Radio România Internațional

Author: Marija Nenadić-Zurka

  • Klađenje na prirodni gas

    Klađenje na prirodni gas

    Bukureštanska berza pustila je u utorak prvu emisiju obveznica na domaćem tržištu, u vrednosti od 500 miliona evra, kompanije Romgaz, najvećeg proizvođača i glavnog snabdevača prirodnog gasa u Rumuniji, čiji je većinski akcionar, sa 70% rumunska država, preko Ministarstva energetike. Romgaz učestvuje, zajedno sa OMV Petrom, u nacionalnom strateškom projektu Neptun Deep u Crnom moru, koji predviđa ukupne investicije od 4 milijarde evra, od kojih rumunska kompanija mora da obezbedi 50%. Ukupna proizvodnja se procenjuje na oko 100 milijardi kubnih metara prirodnog gasa. Nedavno je Transocean Barents, ogromna platforma za bušenje ugovorena za projekat Neptun Deep, stigla na obalu, u Konstancu. Bušenje će početi 2025. godine, a prvi gas će biti eksploatisan 2027. U međuvremenu, od novca dobijenog emisijom obveznica Romgaz će finansirati Neptun Deep, ali i druge ciljeve investicionog programa kompanije: da kažemo, evo, da Romgaz teži da uđe na tržište snabdevanja električnom energijom.

    U istoj meri, kompanija ima za cilj da napravi tranziciju u privredni subjekt sa niskim emisijama ugljenika. Obveznice, koje od početka oktobra kotiraju i na Luksemburškoj berzi, predstavljaju samo prvu ratu srednjoročnog programa Romgaza koji će mu omogućiti da emituje obveznice ukupne vrednosti do 1,5 milijardi evra. Interes međunarodnih investitora za ove finansijske instrumente je već sada veliki – izjavio je generalni direktor kompanije Razvan Popesku. Treba, međutim, reći da su, pored značajnih investitora iz inostranstva, penzioni fondovi i drugi subjekti aktivni u Rumuniji takođe uložili u emisiju Romgazovih obveznica u proporciji od približno 20%. Emisija je bilo prekomerno pretplaćena oko 12 puta, sa nalozima od oko 6 milijardi evra, što je uspeh, primetio je državni sekretar u kabinetu premijera, Mihaj Prekup:

    „Ne znam za veću emisiju obveznica na nivou istočne Evrope od strane neke državne kompanije. Dakle, u poslednje dve godine, posle Hidroelektrike i Romgaza, danas smo pred istorijskim danom – najvećim listingom obveznica u istoriji istočne Evrope jedne državne kompanije.“

    Sa svoje strane, predsednik Uprave za finansijski nadzor Aleksandru Petresku kaže da emisija Romgazovih obveznica doprinosi postizanju strateških ciljeva rumunske države u oblasti energetike:

    „Nije reč samo o još jednom instrumentu sa fiksnim prihodom. Mislim da je to poruka – da mi kao zemlja preduzimamo važan korak u smislu otpornosti energetskog sektora, sa pozitivnim uticajem ne samo na Rumuniju, već i na geografiju centralne i istočne Evrope.”

    Obveznice imaju rok dospeća od 5 godina i fiksnu kamatnu stopu od 4,75% godišnje.

  • Poseta premijera Briselu

    Poseta premijera Briselu

    NATO pozdravlja kontinuirane napore Rumunije i njen značajan doprinos jačanju Alijanse i evroatlantske bezbednosti – poruka je koju je generalni sekretar Mark Rute uputio tokom razgovora sa premijerom Marćelom Čolakuom, koji je u ponedeljak boravio u radnoj poseti Briselu. Rumunija je odlučna da dokaže da je pouzdan saveznik i pružalac bezbednosti u regionu, a i šire, rekao je rumunski zvaničnik, precizirajući da će se, pored izdvajanja 2,5% bruto domaćeg proizvoda za vojsku, nastaviti ulaganja u ovu oblast. Šef izvršne vlasti iz Bukurešta je takođe rekao da je dosledno prisustvo Alijanse u Rumuniji garancija da je svaki centimetar teritorije zemlje u potpunosti odbranjen. Marčel Čolaku:

    „Narušavanje vazdušnog prostora saveznika i agresivno držanje Rusije u Crnom moru pokazuju koliko je važno povećati snage u toj oblasti i ponuditi čvrst i jedinstven odgovor Alijanse. U tom kontekstu, preneo sam gospodinu generalnom sekretaru da Rumunija razume i poštuje svoje obaveze i da je solidarna sa našim saveznicima i partnerima“.

    Rumunija doprinosi ne samo jačanju istočnog krila, već mnogo više, jer njeni vojnici aktivno učestvuju u misijama NATO-a u različitim oblastima, podvukao je generalni sekretar Alijanse Mark Rute, istovremeno pozdravljajući čvrstu podršku Bukurešta Ukrajini:

    „Uložili ste više od 2,5% bruto domaćeg proizvoda za odbranu. Pored toga, vojnici su dali doprinos u misijama NATO-a, posebno na Kosovu, u Iraku i drugde“.

    Rumunski premijer je u Briselu razgovarao i sa izabranim predsednikom Evropskog saveta Antoniom Kostom, kao i sa predsednicom Evropskog parlamenta Robertom Mecolom. Tokom sastanka, Marčel Čolaku je ocenio da je ambiciozna, koherentna evropska agenda potrebna više nego ikada, kao i solidarnost među državama članicama i delovanje u interesu građana. Rumunija deli zabrinutost Evropske unije za smanjenje jaza između regiona i društvenih grupa, kao i za obezbeđivanje pravedne zelene tranzicije za sve – ovi ciljevi treba da se finansiraju iz višegodišnjeg budžeta za period posle 2025. godine, istakao je rumunski zvaničnik. Istovremeno, šef izvršne vlasti iz Bukurešta preneo je predsednici Mecoli da cilj potpunog pridruživanja Rumunije šengenskom prostoru ove godine ostaje osnovni, a drugi veliki prioritet je unapređenje strateških projekata povezivanja na Crnom moru.

  • Rumunija, pred predsedničke izbore

    Rumunija, pred predsedničke izbore

    Sledećeg meseca predsednik Klaus Johanis završava svoj drugi i poslednji petogodišnji mandat na koji mu je Ustav dao pravo. Takozvana Johanisova decenija je već tema rekapitulacije, u kolumnama ili u dokumentarnim filmovima, a bilans nikako nije briljantan. Koordinacija spoljne politike zemlje je predsednička prerogativ, a to je ujedno i oblast u kojoj su nagomilani najveći zaostaci. Mnogi Rumuni se i dalje osećaju kao građani drugog reda Evropske unije, jer je njihova zemlja primljena u šengenski prostor slobodnog kretanja samo sa vazdušnim i morskim granicama, a ne i sa kopnenim. Iako se čini da je strateško partnerstvo Bukurešta i Vašingtona, prema izjavama zvaničnika, dostiglo svoj vrhunac, Rumunija još nije uključena u program ukidanja viza, koji omogućava bezvizni ulazak u Sjedinjene Američke Države. Dosledna podrška koju je Rumunija pružala susednoj Ukrajini, na koju su izvršile invaziju ruske trupe, načinila je velike medveđe usluge nekim lokalnim socio-profesionalnim kategorijama, od poljoprivrednika do prevoznika, koji su izašli na ulice da izraze svoje nezadovoljstvo.

    Na unutrašnjem planu, postoji bezbroj pritužbi na predsednika Johanisa, jedna od njih je da je potpuno ignorisao svoju ulogu posrednika u društvu, a to je predviđeno Ustavom. Posle Johanisa ostaje osećaj da svako može da bude predsednik – napisao je nedavno jedan kolumnista. Izvesno je da se u trci za njegovo nasledstvo prvobitno prijavilo 14 kandidata. To su lideri parlamentarnih partija, predstavnici marginalnih političkih formacija ili nezavisni kandidati. Jedan od njih, bivši premijer Ludovik Orban, kandidat za Snage desnice (Forţa Dreptei), najavio je u ponedeljak da podnosi ostavku i da će podržati šeficu Unije spasimo Rumuniju (USR) Elenu Laskoni. Ekipe preostalih 13 maksimalno su pokrenule motore poslednjih dana predizborne kampanje, koja se završava uoči glasanja, 23. novembra u 7.00 časova.

    Glasanje u zemlji biće u nedelju, između 7.00 i 21.00 čas. Ukoliko u trenutku zatvaranja birališta bude birača u redu ili na biračkom mestu, predsednik biračkog mesta može da naloži produženje glasanja do 23.59 časova, kada će se sistem automatski zatvoriti. Birači mogu da glasaju samo na mestu gde imaju prebivalište ili boravak, a u Bukureštu samo u sektoru gde su upisani na stalne liste. Adresa biračkog mesta kome birač pripada nalazi se na sajtu Stalne izborne komisije. Birači koji se nalaze na drugom mestu svoju izbornu opciju izražavaju na bilo kom biračkom mestu, upisujući se na dodatne liste.

    Državljani Rumunije sa prebivalištem ili boravkom u inostranstvu mogu glasati putem pošte ili na bilo kom biračkom mestu organizovanom u zemlji ili inostranstvu. Odlučujući krug glasanja, u kojem će se takmičiti prva dva mesta, zakazan je za 8. decembar, nedelju dana nakon što će 1. decembra, na sam Dan državnosti, Rumuni birati i novi parlament.

  • Vesti – 18.11.2024

    Vesti – 18.11.2024

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis posetio je u ponedeljak, u okviru zvanične posete Nemačkoj, Dokumentacioni centar za raseljavanje, proterivanje i pomirenje u Berlinu. “Poseta Dokumentacionom centru za raseljavanje, proterivanje i pomirenje ukazuje na to koliko ljudi stradaju zbog rata i kada se zanemaruju osnovna ljudska prava“, rekao je šef države. On je u nedelju održao govor u sedištu Bundestaga, saveznom parlamentu, na svečanosti organizovanoj povodom Dana sećanja na žrtve rata i diktature. „Pad Berlinskog zida, pre 35 godina, predstavljao je za Rumune ohrabrenje u borbi za slobodu, a uklanjanje gvozdene zavese omogućilo je da se Rumunija vrati u porodicu evropskih demokratija“, izjavio je predsednik Klaus Johanis. On je sa nemačkim kolegom Frank-Valterom Štajnmajerom razgovarao o bezbednosti i podršci koju će Rumunija i Nemačka nastaviti da daju Ukrajini, a tokom konsultacija sa kancelarom Olafom Šolcom razgovarano je o temi pristupanja Rumunije šengenskom prostoru i kopnenim granicama.

    Premijer Marčel Čolaku saopštio je u ponedeljak da je zatražio od generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea da podrži dodavanje i jačanje savezničkog vojnog prisustva u Rumuniji, kao „neophodan” korak za kredibilno odvraćanje od ruskih pretnji, ali i da ojača poziciju organizacije na istočnom krilu, na Crnom moru. Čolaku je, u poseti Briselu, imao sastanak sa Ruteom u sedištu Severnoatlantske alijanse. Zvaničnik iz Bukurešta je naglasio da se 20 godina rumunsko društvo razvijalo i napredovalo iza štita NATO-a, koji zemlji daje najčvršće bezbednosne garancije u njenoj istoriji. Marčel Čolaku je takođe preneo generalnom sekretaru NATO-a da Rumunija razume i poštuje svoje obaveze i da je solidarna sa svojim saveznicima i partnerima. „Mi smo ove godine već izdvojili 2,5% Bruto domaćeg proizvoda za odbranu i nastavićemo da dajemo prioritet ulaganjima u odbranu i u narednom periodu“, naveo je premijer. Šef izvršne vlasti je ponovio da će Rumunija nastaviti da pruža višedimenzionalnu podršku Ukrajini, kao i da podržava napore Republike Moldavije. Tokom posete sedištu Severnoatlantske alijanse, premijer Čolaku se sastao i sa rumunskim ekspertima i članovima stalne delegacije Rumunije pri NATO-u.

    Rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju razgovarao je u Beču sa svojim austrijskim kolegom Gerhardom Karnerom, povodom neformalnog sastanka koji će se održati u Budimpešti, krajem ove nedelje, na kojem će biti razmatrano proširenje zone Šengen. Rumunija će nastaviti da deluje na suzbijanju ilegalne migracije i prekograničnog kriminala, kroz preventivni pristup, podsetio je zvaničnik iz Bukurešta. Ministri unutrašnjih poslova Rumunije, Bugarske, Mađarske i Austrije imaće u glavnom gradu Mađarske preliminarne razgovore o datumu ulaska Rumunije i Bugarske u Šengen, kao i o kopnenim granicama, navode izvori iz Brisela.

    Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku učestvovala je u ponedeljak, na marginama sastanka Saveta za spoljne poslove (CAE) u Briselu, na radnom sastanku šefova diplomatija zemalja članica Evropske unije sa zamenikom premijera, ministrom spoljnih poslova Republike Moldavije Mihajem Popom. Sastanak je dao priliku za detaljne razgovore o rezultatima predsedničkih izbora i referendumu za evropske integracije u Republici Moldaviji, sa akcentom na hibridne napade koje je, u ovom kontekstu, preduzela Ruska Federacija, preko kojih su pokušali da potkopaju demokratski izborni proces i otmu evropski kurs ove države. Ministarka Odobesku je čestitala vlastima Republike Moldavije na veoma dobroj organizaciji predsedničkih izbora i ustavnog referenduma, izrazivši zadovoljstvo zbog novog mandata koji je dobila predsednica Maja Sandu. Šef diplomatije iz Bukurešta je istakao rešenost Rumunije da nastavi aktivnu i doslednu podršku Republici Moldaviji, na svim nivoima saradnje.

    Ministri poljoprivrede EU sastali su se danas u Briselu, na sastanku Saveta Evropske Unije za poljoprivredu i ribarstvo, a jedna od glavnih tema razgovora bila je situacija na tržištu, posebno kao rezultat invazije na Ukrajinu. Ministri će, na osnovu informacija Evropske komisije i zemalja članica, razgovarati o stanju na poljoprivrednim tržištima i osnovnim proizvodima. Ukrajinski ministar agrarne politike i hrane Vitalij Koval pridružiće se ministrima pre rasprave i obratiti se Savetu. Rumuniju na ovom sastanku predstavlja Violeta Mušat, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i ruralnog razvoja.

    U Republici Moldaviji (bivša sovjetska, uglavnom rumunskog govornog stanovništva) u ponedeljak se očekuje rekonstrukcija vlade koju je obećao prozapadni premijer Dorin Rečan. On je na poslednjoj sednici Kabineta rekao da su, nakon analiza, identifikovana neophodna prilagođavanja u strukturi vlasti. Do rekonstrukcije dolazi nakon što je predsednica Maja Sandu već 3. novembra, kada je izabrana za drugi mandat, najavila da će uslediti ostavke nekoliko ministara, kao odgovor na nezadovoljstvo građana u različitim oblastima. Ministar za infrastrukturu i regionalni razvoj, kontroverzni Andrej Spinu, početkom prošle nedelje najavio je ostavku i povlačenje iz predsedničke stranke Akcija i solidarnost.

  • Vesti – 15.11.2024

    Vesti – 15.11.2024

    Predsednik Klaus Johanis započeo je u petak zvaničnu posetu Nemačkoj, na poziv svog kolege Franka-Valtera Štajnmajera. Šef rumunske države zakazao je i razgovore sa saveznim kancelarom Olafom Šolcom i predsednikom Bundestaga. Razgovori će se fokusirati na jačanje rumunsko-nemačke saradnje u političkom, ekonomskom i bezbednosnom smislu, uključujući jačanje pozicije odvraćanja na istočnom krilu NATO-a i jačanje transatlantskih odnosa. Na dnevnom redu razgovora je nastavak podrške Ukrajini i podrška stabilizaciji i razvoju Republike Moldavije. Nemačka je glavni komercijalni partner Rumunije i drugi investitor u rumunsku ekonomiju.

    Broj poginulih Rumuna u poplavama pre dve nedelje, u španskom regionu Valensija (istok), je 9. Informaciju je potvrdilo i rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova. Prema posebnom telu koje je španska država stvorila za centralizaciju podataka u vezi sa poplavama od 29. oktobra, u Valensiji, od ukupnog broja žrtava, njih 26 ima druge nacionalnosti. Najbrojniji su Rumuni. Tu su i Marokanci, Kinezi, Englezi, Ukrajinci, Holanđani, Kolumbijci i Južnoamerikanci. U međuvremenu, Španija se u četvrtak suočila sa novom epizodom poplava izazvanih veoma obilnim kišama. Potopljen je grad Malaga (jug), kao i manji gradovi u unutrašnjosti poluostrva. Hiljade ljudi je evakuisano. Obilnih kiša bilo je i na jugu Katalonije, na severu regiona Kasteljon, na Balearskim ostrvima i u oblasti Granade.

    U Sibinju (centru Rumunije) od petka se otvara Božićni vašar, jedan od najposećenijih u istočnoj Evropi. Glavna atrakcija je jelka koja se nalazi na centralnom gradskom trgu, ukrašena hiljadama lampica, ali i 120 kućica sa sezonskim proizvodima i suvenirima. Vašar u Sibinju je najduža manifestacija te vrste u Rumuniji, koju godišnje poseti oko 300.000 turista iz zemlje i inostranstva. I u Krajovi (jug) u petak se otvara jedan od najlepših božićnih vašara u zemlji. Sa evropskim obimom, Vašar svoje posetioce očekuje sa najrazličitijim iskustvima: od klizališta i ringišpila, do najviših letećih saonica u istočnoj Evropi. U Brašovu (centar) i Oradei (severozapad) božićni vašari očekuju svoje posetioce od 29. novembra.

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis proglasio je danas zakon o kupovini 32 borbena aviona F-35. Ove će Rumunija kupiti od Sjedinjenih Američkih Država za 6,5 milijardi dolara. Potrebna sredstva biće obezbeđena iz državnog budžeta ili kroz zajmove ili garancije za zajmove koje nudi Vlada Sjedinjenih Američkih Država ili kroz njihovu kombinaciju. Biće kupljena i logistička podrška, kao i posebne usluge obuke za pilote koji će upravljati ovim višenamenskim avionima pete generacije. Načelnik Štaba odbrane general Georgica Vlad nedavno je izjavio da, zbog složenosti ove faze obuke, prvi avion F-35 neće stići u Rumuniju pre 2030. godine.

    Evropska komisija odobrila je pomoć u vrednosti od 790 miliona evra koju će rumunska država dodeliti za pokrivanje izuzetnih troškova nastalih zatvaranjem četiri rudnika uglja. Reč je o rudnicima Lonea, Lupeni, Livezeni i Vulkan, koji se nalaze u Valja Žiuluj, u zapadnoj Rumuniji, i smatraju se nekonkurentnim. Izvršna vlast zajednice je prenela da će ova mera pomoći Rumuniji da postepeno eliminiše proizvodnju uglja do 2032. godine, u skladu sa obavezama preuzetim kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti i takozvanom pravednom tranzicijom ka ekonomiji bez zagađujućih emisija. Novac će biti usmeren ka energetskom kompleksu Valja Žiuluj, koji upravlja sa četiri rudnika, i elektrani Parošeni. Oni će pokriti socijalne troškove za radnike koji su ostali ili će ostati bez posla, ali i one koji se odnose na bezbednosne i sanacione radove neophodne za zatvaranje četiri rudnika.

    Skoro tri četvrtine Rumuna zabrinuto je zbog povećanja cena. Ovo su rezultati Izveštaja o prazničnim kupovinama za 2024. godinu, najnovije studije sprovedene na evropskom nivou. 72% Rumuna će izdvojiti manji budžet za zimske praznike i izjavili su da nameravaju da drastično smanje budžet za pojedine kategorije kupovine. Francuska takođe izveštava o problemima u vezi sa novcem, a slede Španija i Italija. Zabrinuti zbog rastućih troškova, cene energije i ličnih finansijskih pritisaka, Evropljani su skloni da se fokusiraju na osnovne troškove. Zdravlje je na trećem mestu liste strahova Evropljana i, implicitno, Rumuna.

    Rumunski predsednik Klaus Johanis proglasio je zakon o transponovanju evropske minimalne zarade u nacionalno zakonodavstvo. Premijer Marčel Čolaku najavio je da će od 1. januara 2025. minimalna plata u Rumuniji porasti na 4.050 leja (oko 810 evra). Rumunija je u poslednjoj deceniji zabeležila najveću stopu rasta minimalne zarade u Evropskoj uniji i nominalno i realno.

    Novi Ustav Republike Moldavije, izmenjen referendumom od 20. oktobra, objavljen je u Službenom glasniku Kišinjeva. U novoj formuli, navodi Radio Kišinjev, Osnovni zakon predviđa da je integracija u Evropsku uniju strateški cilj države, evropski kurs je nepovratan, a identitet naroda Republike Moldavije evropski. Novi Ustav takođe uključuje činjenicu da je rumunski službeni državni jezik u Republici Moldaviji.

  • Muzej rumunskih rekorda

    Muzej rumunskih rekorda

    Muzej rumunskih rekorda nastao je iz želje da promoviše Bukurešt i Rumuniju. Ovde nalazimo velike kolekcije vadičepa, pegli, starinskih fotoaparata ili rumunskih filatelističkih predmeta, ali i više od 30 drugih manjih kolekcija. Sami objekti mogu izgledati jednostavni kada se opisuju, ali kada se jednom vide, biće shvaćeni kao umetnička dela zbog posebnih i raznovrsnih modela. Zajedno sa Viktorom Botom, koordinatorom ovog jedinstvenog muzeja i predsednikom Rumunske fondacije za izuzetne rezultate, upoznaćemo neke od kolekcija i najvrednijih predmeta.

    „Ove skrivene, izgubljene istorije treba da izađu na videlo. A gde da ih otkrijete nego u muzeju gde možete da vidite istoriju čovečanstva kroz jedan predmet, vadičep ili peglu, od trenutka kada je izmišljen i proizveden do sada. Svi ovi razvoji su tu. Gustina po kvadratnom metru mislim da je jedinstvena u svetu. Postoji preko 5.000 kvadratnih metara eksponata, ali je gustina fantastična. Na primer, ima oko 500 kvadratnih metara sa 31.000 vadičepova“.

    Trenutno, Muzej rumunskih rekorda poseduje najveću kolekciju vadičepa na svetu. Sertifikovan je od strane Ginisove knjige rekorda. Međutim, od kada je postavljen rekord, sa brojkom od 23.965 predmeta, u ovom trenutku je dostignuta zbirka od preko 31.000 unikatnih predmeta.

    „Kada govorimo o njihovom značaju, moramo razumeti da se ovaj objekat pojavljuje u istoriji oko XV-XVI veka. Postoje zapisi, ali nisu sačuvani neki veoma čvrsti izvori. Uglavnom, prvi patent pronalaska registrovao je u Velikoj Britaniji sveštenik Semjuel Henšal, 1795. Ovaj model prvog patenta je kod nas, ali nije najvažniji. Tu je i najvažniji istorijski vadičep na svetu. Godine 1833, stari londonski most, Old Bridge, je srušen, komadi čelika i drveta su uklonjeni i proizveden je ovaj vadičep. Takođe ima prilično zanimljiv mehanizam. To nije vadičep sa samo okretanjem i ručkom. Ima mehanizam koji stvara obrt u jednom pravcu. Na njemu je pisalo da je 656 godina stajao u podnožju Londonskog mosta. Nakon jednostavne računice, shvatamo da je oko 1100-1200 taj metal unet u podnožje Londonskog mosta. Ako bi mogao da govori, govorio bi o vremenu od pre Tjudora, jer su postali dinastija tek 1400-1500. Dakle, Temza ima šta da ispriča glasom ovog metala u Rumuniji, o svetskoj istoriji vadičepa“.

    Takođe ćete videti između 3.000 i 5.000 izuzetno retkih ili jedinstvenih predmeta. Na primer, vadičep iz 18. veka plemićkih porodica u Francuskoj. Međutim, poseta se nastavlja sa trivet sekcijom. Viktor Bota, koordinator Muzeja rumunskih zapisa i predsednik Fondacije za izuzetne rezultate Rumunije, kaže da je ovo izmišljena reč.

    „Bilo je veoma teško reći ‘stalak za peglu, ‘stalak za alat za kamin’, ‘stalak za lonce’. Zatim, da bih našao jedan zajednički imenitelj, preneo sam ovu reč, „trivet“, iz engleskog „trivets“ u rumunski jezik. Pre nekoliko stotina godina samo su plemići imali vadičep i pegle, i to personalizovane. Stoga su umetnost, dizajn, forma apsolutno fascinantni. Imaju sve grafičke forme, sve geometrijske forme. Ako dođete, zamoliću vas da smislite neku životinjicu i da vidimo da li ga nema na ovim trivetima. Veoma retko smo otkrili živtoinjicu koju nemamo.”

    Dolazeći do kolekcije pegli, turisti se često pitaju kada se ovaj predmet pojavio. Viktor Bota, koordinator Muzeja rumunskih rekorda i predsednik Rumunske fondacije za izuzetne rezultate, podseća na princip pegle, principa istezanja, zaglađivanja, koji se pojavio još od paleolita.

    „Ljudi su morali da koriste komad drveta, komad kosti ili kamen da rastegnu životinjsku kožu, a zatim ga jednostavno koriste kao odeću. Princip potiče iz tog vremena i pratio je evoluciju čovečanstva korak po korak kroz period neolita, bronzanog doba i gvozdenog doba, do danas sa izvanrednim tehničkim karakteristikama. Uzmite u obzir da postoji princip, princip energije. U stvari, Ginisova knjiga kaže da je pegla trouglasti, metalni predmet koji akumulira energiju i ispravlja nabore. Ali kako on akumulira energiju? Na stalku, direktno iznad vatre, na šporetu od livenog gvožđa ili, kod nekih pegli, uzima se komad čelika, zagreva se i zatim ubacuje u peglu. Posle električne pegle, druga je po čistoći. Toliko su lepe da se na prvi pogled ne bi reklo da su pegla. Oni su prava umetnička dela i samo iskustvo njihovog viđenja će vas uveriti u to.”

    S druge strane, filatelistička zbirka je najveća iz privatnog sveta, bilo gde izložena. Postoje i veće zbirke filatelije, ali one pripadaju državama ili poštama dotične države, objašnjava Viktor Bota.

    „Jedinstvenost ove kolekcije je u tome što postoje samo rumunske marke, od prvih koje je izdala rumunska država do sada, svako izdanje. Štaviše, ova zbirka obuhvata oblast predfilatelije, kada su pisma kružila po rumunskim teritorijama sa suvim žigom ili pečatom. Ali značaj ove impresivne kolekcije, preko 150 hiljada filatelističkih predmeta u stalnom razvoju, leži u tome što pokazuje svaku fazu i za poznavaoce i za nepoznavaoce. To je izvanredan primer istorije, s obzirom da ovaj mali tekst na papiru obuhvata istoriju. Na primer, kada se izda vojna ili civilna naredba tokom perioda kraljevine, pojavljuju se i marke. Kada su u komunističkom periodu bili posebni događaji, Univerzijada, pojavile su se i marke. Rumunske ličnosti se takođe mogu naći na markama. Dakle, možete naučiti rumunsku ili međunarodnu istoriju samo ako ste strastveni prema markama.”

    Na kraju posete možete se odlučiti i za degustaciju najboljih rumunskih vina, priliku da se prisetite fascinantne istorije vadičepa.

     

  • Trgovinski deficit u porastu

    Trgovinski deficit u porastu

    Deficit trgovinskog bilansa koji je Rumunija zabeležila u prvih devet meseci tekuće godine povećan je za 15% u odnosu na isti period 2023. godine, na vrednost od približno 23,5 milijardi evra, pokazuju podaci koje je u ponedeljak objavio Nacionalni institut za statistiku. U pomenutom intervalu izvoz je premašio 69 milijardi evra, pa je za 1,4% manji. Uvoz je iznosio skoro 93 milijarde, što je povećanje od 2,3%. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, u prvih devet meseci ove godine značajno učešće u strukturi izvoza i uvoza imaju grupe proizvoda: automobili i transportna oprema (skoro 47% izvoza i preko 36% uvoza) i drugih proizvedenih proizvoda. Vrednost razmene robe unutar Evropske unije premašila je 50 milijardi evra u pošiljkama i bila je više od 67 milijardi evra u uvozu.

    Vrednost razmene van Evropske unije iznosila je više od 19 milijardi evra u izvozu i više od 25 milijardi evra u uvozu. Takođe u ponedeljak, Narodna banka Rumunije podigla je prognozu inflacije za kraj ove godine na 4,9%, sa 4% koliko je procenjeno u avgustu. On se u suštini vratio na prognoze iz kvartalnog izveštaja o inflaciji objavljenog u maju.

    Guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku naglasio je da Narodna banka svoje prognoze zasniva samo na određenim podacima i da će način na koji će se vršiti fiskalno-budžetska korekcija u cilju smanjenja deficita uticati i na stvarnu evoluciju inflacije. On je naveo da očekuje koherentan program makroekonomske korekcije uz snažnu političku podršku:

    „To je ono što čekamo. Kredibilan program makroekonomske korekcije nove vlade, koji treba da bude politički podržan, društveno prihvaćen i efikasan sa makroekonomske tačke gledišta, kako bismo se povezali. Možemo zamisliti, mislim na nas, Rumune, program postepenog prilagođavanja, 0,7 godišnje, znatno niže od ekonomskog rasta, na koji mislimo 2% godišnje, što se može kombinovati sa izbegavanjem pada standarda života, ali ne sa povećanjem bruto ili neto ili realnog dohotka od 16%, to se više ne može“.

    Narodna banka predviđa da će inflacija tek 2026. godine biti ispod 3,5% godišnje. Mugur Isaresku je istakao da je evolucija cena obeležena nizom rizika i neizvesnosti. One se odnose kako na fiskalnu politiku i povećanje plata, tako i na eksterne faktore, kao što su evolucija evropskih ekonomija sa kojima Rumunija vodi najveći deo svojih komercijalnih odnosa, dinamika cene nafte, u kontekstu rastućih geopolitičkih tenzija, ali i kako će se razvijati sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku. U najnovijem izveštaju ” World Economic Outlook”, koji je nedavno objavljen, Međunarodni monetarni fond je revidirao naniže procene u vezi sa napretkom rumunske privrede ove godine na 1,9%, sa 2,8% koliko je bilo predviđeno u aprilu.

  • Vesti – 11.11.2024

    Vesti – 11.11.2024

    Premijer Rumunije Marčel Čolaku boraviće u utorak i sredu u radnoj poseti Velikoj Britaniji, gde će se sastati sa britanskim premijerom Kirom Starmerom i predsednikom Donjeg doma ser Lindzi Hojlom, i sa lordom gradonačelnikom Londona, Alasterom Kingom. Kako se navodi u saopštenju Vlade, premijer Marčel Čolaku će takođe učestvovati na Ekonomskom forumu Rumunije i Velike Britanije. On će posetiti i Rumunsku crkvu i sastati se sa članovima rumunske zajednice u Velikoj Britaniji. „Vlada Rumunije je zainteresovana za jačanje strateškog partnerstva sa Ujedinjenim Kraljevstvom Velike Britanije i Severne Irske na svim nivoima od bilateralnog interesa i prilagođenog aktuelnim izazovima i prilikama“, rekao je Marčel Čolaku. To je prva poseta rumunskog premijera Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske posle 17 godina, podsetila je izvršna vlast. U zvaničnoj delegaciji biće i ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku, ministar odbrane Anđel Tilvar, ministar privrede, preduzetništva i turizma Radu Oprea i ministar energetike Sebastijan Burduža.

    Narodna banka Rumunije očekuje da će se stopa inflacije vratiti na blagi rast do kraja godine, kada bi vrednost ovog pokazatelja bila 4,9%, što je skoro 1% više od letnje prognoze. Ipak, zadržava se prognoza od 3,5% za kraj sledeće godine. Guverner Narodne banke Mugur Isaresku je naglasio da trenutne procene stručnjaka Narodne banke Rumunije imaju veliki opseg neizvesnosti, jer će visok nivo budžetskog deficita svakako zahtevati mere za ublažavanje ove evolucije. S druge strane, Narodna banka je odlučila da zadrži ključnu kamatnu stopu na 6,5% godišnje, nakon što je donela sličnu odluku na oktobarskom sastanku.

    Dan ratnih veterana obeležen je u ponedeljak, kod Spomenika palim herojima u ratnim operacijama u Parku omladine u Bukureštu. Ovom prilikom održan je vojni i verski obred, položeni venci i uručena borbena opomena Komandi kopnene komponente „General Aleksandru Černat“. „Veterani ratnih operacija su ispunili sve zadate misije, pokazujući profesionalizam, lojalnost, volju da uče, da se prilagođavaju postojećim uslovima u konfliktnim zonama i da sarađuju sa NATO partnerima, Evropskom unijom, OEBS-om“ rekao je potpukovnik Nelu Kirila, veteran ratova u Avganistanu, Iraku i Bosni i Hercegovini. Dan 11. novembar izabran je zbog svoje simbolike: stupanja na snagu, 1918. godine, primirja između sila Antante i Nemačke, čime je okončan Prvi svetski rat i stvoreni neophodni uslovi za realizaciju Velikog ujedinjenja u Rumuniji. Značaj ovog dana za rumunsku vojsku povezan je i sa činjenicom da je 11. novembra 2003. godine na dužnosti pao potporučnik Josif-Silviu Fogaraši, prvi rumunski vojnik koji je poginuo u ratnoj operaciji u Avganistanu.

    Status Rumunije kao najvećeg proizvođača prirodnog gasa u Evropskoj uniji stavlja zemlju u povoljan položaj kako u pogledu pokrivanja energetskih potreba na nacionalnom nivou tako i u pogledu izvoza, izjavio je predsednik Nacionalne regulatorne agencije za energetiku Đorđe Nikulesku. „Počinjemo da postavljamo cigle za izgradnju uloge izvoznika bezbednosti u zemlje u okruženju”, rekao je Đorđe Nikulesku. On je naveo da očekuje povećanje potrošnje gasa u narednom periodu, ali je istakao da su nadležni spremni da izađu u susret ovom zahtevu.

    Trgovinski deficit Rumunije porastao je za 15% u prvih devet meseci ove godine i dostigao približno 23,5 milijardi evra, pokazuju podaci koje je danas objavio Nacionalni institut za statistiku. Tako je u pomenutom intervalu izvoz premašio 69 milijardi evra, smanjen za 1,4%, a uvoz je iznosio skoro 93 milijarde, što je povećanje od 2,3%. Nacionalni institut za statistiku pokazuje i da su u prvih devet meseci 2024. godine značajno učešće u strukturi uvoza i izvoza imale mašine i transportna oprema i drugi industrijski proizvodi.

    Rumunska carina će sledećeg meseca biti opremljena sa pet novih rendgenskih skener sistema, a 2025. godine biće instalirano još osam jedinica, prema podacima rumunske carinske uprave. Trenutno Rumunija ima četiri skenera na carini, uključujući mobilne uređaje za kontrolu kamiona i automobila. U Upravi carina preciziraju da je, od kada su rendgenski skeneri ugrađeni u carinu, otkriveni su droga, cigarete, novac, pa čak i oružje. S druge strane, u prvih devet meseci ove godine rumunska policija je otkrila tone droge. Policija saopštava da su uništene 33 kriminalne grupe, koje su činile skoro 240 ljudi.

    Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku učestvovala je u ponedeljak na radnom sastanku sa šefovima misija zemalja članica EU akreditovanih u Bukureštu. Obrađene su teme kao što su geopolitički kontekst, dešavanja u politici proširenja Unije, konkurentnost EU, transatlantsko partnerstvo i pristupanje šengenskom prostoru, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova. Rumunski ministar je istakao važnost jedinstva na delu i zajedničkih rešenja u suočavanju sa izazovima i hibridnim pretnjama koje ciljaju na zemlje članice EU i partnere. Luminica Odobesku je, istovremeno, ponovila stalnu podršku Rumunije evropskom putu Republike Moldavije i Ukrajine, kao i značaj jačanja političkog dijaloga sa partnerima sa Zapadnog Balkana, kako bi se unapredili procesi evropskih integracija u regionu.

  • Dnevni list Skanteja

    Dnevni list Skanteja

    Jedno od jakog oružja propagande komunističkog režima bila je štampa. Sloboda govora i štampe je pravo stečeno u 18. veku, formalno usvojeno kao univerzalno u članu XI Deklaracije o pravima čoveka i građanina iz 1789. Ali komunistički i fašistički totalitarni režimi su unakazili ovo pravo pretvarajući ga u sredstvo za ćutanje.

    U režimima komunističke partie zemalja Centralne i Istočne Evrope, cela štampa se vrtela oko ideologije. Ali partije su imale i svoje novine, svoje zvanične glasove, preko kojih se izražavala suština režima. U Sovjetskom Savezu postojao je, i postoji u današnjoj Rusiji, list „Pravda” ili „Istina” iz 1912. U komunističkoj Bugarskoj „Rabotničesko delo” ili „Radnička dela” izlazilo je do 1990. godine. U Čehoslovačkoj se partija izražavala kao „Rude Pravo“ ili „Crvena desnica“, koje se objavljivalo do 1995. godine.

    U bivšoj Nemačkoj Demokratskoj Republici, „Neues Deutschland” ili „Nova Nemačka” počela je da izlazi 1946. godine, te izlazi i danas. U bivšoj Jugoslaviji izlazila je „Borba”, štampana do 2009. godine, ponavljajući se epizodično. U Poljskoj je „Tribuna Ludu” ili „Narodna tribina” mogla da se čita između 1948. i 1990. A u Mađarskoj je tržištem štampe dominirao „Szabad Nep” ili „Slobodni ljudi” između 1945. i 1956. i „Nepszabadsag” ili „Sloboda naroda“ između 1956. i 2016. U Rumuniji se Rumunska komunistička partija obraćala društvu preko „Skanteja“, odnosno „Iskra“.

    Osnovana 1931. godine, kada je Rumunska komunistička partija bila ilegalna u Rumuniji jer je vodila kampanju za rasparčavanje zemlje, „Skanteja ” se pojavljivala s vremena na vreme sve do 1940. godine. Ime je dobila po Lenjinovim novinama iz egzila, „Iskri”, koji se pojavljivao se između 1900. i 1905. „Skanteja” se prvi put legalno pojavila 21. septembra 1944, nakon da je 30. avgusta Crvena armija zauzela Bukurešt i počela nametanje komunističkog režima širom Rumunije, sve do 1947. godine.

    Kritičara umetnosti Radua Bogdana je 1995. intervjuisao Rumunski radiodifuzni centar za usmenu istoriju. Rođen 1920. godine, mladi Bogdan je bio simpatizer komunista i imao je sporadične kontakte sa članovima komunističke partije tokom ratnih godina. Aktivirao se odmah po ulasku Sovjeta i 1995. se pred mikrofonom prisećao kako je učestvovao u ponovnom osnivanju partijskih novina:

    „Kako je <Skanteja> počela? Petorica iz stranke su imali zadatak da pokrenu prvi broj. Matej Sokor je bio na čelu petorice: tu su bili Pavel Kirtoaka, inženjer Solomon, Radu Manesku i Josif Ardelean, koji će kasnije raditi u cenzuri. Tako je počelo sa ovih pet, sa inženjerom Solomonom koji je imao administrativne dužnosti. Tada mi je u glavi bilo da sam želeo da se bavim novinarstvom, nisam znao kako da počnem. Čuvši da će Radu Manesku da izdaje novine, predstavio sam se i pitao da li mogu i ja da se pridružim, da želim da se bavim novinarstvom. Kao rezultat toga, pozvan sam da sednem i radim volonterski. Bio je to takozvani romantični period, vodili smo se idealima! Mogu vam reći da sam bio lektor. Moj kolega je bio Mirel Iliešiu, reditelj. Dakle, kročio sam tamo od prvog izdanja < Skanteje>.”

    Na stranicama lista idealistički komunistički intelektualci, stariji ili noviji oportunisti, izražavali su se ekstremnim nasiljem protiv demokratije. Jedan od njih, Silviu Brukan, koji je preživeo čitavu istoriju režima i posle 1989. godine imao javnu karijeru, bio je među najaktivnijima. Radu Bogdan je podsetio na budnu aktivnost novinara tih godina, posebno onih iz „Skanteje” na čelu sa sociologom Mironom Konstantineskuom:

    „Matej Sokor je samo jedan dan bio na čelu <Skanteje>. Nakon toga, Matej Sokor je premešten na Radio i postaje generalni direktor. Nekoliko dana nakon prvih brojeva <Skanteje>, došao je Miron Konstantinesku, koji je tek izašao iz zatvora. Često smo radili noćni posao u <Skanteja>. Spavao sam sa njim prvih dana na istom dušeku, na podu, tamo nije bilo kreveta. Prva redakcija lista <Skanteja> radila je u zgradi nekadašnjih novina <Kurentul> Pamfila Šeikarua. U tom periodu bio sam i telohranitelj Mirona Konstantineskua. Ali onako, kao ona strašila po polju, jer nismo naoružani šetali. Ali on je svaki dan išao u Generalnu konfederaciju rada i nije želeo da izgleda kao da sam šeta ulicom, pa me je uvek vodio sa sobom. Izgledao sam tako, dosta snažno, bio sam visok. Nije bilo nikakvog napada. Ali nekoliko meseci sam bio kao neka njegova senka.”

    U narednih 40 godina, „Skanteja“ je bila ono što su bile i ostale publikacije ovog tipa, obična propagandna kancelarija koja je skrivala materijalne nestašice i brutalna kršenja prava sa kojima su se Rumuni suočavali. Tokom godina u novinama su objavljivana značajna imena rumunske nauke i kulture, a spisak saradnika je dugačak. Za potomstvo, slučaj „Skanteje” je primer kako štampa ne bi trebalo da izgleda.

  • Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 01.11.2024

    Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 01.11.2024

  • Vesti – 1.11.2024

    Vesti – 1.11.2024

    Rumunija i Norveška nastavljaju da stoje uz Ukrajinu u ovim „kritičnim trenucima“, izjavio je u petak ministar nacionalne odbrane Anđel Tilvar, koji se u Bukureštu sastao sa kolegom iz te skandinavske zemlje Bjornom Arildom Gramom. Ministar Tilvar je istakao uspešnu saradnju između vazduhoplovstva dve zemlje u okviru programa opremanja „Višenamenski vazduhoplovni avioni“, kroz koji je Vlada Rumunije dodelila Vladi Kraljevine Norveške ugovor za nabavku 32 aviona F-16, uz logističku podršku u početku i paket komplementarne robe i usluga Vlade Sjedinjenih Američkih Država. Ukupno je primljeno 12 aviona, po dolasku u Rumuniju, pre manje od nedelju dana, još tri višenamenska aviona F-16 Fighting Falcon. Završetak prijema cele serije procenjuje se do kraja 2025. godine.

    Jedna osoba sa spiska rumunskih državljana koji se vode kao nestali nakon katastrofalnih poplava u Španiji identifikovana je kao preminula, saopštilo je jutros Ministarstvo spoljnih poslova. Ministarstvo spoljnih poslova, preko rumunskog konzulata u Kasteljonu de la Plana i rumunske ambasade u Madridu, proverava podatke o ostalim rumunskim državljanima koji se nalaze na spisku nestalih lica. Procenjuje se da ima 15 takvih građana o kojima Ministarstvo spoljnih poslova još nema podataka. Podsećamo, region Valensije, na jugoistoku Španije, pogodile su pre dva dana razorne poplave, koje stručnjaci smatraju „bez presedana“. Najmanje 205 ljudi umrlo je u Španiji od posledica kiša i poplava ove nedelje – prema ažuriranom bilansu stanja koje su dale vlasti. Desetine ljudi se i dalje vode kao nestale. Španija je proglasila trodnevnu nacionalnu žalost.

    Rumunska država snosi troškove repatrijacije rumunskih državljana koji su preminuli u inostranstvu, na zahtev porodice, u granicama do 5.000 evra, prema zakonu koji je u petak proglasio predsednik Klaus Johanis. U tom smislu, godišnje se u budžetu Ministarstva inostranih poslova ovi iznosi izdvajaju za plaćanje troškova repatrijacije. Metodološke norme za sprovođenje zakona utvrđuju se zajedničkom naredbom ministar spoljnih poslova i ministar finansija, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu normativnog akta.

    U petak je zvanično počela izborna kampanja za parlamentarne izbore 1. decembra. Ulog predstavlja 466 mesta budućeg zakonodavnog tela, 330 u Domu poslanika i 136 u Senatu. Kampanja za parlamentarce završava se 30. novembra. Državljani Rumunije sa prebivalištem ili boravištem u inostranstvu mogu glasati putem pošte, ako su izabrali tu opciju, ili na biračkim mestima organizovanim van granica zemlje. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije dostavilo je Stalnoj izbornoj komisiji predloge o lokacijama 950 biračkih mesta u inostranstvu za izbore za predsednika Rumunije i za Senat i Dom poslanika. Podsećamo, pre nedelju dana počela je izborna kampanja za prvi krug predsedničkih izbora, zakazan za 24. novembar. Drugi krug će se održati 8. decembra. U Rumuniji su 9. juna organizovani lokalni i evropski parlamentarni izbori.

    Rumunski ministar ekonomije, preduzetništva i turizma Štefan-Radu Oprea i ministar trgovine Turske Omer Bolat predsedavali su u petak, u Bukureštu, drugom sednicom Ekonomsko-komercijalnog komiteta (JETCO) između dve zemlje. Rumunski ministar je izjavio da postoji očigledan napredak u pogledu vrednosti bilateralne trgovine. Zvaničnik iz Ankare je sa svoje strane naveo da su bilateralni ekonomski odnosi porasli u svim oblastima, trgovini, investicijama, turizmu, transportu i uslugama, mnoge velike turske kompanije i mala i srednja preduzeća ulažu direktno u Rumuniju. Istovremeno, on je cenio podršku Rumunije njegovoj zemlji u okviru EU, za modernizaciju carinske unije. Deklaraciju o osnivanju JETCO Rumunija – Republika Turska potpisali su ministri ekonomije dveju zemalja na marginama posete Rumuniji predsednika Republike Turske Redžepa Tajipa Erdogana 1. aprila 2015. godine.

    Rumunsko ministarstvo finansija pozajmilo je 500 miliona leja (100 miliona evra) od lokalnih banaka, prodajom državnih obveznica, a danas će dobiti još 75 miliona na dodatnoj aukciji. Od početka godine banke koje posluju u Rumuniji kupile su državne obveznice od Ministarstva finansija u vrednosti od preko 94 milijarde leja, iznose koji se koriste za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranje javnog duga. Država je povećala svoj plan zaduživanja za ovu godinu sa 181 na 217 milijardi leja i koristi sve instrumente koji joj stoje na raspolaganju, kroz prodaju hartija od vrednosti stanovništvu i kroz spoljno finansiranje, najnovije na japanskom tržištu, odakle se zadužila oko 200 miliona evra prodajom zelenih obveznica.

    Uvoz energenata u Rumuniju je prošle godine smanjen za 5,5% u odnosu na prethodnu, dok je bruto unutrašnja potrošnja energije smanjena za 3,5% – pokazuju privremeni podaci koje je danas objavio Nacionalni institut za statistiku. Prema citiranom izvoru, na opštem nivou, ukupni raspoloživi energetski resursi u prošloj godini smanjeni su u odnosu na 2022. i iznosili su 42 miliona tona ekvivalenta nafte. Takođe, značajnije smanjenje resursa zabeleženo je kod koksa, uglja i sirove nafte. Umesto toga, uvoz naftnih derivata je povećan za skoro 30%. Iz godine u godinu potrošnja energije po privredi smanjena je za 3,2%, na pozadini pada industrijskih aktivnosti. Međutim, povećana je potrošnja transporta i drugih industrijskih grana, pokazuju podaci Nacionalnog instituta za statistiku.

    Francuska od petka sprovodi granične kontrole i suspenduje na šest meseci slobodno kretanje u šengenskom prostoru za Evropljane koji dolaze iz susednih zemalja. Dopisnik Radija Rumunije iz Pariza precizira da Evropljani koji žele da stignu u Francusku moraju sa sobom imati ličnu kartu ili pasoš. Francuske vlasti su takve mere preduzimale i u prošlosti, posle krvavih terorističkih napada 2015. i 2016. godine, ali samo na granici sa Italijom. Odluku da se generalizuju kontrole na granicama sa drugim susedima vlada u Parizu motiviše potrebom da se odgovori na ozbiljne pretnje javnom redu i unutrašnjoj bezbednosti, koje predstavljaju kriminalne mreže koje omogućavaju ilegalnu migraciju, kao i intenzivne terorističke aktivnosti.

    U oktobru je ruska vojska za invaziju lansirala više od 2.000 dronova za napade na civilne i vojne ciljeve u Ukrajini – saopštili su u petak vojni zvaničnici iz Kijeva, citirani od međunarodnih novinskih agencija. Prema zvaničnicima gradske uprave, glavni grad Ukrajine je samo u oktobru napadnut 20 puta.  Generalštab ukrajinske vojske tvrdi da je presreo 1.185 od 2.023 dronova lansiranih prošlog meseca i da je još 738 „lokalno izgubljeno”. Ukupno, od početka 2024. godine, Rusi su lansirali 6.987 dronova iznad Ukrajine, koji su uglavnom gađali civilnu i kritičnu infrastrukturu – kažu i ukrajinski zvaničnici. Ukrajina se, primećuju komentatori, priprema za još jednu hladnu sezonu nestanka struje usled ruskih udara na njen energetski sistem.

    Velika većina slučajeva ubijanja novinara ostaje nekažnjena širom sveta, osudio je Unesko u izveštaju, povodom Međunarodnog dana eliminacije nekažnjivosti zločina nad novinarima, koji se obeležava svake godine 2. novembra, prenosi AFP. 85% zločina nad novinarima koje je Unesko zabeležio od 2006. smatra se nerešenim, dodaje se u izveštaju. Tokom dve godine obuhvaćene izveštajem Uneska (2022. i 2023.), ubijeno je 162 novinara, od kojih skoro polovina rade u zemljama u oružanom sukobu. U 2022. godini, zemlja sa najvećim brojem ubistava bio je Meksiko, sa 19 slučajeva, a sledi Ukrajina, gde je ubijeno 11 novinara. U 2023. godini najveći broj ubistava je zabeležen u Palestini, gde su ubijena 24 novinara, ističe se u izveštaju.

    Radio Rumunija je u petak proslavio 96 godina neprekidnog emitovanja programa. Sa više od 3 miliona slušalaca dnevno, javna radio stanica mora da se ponovo osmisli i učini privlačnijom za mladu publiku, rekao je predsednik i generalni direktor Rumunskog radiodifuznog društva Razvan-Joan Dinka. Radio Rumunija je počeo da emituje program 1. novembra 1928. godine u 17.00 časova sa najavom „Halo, ovde Radio Bukurešt“. U znak priznanja odlučujuće uloge koju radio ima u istoriji Rumunije, Parlament je u decembru 2019. odlučio da 1. novembar bude nacionalni dan radija. Tim povodom se u petak u Sali Radio u Bukureštu održao jubilarni koncert, pod dirigentskom palicom čuvenog dirigenta Kristijana Mandeala.

  • Republika Moldavija krucijalno finale

    Republika Moldavija krucijalno finale

    Građani Republike Moldavije 3. novembra imaju izbore za šefa države, između proevropske Maje Sandu, kandidata za sopstvenu sukcesiju, i proruskog Aleksandra Stojanogla, kojeg podržavaju socijalisti. Sandu, favorit zapadnih kancelarija, pobedila je u prvom krugu, 20. oktobra, sa preko 42 odsto, dok je drugi bio Stojanoglo, sa 26 odsto glasova. Za većinu analitičara, glasanje u nedelju je sve ili ništa: rat koji je Rusija započela protiv kijevskog režima izazvao je u maloj državi koja se nalazi između Ukrajine i Rumunije višestruke krize – energetsku, ekonomsku i, na kraju, duboku bezbednosnu – i ne bi, kažu, bilo više mesta i vremena za pogrešne korake, ako Kišinjev zaista želi da se definitivno isključi iz prošlosti vazalstva Moskvi i uđe u evropsku porodicu.

    Aleksij Arestovič, bivši savetnik šefa ukrajinske države Volodimira Zelenskog, nedavno je upozorio da će Republika Moldavija biti uvučena u rat ako na predsedničkim izborima pobedi proruski kandidat i, štaviše, da bi se zemlja mogla pretvoriti u Rusku ispostavu za napad na Ukrajinu i Rumuniju, ako parlamentarni izbori sledeće godine dovedu do vlade bliske Rusiji. Zbog toga je pozvao Moldavce da glasaju za proevropskog kandidata. Maia Sandu se u nedelju suočila sa Aleksandrom Stojanoglom u televizijskoj debati, kojom prilikom ga je optužila da je čovek Moskve i da je dozvolio bekstvo iz zemlje nekih moldavskih oligarha u sukobu sa zakonom, dok je bio glavni tužilac Republike. Štaviše, Maia Sandu je otpustila Stojanogla sa ove pozicije.

    Posle prvog kruga predsedničkih izbora i referenduma za evropske integracije, koji je jedva prešao granicu, suprotno optimističkim očekivanjima, Maia Sandu je optužila za mešanje u izborni proces nekih kriminalnih grupa koje bi delovale uporedo sa stranim silama neprijateljskim interesima zemlji. Predsednički izbori i referendum su bili dobro organizovani, ali je izbornu kampanju obeležilo strano mešanje i dezinformacije, navodi se u izveštaju OEBS-a. A posmatračka misija Međunarodnog republikanskog instituta, američke nevladine organizacije, ukazala je na značajno strano mešanje u izborni proces, koje se manifestuje kroz kupovinu glasova, masovnu manipulaciju, propagandu i falsifikat. Moskva je kategorički negirala bilo kakvo mešanje u izbore i referendum. Za odlučujući predsednički krug 3. novembra važno je kako su pozicionirani kandidati koji su eliminisani posle prvog kruga. Lider populističke formacije Partidul Nostru Renato Usatii, koji je zauzeo treće mesto, saopštio je da ne podržava nijednog od kandidata. Očekivano, prorusi su pozvali svoje pristalice da glasaju protiv Maje Sandu, u čijem mandatu je Moldavija dobila status zemlje kandidata za Evropsku uniju i otvorila pregovore o pridruživanju.

  • Tragom Brankušija, u Goržu

    Tragom Brankušija, u Goržu

    Unesko je 2024. godine uvrstio na listu svetske baštine skulpturalni ansambl „Put heroja“, iz Trgu Žiua, koji je izradio Konstantin Brankuši. Ansambl obuhvata četiri dela: Trpezu tišine, Aleju stolica, Kapiju poljubaca i Beskrajni stub, koje je projektovao i napravio veliki rumunski vajar u periodu 1937-1938. Oni se nalaze na kulturno-turističkoj ruti čija je tema: kultura, istorija, religija i monumentalna umetnost. Ruta se zove „Seoski genije Konstantin Brankuši i kulturna baština okruga Gorž“.

    Od Laure Dragu Popesku, predsednice Profesionalnog udruženja za turizam Goržul, saznali smo da su u rutu uključena dela velikog vajara Brankušija izložena na otvorenom, u opštini Trgu Žiu. Njima se dodaju: crkva Svetih apostola Petra i Pavla, Sohodolske klisure, muzej narodne arhitekture, dva poznata manastira, ali i spomen kuće. Dakle, polazimo od ose Brankuši.

    „Tumačenje ove monumentalne celine je da, za Trpezom tišine, junak služi posljednji obrok sa svojom porodicom pred bitku. Hoda se Alejom stolica, gde stolice predstavljaju ljude koji nisu učestvovali u ratu. Na Kapiji poljupca odvija se poslednji zagrljaj sa voljenima. Posle ili u toku bitke, duša junaka odlazi Bogu. Ljudska duša ide ka Bogu prolazeći kroz crkvu Svetih apostola Petra i Pavla. Nastavljamo, dakle, Putem heroja koji stiže do Stuba beskonačnosti ili Beskrajnog stuba. Ovo je tumačenje osovine, koja je deo cilja Kulturno-turističke rute „Seoski genije Konstantin Brankuši i kulturno nasleđe okruga Gorž“. U ovu rutu uključili smo posete Memorijalnoj kući Konstantina Brankušija iz Hobice, manastiru Polovrađ, manastiru Tismana, Sohodolske klisure, Spomen kući Marije Apostol, omiljenoj narodnoj pevačici tog mesta, manastiru Lajnić, do Muzeja narodne arhitekture u Goržu, iz Kurtišoare, gde možete posetiti kulu koja je pripadala porodici Tatarasku i koja je donešena zajedno sa kućom Mogoš iz Pojane, blizu Rovinarija.”

    Zatim, u opštini Trgu Žiu, posetite Memorijalnu kuću i mauzolej Ekaterine Teodoroju. Na ovoj ruti koja je puna kulture, istorije, religije i monumentalne umetnosti, u složenom itinereru, predstavljen je prelep deo istorijskog i živopisnog Gorža.

    „Užitak je i za najzahtevnijeg turistu koji se zaustavi u okrugu Gorž da prođe ovom rutom. Imamo visoku stopu turista koji su ga posetili i vratili se. Ista stvar se dešava individualno, odnosno u manjim grupama i porodicama, ali se dešava i sa grupama koje šalju turističke agencije iz Rumunije i šire, a koje se opredele da na ovom turističkom programu provedu tri noćenja i četiri dana, u okrugu Gorž. Ako turisti iz inostranstva odluče da dođu u istorijski i živopisni Gorž, mogu da slete na aerodrom u Bukureštu. Postoji mnogo opcija putovanja od Bukurešta do Trgu Žiua, od redovnih autobusa, koji svakodnevno polaze sa autobuske stanice Militari, do vozova koji napuštaju Bukurešt i prolaze kroz Trgu Žiu.“

    Na oko 30 km od sedišta okruga, Trgu Žiu, ovom rutom, stići ćete do manastira Tismana, mesta punog duhovnosti, mesta koje je preporučila Laura Dragu Popesku, predsednica Turističkog udruženja Goržul.

    „To je ktitorstvo Svetog Nikodima, iz Tismane. Pored manastira se nalazi Muzej zlata, istorijski objekat, napravljen uz pomoć Narodne banke. To je povratak istoriji, to je mesto gde je nekada počivalo Blago Rumunije (tokom Drugog svetskog rata – n.ur.) u nekim godinama punim bola za rumunski narod. Takođe, oko manastira Tismana ima veoma lepih staza, dužine i do tri sata. Najduža ruta traje tri sata i nalazi se na vrhu planine koja vodi do Čoklovine de Sus. Ova ruta je prava poezija i mogu da je pređu i ljudi sa normalnom fizičkom spremom. Na putu do manastira Tismana, turista na pola puta može da vidi spomen-kuću našeg velikog Goržana Konstantina Brankušija. Manastir Tismana je uspešna priča u pejzažu jedinstvenih mesta u prelepoj Rumuniji. Zaljubljeni traže da vide izlazak meseca u Tismani. Kažu da mesec nikad ne izlazi lepše nego na planinama oko Tismane. Gastronomija u Tismani je posebna. Ovde se održava Festival Pastrmke uvek na Blagovesti, 25. marta“.

    S druge strane, u Muzeju sela Kurtišoara, turisti mogu da vide narodnu arhitekturu specifičnu za ovo područje. Najstarija kuća koja je ovde izložena izgrađena je pre više od 200 godina i datira iz 1802. U muzeju su izložene i dve crkve, od kojih je jedna izgrađena 1821. godine.

    „Postoji mnogo elemenata koji privlače ljubitelje tradicionalnih kuća. Ovde se održavaju i tematske ture i mnoge muzičke produkcije. Unutar muzeja nalazi se kuća pod nazivom Kasa George Zamfir. U kući se mogu videti predmeti koji su pripadali Georgeu Zamfiru, muzičaru na panovoj fruli. Kao kuriozitet, u okviru ovog muzeja je i popularna kuća sa zanimljivom arhitekturom iz oblasti Đilort. Unutra se nalaze lični predmeti drugih narodnih muzičara poznatih na našim prostorima. Tako se novo i staro vrednuju u ovom muzeju narodnog graditeljstva okruga Gorž. Veoma je blizu, desetak kilometara od Trgu Žiua.“

    Kulturno-turističkom rutom „Seoski genije Konstantin Brankuši i kulturna baština okruga Gorž“ mogu da putuju turisti koji vole originalnost u svako godišnje doba. Štaviše, statistički podaci potvrđuju da Županija Gorž veoma dobro posluje po broju smeštaja. Hoteli i pansioni će vam pružiti priliku da na bezbednoj destinaciji ostanete od tri do sedam dana, u suštini dobar deo odmora. I ko jednom dođe u istorijski i živopisni Gorž, uvek mu se ponovo vraća.

  • Zakon o beguncima je ustavan

    Zakon o beguncima je ustavan

    Ustavni sud Rumunije (CCR) odbacio je zahtev Višeg kasacionog suda i pravde (ICCJ) u vezi sa takozvanim „Zakon o beguncima“ i utvrdio da je normativni akt ustavan. Osporenim zakonom, koji je dom poslanika usvojio pre skoro godinu dana, predviđeno je da će se pravosnažno osuđena lica koja se ne jave policiji na odlazak u zatvor smatrati bekstvom i rizikuju kaznu od 6 meseci do 3 godine. Ustavne sudije su jednoglasno odbacile, kao neosnovan, prigovor neustavnosti koji je formulisao Vrhovni sud prema kojem se zakonom krši pravo na pravično suđenje i slobodu pojedinca. Kazni koja je izrečena za krivično delo bekstva dodaje se kazna koja je ostala neizvršena na dan bekstva, propisano je normativnim aktom.

    „Sud je, u suštini, smatrao da je zakonodavac, u skladu sa svojom krivičnom politikom, usvojio pravilo inkriminacije radnje koja se poistovećuje sa bekstvom, a koja se sastoji u izbegavanju lica od izvršenja izvršnog mandata, prolaskom sedam dana od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je naloženo izvršenje kazne’, navodi Ustavni sud. Istovremeno, ustavni sud pokazuje da odredbe kritikovanog zakona ne narušavaju princip zabrane retroaktivnosti, jer će se primenjivati od dana njegovog stupanja na snagu. Ministarka pravde Alina Gorgiu pozdravila je odluku Ustavnog suda i podsetila da je samo prošle godine rumunska država platila preko 10 miliona leja (oko 2 miliona evra) da bi neke osuđenike dovela u zemlju. Povodom situacije begunaca koji preko svojih advokata argumentuju neadekvatno stanje i uslove u zatvorima u Rumuniji, Alina Gorgiu je izjavila da „oni koji idu u zatvor ne zamišljaju da idu u hotel sa pet zvezdica, da imaju luksuzne uslove i da ujutru idu u saunu, na ručak na pet jela itd.“

    Trošak za povratak u zemlju svakog begunca varira između nekoliko hiljada i 25.000 evra, na pozadini pojave koja se iz godine u godinu povećava, rekla je ministarka pravde. Tako su plaćene ogromne sume da se u Rumuniju dovedu osuđeni begunci iz Brazila, Dominikanske Republike ili sa Kostarike, zemljama u kojima su, jedno vreme, pobegle bivša ministarka turizma Elena Udrea ili bivša šefica Tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma, Alina Bika. Bivši gradonačelnik Bukurešta Sorin Opresku ili sin čelnika Profesionalne fudbalske lige Marija Jorguleskua i dalje su na spisku konačno osuđenih u Rumuniji, koji su uspeli da pobegnu iz zemlje da bi izbegli zatvorsku kaznu. Italija i Grčka su zemlje koje preferiraju osuđeni begunci. Svojom odlukom, Ustavni sud naglašava jačanje krivične politike i nastoji da obeshrabri dela izbegavanja izvršenja kazne.

  • Rumunija, najveći proizvođač gasa u Evropskoj uniji

    Rumunija, najveći proizvođač gasa u Evropskoj uniji

    Rumunija je postala najveći proizvođač gasa u Evropskoj uniji, zahvaljujući proizvodnji od 2,3 milijarde kubnih metara gasa dobijenog u drugom kvartalu, „zbacivši“ Holandiju, koja je zabeležila proizvodnju od 2,2 milijarde kubnih metara. Prema rečima ministra energetike Sebastijana Burduže, u odnosu na prošlu godinu rumunska proizvodnja gasa je povećana za 1%. On je istakao da je najzaslužniji Romgaz, kompanija u portfelju Ministarstva energetike, koja je imala šestomesečnu proizvodnju gasa za 5% veću u odnosu na isti period prošle godine. Ministar je napomenuo da su u istom periodu Rumuni dobili četvrtu najjeftiniju cenu gasa, prema podacima Evrostata. „Od 2027. godine, preko dubokomorskog gasa iz Crnog mora, mi ćemo efektivno udvostručiti našu proizvodnju gasa u Rumuniji. Imaćemo još bolju cenu gasa, privući ćemo još više investicija u privredu i podržaćemo ceo region da smanji zavisnost od ruskog gasa“, predviđa šef energetike.

    Đorđe Serđu Nikulesku, predsednik Nacionalnog regulatornog tela u oblasti energetike, dao je na javnoj televiziji dodatna objašnjenja:

    „Pre svega, ovo ne bi moglo da se desi bez kontinuiranog napora na strani investicija kompanija koje proizvode prirodni gas u Rumuniji, jer svi znamo da nalazišta prirodnog gasa beleže prirodni pad proizvodnje svake godine; kako ležište eksploatišete duže vreme, ono se prazni i prirodni gas koji ostaje u ležištu teže je izvući na površinu. Ali, rumunska državna kompanija Romgaz se obavezala i naporima potpomognutim investicijama uspela da u početku održi proizvodnju prirodnog gasa, odnosno da kroz investicije praktično smanji prirodni pad, i sada je uspeo kroz investicije povećati proizvodnju prirodnog gasa. Ne smemo zaboraviti da od 2022. godine, od juna, imamo dodatnih milijardu kubnih metara koja ulazi u nacionalni transportni sistem, kroz investiciju kompanije Black Sea Oil&Gas, koja vadi gas iz Crnog mora. Šta nam ove stvari znače? Pre svega, pozicija regionalnog lidera, najvažnijeg, najvećeg proizvođača prirodnog gasa na nivou Evropske unije“.

    Ovaj status omogućava da rumunska energetska politika utiče na region i da se na taj način mogu bolje zadovoljiti potrebe rumunske privrede i domaćih potrošača u Rumuniji, istakao je Nikulesku.  S druge strane, nadležni su uverili da cene gasa i struje ove zime neće biti veće u odnosu na prošlu zimu. Podsećamo da je do 31. marta naredne godine na snazi kompenzacija, odnosno ograničavanje cena ovih resursa za domaće potrošače.