Author: Marija Nenadić-Zurka
-
Vesti – 02.05.2024
Pravoslavni vernici i grkokatolici danas su obeležili Veliki četvrtak, dan kada se sećaju Tajne večere, hapšenja i suđenja Isusu Hristu. Patrijarh Rumunske pravoslavne crkve Danilo uputio je u sredu Vaskršnju poslanicun u kojoj je rekao da je Vaskrsenje Gospodnje proslavljanje smerne i milosrdne ljubavi Hrista koji je pobedio mržnju, nasilje i smrt, dajući ljudima večni život. Zato je Sveti Vaskrs proslava praštanja, mira i radosti, prenosi patrijarh, koji poziva sve oko nas da rečju i delom podelimo ljubav, mir i radost Hristovu.
Preko 150.000 Rumuna učestvovaće, tokom uskršnjeg mini-odmora, na stotinama događaja organizovanih širom zemlje. U cilju obezbeđenja javnog reda, Ministarstvo unutrašnjih poslova je dopunilo snage na terenu. Biće žandarmske patrole, uključujući i planinske staze, da daju savete ili da intervenišu u slučaju potrebe. A dežuraće i policajci i vatrogasci. Takođe, Nacionalna uprava za sajber bezbednost ističe da tokom praznika ljudi manje paze na bezbednost sajtova na kojima kupuju i na taj način mogu postati žrtve onlajn prevara.
Vlasti će imati potvrdu da su postupili u pravom smeru ako naši mladi svoje težnje za budućnost usmere u Rumuniju, a oni koji su već izabrali put van granica zemlje požele da se vrate kući, rekao je premijer Marčel Čolaku u poruci poslatoj u četvrtak, na Dan mladosti. Moramo svima ponuditi jednake šanse u životu i perspektivu razvoja, uključujući i na institucionalnom nivou, kaže premijer. Premijer je istakao i da, lično, ima veliko poverenje u mlade ljude i od stupanja na dužnost održava stalni dijalog sa njihovom generacijom, kroz reprezentativna udruženja, uključujući i ponudu državnih stažiranja, u cilju upoznavanja mladih sa procesom donošenja odluka na nivou vlasti i podređenih institucija.
Atlantski savet dodeliće predsedniku Rumunije Klausu Verneru Johanisu 8. maja u Vašingtonu nagradu (Distinguished International Leadership Award) za njegovu izuzetnu karijeru, za uzorno rukovođenje Rumunijom i za njegovu ulogu transatlantskog i evropskog lidera. Među nagrađenima ove godine su američka sekretarka za trgovinu Đina Rajmondo, vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi general Kristofer G. Kavoli i glumica i producent Mišel Jeo. Svake godine, gala okuplja međunarodnu publiku na visokom nivou od preko šest stotina političkih, poslovnih, vojnih, umetničkih lidera i lidera civilnog društva kako bi proslavili laureate, izabrane među ličnostima koje najbolje predstavljaju stubove globalnih odnosa. Raniji dobitnici nagrada su američki predsednici Džordž V. Buš, Vilijam J. Klinton, Džordž H.V. Buš i tadašnji potpredsednik Džo Bajden, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, sadašnji i bivši generalni direktori Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva i Kristin Lagard. Osnovan 1961. godine, Atlantski savet je neprofitna organizacija čiji zaposleni moraju da održavaju visoke standarde ličnog i profesionalnog integriteta, otvorenosti i poštenja u svojoj komunikaciji i odnosima međusobno, sa drugim organizacijama, sa državnim zvaničnicima, sa medijima i sa javnošću.
Ambasadorka Rumunije u Srbiji Silvija Davidoju dala je ekskluzivni intervju za Radio Romania International. Intervju koji je uvršten u program Rumunske sekcije „Ambassador Radio Romania International” možete čuti u petak, 3. maja, u programu od 20:05, ili ponovo, na zahtev, na sajtu RRI, www.rri.ro, kao i na SoundCloud-u.
Dvoje Rumuna su dobili novu šansu za život, nakon što su u četvrtak presađeni organi od bugarskog donatora koji se nalazio u cerebralnoj smrti. Nacionalna agencija za transplantaciju precizira da su organi poslati u Rumuniju jer na teritoriji Bugarske nije bilo kompatibilnih primalaca, a dve države imaju protokol o saradnji. Operacije su obavljene u Jašiju (istok), a stanje dvoje pacijenata je dobro. Reč je o muškarcu i ženi koji se već dugi niz godina nalaze na dijalizi.
-
Uskršnji praznici u Maramurešu i Bukovini
Uskršnji praznik je najbolja prilika da izbliza upoznate rumunsko selo. Postoje dve oblasti u kojima ovaj praznik okuplja najviše turista: Bukovina i Maramureš. Pansioni su se već pripremili sa posebnim programima u iščekivanju gostiju. Pored jelovnika sa tradicionalnim jelima i predstavljanje tradicije, turisti su pozvani i na aktivnost, jer se može pešačiti u oba kraja, a staze su namenjene celoj porodici.
Edit Pop, menadžer destinacije Eco Maramures, poziva nas u sela Valja Marej i Valja Kosauluj. Svi oni imaju mnogo tradicije i, naravno, mnogo pansiona koji čekaju svoje turiste, sada, uoči Uskrsa.
„Za Uskrs, generalno, ponuda je za boravak od oko četiri noći i pet dana, sa polupansionom i svečanim uskršnjim obrokom, i sa programom sa mnogo aktivnosti, svaki dan nešto. Upoznavanje Maramureša počinje upravo u autentičnom selu, gde turisti i posetioci mogu da otkriju tradiciju, mogu otkriti kulinarsku stranu, koja je prastara i sa jelima po receptima prenetim od davnina. To je zdrava i veoma izdašna hrana, ali, naravno, mora da doživi i prirodu, da ide na planinarenje. Imamo pešačke staze i za one koji imaju iskustva sa dužim stazama, ali imamo i kraće staze koje istražuju područje oko sela, za turiste koji su možda stariji, možda porodice sa mlađom decom i koji žele šetnju u lepom okruženju, ali možda malo manje napornu.”
Ali kako prolazi Uskršnji boravak?
„Očekuje se da turisti stignu negde u četvrtak, ako ne i na Veliki petak. Na Veliki petak se farbaju jaja. Ovde se sve radi prirodno. Odlaze u baštu, beru najlepše i najlepše listove, nakon čega se čvrsto vezuju na jaja i farbaju, dobro prokuvana u ljusci luka. Na Veliku subotu turisti mogu učestvovati u pripremi jela. Glavno jelo je punjenje jagnjeta i pripremaju se korpe sa jelom, koje treba da se osveštaju na dan Vaskrsa. Takođe imamo događaje u ovom periodu. Na primer, u Brebu se u selu organizuje vašar uoči Uskrsa. Reč je o rukotvorinama i domaćim proizvodima koji se nude turistima pod sloganom „U Brebu radimo lepo i dobro. U svim selima turisti su pozvani na Vaskrsnu noć da učestvuju u ponoćnoj službi. Oni koji ne žele da izlaze noću mogu na Vaskrs da odu na osvećenje hrane u crkvi, a zatim na slavsku trpezu. Drugog dana Vaskrsa turistima se nude razne aktivnosti: umetnički program i vožnja kočijama kroz selo ili okolinu, foto sesije. Turisti mogu da se obuku u tradicionalnu nošnju i slikaju. Zatim, uveče, logorska vatra, sa kotlićem i mnogo, mnogo priča“.
Maramureš je područje gde je stočarstvo osnovna delatnost, a zimi je ovim životinjama neophodno seno. Odavde se rađa specifičan predeo Maramureša, taj predeo sa livadama punim stogova sena, koji se i danas kose ručno. Polako se čitava oblast transformiše. Kosačice se sve više koriste na ravnim površinama koje pomažu i olakšavaju rad. Međutim, lepota, miris i priča o autentičnoj kosidbi je ona sa kosom, kaže Edit Pop, menadžer destinacije Eco Maramures, od koje saznajemo i neke zanimljive turističke pakete.
„Imamo i neke pakete, neke gotove programe u vidu priča: Priča o senu, Priča o drvetu, Priča o vuni, a za dva dana turisti mogu da dožive celokupnu povezanost sa prirodom u ovim pričama. Priča o drvetu, na primer, počinje u šumi. Prvog dana sledi izlet u devičansku šumu, uz otkrivanje svih vrsta koje tu žive. Sutradan otkrivamo život drveta u selu, nakon što je donešen iz šume. Videćemo drvo pretvoreno u sve ono što drvena civilizacija znači u Maramurešu: rezbarene drvene kapije, kuće, drvena domaćinstva, drvene alatke, instalacije narodne tehnike. To je cela priča koja se tek treba proživeti u Maramurešu.”
Takođe na severu Rumunije, ovog puta u Bukovini, za Uskrs nas poziva Maričika Kazimirčuk, menadžerka turističke destinacije Cara Dornelor.
„Praznik koji podseća na tradiciju, veru, ljubav i koji vas inspiriše da razmišljate o zaista važnim stvarima, o porodici, o onima koji su otišli na sve strane sveta i koji o nama misle s ljubavlju i čežnjom. I pošto smo već pričali o tradiciji, nedavno je u Čokaneštiju održan 19. Nacionalni festival farbanih jaja, sa impresivnom izložbom farbanih jaja, izložbom uskršnjih korpi, folklornim programima, izložbama slika i simpozijumom o farbanim jajima. To je jedinstven događaj u zemlji, koji naglašava ovu prelepu tradiciju ovog kraja i istovremeno čini selo-muzej Čokanešti poznat svetu, sa stotinama kuća oslikanih spolja, sa šarama inspirisanim narodnim košuljama“.
U Bukovini se opuštanje kombinuje sa avanturom u prirodi i, na kraju, ali ne i manje važno, sa domaćom gastronomijom.
„Bukovina nosi nadimak i zaslužuje titulu Zavičaja Pavlake, zahvaljujući mleku posebnog ukusa i kvaliteta, za koji je zaslužna flora ovog kraja. Dobro znamo da se samo ovde pravi čuveni švajcarski sir i mladi i stari sirevi. Ponudu upotpunjuju aktivnosti na otvorenom na planinarskim i biciklističkim stazama. Postoje brojne rute uređene širom destinacije. Imamo preko 420 km pešačkih staza, preko 180 biciklističkih staza. Možemo se diviti apsolutno fantastičnim pejzažima i komunicirati sa lokalnim stanovništvom u takvim šetnjama, možemo posetiti Centar za posetioce, na primer, Nacionalnog parka Kalimanj. Takođe preporučujemo posetu kazinu Bailor u Vatra Dornej, koji je nedavno ponovo otvoren nakon 35-godišnje pauze. Ovo su samo neki od ciljeva koje pozivamo sve da otkriju na destinaciji.”
Ukoliko smo Vas zainteresovali, pristupom sajtovima dve turističke destinacije, naći ćete kompletne informacije, iskustva i pakete i ponude usluga. Na ecomaramures.com i tsaradornelor.ro takođe ćete pronaći kalendar događaja koji se održavaju tokom cele godine.
-
Vesti – 01.05.2024
Vlada Rumunije odobrila je otvaranje državnog graničnog prelaza Beba Veke (Rumunija) – Kubekaza (Mađarska), kako bi se olakšao drumski saobraćaj na tom području i olakšao prelazak u Mađarsku i Srbiju (preko Mađarske). Granični prelaz biće namenjen međunarodnom saobraćaju ljudi, kao i međunarodnom saobraćaju robe, do ukupne težine do 3,5 tone. Datum otvaranja biće dogovoren diplomatski, nakon stvaranja potrebnih kadrovskih, tehničkih i infrastrukturnih uslova. Ministar saobraćaja Sorin Grindjanu je precizirao da je rok za izvođenje radova na otvaranju graničnog prelaza 14 meseci. U tom kontekstu, on je naveo da je investicija neophodna, s obzirom da svi čekaju da Rumunija uđe u šengenski prostor sa svojim kopnenim granicama.
Ambasada Rumunije u Srbiji, zajedno sa kolegama iz Generalnog konzulata Rumunije u Vršcu, podržala je napore profesora sa Katedre za rumunski jezik i književnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu da organizuju konferenciju „Rumunske i rusinske studije – aktuelnost, izazovi i perspektive“. Ovom prilikom, profesori rumunskog jezika i književnosti u Novom Sadu obeležili su jubilej 50 godina od osnivanja Lektorata za rumunski jezik na Univerzitetu u Novom Sadu. Trenutak proslave je utoliko aktuelniji što univerzitetsko obrazovanje na rumunskom u Srbiji mora da se takmiči sa specijalizacijama iz međunarodnih jezika sa većom potražnjom na tržištu rada u Srbiji, ali i u Evropi. Ambasada Rumunije je čestitala profesorima i zahvalila rukovodstvu Filozofskog fakulteta, kao i pokrajinskim vlastima na podršci. Apelujemo na celokupnu rumunsku zajednicu da, kada se analizira upis na fakultete mladih Rumuna iz naših zajednica u Srbiji, razmotre oba diplomska programa na rumunskom jeziku, i onaj u Novom Sadu i u Beogradu, dodala je Ambasada Rumunije u Beogradu.
Ambasadorka Rumunije u Srbiji Silvia Davidoju boravila je u radnoj poseti sedištu TVR Temišvar, kojom prilikom je razgovarala sa direktorom Adrijanom Borošovićem o mogućnosti razvoja projekata saradnje između kancelarije TVR u Temišvaru i predstavnika rumunskih medija u Srbiji.
Ambasadorka Rumunije u Srbiji Silvija Davidoju dala je ekskluzivni intervju za Radio Romania International. Intervju koji je uvršten u program Rumunske sekcije „Ambassador Radio Romania International” možete čuti u petak, 3. maja, u programu od 20:05, ili ponovo, na zahtev, na sajtu RRI, www.rri.ro, kao i na SoundCloud-u.
Savez Srba u Rumuniji (USR) primio je u posetu ministra bez portfelja zaduženog za odnose sa dijasporom Đorđa Miličevića, u pratnji delegacije iz Srbije. Ministra je dočekao Ognjan Krstić, predsednik i poslanik Saveza Srba u Rumuniji, zajedno sa saradnicima i kandidatima iz Saveza Srba u Rumuniji na ovogodišnjim izborima. Sastanku je prisustvovala Vesna Kolinović, konzul Republike Srbije u Temišvaru. Ministar Miličević donirao je knjige i udžbenike za srpske škole u Rumuniji. Dijalog sa rukovodstvom Saveza je bio konstruktivan, a bavio se svim važnim temama za srpsku zajednicu u Rumuniji. Razgovaralo se i o kampovima za učenike i o izborima 2024. godine.
U Srpskom kulturnom centru u Temišvaru održao se značajan književni događaj. Program je obuhvatio 75. godišnjicu časopisa Saveza književnika Srbije „Književne novine”, 55. godišnjicu „Tribune Francuska 7”, 7. deceniju časopisa „Književni život”, kao i 200. godišnjicu rođenja velikog pesnika Branka Radičevića. U Rumuniji je održan i sajam srpske knjige, kao i pesničko veče, a učestvovali su gosti iz Srbije, Ognean Cristici, Ognjan Krstić, predsednik i poslanik Saveza Srba u Rumuniji, kao i brojna publika.
-
Iz istorije ženskog novinarstva u Rumuniji
Ženska emancipacija i feminizam javljaju se u drugoj polovini 19. veka, a borba za prava se vodi i preko štampe. Prava i slobode pojedinca, proklamovane još od 18. veka, stavljaju u središte promovisanje jednakosti, van bilo kakvih kriterijuma vere, rase, etničke pripadnosti, pola. Emancipacija žena bila je tema koja je privlačila sve više sledbenika počev od druge polovine 19. veka, a socijalizam i feminizam su imali za cilj da najviše vode kampanju za ženska prava u modernom društvu. Najviše napora uloženo je za prava žena na platu i politička prava, pravo glasa koje su dobile u 20. veku, a štampa je takođe vodila kampanju za davanje jednakih prava ženama, što je jedno od najmoćnijih sredstava putem kojih su ostvareni ciljevi feminističkog pokreta.
I u Rumuniji se emancipacija žena i feminizam javljaju u drugoj polovini 19. veka, a borba za sticanje prava se vodi i preko štampe. U svim publikacijama po pravilu su se pojavljivali članci različitih veličina i na različite teme od interesa za žene. Časopisi koji su preuzeli ulogu ženske emancipacije počeli su da imaju stalnu publiku, među onima koji su se posvetili projektu ženske emancipacije bio je časopis „Žena”.
Časopisi sa rečju „žena“ u naslovu pojavljivali su se počev od 1868. godine, „Žena. Nepolitički časopis“ kao prvi. Drugi časopisi kao što su „Rumunka“, „Seoska žena“, „Žena i dom“, „Pravoslavka“, „Elegantna žena“, „Dambovičanka“, „Radnica“ izlazili su kraće ili duže i od samog naslova moglo bi se naslutiti njihov profil. Najduži period pojavljivanja ženskog časopisa bio je između 1946. i 1989. godine, pod naslovom „Žena“, koji se pojavljuje i danas.
Ženske časopise nisu pisale samo žene, kako bi se moglo pomisliti. Moglo bi se reći da su žene, naprotiv, kasnije ušle u svet novinarstva koje je branilo njihova prava. Jedna od njih je bila socijaldemokrata Elena Guđijan. Godine 2000, kada ju je intervjuisao Centar za usmenu istoriju rumunske radiodifuzije, Guđijan se prisetila da je sa 19 godina, 1944. godine, kada se pridružila Socijaldemokratskoj partiji, njena karijera pratila krugove radničke klase kojima je pristupila i odakle je bila inspirisana u tekstovima koje je objavljivala u časopisu za koji je radila.
„U partijskim organizacijama bilo je mnogo žena iz fabrika. Bili su iz APAKA, sa uglavnom ženskim osobljem, bila je to fabrika odeće. Bile su iz Fabrike slatkiša Angelesku, u ulici Šosjaua Viilor. Bile su iz fabrike Flora, fabrike konzervi, takođe na Šosjaua Viilor, iz Fabrike lekova i iz Fabrike cigareta. Tamo gde su zaposlene bile uglavnom žene, mi smo imali organizacije i sastanke sa njima smo održavali tamo, na radnom mestu. Sastajala sam se sa ženama, razgovarala sam sa ženama osim što sam bila novinarka, odnosno beležila sam o čemu se tamo razgovaralo za časopis ženske organizacije, koji se zvao Radnica“.
Časopis rumunske socijaldemokratije „Radnica“ pokušao je da se veoma uključi u probleme radnica. Elena Guđijan prisetila se prvih brojeva časopisa i njegovog oživljavanja nakon rata:
„Pod ovim imenom časopis je poznat od 1930. godine, kada se pojavio iscrtan na škrabaču, kao mali plakat, od 2-3 stranice, a ugasio se nestankom istorijskih, demokratskih partija, 1938. godine. Ponovo počinje da se objavljuje pod istim nazivom 1946. godine, sada kao časopis. Na 32 stranice, isprva samo crno-belo, zatim se pojavila crvena boja, pa kombinacije crvene i crne ili crvene i plave, u zavisnosti od toga koje smo mastilo mogli da nađemo u tom trenutku.“
Elena Guđijan je radila na terenu i bukvalno bila zaljubljena u svoj posao.
„Ja, kao najmlađi član tima, trčala sam koliko sam mogla sa reporterskim fotografom da slikam, da izveštavam i prikupljam podatke. Kao mlađa, stalno sam trčala unaokolo, uključujući i pres-službe dotad osnovanih poslanstava ili ambasada u Bukureštu, gde sam dobijala fotografije i članke o socijaldemokratskim ženama iz njihovih zemalja”.
Posle 1945. godine, na kraju Drugog svetskog rata, sve se moralo obnavljati, a posebno mir. A Elena Guđijan i njene kolege su učestvovale u opštim naporima.
„Žene su nas zanimale iz više razloga. Posle rata, mnoge žene su se iznenada našle na čelu porodica, sa decom za podizanje, bilo da su im muževi poginuli na frontu, ili su se vratili sa fronta nesposobni za rad. A onda su se žene osećale obaveznim da nađu nešto da rade. Velika većina njih bila je nepismena. A naša velika briga je bila da im priteknemo u pomoć organizovanjem nekih kurseva opismenjavanja. Hteli smo da ih naučimo da čitaju i pišu, bar da čitaju platni spisak, ako ne i više. Ali, postepeno su neke od njih zavolele, počele su da čitaju i snašle se.”
Od 1945. do 1948. godine, časopis „Radnica“ je sledio svoju misiju, nastavljajući kampanju za velike principe jednakosti. Pošto je posle 1948. godine, uvođenjem komunističkog režima, časopis promenio naziv u „Žena“, počelo je jedno novo poglavlje, ono o propagandnoj štampi u represivnom režimu.
-
Vesti – 26.04.2024
Rumunski učenici će od petka, nakon završenih predavanja, otići na raspust, a u školu se vraćaju u sredu, 8. maja. Prema kalendaru koji je odobrilo Ministarstvo prosvete, letnji raspust počeće u petak, 21. juna. S druge strane, sledeće srede počinje mini-odmor za 1. maj i pravoslavni Usakrs, koji se praznuje 5. maja. Tradicionalno, ovaj mini odmor označava početak letnje sezone. Očekuje se da više od 80.000 ljudi svoje slobodne dane provedu na moru.
Sorina Pintja, bivša ministarka zdravlja, osuđena je na 3 godine i 6 meseci sa izvršenjem zbog primanja mita, kazna koju je u petak izrekao Sud u Klužu. U aprilu 2020. godine, Sorina Pintja, u to vreme upravnica bolnice u Baja Mareu (severna Rumunija), poslata je na sud. Prema tužiocima iz Nacionalne agencije za borbu protiv korupcije, Sorina Pintja je od novembra 2019. do 28. februara 2020. godine tražila i primila od predstavnika jedne komercijalne kompanije iznose od 10.000 evra i 120.000 leja (24.000 evra), što predstavlja 7% vrednosti ugovora o javnoj nabavci. koja se ticala projektovanja i izvršenja radova uređivanja operacionog bloja bolnice. S druge strane, direktora Odeljenja za energetiku državne kompanije Complexul Energetic Oltenia (jugozapad) Livijua Katalina Stankuleskua pritvorili su tužioci za borbu protiv korupcije zbog trgovine uticajem. On je optužen da je primio mito od 13.000 evra od jednog biznismena, kako bi ubrzao isplatu neizmirenih računa preduzeću ovog drugog. Tužioci traže od suda u Bukureštu preventivno hapšenje Livijua Katalina Stankuleskua.
Turska je glavni komercijalni partner Rumunije van Evropske unije i prva destinacija rumunskog izvoza van Evropske unije, izjavio je u petak premijer Marčel Čolaku, nakon sastanka sa potpredsednikom Turske Dževdetom Jilmazom u Bukureštu. U fokusu razgovora bio je aktuelni bezbednosni kontekst, optimalni načini bilateralne i savezničke saradnje u okviru NATO-a. „Rumunija ostaje čvrsto posvećena već započetim koracima za razvoj saradnje sa Republikom Turskom, kako bi se ostvarili ciljevi koje su obe zemlje predložile na ekonomskom nivou, kroz bilateralno strateško partnerstvo, kao i u oblasti bezbednosti, u regionu Crnog mora“, poručio je premijer. Zauzvrat, turski zvaničnik je ocenio da su Rumunija i Turska dve zemlje na Crnom moru koje moraju blisko da sarađuju, radi regionalne bezbednosti. On je spomenuo aktuelni sporazum o razminiranju koji su potpisale Rumunija, Bugarska i Turska i umešanost njegove zemlje u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu.
Evropske integracije su najbolji način da se poveća otpornost Republike Moldavije u suočavanju sa aktuelnim bezbednosnim izazovima, izjavila je u Kišinjevu rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku. Ona je govorila o projektu pomoći koji je dodelila Rumunija u cilju povećanja kapaciteta vlasti Republike Moldavije da se suprotstave nekonvencionalnim bezbednosnim rizicima, sa akcentom na sajber bezbednost, zaštitu kritične infrastrukture i hibridne pretnje. Druga faza ovog projekta počela je u petak. „Nastavićemo da pružamo podršku konsolidaciji pravnog i institucionalnog okvira Republike Moldavije, u skladu sa zahtevima Evropske unije“, naglasila je Odobesku.
Razvoj strateških projekata Rumunije sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima doprineće ekonomskom razvoju obe države, izjavio je premijer Marčel Čolaku u petak na trećoj sednici Zajedničkog odbora za saradnju dve vlade. Premijer je podsetio da je prošle nedelje boravio u radnoj poseti Ujedinjenim Arapskim Emiratima, tokom koje je razgovarao na visokom nivou, kao i sa predstavnicima kompanija zainteresovanih za proširenje delatnosti ili ulaganja u Rumuniju. Marčel Čolaku je istakao da već postoji niz zajedničkih projekata, ali da se sprovode i uspešni projekti u oblasti energetike, poljoprivrede, infrastrukture, IT i turizma. U tom kontekstu, potpisan je Memorandum o razumevanju između Trgovinske i industrijske komore Rumunije i Federacije privrednih komora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Prva sednica ovog zajedničkog komiteta održana je u aprilu 2018. godine u Bukureštu, a druga u junu 2022. godine u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Bivši levičarski predsednik Rumunije Jon Ilijesku danas je obavešten da je osumnjičen u dosijeu takozvane Minerijada iz juna 1990. godine. Tužioci su otišli u Ilijeskuovu rezidenciju, s obzirom na njegovu poodmaklu životnu dob – 94 godine. Dan pre, u sedištu Glavnog tužilaštva, bivši premijer Petre Roman, bivši zamenik premijera Đelu Vojkan Vojkulescu, bivši direktor Rumunskog informativnog servisa (SRI) Virđil Magureanu i druge ličnosti tadašnjeg režima su obavešteni o svom statusu osumnjičenih u istom predmetu. Tužioci ih optužuju za zločine protiv čovečnosti u junu 1990. godine, kada su antivladine demonstracije nasilno potisnute od strane organa reda, uz pomoć rudara pozvanih iz Valja Žiuluj (jugozapad).
Zagađenje, prekršaji na putevima, pranje novca i režim plaćanja bili su na dnevnom redu poslednje plenarne sednice Evropskog parlamenta (EP), koja je održana uoči evropskih parlamentarnih izbora u junu. Poslanici Evropskog parlamenta su takođe glasali za reviziju zajedničke poljoprivredne politike kako bi se smanjio administrativni teret i poljoprivrednicima dala veća fleksibilnost. Istovremeno, odobrena su nova pravila za poboljšanje uslova rada radnika na onlajn platformama. U proteklih pet godina, politička levica i grupa desnog centra iz Evropske narodne partije (EPP) dominirale su u zakonodavstvu Evropske unije i procesom donošenja odluka u Briselu, često izostavljajući dve konzervativne grupe, evropske konzervativce i reformiste i partiju Identitet i demokratija. Prema anketama za junske izbore, odnos snaga će se promeniti, što će omogućiti desničarsku većinu u Evropskom parlamentu.
Rumunska teniserka Žaklin Kristijan pobedila je u petak Čehinju Barboru Krejčikovu, u drugom kolu VTA 1.000 turnira u Madridu, u tri seta. Turnir ima ukupne nagrade od oko 7,7 miliona evra. Na tabeli singla iz Madrida je još jedna Rumunka, Sorana Krstja, koja je u četvrtak pobedila Filipinku Aleksandru Ealu, takođe u tri seta. Krstja se u trećem kolu sastaje sa Poljakinjomom Igom Sviatek, svetskom liderkom i glavnim favoritom.
-
Vesti – 25.04.2024
Vlada Rumunije sastala se u četvrtak u Temišvaru na posebnom sastanku, prvom u ovom gradu na zapadu zemlje, na kojem je, između ostalih, odobrila niz projekata infrastrukture sa regionalnim uticajem. Reč je o izgradnji stadiona kapaciteta 30.000 mesta u Temišvaru, investiciji procenjenoj na 167 miliona evra, koju meštani godinama očekuju. Vlada je odlučila i da otvori međunarodni granični prelaz Beba Veke (okrug Timiš, Rumunija) – Kubekaza (Mađarska) za međunarodni promet ljudi i međunarodne robe, do granice težine od 3,5 tone. Vlada Rumunije odobrila je i odluku prema kojoj punoletna fizička lica, koja prate maloletne osobe prilikom napuštanja zemlje, više neće morati da pokažu izvod iz sudske evidencije. Takođe, usvojen je i normativni akt kojim će penzije koje se odnose na mesec maj biti isplaćene pre uskršnjih praznika.
Agresija Rusije na Ukrajinu, pored izazova bezbednosti u regionu, dovela je i do poremećaja globalnih tržišta i lanaca snabdevanja, ocenio je premijer Marćel Čolaku na sastanku koji je danas u Bukureštu imao sa Jutom Urpajnen, evropskom komesarkom za međunarodna partnerstva. Šef Vlade je predstavio korake Rumunije za razvoj povezanosti sa Crnim morem, kao deo strategije Evropske Unije za ulaganje u projekte infrastrukture širom sveta. Iz ove perspektive, rumunske pomorske i dunavske luke predstavljaju važnu kariku u efikasnosti Transkaspijskog transportnog koridora, dodao je rumunski premijer. Evropska komesarka boravi u Bukureštu kako bi razgovarala o ulozi Rumunije u promovisanju održivog razvoja širom sveta u trenutno teškom geopolitičkom kontekstu.
Lideri 18 zemalja, uključujući rumunskog predsednika Klausa Johanisa, potpisali su u četvrtak zajedničku izjavu kojom traže oslobađanje talaca iz pojasa Gaze. „Zahtevamo hitno oslobađanje svih talaca koje Hamas drži u Gazi više od 200 dana. Među njima su i naši građani. Sudbina talaca i civilnog stanovništva Gaze, koji su zaštićeni međunarodnim pravom, međunarodna je briga“, navodi se u dokumentu. On ističe da bi predloženi sporazum o oslobađanju talaca doneo trenutni i produženi prekid vatre u Gazi, što bi omogućilo povećanje potrebne humanitarne pomoći i moglo bi dovesti do kredibilnog okončanja neprijateljstava. Većina zemalja potpisnica su evropske, a ostale su Argentina, Brazil, Kanada, Kolumbija, Sjedinjene Američke Države i Tajland.
Nacionalna kompanija za vazdušni saobraćaj TAROM će do kraja meseca dobiti pomoć od Evropske komisije, a zatim će ući u fazu ekonomske reorganizacije, izjavio je rumunski ministar saobraćaja Sorin Grindjanu. On je ponovio želju bukureštanske administracije da spase kompaniju koja se već 15 godina suočava sa finansijskim poteškoćama. Grindjanu je rekao da će prijemom ove evropske pomoći TAROM ući u period reorganizacije u cilju postavljanja kompanije na “čvrste ekonomske principe”. On je rekao da operater veličine TAROM-a obično ima između 500 i 600 zaposlenih, od čega su preko 90% personal letenja, dok TAROM ima duplo veći broj zaposlenih, što nije održivo. U tom smislu, Grindjanu je naveo da iako je cilj privlačenje investitora, nije isključena mogućnost da se 50% zaposlenih otpusti.
Rumunsko primorje na Crnom moru priprema se za mini-odmor 1. maja i pravoslavni Vaskrs, koji se obeležava 5. maja, mini-odmor koji ujedno označava i početak ovogodišnje letnje sezone. Prema rečima generalnog sekretara Saveza poslodavaca u ugostiteljstvu Korine Martin, više od 80.000 ljudi provelo bi slobodne dane na moru, gde se najavljuju događaji za sve ukuse. Mamaja je centar zabave. Od 1. do 7. maja u odmaralištu će biti održan Međunarodni festival elektronske muzike Sunwaves, na kome se očekuje oko 6.000 stranih turista, gastronomski festival i koncerti na otvorenom sa vrhunskim rumunskim umetnicima. Međutim, banjska odmarališta Baile Feliks (zapad) i Kalimanešti-Kačulata (jug) su takođe veoma tražena od strane turista, kao i, na jugozapadu, spektakularna oblast Dunavske klisure.
U četvrtak je bio poslednji radni dan u Evropskom parlamentu u sadašnjem sazivu. U govoru održanom na plenarnoj sednici u Strazburu, predsednica parlamenta Roberta Mecola izjavila je da je zadovoljna zakonima koji su usvojeni tokom pet godina njenog mandata, raspravama koje su se vodile i činjenicom da su aktuelni poslanici zakonodavne vlasti zajedno odlučili o svim izazovima, poput pandemije ili rata u Ukrajini. Ona je onima koji se uskoro kandiduju za mandat poželela snagu, strpljenje i uspeh i da učine sve da Evropu približe građanima. Početkom juna širom Unije biće održani evropski parlamentarni izbori. U Rumuniji je glasanje zakazano za 9. jun.
Rumunija ostaje u potpunosti solidarna sa Ukrajinom i nastaviće da joj nudi višedimenzionalnu podršku odbrambenim naporima od ruske agresije, rekao je ministar odbrane Anđel Tilvar u telefonskom razgovoru koji je u sredu imao sa američkim kolegom Lojdom Ostinom. Razgovori su se uglavnom fokusirali na bezbednosnu situaciju izazvanu agresorskim ratom i bezuslovnu podršku Ukrajini. Strane su ponovile potrebu da se nastave bilateralni napori u cilju jačanja evroatlantske bezbednosti i produbljivanja strateškog partnerstva Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država.
