gasovodne i vodovodne mreže i drugih obejakata od lokalnog interesa. Budžet za 2024. godinu je od samog pocetka izradjen vodeći računa o sustinskim investicijama u infrastrukturu, u velike strateške projekte i poboljsanje javnih službi, kazao je ministar za finansije Marčel Bološ. Pored obrazovanja, zdravstva i socijalnih programa podržavanje investicija je četvrti važan stub ovog rebalansa. Ministar je napomenuo da je za nastavljanje investicionih projekata evropskim fondovima predvidjeno 25,2 miliarde evra i dodao: ,,Za Ministarstvo regionalnog izdvojiće se 2 miliarde leja, odnosno oko 500 000 evra, za Ministarstvo investicija i evropskih projekata 3,2 miliarde leja, za Ministarstvo saobraćaja 5 miliarde, za Ministarstvo poljoprivrede 4, i Ministarstvu za finansije 11 miliardi leja.”

    Marcel Bološ je naveo da je 10,4 miliarde leja, odnosno nešto više od 2 miliarde evra predvidjeno za povećanje ličnih dohodaka u obrazovnom i zdravstvenom sistemu. Nacionalnom fondu za zdravstveno osiguranje namenjeno je 11,3 miliarde leja za rad bolnica i individualnih lekarskih ordinacija. Dodatna sredstva predvidjena su i za lakalne vlasti za putne troškove učenika, radnika koji brinu za osobe sa dizabilitetima i za isplatu prispelih faktura za komunalne usluge. Vlada je usvojila rebalans državnog budžeta, budžeta socijalnog osiguranja i budžeta za nezaposlenost vodeći računa o makroekonomskim prognozama Nacionalne komisije za prognozu, objasnio je ministar za finansije. Prilikom izrade rebalansa državnog budžeta vodilo se računa i o boljoj naplati prihoda u visini od 10,4 miliarde evra i o uredbi o fiskalnoj amnestiji koja bi mogla da donese dodatna sredstva u visini od 7,9 miliardi leja. Rebalans budžeta je i rezultat većih budžetskih prihoda posle digitalizacije Poreske uprave i implementacije e-pdv-a, e-transporta i pokazatelja fiskalnih rizika.

  • Vlada usvojila rebalans državnog budžeta (23.09.2024)

    Vlada usvojila rebalans državnog budžeta (23.09.2024)

    Vlada Rumunije usvojila je  rebalans državnog budžeta, koji će po svemu sudeći povećati ionako visok budžetski deficit. Premijer Marčel Čolaku smatra da je rebalans održiv jer 84% deficita spada na investicione troškova tako da će se novac vratiti umnožen. Rebalans budžeta predvija veća sredstva posle većih budžetskih prihoda i povećanja budžetskog deficita na 6,7%. Premijer je naglasio da će se i ubuduće podržavati investicije, a ne potrošnja i naveo primer autoputeva koji će vratiti osam puta veća sredstava od troškova za izgradnju i dodao: ,,Država će novac proslediti ministru saobraćaja Sorinu Grindeanuu, on će novac dati gradjevinskim kompanijama za radove na autoputevima, na koje čekamo 30 godina, i nakon 2 do 3 meseca novac će se od poreza vratiti državi. U narednom periodu infrastruktura vratiće osam puta više novca od ulaganja. Investiraćemo 1 evro i ukjnižićemo 6 do 8 evra u oblastima u kojima smo usmerili investicije.”

    Premijer je dodao i da će se nastaviti smanjenje nebitnih javnih troškova. Po njegovoj oceni budžetski deficit traba da generišu uglavnom investicije. Nakon rebalansa, zdravstvu, saobraćaju i obrazovanju namenjena seu dodatna sredstva. Povećani su takodje izdaci za socijalno osiguranje usled povećanja penzije od 1. septembra kao i pomoć za nezaposlenost. Veća sredstva namenjena su i ministarstvima zdravlja, unutrašnjih poslova evropskih projekata, poljoprivredi i energiji, a manja Generalnom sekretarijatu vlade, Ministarstvu ekonomije, Senatu, Poslaničkom domu, Specijalnoj telekomunikacijskoj službi i Ministarstvu razvoja. Rebalans državnog budžeta bazira se na povećanje budžetskih prihoda i troškova. Prema oceni eksperata rebalans uticaće na povećanje deficita za 2% u odnosu na predvidjeni deficit od 5% i to u vreme kada je privredni rast korigovan na dole sa 3,4% na 2,8% bruto društvenog proizvoda. Prema procenama Nacionalne komisije za strategiju i prognozu privredni rast Rumunije u 2025. godini iznosiće 3,5%, a u 2026. 3,7%. Na kraju godine prognozira se inflacija za 0,5% viša od predvidjanja Narodne banke Rumunije od 4,5%, da bi se u narednoj godini ova smanjila na 3,8%, a u 2026 na 2,9%. Iako je izvoz povećan za 1,8% a uvoz za 4,5%, Komisija za prognozu procenjuje povećanje spoljnotrgovinskog deficita Rumunije sa 28,9 miliardi evra prošle godine na 32,7 miliardi ove godine. Evro se procenjuje na 4,98 leja, dok bi  se prosečni mesečni lični dohodak mogao povećati za 14,8% do nivoua od 1020 evra.

  • Roksana Minzatu podpredsednica Evropske komisije (18.09.2024)

    Roksana Minzatu podpredsednica Evropske komisije (18.09.2024)

    Posle nekoliko odlaganja, nastalih usled delikatnih pregovora, kontroverzna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je u utorak sastav nove vlade Evropske unije. Rumuniji je premijerno poverena dužnost podpredsednice Evropske komisije, dužnost koju će obavljati socijaldemokratska poslanica Roksana Minzatu. Minzatu, ministarka za investicije od juna do novembra 2019. godine u Vladi Rumunije, obavljaće u Briselu dužnost komesarke za kompetencije, vaspitanje, radna mesta, socijalna prava i demografiju. Ona je izjavila da je tržište rada od suštinskog značaja za konkurentnost Evropske unije i dodala: ,,O konkurentnosti Evropske unije ne možemo govoriti bez ljudi. O kakvoj konkurentnosti može biti reči kada nema dovoljno ljudi u svim industrijama ili za sve tehnologije? O kakvoj konkurentnosti možemo govoriti u siromaštvu, u situacijama socijalnih sukoba i kada mladi nemaju radno mesto u skladu sa njihovom stručnom spremom?

    Predsednica Evropske komisije je kazala da je, uz očuvanje uravnoteženog socijalnog i bezbednosnog modela, ekonomska konkurentnost prioritet Unije. Ursula fon der Lajen je insistirala na rodnoj ravnopravnosti u novoj vladi Unije. Od 27 komesarskih dužnosti 11 će obavljati žene a 16 muškarci. Prema navodima izveštača Radija Rumunija iz Brisela, da bi se uravnotežio bilans, na šest dužnosti izvršnih podpredsednika Komisije imenovane su četiri žene i dva muškarca. Za ravnopravnu zastupoljenost, tri izvršna podpredsednika su iz istočnih i tri iz zapadnih zemalja. Raspodela dužnosti odražava, kažu komentatori, i potrebu Ursule fon der Lajen da obezbedi dvotrečinsku večinu u Evropskom parlamentu. U ovom smislu jedna podpredsednička dužnost poverena je radikalima (ECR), koji nisu u vladajućoj koaliciji narodnjaka, socijalista i predstavnika Renesanse Evrope (Renewa). Partijski šef Roksane Minzatu, premijer Rumunije Marčel Čolaku, kaže da imenovanjem Roksane Rumunija učestvuje u donošenju odluka Evropske unije. Buduća rumunska komesarka, dodao je Čolaku, koordinisaće oblasti obrazovanja kao i socijalne politike i programe finansiranja ovih oblasti, Evropski socijalni fond ili Klimatski fond.
    Opozicija u Bukureštu smatra da bi jedan ekonomski portfelj bio mnogo važniji za Rumunju. Štampa ironično javlja da je našim susedima, Madjarima, koji se često suprostavljaju odlukama Brisela, u sledećoj Komisiji porverena dužnost Blagostanja životinja.

  • Pomoć postradalima u masovnim poplavama u Rumuniji (17.09.2024)

    Pomoć postradalima u masovnim poplavama u Rumuniji (17.09.2024)

    U teško pogodjenim rumunskim okruzima Galaci i Vasluj masovnim poplavama proglašeno je vanredno stanje, tako da lokalne vlasti mogu sada mobilizovati lakše resurse za otklanjanje posledica. Prema zvaničnim podacima poplavama je zahvačeno 26 naselja u okrugu Galaci i 20 u okrugu Vasluj, a broj poplavljenih domačinstava prelazi 6500. Hitne popravke oštećenih kuća, mostova i puteva glavni su prioritet, poručuju rumunske vlasti. Na specijalnoj sednici održanoj u ponedeljak Vlada Rumunije je odobrila novčanu pomoć postradalim porodicama u visini od oko 2000 evra, a porodicama koje su izgubile jednog člana u nevremenu dodatnu pomoć u visini od 2 hiljade evra, saopštio je premijer Marčel Čolaku: ,,Ukupna pomoć u prvoj fazi iznosi 100 miliona leja, odnosno oko 200 000 evra. Mogu da garantujem postradalim stanovnicima da se nećemo zaustaviti sve dok ne popravimo oštećene puteve, mostove i kuće kako bi se stanovnici vratili njihovim kućama. ”

    Iz državnih rezervi izdvojeno je 214 tona prehrambenih proizvoda i 200 000 litara vode i prve pošiljke pomoći su već poslate. Drugi prioritetni zadatak je povratak učenika iz postradalih zona na nastavu: Premijer je dodao: ,,Iz državnih rezervi ispraznićemo po hitnom postupku četiri modularne zgrade u kojima učenici mogu da pohadjaju nastavu sve dok se situacija neće normalizovati. Lokalne vlasti zajedno sa Ministarstvom obrazovanja i vaspitanja stvoriće uslove za privremenu nastavu u ovim školama. ”

    Otvoreni su kampovi sa šatorima za postradalo stanovništvo, a mnoge instutucije pozivaju na solidarnost i prikupljaju pomoć. Crveni krst Rumunije pokrenuo je kapanju pomoći i u zonu poslao dva kamiona sa prehrambenim proizvodima i vodom za piće. I timovi Rumunske vodoprivrede rade na konsolidaciji odbrambenih linija od poplava, saopštila je administracija ove institucije. Rumunski evroposlanik Sigfrid Murešan, šef pregovarača Evropske unije za budžet, izjavio je da će Unija- posredstvom Fonda solidarnosti i Mehanizma civilne zaštite, priskočiti u pomoć Rumuniji i ostalim zemljama pogodjenim katastrofalnim poplavama. Murešan je dodao da će tražiti da se usvoji fleksibilniji budžet kako bi se brže intervenisalo u slučaju prirodnih nepogoda.

  • Masovne poplave na istoku Rumunije (16.09.2024)

    Masovne poplave na istoku Rumunije (16.09.2024)

    Nakon masovnih poplava u kojima je stradalo najmanje 6 osoba, rumunske vlasti su čamcima i vojnim avionima evakuisali stanovnike ugroženih zona. Predsednik Klaus Johanis uputio je telegram solidarnosti svim pogodjenim ljudima i dao uveravanja da će vlasti i spasilačke ekipe upotrebiti sva raspoloživa sredstva za hitne i efikasne intervencije. Premijer Rumunije Marčel Čolaku, koji je obišao pogodjene zone u pratnji nekoliko ministara, izjavio je da je sada glavni prioritet sprečavanje gubljenja novih ljudskih života. Krizna čelija osnovana je u Ministarstvu zdravlja sa zadatkom da obezbedi lekarsku pomoć stanovnicima najogroženijih okruga, Galaci i Vasluj. Članovi krizne čelije u stalnom su kontaktu sa lokalnim vlastima i direkcijama javnog zdravlja. Ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane mobilizovala su stotine vatrogasaca, žandara, vojnika i opreme sa zadatkom da evakuišu stanovnike i poprave oštećenu i unuštenu infrastrukturu. U najpogodjenijim naseljima otvoreni su kampovi za smeštaj ugroženih. Vlada Rumunija javlja da će izdvajati fondove za popravljanje oštećenih kuća i donela odluku o izdvajanju sredstava iz državne rezerve za lake konstrukcije, vodu i hranu. U nedelju Ministar za energiju Sebastijan Burduža je zakazao sednicu Komande za energiju. Mobilizovani su svi interventni timovi u pogodjenim okružima. U subotu bez struje je ostalo oko 24 000 stanovnika. U nedelju je zbog poplava zatvoreno za saobraćaj više deonica nacionalnih puteva u okruzima Galaci i Vasluj. Železnički saobraćaj je poremećen u okružima Jaši, Galaci i Krajova. U medjuvremenu u okrugu Galaci škole neće raditi u ponedeljak i utorak, javlja Ministartvo obrazovanja. Situacija je i dalje kritična zbog neprohodnih puteva, poplavljenih stanova i evakuacije stanovništva. Meteorolozi i hidroloži upozoravaju na nestabilno vreme sa obilnim padavinama i poplavama u mnogim zonama Rumunije i u narednom periodu. Nevreme sa masovnim poplavama nije pogodilo samo Rumuniju. Poplave su izazvale veliku štetu u centralnim i istočnim delovima Evrope. Nastradalo je vekoliko osoba, a mnoge se vode kao nestale. Železnički saobraćaj je otežan u Austriji, Češkoj i Poljskoj. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izrazila je ,u poruci na društvenoj mreži, solidarnost sa pogodjenim stanovništvom u katastrofalnim poplavama sa napomenom da je Evropska unija spremna da priskoči u pomoć.

  • Start predizborne kampanje za predsednika države (11.09.2024)

    Start predizborne kampanje za predsednika države (11.09.2024)

    U skladu sa izbornim kalendarom, predizborna kampanja za predsednika države startuje u Rumuniji ove nedelje. 12. septembra tajnim glasanjem izabraće se 5 sudija Vrhovnog kasacionog suda koji će biti članovi Centralnohg izbornog biroa za predsedničke izbore. Dan kasnije imenovaće se i predsednik ove institucije kao i članovvi parlamentarnih političkih stranaka koji su predložili kandidate za predsedničku dužnost. Najkasnije do 14. septembra sastav Centralnog izbornog biroa dopuniće se predsednikom i podpredsednicima Stalne izborne komisije i predstavicima svih parlamentarnih stranaka. 24. septembar je krajni tok za rumunske državljane koji žive i rade u inostranstvu da podnesu zahteve za dopisno glasanje. Kalendar izbora predvidja da će Ministarstvo inostranih poslova do 28. septembra informisati glasače iz inostranstva u kojim će se gradovima otvoriti glasačka mesta. Krajnji rok za podnošenje kandidatura na predsedničkim izborima je 5. oktobar. Očekuje se da će u izbornu trku za predsedničku dužnost učestvovati premijer Rumunije Marčel Čolaku, kandidat Socijaldemokratske partije (PSD), aktuelni predsednik Senata Nikolaje Čuka, kandidat Nacionalne liberalne partije (PNL), predsednica Unije spasite Rumuniju (USR) Elena Laskoni, lider Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Djordje Simion, predsednik Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) Kelemen Hunor kao i nekoliko predstavnika neparlamentarnih stranaka i netranačkih kandidata. Medju nestranačkim kandidatima najzvučnije ime je Mirča Džoana, bivši zamenik generalnog sekretara Severnotlanskog saveza, kome je u utorak istekao mandat u Alijansi. 10. oktobra završava se podnošenje kandidatura, a do 12. oktobra utvrdiće se redosled kandidata na glasačkim listićima. Izborna kampanja startovaće 25.oktobra, prvi krug glasanja u Rumuniji 22. novembra, a u inostranstvu glasanje traje do 24. novembra. Do 29. novembra saopštiće se imena kandidata koji su se plasirali u drugi krug i istog dana startuje i izborna kampanja. Drugi krug predsedničkih izbora počinje 6. decembra i, kao i u prvom krugu, rumunski državljani sa mestom boravka u inostranstvu imaju na raspolaganju 3 dana da se opredele za jednog od kandidata. U Rumuniji drugi krug će se održati 8. decembra. U skladu sa podacima Stalne izborne komisije broj rumunskih državljana sa pravom glasa i državljana koji su se prijavili u Izborni registar do kraja avgusta dostiže skoro 19 000 000.

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (07.09.2024)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (07.09.2024)

    Vlada Rumunije usvojila je u sredu nacrt hitne uredbe o fiskalnoj amnestiji fizičkih i pravnih lica. Nacrt predvifja povlastice za osobe koje izmiruju na vreme finansijske obaveze i za dužnike koji će otplatiti dugove. Krajem avgusta fižička i pravna lica dugovala su državi više od 14 miliardi evra. Država od dužnika traži da do 25. novembra otplate dug kako bi bili oslobodjeni zateznih kamata. Sa druge strane Vlada predlaže i bonifikaciju od 3% za osobe koje redovno izmiruju finansijske obaveze. Nacrt Ministarstva za finansije predvidja i mere štednje u javnom sektoru.

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis potpisao je Zakon o donaciji raketnog sistema zemlja-vazduh Petriot trećim zemljama. Zakon je usvojen u Parlamentu i predvidja donaciju- u dogovoru sa američkim partnerom, susednoj Ukrajini koja se suočava sa ruskom vojnom agresijom. U skladu sa zakonom Vlada Rumunije treba da preduzme potrebne mere za dopunu kapaciteta vazdušne odbrane sa bazom na kopnu i da nabavi drugi sistem zemlja-vazduh Patriot.

    Rumunija bezrezervo osudjuje terorističke napade na izraelsku državu i apeluje na sve umešane strane da daju doprinos uspostavljanju bezebednosti i potpisivanju dogovora o prekidu vatre-naglasio je u četvrtak u Jerusalimu premijer Rumunije Marčel Čolaku tokom susreta sa izraelskim kolegom Benjaminom Netanjahuom. Izveštač Radio Rumunija javlja da je Čolaku izrazio zabrinutost zbog bezbednosne situacije i opasnosti od eskalacije sukoba. U pratnji ministara inostranih poslova i ekonomije, rumunski premijer se tokom radne posetu Izraelu sastao i sa predsednikom Icakom Hercogom. Podsečamo, Marčel Čolaku je posetio Izrael i 17. oktobra 2023. godine, deset dana posle napada terorista islamskog pokreta Hamas na Izrael.

    Evroparlamentarka Socijaldemokratskle partije Roksana Manzatu (PSD) predložena je i zvanično za dužnost evropskog komesara, saopštio je u ponedeljak premijer Marčel Čolaku sa napomenom da će razgovarati sa poredsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen o portfelju koji ce biti namanjen Rumuniji. Sastav buduće vlade Evropske unije biće saopšten 11. septembra. U Briselu političke grupe Evropskog parlamenta imenovale su rumunskog evroposlanika Sigfrid Murešana za glavnog pregovarača o budućem višegodišnjem budžetu Evropske unije. U sedmogodišnji budžet predvidjeno je 13000 miliardi evra. Budžet je instrument kojim se zemljama članicama izdvajaju najveći nepovratni fondovi za investicije i poljoprivredne subvencije. Parlament treba u narednom periodu da usvoji budžetskle prioritete koji se kasnije biti dostavljeni Evropskoj komisiji. U sadašnjem budžetu za 2021/2027. godinu Rumuniji je namenjeno oko 46 miliardi evra, ne računajući fondove iz Nacionalnog programa oporavka i otpornosti (PNRR)

    Rumun Mirča Džoana, zamenik generalnog sekretara Severnoatlanskog saveza, podneo je u utorak ostavku na ovu dužnost. U ovom periodu izbio je rat u Ukrajini i savezničke snage su se povukle iz Avganistana. Džoana je u intervju za Radio Rumunija izjavio da će i dalje iskoristiti svoj uticaj za promovisanje Rumuna u medjunarodne institucije, uključujući NATO i da oseća potrebu za povratak na domaču političku scenu. Štampa je još pre dve godine pisala o eventualnom povratku Džoane u domaču politiku i o njegovoj kandidaturi za dužnost predsednika države na ovogodišnjim izborima kao nestranački kandidat. Bivši ambasador Rumunije u SAD, bivši ministar spoljnih poslova i bivši lider Socijaldemokratske partije Džoana je izgubio izbornu trku za predsednika Rumunije 2009. godine od Trajana Baseskua. Kandidature za predsedničku dužnost najavili su svi lideri parlamentarnih stranaka: Marčel Čolaku (PSD), Nikolaje Čuka (PNL), Elena Laskoni (USR), Djordje Simion (AUR) i Klemen Hunor (UDMR).

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (31.08.2024)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (31.08.2024)

    Vlada Rumunije usvojila je odluku o datumu održavanja ovogodišnjih predsedničkih izbora, tako da će se prvi kug izbora održati 24. novembra, a eventualno drugi 8. decembra. Prošle subote Vlada je donela i odluku o održavanju parlamentarnih izbora 1. Decembra, za Nacionalni praznik. Podsećamo, ove godine u junu održani su lokalni i evroparlamentarni izbori. Ako bi se  predsednički izbori održali sada, kandati Socijaldemokratske partije (PSD) i Nacionalne liberalne parije ( PNL) Marčel Čolaku i Nikolaje Čuka borili bi se u drugom krugu. Sondaža agencije KURS napravljena je u periodu od 6. do 22. avgusta. Kada je reč o parlamnetarnim izborima rezultati sondaže pokazuju da će Socijaldemokratska partija osvojiti najviše glasova ispred Nacionalne liberalne partije. Sadašnja vladajuća koalicije socijaldemokrata i liberala može funkcionisati i u narednom periodu, smatra premijer Rumunije Marčel Čolaku, lider socijaldemokrata. Čolaku veruje da će se inauguracija nove vlade održati pre Božića, 23 decembra. I to uprkos žestokim obostranim napadima posle najave kandudatura za predsedničku dužnost. Premijer je naglasio da Socijaldemokratska stranka ne vidi drugu varijantu za formiranje vladajuće koalicije osim sa liberalima. I predsednik Nacionalne liberalne partije Nikolaje Čuka se zalaže za nastavljanje ove varijante, bez obzira na sadašnje trzavice u koaliciji.

    Tekuću nedelju obeležio je haos posle stupanja na snagu novog obračuna visine penzija. Vlast je želela da ispravi pojedine sistemske razlike u ovoj oblasti, ali rezultat je izazvao nezadovoljstvo stotina hiljada penzionera. Iako su mnoge penzije posle novog obračuna povećane, nezadovoljstvo vlada medju penzionerima kojima su stigla rešenja sa nižim penzijama. Ovi se žale da će njihove penzije ostali ,,na ledu” više godina jer gube pravo i na periodične indeksacije.  Penzioneri smatraju da će se odluke kojima se smanjuju penzije primeniti iako resorni ministar obećava da posle novog obračuna nijedna penzija se neće smanjiti. Penzioneri se žale i na bezbrojne greške u novom obračunu. Posebne penzije pojedinih kategorija ostale su medjutim netaknute, naročito penzije koje nisu rezultat uplaćenog dorinosa za penzijsko osiguranje. Ba bi se nezadovoljstvo donekle ublažilo, ministarka rada Simona Bukura-Opresku javila je da će penzije do 3000 leja mesečno, odnosno do 600 evra, biti oslobodjene poreza. Ostaje da vidimo dali će ova situacija sa penzijama imati efekte na predstojeće izbore.

    Budžetski deficit Rumunije posle prvih sedam meseci premašio je granicu od 4% bruto društvenog proizvoda, navodi Ministaarstvo za finansije. Analiza izvršenja budžeta pokazuje da je država u periodu januar-jun realizovala budžetske prihode u visini od 66 miliardi evra, što predstavlja povećanje za 15% u odnosu na isti period 2023. godine. Medjutim, budžetski troškovi su povećani za 23% i dostigli više od 80 miliardi evra. Podsećamo, u državni budžet za 2024. predvidjen je deficit od 5% bruto društvenog proizvoda. Ministar za investicije i evropske poslove Adrijan Kaču je izjavio da je za Rumuniju iz Fonda za koheziju izdvojeno skoro 24 miliarde evra za 2014-2020. godinu i da je zvanični Bukurešt dostigao stepen apsorpcije od 99%.

    Vlada Rumunije dodeliće poljoprivrednicima čiji su usevi oštećeni usled produžene suše naknade štete. Mere koje će se doneti naredne nedelje predvidjaju fondove za štetu od suše i mehanizam za osiguranje jesenje i prolećne setve. Ministar poljoprivrede Florin Barbu je precizirao da će se za svaki hektar pogodjen sušom izdvojiti do 600 evra kako bi se deblokiralo i kreditiranje poljoprivrednika u dogovoru sa bankama. Neophodni fondovi izdvojiće se iz nacionalnog doprinosa i Fonda za rizik Evropske unije od 17 miliona evra. Šema državne pomoći ,,Kredit za farmere” dopuniće se sa oko 80 miliona evra. Pedološka suša zahvatila je mnoge zone u Rumuniji posle tropskog leta sa manjkom padavina.

    Rumunija je i zvanično primila pozitivan odgovor od Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u oblast konkurencije. Prema saopštenju Saveta za konkurenciju, odgovor je usvojen posle finalizacije analize aktivnosti u periodu 2018-2022. Sevet je imao zadatak da dokaže da način na koji deluje ispunjava sve zahteve medjunarodne organizacije. Usvojene su i preporuke čije će se primene analizirati posle godinu dana. Pristupanje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj smatra se medju tri najveća prioriteta Rumunije posle ulaska u NATO i Evropsku uniju. Sa druge strane, prema očekivanjima, Administracija u Vašingtonu saopštiće 15. oktobra da je usvojena odluka o ukidanju ulaznih viza za državljane Rumunije. Prema vladinim izvorima, odluka bi počela da se primenjuje na početku 2025. godine.

  • Kalendar predsedničkih izbora (29.08.2024)

    Kalendar predsedničkih izbora (29.08.2024)

    Nedelju dana nakon raspisivanja parlamentarnih izbora, Vlada Rumunije usvojila je u sredu odluku o održavanju ovogodošnjih predsedničkih. Prvi krug izbora za predsednika države održaće se 24. novembra. U skladu sa zakonom, za izbor predsednika u prvom krugu potrebno je da kandidat osvoji više od 50% ukupnog broja glasova, odnosno više od 9 miliona, što je praktično nemoguće. Izmedju prvog i drugog kruga predsedničkih izbora, 1. decembra za Nacionalni praznik održaće se parlamentarni izbori. Rumuni sa pravom glasa iz inostranstva imaju na raspolaganju dva dana za izbore. Mogu glasati u subotu ili nedelju. Ako je poslednja izborna trka za predsednika države 2019. godine imala očekivan ishod i kandidat liberala Klaus Johanis ubedljivo pobedio kandidatkinju Socijaldemokratske partije (PSD) Vioriku Dančila, ove godine ishod izborne trke je neizvestan.. Doza neizvestnosti je veća nego ikada ranije, a to se može videti i po rezultatima sondaža. Dobre šanse u drugom krugu imaju bivši lider Socijaldemokratske partije Mirča Džoana, trenutno zamenik generalnog sekretara Severnoatlanske alijanse, i aktuelni predsednik socijaldemokrata Marčel Čolaku. Džoana je izjavio da će zvanično najaviti kandidaturu posle isteka mandata u NATO. Podsećamo da je Džoana bio protivkandidat Trajana Baseskua 2009. godine i izbubio trku za manje od 1% glasova, što je izazvalo sumnje u pravilnost izbora. Socijaldemokratska partija je bez uspeha osporila izborni rezultat. Rumunska politička levica je poslednji put izašla kao pobednica predsedničke trke 2000. godine, kada je drugi mandat osvojio socijaldemokrata Jon Ilijesku. Marčel Čolaku, izabran na nedavnoodržanom kongresu socijaldemokrata za kandidata za predsedničku funkciju, uveren je da će on razbiti monopol desnice. Kontekst ide na ruku lideru socijaldemokrata jer kandidat Nacionalne liberalne partije (PNL) Nikolaje Čuka, bivši načelnik Generalštaba rumunske vojske, izabran za lidera liberala uz široku podršku predsednika Klausa Johanisa, prema rezultatima sondaža zaostaje mnogo za rezultatima sopstvene stranke. Iako su Socijaldemokratska partija i Nacionalna liberalna partneri u vladajućoj koaliciji rastuće predizborne tenzije podgrejale su napade i prete saradnji. Uprkos ideološkim nejasnoćama, sa desnice doklazi i nova predsednica Unije spasite Rumuniju (USR) Elena Laskoni. Njena glavna prednost leži u činjenici da dolazi na političko tržište kao osvežavajuči element. U trci za predsedničku dužnost ulaze i kandidati suveranističke i nacionalisticke struje, lider Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Djordje Simion i predsednica stranke SOS Rumunija Dijana Šošoaka. Drugim krugom predsedničkih izbora završava se ovogodišnji izborni maraton u Rumuniji koji je startovao 9. juna lokalnim i evroparlamentarnim izborima.