Predsednik Rumunije Klaus Johanis primio je u sredu svog italijanskog kolegu Serđa Matarelu povodom zvanične posete Bukureštu. Imamo duboke veze, izuzetnu ekonomsku dinamiku, a duša odnosa su rumunske zajednice u Italiji, veoma dobro integrisane, rekao je Johanis. Istovremeno, šef države je izrazio zahvalnost za solidnu zajednicu italijanskih preduzetnika u Rumuniji. On je precizirao da su dve zemlje prošle godine imale bilateralnu razmenu od 20 milijardi evra. U pogledu bezbednosti, Klaus Johanis je naveo da će Rumunija i Italija nastaviti da rade zajedno na jačanju uloge NATO-a u odvraćanju na istočnom frontu, ali i na južnom. Sa svoje strane, predsednik Matarela je izjavio da su bilateralni odnosi odlični na svim nivoima. Rumunija je izuzetno važan bilateralni, evropski i međunarodni partner Italije i želimo da ta zemlja uđe u šengenski prostor slobodnog kretanja i sa kopnenm granicama, rekao je italijanski predsednik. Rumunija i Italija 2024. godine obeležavaju 145 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, kao i 60 godina od podizanja ovog odnosa na nivo ambasade.
Rumunija će od jula do decembra 2024. godine preuzeti komandu NATO-ove pomorske grupe za borbu protiv mina, koja će obavljati specifične misije u mediteranskom basenu, saopštile su danas rumunske pomorske snage. Rumunija će u ovoj grupaciji učestvovati sa brodom „Viceadmiral Konstantin Balesku“, koji ima posadu od 85 rumunskih i stranih vojnika. U pomorskoj grupi biće i vojni brodovi iz Italije, Španije i Turske. Glavni ciljevi Savezničke pomorske komande NATO-a kroz ovu misiju su obezbeđivanje kapaciteta za trenutno reagovanje Severnoatlantske alijanse, povećanje interoperabilnosti između savezničkih pomorskih snaga, kao i promovisanje silke NATO-a, navodi se u saopštenju.
Konačne rezultate izbora za Evropski parlament objavio je Centralni izborni biro i objavio ih u Službenom glasniku Rumunije. Na prvom mestu je koalicija Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL) sa 48,5% glasova, zatim Alijansa za Ujedinjenje Rumuna (AUR) sa nešto manje od 15%, Ujedinjena desnica sa 8,7%, Demokratski savez Mađara iz Rumunije sa skoro 6,5% i stranka SOS Rumunija sa nešto preko potrebnog praga od 5%. Za nezavisnog kandidata Nikolaja Štefanuka glasalo je 3,08% Rumuna i uspeo je da dobije još jedan mandat u Evropskom parlamentu. Izlaznost na birališta bila je 52,4%. Centralni izborni biro je precizirao da je od 33 poslanička mandata koja su otišla Rumuniji, 19 pripalo koaliciji Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL), 6 Alijansi za Ujedinjenje Rumuna (AUR), 3 Ujedinjenoj desnici i po 2 SOS Rumuniji i Demokratskom savezu Mađara iz Rumunije.
Senat Bukurešta usvojio je, kako prvo veće, projekat dopune Zakona o državljanstvu, koji je pokrenula Vlada, a kojim se utvrđuje da se rumunsko državljanstvo može, na zahtev, dodeliti strancu koji je u braku i živi van granica sa državljaninom Rumunije, najmanje 10 godina. Važeća zakonska regulativa predviđa da strani državljanin koji je u braku sa Rumunom za dobijanje državljanstva mora da živi u Rumuniji najmanje pet godina, što, po mišljenju inicijatora, predstavlja „barijeru“. Normativni akt takođe predviđa neophodne mere za sticanje rumunskog državljanstva i pravila za sprečavanje njegovog lažnog sticanja. Tako su obezbeđene biometrijske provere za lica koja podnesu zahtev za dobijanje rumunskog državljanstva. Nacrt zakona će ući u raspravu u Poslanički dom, koji ima odlučujuću ulogu.
Premijer Marčel Čolaku je u zvaničnoj poseti Minhenu u ponedeljak i utorak razgovarao sa bavarskim kolegom Markusom Soderom o punom pristupanju Rumunije Šengenu, o odbrani i bezbednosti i o bilateralnim odnosima. On je pozvao bavarske kompanije da ulažu u Rumuniju i uputio poziv onima koji žele da posete našu zemlju. Dve strane su učestvovale na zajedničkom sastanku rumunske i bavarske vlade i imale sastanak sa predstavnicima rumunske zajednice u regionu.
Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku boraviće u radnoj poseti Sjedinjenim Američkim Državama od 20. do 21. juna, saopšteno je danas u Bukureštu. Ovom prilikom imaće bilateralne političke konsultacije sa američkim državnim sekretarom Antonijem Blinkenom, sastanke sa predstavnicima Saveta za nacionalnu bezbednost, liderima javnog mnjenja i američkim think-tank-ovima. Istovremeno, šefica diplomatije iz Bukurešta učestvovaće na otvaranju Ekonomskog foruma Rumunija- Sjedinjene Američke Države, gde će, kao govornik na otvaranju, istaći potencijale za razvoj ekonomskih odnosa Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i kroz bilateralnu saradnju u oblasti energetike i rekonstrukcije Ukrajine. Organizovana u kontekstu 20. godišnjice pristupanja Rumunije NATO-u, poseta će pružiti priliku da se sagleda napredak postignut u bilateralnim odnosima, u saradnji na jačanju evroatlantske bezbednosti, sa akcentom na region Crnog mora i na utvrđivanje načina za jačanje strateškog partnerstva Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država.
Rumunski ministar nacionalne odbrane Anđel Tilvar imao je danas u Bukureštu radni sastanak sa svojim južnokorejskim kolegom Von-sik Šinom, koji boravi u zvaničnoj poseti Rumuniji. Dnevni red bilateralnih razgovora odnosio se na pitanja međunarodne bezbednosne situacije i perspektive bilateralne saradnje u oblasti odbrane između dve države, a povodom potpisivanja, u aprilu, u Seulu, Sporazuma između Vlade Rumunije i Vlade Republike Koreje o saradnji u oblasti odbrane. Tokom razgovora, rumunski ministar odbrane je predstavio glavne pretnje i rizike iz regiona Crnog mora i Zapadnog Balkana u kontekstu agresorskog rata Ruske Federacije protiv Ukrajine. Istovremeno, rumunski zvaničnik je istakao podršku Rumunije Ukrajini. Dvojica ministara odbrane položili su vence na Grob Neznanog junaka u Bukureštu.
Rumunija se suočava sa velikim makroekonomskim neravnotežama i jedina je država u Evropskoj uniji sa prekomernim i rastućim budžetskim deficitom. A inflacija je najveća u Evropskoj uniji. Evropska izvršna vlast objavila je u sredu preporuke za zemlje članice, javlja dopisnik Radija Rumunija iz Brisela. Za Rumuniju, Komisija najavljuje da će na jesen pripremiti mapu puta za prilagođavanja. Preporučuje se jačanje fiskalnih politika, smanjenje deficita i ubrzanje implementacije Nacionalnog plana za oporavak i otpornost i planova kohezione politike. „Utvrdio sam da nije preduzeo efikasne mere. Deficit je daleko iznad ciljeva, dok je fiskalni napor bio ispod preporuka, i to uprkos održivom ekonomskom rastu“, rekao je potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis. Komisija će predložiti Savetu otvaranje procedura za prekomerni budžetski deficit za još sedam država članica.
