Author: Marija Nenadić-Zurka

Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je u sredu da je šokiran vešću da je premijer Slovačke Robert Fiko upucan i da „oštro osuđuje takva ekstremistička dela”. Rumunski premijer Marčel Čolaku izjavio je da je “duboko šokiran” ovim incidentom i naveo da autori ovakvih dela moraju da odgovaraju. Robert Fiko je upucan i ranjen u sredu nakon sastanka vlade koji je održan van glavnog grada Bratislave, u gradu Handlova. Počinilac napada je uhapšen. Premijer Robert Fiko, konzervativni socijaldemokrata i blizak mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, od oktobra prošle godine je na čelu koalicione vlade koju je formirala njegova stranka Smer-SD, i socijaldemokratska partija Hlas (Glas), sa nacionalističkom formacijom Slovačka nacionalna partija.

Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku imala je u sredu bilateralne konsultacije sa koleginicom iz Kraljevine Holandije Hanke Bruins Slotom, koja boravi u poseti Bukureštu. Kako se navodi u saopštenju za javnost, šefica diplomatije je pozdravila doprinos Holandije odvraćanju i odbrambenom stavu NATO-a u Rumuniji i istakla potrebu da se nastavi čvrsta podrška Ukrajini i obezbedi bezbednost u celom crnomorskom regionu. Istovremeno, Luminica Odobesku je pozdravila učešće Holandije u podršci koja je data Republici Moldaviji u pravcu reformi, razvoja i jačanja otpornosti. Kako se navodi u saopštenju, dve zvaničnice su takođe razgovarale o završetku procesa pridruživanja Rumunije šengenskom prostoru i politici proširenja Evropske unije.

Narodna banka Rumunije (BNR) revidirala je naviše, na 4,9% sa prethodnih 4,7%, prognozu inflacije za kraj ove godine i predviđa da će ona dostići 3,5% na kraju 2025. godine, pokazuju podaci koje je u sredu predstavio guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku. Prema njegovim rečima, stopa inflacije će nastaviti da se smanjuje, ali sporijim tempom nego što je prvobitno bilo predviđeno. Glavne neizvesnosti i rizici u vezi sa evolucijom inflacije odnose se, posebno, na visok budžetski deficit, dinamiku plata i dodatne fiskalno-budžetske mere koje bi se mogle primeniti za smanjenje rashoda. Mugur Isaresku kaže da će trenutak kada će se inflacija vratiti u opseg koji cilja Narodna banka Rumunije zavisiti i od odluke Centralne banke da smanji ključnu kamatnu stopu, koja trenutno iznosi 7%, nepromenjena u odnosu na prošlu godinu. Poslednji statistički podaci pokazuju blagi pad inflacije sa 6,61% u martu na 5,9% u aprilu. Istovremeno, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, prosečna neto plata u martu iznosila je oko 1.040 evra, što je za oko 60 evra više u odnosu na prethodni mesec.

Evropska komisija je blago popravila, na 3,3%, procene o rastu rumunske privrede ove godine, zahvaljujući ubrzanju privatne potrošnje i većim prihodima, prema prolećnim ekonomskim prognozama koje je u sredu objavila Izvršna vlast Zajednice. Evropska komisija je, međutim, upozorila da će državni deficit porasti na 6,9% bruto domaćeg proizvoda 2024. i na 7% bruto domaćeg proizvoda 2025. godine zbog povećane potrošnje. S druge strane, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) nije promenila svoje procene u vezi sa evolucijom rumunske privrede 2024. godine i upozorava da glavna ranjivost ostaje fiskalna pozicija, s obzirom da je deficit dostigao 5,9% bruto domaćeg proizvoda 2023. godine, navodi se u izveštaju koji je u sredu takođe objavila međunarodna finansijska institucija. Prema poslednjim predviđanjima Evropske banke za obnovu i razvoj, bruto domaći proizvoda Rumunije bi ove godine zabeležio napredak od 3,2%. Prema toj instituciji, stopa rasta rumunske privrede značajno je usporila u 2023. godini, na 2,1%, čak i ako je ovo bio jedan od najboljih rezultata zabeleženih na regionalnom nivou. Međutim, smanjenje privatne potrošnje, u kontekstu visoke inflacije, suprotstavljeno je povećanjem investicija i državne potrošnje. Očekuje se da će javna potrošnja nastaviti da raste, u kontekstu povećanja plata u javnom sistemu i penzija, rizikujući stvaranje još većeg deficita 2024. godine, upozorava Evropska banka za obnovu i razvoj.

Vozači koji su uhvaćeni pijani ili drogirani za volanom mogu ostati bez vozačke dozvole do 10 godina, prema zakonu koji je u utorak usvojila Dom poslanika u Bukureštu, kao telo koje donosi odluke. Takođe, za ove vozače sudovi više neće moći da odlažu izvršenje kazne. Projekat je pokrenut nakon nesreće u mestu Drugi maj, u kojoj su dvoje mladih izgubili život nakon što ih je vozač pod dejstvom droge udario. Istovremeno, Dom poslanika usvojio je i zakon po kojem će osuđenici koji beže u inostranstvo da bi izbegli izdržavanje krivične kazne biti u obavezi da snose troškove njihovog dovođenja u zemlju.

U Bukureštu se od srede do 18. maja održava 12. Eurosfat forum, saopštilo je Predstavništvo Evropske komisije u Rumuniji. Ove godine događaj poprima međunarodnu dimenziju kroz Globalni forum o modernoj direktnoj demokratiji, koji će se prvi put održati u istočnoj Evropi. Teme o kojima će se razgovarati su budućnost Rumunije u Evropskoj uniji, učešće mladih u nacionalnom i evropskom procesu donošenja odluka, poverenje u političke predstavnike, institucije i medije, implikacije rata u Ukrajini i posledice koje on ima na Rumuniju, Moldavija, region Crnog mora. Eurosfat je najveći godišnji evropski poslovni forum u Rumuniji. Godine 2022. osvojio je Charlemagne Youth Prize na nacionalnom nivou, nagradu koju Evropska unija svake godine dodeljuje najboljim omladinskim inicijativama koje doprinose približavanju Evropske unije njenim građanima.

Dom poslanika i Senat Rumunije sastali su se u utorak na zajedničkom svečanom sastanku posvećenom obeležavanju Dana solidarnosti i prijateljstva između Rumunije i Države Izrael, koji je zakonom ustanovljen 10. aprila. Predsednička administracija, Parlament i Vlada će 14. maja svake godine preduzeti neophodne mere za podizanje zastave Države Izrael, pored zastave Rumunije. Povodom Dana solidarnosti i prijateljstva između Rumunije i Države Izrael mogu se organizovati diplomatske, političke, kulturne, društvene i umetničke aktivnosti i, putem medija, materijali koji se tiču istorije i promocije rumunsko-izraelskih bilateralnih odnosa.

U utorak je počelo 77. izdanje Kanskog filmskog festivala usred glasina o potencijalno eksplozivnim optužbama #MeToo i mogućem štrajku festivalskih radnika koji bi mogao poremetiti događaj, napominju novinske agencije. Među velikim filmovima predstavljenim na premijeri su ostvarenja ‘Megalopolis’, američkog reditelja Frensisa Forda Kopole i ‘Vrste ljubaznosti’, u kojoj se Ema Stoun, koja je nedavno imala uspeh sa ‘Jadnicima’, ponovo udružuje sa grčkim rediteljem Jorgosom Lantimosom. Za festival su odabrana i dva rumunska filma: igrani film „Tri kilometra do kraja sveta” reditelja Emanuela Parvua i dokumentarni film „Nasti” Tudora Đurđua posvećen velikom rumunskom teniseru Iliju Nastaseu. Prve večeri na crvenom tepihu se pojavila slavna američka glumica Meril Strip, koja će za svoju impresivnu karijeru dobiti počasni trofej „Zlatnu palmu”.

Rumunija je na 89. mestu na rang listi najatraktivnijih zemalja za one koji žele da rade u inostranstvu, dok Bukurešt ima niži rezultat od nacionalnog nivoa, i nalazi se na 118. mestu, prema godišnjem specijalizovanom istraživanju. Rumunija je porasla na rang listi u odnosu na 2020. godinu, kada je bila na 92. mestu, ali je ostala ispod rejtinga iz 2018. godine, kada je dostigla 78. poziciju. Kandidati koji bi najviše bili u iskušenju da prihvate ponudu za posao u Rumuniji su oni iz Pakistana, Italije, Švajcarske, Mađarske i Austrije, a slede oni iz Tunisa, Velike Britanije, Holandije, Srbije i Irske. Na pitanje koji bi bili razlozi i zašto bi se opredelili za Rumuniju, 52% na prvo mesto stavlja kvalitet života, činjenicu da postoji prijateljsko okruženje za porodice (49%), broj i vrstu poslova koje poslodavci objavljuju (47%) , troškovi života (40%), gostoljubiv duh i inkluzivna kultura (38%), činjenica da je to zemlja u kojoj bi se osećali bezbedno (34%), činjenica da su formalnosti za pristup tržištu rada u Rumuniji manje komplikovane nego za druge zemlje. Ispitanici iz 185 zemalja učesnica studije rangirali su London kao grad u kojem bi najviše voleli da rade, a slede Amsterdam, Dubai, Abu Dabi i Njujork.

U bioskopu Viktorija, u Temišvaru, 9. maja je prikazan dokumentarni film o tome kako je nastao Radio Banat Link, prva srpska stanica u Temišvaru, koja se može čuti na frekvenciji 93,3 FM. Projekciji dokumentarnog filma prethodio je mini koncert i svečani trenutak sa onima koji su doprineli 15-godišnjoj priči ove radio stanice. S druge strane, u petak, 10. maja, u bioskopu Timiš je održan koncert tambura Srpske zajednice u Rumuniji, koji je na scenu izveo 3 generacije tamburaša iz Banata.

Dan Evrope obeležen je 9. maja u Aradu na bini ispred Administrativne palate kroz muzičko-plesni natup, kojom su promovisane rumunska tradicija i kultura, kao i raznolikost istorijskih manjina koje vekovima žive zajedno u Aradu. Događaj je nosio naziv „Dan Evrope – Evropa kod kuće“. Program je uključivao nastup istorijskih manjina, koja je predstavila kostime reprezentativne za svaku etničku pripadnost. Srpski ansambl narodnih igara „Kolo”, kojim koordinira Darko Voštinar, predstavljao je srpsku manjinu u Aradu i na scenu doneo dva trenutka srpske pesme i igre. Ansambl „Doina Murešuluj” ponudio je recital tradicionalnih rumunskih narodnih igara. Ansambl „Buzavirag” iz Pečike predstavio je tradicionalne mađarske igre. Nemačku manjinu predstavljao je Ansambl Udruženja „Banat-ja”. Bugarska zajednica je bila prisutna kroz ansambl „Balgarče“ iz Vinge, uz tradicionalne bugarske pesme i igre. Plesna trupa „Čave sukar“ iz Arada, koja predstavlja romsku manjinu, donela je program tradicionalnih romskih igara. Ukrajinska manjina bila je prisutna putem grupe plesača „Červona ruža” Saveza Ukrajinaca u Rumuniji, ogranak Arad.

Između 9. maja i 8. juna, u Bukureštu, u nekoliko gradova Rumunije i u Kišinjevu održava se 28. Festival evropskog filma. Festival nudi 39 igranih, dokumentarnih i animiranih filmova i dva programa kratkih filmova. Na nacionalnoj premijeri predstavljena su 34 filma. U selekciju Festivala uvršten je i film „Radnička klasa ide u pakao“, reditelja Mladena Đorđevića, koprodukcija Srbija, Grčka, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska, Rumunija iz 2023. godine. Film je prikazan u Bukureštu i biće prikazan i u Kišinjevu. U program je uvršten i film „Flašaroši“, reditelja Nemanje Vojinovića, koprodukcija Srbije i Slovenije iz 2023. godine.

Temišvarski Narodni umetnički muzej nudi publici do 4. avgusta izložbu „Linija života” nemačkog umetnika Ditera Mamela. „Linija života” prati Mamelovo umetničko putovanje u poslednjih 20 godina, a izložba, urađena u saradnji sa Centralnim muzejom podunavskih Švaba u Ulmu, u Nemačkoj, povezuje Banat sa Nemačkom i Srbijom. Diter Mamel istražuje ljudsko stanje, kako kroz sočivo tragedije svoje porodice, koju su oblikovali sumorni događaji iz Drugog svetskog rata, tako i kroz oči izbeglica koje danas prolaze kroz slične događaje. Umetnikova baka po majci rođena je u Temišvaru, a deda je poreklom iz Kačareva, u Srbiji, odakle je baka 40-ih godina, zajedno sa ćerkama, izbegla u Austriju. Deda se vratio porodici tek početkom naredne decenije, nakon što je 7 godina bio u ratnom zarobljeništvu u Srbiji, nakon čega se cela porodica preselila u Nemačku. Mamelov otac je takođe bio izbeglica. Kao basarabijski Nemac, pobegao je sa porodicom iz Ukrajine, u zaprežnim kolima ka zapadu. Tema egzodusa i rata, usko povezana sa porodičnom istorijom, predstavljena je kao omaž njihovim naporima i žrtvama, naglašavajući uticaj tragedija izazvanih ratovima na ljudsko stanje.

Nacionalni sindikalni blok i 29 udruženih saveza organizovali su u ponedeljak ispred Vlade u Bukureštu miting, nakon čega je usledila protestna šetnja za smanjenje poreza. Prisutni traže smanjenje poreza i naknada na rad, koje smatraju previsokim u odnosu na plate, poštovanje rada i onih koji rade. Generalni sekretar Nacionalnog sindikalnog bloka Horaciu Raiku izjavio je da oko 43% bruto plate zaposlenog u Rumuniji ide u državni budžet. Prema njegovim rečima, Rumunija trenutno ima jedno od najvećih poreskih opterećenja na troškove rada u Evropskoj uniji. Demonstranti se takođe žale da su niske plate i visoka oporezivanja doveli do toga da Rumunija registruje treću najnižu stopu zaposlenosti u 2023. godini, posle Italije i Grčke. Podaci Evrostata pokazuju da samo 69%​​ Rumuna starosti između 20 i 64 godine radi, što znači da skoro trećina Rumuna ne radi.

Evropski komesar za poljoprivredu Januš Vojčehovski boravi u dvodnevnoj poseti Rumuniji. On se u ponedeljak sastao sa premijerom Marčelom Čolakuom, a među temama o kojima je razgovarano su budućnost Zajedničke poljoprivredne politike, položaju poljoprivrednika u kontekstu izazova izazvanih ratom u Ukrajini i bezbednosti hrane. „U budućoj zajedničkoj poljoprivrednoj politici, Vlada Rumunije podržava nastavak izdvajanja značajnih finansijskih sredstava evropskom poljoprivrednom sektoru, kako bi se zaštitili poljoprivrednici i osigurala konkurentnost Unije na globalnim tržištima. Neophodno je pojednostaviti pravila i mehanizme implementacije, kako bi se Zajednička poljoprivredna politika lakše prilagodila nepredviđenim geopolitičkim i klimatskim događajima“, rekao je rumunski premijer. Premijer je takođe zatražio da više ne bude razlika između nivoa subvencija koje se daju po hektaru zemljama članicama Evropske unije. Tokom sastanka je pozdravljen „izbalansiran pristup Rumunije, koja je uspela da zadovolji i potrebe tranzita žita i zahteve poljoprivrednika“, u kontekstu efekata koje je proizveo rat u Ukrajini, navodi se u saopštenju za javnost. Na sastanku je učestvovao i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Florin Barbu. Evropski komesar će u utorak posetiti luku Konstanca (jugoistok) kako bi procenio stanje transporta žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine. Januš Vojčehovski će završiti svoje putovanje u Rumuniji obilaskom niza projekata koje finansira Evropska unija.

Rumunija je od prijema u Evropsku uniju primila preko 95 milijardi evra i dala 30 milijardi evra u budžet evropskog bloka, tako da nam neto finansijski bilans pokazuje plus od 65 milijardi evra, napisao je na Fejsbuku ministar finansija Marčel Bološ. „Govorimo o šansi koja je data novcem iz Brisela za modernizovanu infrastrukturu i mogućnosti za sve Rumune. Činjenica da sam blizak ovoj oblasti od trenutka pristupanja učinila me je ubedljivim promoterom činjenice da evropski novac zaista menja živote“, rekao je Bološ.

Rumunija je i dalje na mapi trgovaca ljudima, sa 500 građana koji se identifikuju kao žrtve godišnje, rekao je predsednik vlade u Bukureštu Marčel Čolaku povodom pokretanja Nacionalne strategije za borbu protiv trgovine ljudima. Strategija razvijena za narednih 5 godina ima za cilj smanjenje uticaja trgovine ljudima na nacionalnom nivou kroz racionalizaciju aktivnosti koje sprovode javne institucije, strukture civilnog društva i privatno okruženje. Takođe ima za cilj da poboljša zaštitu i pomoć koja se pruža žrtvama trgovine ljudima, poveća efikasnost sistema krivičnog pravosuđa i standardizuje procese prikupljanja podataka. Prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu unutrašnjih poslova, generalnog kvestora policije Bogdana Despeskua, kvalifikacija koju je Rumunija stekla u poslednjoj proceni fenomena trgovine ljudima potvrđuje da je zemlja na dobrom putu, ali da još ima stvari da se uradi. On je rekao i da nova strategija stvara preduslove za ispunjavanje preporuka Stejt departmenta Sjedinjenih Američkih Država i Organizacije za evropsku bezbednost i koordinaciju. Vlasti žele da do kraja 2028. godine u Rumuniji funkcioniše nacionalni sistem za borbu protiv trgovine ljudima, sa dodeljenim neophodnim resursima i koji će im efikasno biti na raspolaganju.

Ministar zdravlja Aleksandru Rafila izjavio je da u Rumuniji još uvek postoji epidemija morbila. Takođe je precizirao da se bolest manifestuje uglavnom u okruzima sa niskim stepenom vakcinacije. Ministar zdravlja podstiče roditelje da vakcinišu svoju decu, a vakcinacija se može obaviti kod porodičnog lekara. Morbili su zarazna bolest koja se lako prenosi, posebno kod nevakcinisane dece, a ponekad je evolucija ozbiljna i može doći do komplikacija. Prema podacima Ministarstva zdravlja, obuhvaćenost vakcinacije prvom dozom na nacionalnom nivou je 78%, a drugom dozom 62%.

Broj registracija novih automobila u Rumuniji tokom aprila povećan je za više od 33% u odnosu na isti period prošle godine, saopštava Udruženje proizvođača i uvoznika automobila. Od toga, „električni“ segment je zabeležio skok od 47% i tržišni udeo od preko 23%. Na opštem nivou, registracije novih automobila porasle su za 38% iz godine u godinu, odnosno 41% u odnosu na mart 2024. godine. APIA takođe pokazuje da su u aprilu ove godine prva tri najprodavanija 100% električna automobila Dacia Spring, Tesla Model 3 i Renault Megane.

Upravni odbor Narodne banke Rumunije odlučio je da kamatnu stopu monetarne politike zadrži na nivou od 7% godišnje. Kamatna stopa je nepromenjena od januara prošle godine, kada je BNR povećala sa 6,75%. Stopa će se održavati na sadašnjim vrednostima i nivoima stope obavezne minimalne rezerve za obaveze u lejima i u stranoj valuti kreditnih institucija. Upravni odbor NBR je u ponedeljak takođe analizirao i odobrio Izveštaj o inflaciji, izdanje za maj 2024. godine. Ažurirana prognoza ukazuje na mogućnost da se nastavi smanjenje godišnje stope u narednih osam kvartala, ali po znatno sporijoj stopi u odnosu na 2023. godinu, godišnja stopa inflacije bi samo neznatno pala u rasponu koji je ciljala NBR (1,5 – 3,5%) samo u martu 2026. godine, a ne u decembru 2025. godine, kako je ranije prognozirala Centralna banka.

U petak je počela predizborna kampanja za lokalne i evropske parlamentarne izbore, koji će se u Rumuniji održati istovremeno 9. juna. Centralni izborni biro iz Bukurešta poručio je izbornim konkurentima da poštuju opšta pravila u vezi sa vođenjem kampanje, da imaju uravnotežen, iskren i konstruktivan govor i da izbegavaju izvrtanje ili manipulaciju informacijama. Tokom kampanje zabranjene su poruke ili slogani diskriminatorne prirode, oni koji podstiču mržnju i netrpeljivost, kao i upotreba bilo kakvih sredstava, oblika ili radnji klevete i verskog ili nacionalnog neprijateljstva. Predsednik Stalnog izbornog tela Toni Grebla pozvao je kandidate da u skladu sa zakonom iznesu svoje političke programe i pozvao građane da veruju da će njihov glas biti poštovan. On je istakao da će po prvi put biti organizovano više od 900 biračkih mesta u inostranstvu i naglasio da ljudima na internetu stoje na raspolaganju „Kodeks dobre prakse u vezi sa dezinformisanjem” i „Vodič za sprečavanje i suzbijanje akata dezinformisanja birača”. Sličan napor da spreči dezinformacije i manipulaciju informacijama pokrenula je i Evropska komisija, koja je objavila snimak sa ciljem da podstakne kritičko razmišljanje i pruži praktične savete o tome kako se ove akcije mogu identifikovati i suzbiti.

Deficit trgovinskog bilansa Rumunije u prva tri meseca ove godine iznosio je skoro 6,7 milijardi evra. On je, međutim, 1,5% manji od onog zabeleženog u sličnom periodu 2023. godine, pokazuju podaci Nacionalnog instituta za statistiku objavljeni u petak. Izvršni predsednik Nacionalnog udruženja izvoznika i uvoznika iz Rumunije Mihaj Jonesku kaže da podaci govore da naša zemlja nastavlja da živi u dugovima. On je najavio da će predstavnici privrednika ići u Vladu sa setom predloga koji bi mogli da smanje trgovinski deficit. Među njima je i podrška onima koji žele da investiraju kako bi u zemlji proizvodili proizvode iz kategorije onih koji se trenutno uvoze. Nacionalno udruženje izvoznika i uvoznika iz Rumunije takođe predlaže obnavljanje mreže ekonomskih savetnika iz inostranstva stvaranjem stotinu novih pozicija za pokrivanje tržišta Afrike, Azije i Latinske Amerike.

Sjedinjene Američke Države su odobrile prodaju naprednih projektila Sidewinder Block Rumuniji, transakciju u vrednosti od 70 miliona dolara. Rakete će obezbediti napredne mogućnosti vazduh-vazduh za avione F-16 rumunskog vazduhoplovstva. Američka ambasada u Bukureštu precizira, u saopštenju objavljenom u petak, da je nabavka deo većeg i dugoročnog napora modernizacije u korist rumunskog vazduhoplovstva. Američki otpravnik poslova Majkl Dikerson izjavio je da je transakcija odličan primer jakih bezbednosnih i odbrambenih veza između Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država. Sa svoje strane, rumunski ministar odbrane Anđel Tilvar izjavio je da „pristup rumunskog vazduhoplovstva najsavremenijim sposobnostima vazduh-vazduh značajno doprinosi povećanju bezbednosti nacionalnog i savezničkog vazdušnog prostora i obezbeđuje visok stepen interoperabilnosti sa sličnim vojnim strukturama Sjedinjenih Američkih Država“.

Rumunija je cenjena članica NATO-a i Evropske unije, status koji nam nudi bezbednosne garancije na najvišem nivou, ali i solidnu platformu za saradnju sa međunarodnim partnerima koji dele iste vrednosti, kako bismo se razvijali, ali i konsolidovali stabilnost i otpornost na savremene izazove, rekao je predsednik Klaus Johanis u petak, u poruci povodom Dana nacionalne nezavisnosti Rumunije. 10. maja obeležava se ne jedan, već tri važna trenutka u istoriji Rumunije: 1866. godine princ Karol je ušao u Bukurešt, započevši vladavinu od 48 godina. 11 godina kasnije, 1877. godine, rumunska država je formalizovala svoju nezavisnost od Otomanskog carstva, a 10. maja 1881. godine Rumunija je postala kraljevina. Između 1866. i 1947. 10. maj nije bio samo Dan kraljevstva i nezavisnosti, već i Nacionalni dan Rumunije. Od 2015. godine 10. maj je ponovo državni praznik.

Približno 2.000 vojnih padobranaca iz Francuske, Nemačke, Rumunije, Španije, Sjedinjenih Američkih Država i Holandije će trenirati u sekvencama vežbe Swift Response 24 (SR24)/Defender 24 održanih u Rumuniji, navodi se u saopštenju Ministarstva nacionalne odbrane. Vežba obuhvata i desant vojne tehnike. Multinacionalna operacija će se odvijati tokom nekoliko dana, a glavna sekvenca u Rumuniji planirana je za nedelju u Kampija Turzi. Slične operacije će u ovom periodu biti izvedene u još pet savezničkih i partnerskih država – Estoniji, Severnoj Makedoniji, Republici Moldaviji, Poljskoj i Švedskoj, čime će biti realizovana najveća desantna operacija u Evropi posle Drugog svetskog rata. Prema Ministarstvu nacionalne odbrane, snage angažovane u vežbi pokazuju sposobnost reagovanja i interoperabilnost struktura, kao i posvećenost obezbeđivanju kolektivne odbrane.

Rumunija je od petka zvanično u predizbornoj kampanji za izbore 9. juna, kada se kombinuju evropski parlamentarni i lokalni izbori – prvi u ovoj godini. Slede, u septembru, predsednički izbori, a u decembru oni za narodni parlament. 9. juna, tokom izbora za Evropski parlament, građani Rumunije mogu da glasaju bilo gde u zemlji i inostranstvu, dok za lokalne izbore mogu da ostvare pravo glasa samo tamo gde imaju prebivalište. U inostranstvu će biti organizovano više od 900 biračkih mesta, skoro duplo više od prethodnih izbora za Evropski parlament. Evropske institucije upozoravaju građane na povećan rizik od dezinformacija i manipulacija koje stvaraju akteri van prostora zajednice. Evropska komisija lansirala je audio-video snimak o dezinformacijama koji će se emitovati u medijima svih država članica. Ljudima sa pravom glasa se savetuje da imaju kritički odnos prema sadržajima koji se šire u onlajn medijima, odnosno da analiziraju i ne veruju svemu što pročitaju. Imajte na umu da video ili audio materijali mogu da sadrže skraćene ili nameštene snimke, proverite informacije i oslonite se na pouzdane izvore.

Rumunija je 9. maja obeležila Dan Evrope. Predsednik Klaus Johanis je u poruci naveo da Evropljani žele da žive u slobodnim društvima sa funkcionalnom vladavinom zakona, a održavanje mira je izazov u ​​ovom trenutku. Sa svoje strane, premijer Marčel Čolaku je izjavio da je Rumunija, nakon ulaska u Evropsku uniju, dobila preko 64 milijarde evra iz evropskih fondova, novca koji je dobila pored ukupnog iznosa koji je dala u budžet Unije. Prema istraživanju javnog mnjenja, skoro 50% Rumuna veruje da je pridruživanje Evropskoj uniji donelo prednost zemlji, a taj procenat je u porastu u odnosu na pre 10 godina. 42 od 100 ispitanika veruje da bi njihovi budući poslanici Evropskog parlamenta trebalo da se bore kao prioritet da Rumuni imaju ista prava kao i ostali građani Evrope i za potpunu integraciju Rumunije u šengenski prostor, odnosno kopnene granice. Podsećamo da se svake godine 9. maja obeležava istorijski trenutak 1950. godine kada je tadašnji francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman predložio da se proizvodnja uglja i čelika stavi pod kontrolu zajedničke vlasti. Predlog, poznat kao “Šumanova deklaracija”, smatra se kamenom temeljcem Evropske unije. Rumunija se pridružila Evropskoj uniji 2007. godine. 9. maj takođe ima istorijski značaj za Rumuniju, jer se obeležava Dan proglašenja državne nezavisnosti.

Rusija je 9. maja proslavila Dan pobede nad nacističkom Nemačkom, što smatra najvažnijim ruskim vojnim trijumfom. Na ovaj ključni praznik za propagandu Kremlja poslednjih godina, predsednik Vladimir Putin je u četvrtak pokrenuo novi napad na Zapad i ponovo zapretio moskovskim nuklearnim arsenalom. On je rekao da Zapad rizikuje da izazove globalni sukob i upozorio da nikome neće biti dozvoljeno da preti Rusiji. Kremljin je godinama tvrdio da će Rusija biti meta zapadne agresije i koristio je ovaj izgovor da opravda invaziju na Ukrajinu. Invaziju je osudio veći deo međunarodne zajednice i kategorisan je kao osvajački rat imperijalnog tipa.

Rumunija bi mogla da bude logistički centar za obnovu Ukrajine – izjavio je u četvrtak ministar ekonomije Radu Oprja tokom konferencije u Bukureštu posvećene investicijama u centralnoj i istočnoj Evropi, kojoj su prisustvovali predstavnici finansijsko-bankarskog sistema, poslovnog okruženja i javnih vlasti u zemljama okruženja. „Ako znamo kako da preuzmemo žitarice – 70-80% ukrajinskih žitarica prolazi kroz rumunsku infrastrukturu i stiže u ceo svet – očigledno je da znamo i kako da obezbedimo bezbednosne uslove za ljude i opremu”. – rekao je ministar Oprja. Podsećamo, situacija u Ukrajini bila je i u centru razgovora u Vašingtonu rumunskog predsednika Klausa Johanisa i lidera Bele kuće Džoa Bajdena. Klaus Johanis je rekao da je Rumunija svesna ključne uloge koju igra u pomaganju Ukrajini da postigne pobedu i mir, da ekonomski uspe i da se integriše u Evropskoj  uniji. Rumunski predsednik je pomenuo i mogućnost da Rumunija pronađe rešenje u vezi sa ustupanjem protivvazdušnog odbrambenog sistema Patriot Ukrajini.

Prema nedavnom izveštaju Evropske komisije, 1,4 miliona Rumuna radi na crno. U isto vreme, preko 27% Rumuna starosti između 16 i 74 godine imalo je najmanje osnovne digitalne veštine 2023. godine, u poređenju sa preko 55% u Evropskoj uniji, a to sa sobom nosi visoke rizike od siromaštva ili socijalne isključenosti, posebno za decu, za ljude koji žive u ruralnim područjima, žene i ugrožene grupe. Izveštaj takođe pokazuje da je učešće odraslih između 25 i 64 godine u sesijama učenja, u poslednjih 12 meseci, bilo samo 19%, što je znatno ispod evropskog proseka od preko 40%. U dokumentu se naglašava da se izazovi u razvoju veština moraju brzo rešavati kako bi se podržao prelazak na digitalnu i zelenu ekonomiju.

U Rumuniji, arhiepiskopa Tomiškog (jugoistočnog), Teodosija, tužioci za borbu protiv korupcije poslali su na sud zbog kupovine uticaja. Kako se navodi u saopštenju Nacionalne direkcije za borbu protiv korpucije Konstanca, on je u julu prošle godine navodno obećao jednom biznismenu, svedoku u ovom slučaju, 20% od iznosa od oko 160.000 evra koje bi ovaj trebalo da dobije uticajem na Državni sekretarijat za kultove za građevinske radove ili sanaciju kultnih celina podređenih nadbiskupiji tomiškoj. Biznismen je navodno u posed obećanog novca došao sklapanjem fiktivnog konsultantskog ugovora između svoje firme i Nadbiskupije.

Atlantski savet odaće predsedniku Rumunije Klausu Verneru Johanisu 8. maja u Vašingtonu nagradu za Distinguished International Leadership Award za njegovu izuzetnu karijeru, za uzorno rukovođenje Rumunijom i za njegovu ulogu transatlantskog i evropskog lidera. Među nagrađenima ove godine su američka sekretarka za trgovinu Đina Rajmondo, vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi general Kristofer G. Kavoli i glumica i producent Mišel Jeo. Svake godine, gala okuplja međunarodnu publiku na visokom nivou od preko šest stotina političkih, poslovnih, vojnih, umetničkih lidera i lidera civilnog društva kako bi proslavili laureate, izabrane među ličnostima koje najbolje predstavljaju stubove globalnih odnosa. Raniji dobitnici nagrada su američki predsednici Džordž V. Buš, Vilijam J. Klinton, Džordž H.V. Buš i tadašnji potpredsednik Džo Bajden, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, sadašnji i bivši generalni direktori Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva i Kristin Lagard. Osnovan 1961. godine, Atlantski savet je neprofitna organizacija čiji zaposleni moraju da održavaju visoke standarde ličnog i profesionalnog integriteta, otvorenosti i poštenja u svojoj komunikaciji i odnosima međusobno, sa drugim organizacijama, sa državnim zvaničnicima, sa medijima i sa javnošću.

Ambasadu Rumunije u Beogradu su posetili 26. aprila predstavnici Akademije ekonomskih studija iz Bukurešta, univ. konf. dr Simona Patarlađanu, prodekan i univ. konf. dr Mihaj Dinu, kao i predstavnik Instituta za agrarnu privredu iz glavnog grada Srbije, prof. dr. Jonel Subić, direktor. Razgovaralo se o mogućnostima rumunsko-srpskog partnerstva u oblasti agrarne privrede, od razmene studenata i nastavnog osoblja između dve države preko evropskih programa mobilnosti poput Erazmusa, do angažovanja rumunskih nastavnika iz Srbije za obrazovne programe u okviru Akademije ekonomskih studija iz Bukurešta, od saradnje srpskih stručnjaka sa članovima temišvarskog ogranka Rumunske akademije do saradnje Univerziteta u Bukureštu sa istraživačkim institucijama u Srbiji kao što su Biosense ili Educons. U kontekstu učestvovanja Rumunije na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, koji će se organizovati od 18. do 23. maja 2024. godine, kroz štand posvećen tehnološkim inovacijama koje se primenjuju u sektoru poljoprivrede Rumunije, predstavnici Akademije ekonomskih studija su iskazali spremnost da se pridruže promotivnim naporima Rumunije na ovoj manifestaciji, predstavljanjem konsultantskih usluga koje AgriData centar u Bukureštu nudi poljoprivrednicima i kompanijama iz oblasti poljoprivrede.

Ambasador Republike Srbije u Republici Moldaviji, sa sedištem u Bukureštu, Stefan Tomašević, sastao se 29. aprila 2024. godine u Kišinjevu sa potpredsednikom Vlade i ministrom spoljnih poslova Republike Moldavije Mihajem Popšojem. Dvojica zvaničnika razgovarali su o trenutnom stanju bilateralnih odnosa Republike Srbije i Republike Moldavije, kao i o različitim načinima na koji se ovi odnosi mogu ojačati. Istaknuto je interesovanje za produbljivanje saradnje u svim oblastima od zajedničkog interesa, uključujući komercijalno-ekonomske i kulturno-obrazovne oblasti, sa posebnim osvrtom na težnje i aktivnosti obe zemlje na planu pridruživanja Evropskoj uniji.

U organizaciji Ministarstva prosvete iz Rumunije i u saradnji sa Savezom Srba u Rumuniji i Demokratskim savezom Slovaka i Čeha iz Rumunije, od 26. do 29. aprila 2024. godine održana je Nacionalna olimpijada maternjih slovenskih jezika u Bistrici: češki, slovački i srpski. Na Olimpijadi je učestvovalo 140 najboljih učenika, od kojih 40 na takmičenju iz češkog jezika, 44 na takmičenju iz srpskog jezika i 56 na takmičenju iz slovačkog jezika. Učestvovali su učenici iz županija Karaš-Severin, Mehedinc, Timiš, Arad, Bihor, Salaž, koji su osvojili zapažene rezultate na županijskim etapama Olimpijade maternjih slovenskih jezika. Janko Gubani, savetnik u Ministarstvu prosvete, izjavio je da je ovo prvi put da se ovo takmičenje organizuje van područja sa županijama u kojima se ovi jezici uče, nakon izdanja u Bukureštu, održanog 2017. godine. Istovremeno, on je precizirao da se takmičenje za češki jezik organizuje po 19. put, za srpski jezik 25. put, a za slovački jezik 30. put.