Radio România Internațional

Author: Marija Nenadić-Zurka

  • Komunistička partija Rumunije i agrarna reforma

    Komunistička partija Rumunije i agrarna reforma

    Prema marksističko-lenjinističkim tezama o sredstvima za proizvodnju, imovina je morala biti zajednička, svih onih koji su je koristili i proizvodili višak vrednosti. Privatna svojina je demonizovana i smatrana izvorom svakog zla i „eksploatacije čoveka od stran e čoveka“, kako je to zvanična propaganda govorila. A na selu, gde je zemlja bila glavno sredstvo proizvodnje, morala je da se likvidira privatna svojina. To je bio slučaj u Sovjetskom Savezu posle 1918. i u svim zemljama koje je vojno okupirao posle 1945. godine, iako je Nova ekonomska politika koju je Lenjin inaugurisao 1921. godine dozvoljavala neki oblik privatnog vlasništva u poljoprivredi. Posle Lenjinove smrti 1924. godine, privatna imovina u poljoprivredi je ukinuta, a bivši vlasnici srednje klase, tzv. kulaci, smatrani su klasnim neprijateljima i deportovani u logore sistema Gulaga.

    Likvidacija privatne svojine u poljoprivredi, eufemistički nazvana „agrarna reforma“, počela je u Rumuniji 6. marta 1945. godine, nakon postavljanja komunističke vlasti koju je predvodio Petru Groza. Već u januaru 1945. Nacionalni demokratski front, savez političkih frakcija predvođenih Komunističkom partijom Rumunije, podsticao je seljake da nasilno zauzmu površine obradive zemlje veće od 50 hektara. Jedan od prvih zakona koji je promovisala vlada Groze bio je Zakon br. 187 od 23. marta 1945. godine za sprovođenje agrarne reforme. Namera je bila da bezemljaški seljaci prisvoje eksproprijacijom bez naknade neke posede veće od 50 hektara. Uz oranice, vlasnicima je oduzeta i poljoprivredna mehanizacija. Mera je bila deo arsenala komunističke propagande koja je najavljivala likvidaciju eksploatacije seljaštva i trebalo je da se intenzivno koristi na izborima 19. novembra 1946. godine.

    U praksi, međutim, ukidanje privatne svojine značilo je početak čitavog niza grubih kršenja ljudskih prava i brutalnosti sve do ubistava. To je značilo podsticanje tenzija između seljačkih klasa i pribegavanje terorisanju stanovništva od strane naoružanih bandi Komunističke partije protiv onih koji su odbijali da se odreknu svoje imovine. Klimu nasilja i nestabilnosti koju je stvorila vlada kasnije su prepoznali čak i komunistički aktivisti kao što je Jon Pajku.

    1. godine, u snimku iz arhive Rumunskog radiodifuznog centra za usmenu istoriju, Pajku se prisetio kako se u okrugu Mehedinci, na jugozapadu Rumunije, odvijala takozvana agrarna reforma, u kojoj je on lično učestvovao.

    „Na agrarnoj reformi morali smo da uložimo ozbiljne napore, jer smo imali dovoljno muka sa bivšim zemljoposednicima koji su se protivili podeli zemlje sa oružjem u ruci. Imali smo slučajeve, Istratesku iz Bakleša, Bumbaru iz Malovaca, Jonika Jonesku, koji je čak pucao u Rusa kada su sovjetske armije dolazile. Ovi su primili svoje prema zasluzi. Protiv takvih veleposedničkih elemenata slali smo drugove, grupe radnika, koji su uspeli da mobilišu narod jer su seljaci bili uplašeni. Želim da pokažem da bez podrške radničke klase koju predvodi Rumunska komunistička partija, seljaštvo ne bi moglo da pobedi tiraniju zemljoposednika, njihovo protivljenje agrarnoj reformi. Želim da istaknem da je radnička klasa koju je predvodila Rumunska komunistička partija i koja je imala za saveznika siromašno seljaštvo uspela da pobedi otpor zemljoposednika“.

    Vladavina Komunističke partije počela je populističkom merom bez presedana. Zemlja je bila od velike vrednosti na selu i smatralo se da se njena preraspodela dopada onima koji je nisu posedovali. Ali komunistička teorija nije bila daleko od toga da ohrabruje ili pomaže formiranje privatne svojine, naprotiv. Tudor Konstantin, aktivan u sindikalnom pokretu od 1947. godine, intervjuisan 2003. od strane Centra za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije, ispričao je kakva je bila agrarna reforma komunističke partije, kroz koju je postao vlasnik poljoprivrednog zemljišta u blizini Oltenice, grada koji se nalazi 60 kilometara jugoistočno od Bukurešta.

    „Data mi je i zemlja ’45. Dat mi je plac za učešće u ratu i posle toga, kada je svima oduzeta zemlja, rekli su da nisam iz sela i uzeli su moju zemlju kao što je zemlja uzeta od svih ostalih. Pojavila se organizacija koja se zvala front Orača, bilo je dvojica-trojica komunista. Kakvi komunisti, bili su prosti seljaci! Koji komunisti, šta su oni znali o Komunističkom manifestu? Išli su da podele imanje bojara. I otišli ​​su tamo, njih 30-40, sa kolcima. A oni su to obeležili i rekli <vidi, ovo je tvoja zemlja, ovo je tvoja zemlja>! I počeli su da rade tu zemlju do kolektivizacije“.

    Agrarna reforma Komunističke partije iz 1945. godine trajala je do 1949. U stvari, ni na trenutak nije postojala namera da se napravi prava reforma. Nakon što je kralj Mihaj I bio primoran da abdicira 30. decembra 1947. i proteran, Rumunska komunistička partija je ostala apsolutni gospodar Rumunije i pripremila je pravu reformu: primoravajući sve vlasnike obradive zemlje da se odreknu svoje imovine i formiraju kolektivna domaćinstva, u velikom procesu „socijalističkog preobražaja poljoprivrede“.

  • Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 13.10.2024

    Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 13.10.2024

  • Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 12.10.2024

    Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 12.10.2024

  • Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 11.10.2024

    Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 11.10.2024

  • Vesti – 11.10.2024

    Vesti – 11.10.2024

    Stopa inflacije u Rumuniji je u septembru pala na 4,62%, nakon što je u avgustu zabeležila vrednost od 5,1%. Ovo su zvanični podaci Nacionalnog instituta za statistiku objavljeni u petak. Cene prehrambenih proizvoda su u proseku povećane za 0,8%, a usluge za oko 0,4%. Spektakularne cene zabeležene su kod citrika i drugog egzotičnog voća – oko 7,5%. Za preko 5% poskupelo je i povrće i konzervisana hrana. Značajno visoke cene zabeležene su i za pasulj i druge mahunarke. Krompir je, pak, pojeftinio za oko 5,23%, a ostali proizvodi za manje od 2%. Kod usluga, poštanske tarife su povećane za 17,8%, kod vazdušnog saobraćaja za 17,2%, a neprehrambenih proizvoda kao što su deterdženti za 14,7%. Usluge vodosnabdevanja i kanalizacije takođe su zabeležile rast tarifa za 12,6%.

    Evropsku komesarku koju je imenovala Rumunija, Roksanu Minzatu, saslušaće u subotu odbori Evropskog parlamenta. Na saslušanjima će učestvovati poslanici iz Komisije za zapošljavanje i socijalna pitanja i iz Komisije za kulturu i obrazovanje. Druge dve komisije – ona ​​za prava žena i ravnopravnost polova i Komisija za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove – imaće status gosta, odnosno imaće pravo da postave pismeno pitanje komesarki koju je predložila Rumunija. Roksana Minzatu je imenovana za izvršnu potpredsednicu Evropske komisije i mogla bi da drži, u narednih pet godina, portfelj za zapošljavanje, socijalna prava i obrazovanje.

    Na glasačkim listićima u prvom krugu predsedničkih izbora 24. novembra u Rumuniji biće upisano 14 kandidata – 10 uz podršku političkih partija i 4 nezavisna. Centralna izborna komisija je u četvrtak uveče žrebom odredila redosled po kome će se oni pojaviti na glasačkom listiću, ali je jedan od kandidata najavio da će osporiti proceduru. U ponoć je istekao period do kojeg su rumunski državljani sa prebivalištem ili boravkom u inostranstvu mogli da se prijave za glasanje putem pošte na predsedničkim izborima. Prema podacima Stalne izborne vlasti, na platformi votstrainatate.ro prijavilo se manje od 7.000 ljudi. Drugi krug predsedničkih izbora održaće se 8. decembra.

    Japanski pokret Nihon Hidankjo dobio je u petak Nobelovu nagradu za mir za 2024. godinu za „svoje napore da se stvori svet bez nuklearnog oružja”, saopštio je norveški Nobelov komitet, prenele su međunarodne novinske agencije. Nobelova nagrada za mir je jedina koja se dodeljuje u Oslu, dok se nagrade za ostale kategorije dodeljuju u Stokholmu. Norveški Nobelov institut registrovao je 286 kandidata za ovogodišnju nagradu, uključujući 197 pojedinaca i 89 organizacija. Prošle godine, priznanje je dodeljeno Iranki Narges Mohamadi „za njenu borbu protiv ugnjetavanja žena u Iranu i borbu za unapređenje ljudskih prava i sloboda za sve”.

    Pravna komisija Poslaničkog doma ima rok do ponedeljka da sačini izveštaj povodom zahteva Ministarstva pravde za odobrenje IT i pretresa kuće u slučaju poslanika liberala Nelua Tatarua. Komisija je pozvana da da odgovor u vezi ukidanja poslaničkog imuniteta bivšem ministru zdravlja, optuženom za primanje mita u kontinuiranom obliku. Do sada su poslanici Socijaldemokratske partije i Unije Spasimo Rumuniju najavili da će glasati za zahtev tužilaca. Nelu Tataru je lekar specijalista u opštinskoj bolnici „Dimitrije Kastrojan” u Hušiju, na severoistoku Rumunije, a Nacionalna uprava za borbu protiv korupcije optužila ga je za navodno primanje mita od pacijenata u novcu i hrani više od 100 puta.

    Ministarstvo unutrašnjih poslova Rumunije pokrenuće u ponedeljak kampanju „Daleko od kuće, želimo da budete bezbedni“ za sprečavanje trgovine ljudima i radne eksploatacije Rumuna koji odlaze na rad u inostranstvo. 20.000 letaka sa važnim informacijama podeliće međunarodna organizacija „Pravda i briga Rumunija” i strukture Ministarstva unutrašnjih poslova na kopnenim graničnim prelazima i glavnim međunarodnim aerodromima u zemlji. Inicijativa ima koristi od podrške Britanske ambasade u Rumuniji. Vlada u Bukureštu je u maju pokrenula Nacionalnu strategiju za borbu protiv trgovine ljudima (2024-2028), oblast u kojoj je bila oštro kritikovana u evropskim izveštajima i u izveštajima Stejt departmenta u Vašingtonu. Istovremeno, ove nedelje je rumunski parlament pooštrio kazne za one koji su krivi, između ostalog, za trgovinu ljudima i uveo načine podrške žrtvama.

    Austrija se i dalje protivi prijemu Rumunije i Bugarske u šengenski prostor kopnenim granicama. O tom problemu se razgovaralo u četvrtak u Luksemburgu na sastanku evropskih ministara pravde i unutrašnjih poslova. Iako Komisija i Evropski parlament kažu da obe zemlje ispunjavaju sve uslove za pristupanje, austrijski ministar Gerhard Karner tvrdi da ima još mnogo toga da se uradi. „Rumunija i Bugarska su ispunile sve uslove i uradile i više nego što je bilo potrebno. Veoma sam optimistična i nadam se da će ova odluka biti doneta što je pre moguće, dok sam ja na funkciji“, izjavila je Ilva Johanson, evropska komesarka za unutrašnje poslove, prema kojoj će se o pristupanju Rumunije i Bugarske ponovo razgovarati na Savetu u decembru.

    Odnosi između Rumunije i Španije su poslednjih godina dostigli istinski nivo izvrsnosti, koji se ogleda u snažnom strateškom partnerstvu, izjavio je premijer Marčel Čolaku, koji je učestvovao na svečanosti koju je, u Bukureštu, povodom Nacionalnog dana Kraljevine Španije organizovala Ambasada Španije u Rumuniji. Marčel Čolaku je naglasio da partnerstvo dve države predstavlja „dinamičnu konstrukciju, zasnovanu na zajedničkom istorijskom, kulturnom i jezičkom nasleđu”. On je precizirao da je više od milion rumunskih državljana izabralo Španiju za svoju drugu domovinu, i izrazio nadu da će bilateralni sporazum o dvojnom državljanstvu, što je važna želja rumunske zajednice u Španiji, biti potpisan što pre. „Bilateralna trgovina nastavlja da raste, sa novim rekordom postavljenim 2023. godine u pogledu vrednosti komercijalne razmene: 6,43 milijarde evra“, rekao je premijer Marčel Čolaku.

    Evropska komisija navodi blagi pad u odnosu na prethodnu godinu, za jedan odsto, broja poginulih u saobraćajnim nezgodama zabeleženih 2023. godine, koji je iznosio 20.400. Iako je u poređenju sa 2019. smanjenje konzistentnije, od 10%, evolucija je ispod onoga što su predložile evropske vlasti, koje žele da prepolove ukupan broj poginulih i teško povređenih u saobraćaju do 2030. i da ih eliminišu do 2050. Rumunija je među zemljama koje su prošle godine napravile najveći napredak u smanjenju broja žrtava, ali je i dalje na jednom od poslednjih mesta na evropskom nivou, sa 81 umrlim na milion stanovnika. Veću stopu ima samo Bugarska. Trenutno oko 400 ljudi gine u saobraćajnim nesrećama svake nedelje na evropskim putevima.

    Rumunija se nalazi na trećem mestu na listi zemalja članica Evropske unije iz centralne i istočne Evrope po e-trgovini. Vrednost onlajn transakcija u Rumuniji dostigla je nivo od 3,32% bruto domaćeg proizvoda. Prve dve pozicije na evropskoj rang listi zauzimaju Poljska i Češka. Prema Rumunskom udruženju onlajn prodavnica, 2023. godine vrednost elektronske trgovine robom i uslugama se približila 11 milijardi evra, a 50% Rumuna je prošle godine napravilo najmanje jednu onlajn porudžbinu. Za 2024. godinu, procene ukazuju na povećanje onlajn prodaje od 10%, do vrednosti od skoro 12 milijardi evra.

    „Oda radosti” večeras je otvorila novu koncertnu sezonu orkestara i horova Radija Rumunije. Koncert u Sali Radio, s dirigentom Sašom Gecelom, osmišljen je oko jednog od najpoznatijih dela u istoriji muzike – 9. simfonije sa potpisom Ludviga van Betovena. Na apsolutnoj premijeri u Beču, 7. maja 1824, Betoven je bio okrenut ka publici da vidi aplauz, koji zbog potpune gluvoće više uopšte nije mogao da čuje. „Oda radosti“ je prva muzička partitura uvrštena u svetsku baštinu Uneska.

  • Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 10.10.2024

    Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 10.10.2024

  • Vesti – 10.10.2024

    Vesti – 10.10.2024

    Poslanik liberala Nelu Tataru, lekar i bivši ministar zdravlja, u četvrtak je stavljen pod krivičnu istragu od strane tužioca Nacionalne direkcije za borbu proitv korupcije (DNA) u slučaju u kome je optužen da je primao kao mito, u svojstvu lekara, novčane sume između 100 i 500 leja (cca. 100 evra), kao i namirnice od 45 osoba (pacijenata/ rođaka pacijenata). Prema tužiocima, on bi primao mito u vezi sa obavljanjem svojih dužnosti lekara specijaliste, odnosno hirurških intervencija, konsultacija pacijenata ili izdavanja lekarskih recepata. U predmetu se vodi krivična istraga i protiv još 27 lica koja su osumnjičena da su počinila krivično delo davanja mita, prenosi Nacionalna direkcija za borbu protiv korupcije. Prema rumunskom zakonu, parlamentarci mogu biti pod istragom, optuženi i poslati na sud zbog kršenja zakona, ali poslanički imunitet onemogućava istražitelje da izvrše pretrese ili da ih privedu, bez mišljenja Doma kome pripadaju. Nelu Tataru je bio ministar zdravlja od marta do decembra 2020. godine, prve godine pandemije COVID-19. Kao rezultat istrage, lider liberala Nikolaje Čuka objavio je da je Nelu Tataru smenjen iz uprave ogranka Nacionalne liberalne partije (PNL) Vasluj i iz rukovodstva Komisije za zdravstvo iz Doma poslanika.

    Pristupanje Rumunije i Bugarske Šengenskom prostoru i sa kopnenim granicama bilo je u četvrtak na dnevnom redu Saveta Unije za pravosuđe i unutrašnje poslove. Evropska komisija smatra da su Rumunija i Bugarska učinile više nego što se traži evropskim zakonodavstvom i bolje od drugih država upravljaju granicama Unije, tako da dve države treba da uživaju pune prednosti država članica, javlja dopisnik Radija Rumunija iz Brisela. Uoči saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove, Evropska izvršna vlast objavila je istraživanje u kojem je 83% evropskih kompanija reklo da je šengenski prostor dobar za poslovanje i da im ukidanje kontrola smanjuje troškove. Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson podseća na prednosti ukidanja vazdušnih kontrola, mere preduzete u martu, ali efekat je nepotpun ako se kontrole na kopnenim granicama nastave. Austrija je jedina država koja se protivi pristupanju Rumunije i Bugarske Šengenu i sa kopnenim granicama.

    Rumunski ministar nacionalne odbrane Anđel Tilvar imao je bilateralni sastanak sa bosanskohercegovačkim kolegom Zukanom Helezom u Sarajevu. Na dnevnom redu razgovora bile su teme koje se tiču jačanja saradnje u oblasti regionalne bezbednosti, sa akcentom na misiju EUFOR Althea, u kojoj je Rumunija preuzela značajnu ulogu. Bilateralni sporazum o saradnji u oblasti odbrane, potpisan u junu 2024. godine, bila je još jedna važna tema na dnevnom redu razgovora dva ministra. Dokument uspostavlja okvir za produbljivanje vojne saradnje između dve države, uključujući aspekte zajedničke obuke, razmene iskustava i logističke podrške.

    Republika Moldavija će u naredne tri godine imati koristi od paketa finansijske podrške od 1,8 milijardi evra, saopštila je u četvrtak u Kišinjevu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Plan ekonomskog rasta Republike Moldavije, koji je fokusiran na reforme, investicije i pristup tržištu Evropske unije, omogućiće da se privredni rast zemlje udvostruči u narednoj deceniji, rekla je predsednica Evropske komisije. Ulaganja u škole, bolnice, razvoj infrastrukture i energetske interkonekcije sa Rumunijom i Evropskom unijom, olakšice za pristup jedinstvenom evropskom tržištu, ali i podrška u sprovođenju reformi su suštinski elementi najavljenog plana, objasnila je Ursula fon der Lajen. Predsednica Maja Sandu je sa svoje strane zahvalila na podršci koju je Evropska Unija pružila Republici Moldaviji, poslednjih godina, u komplikovanim trenucima, kao što su pandemijska kriza ili povećanje računa za energiju nakon krize izazvane agresorskim ratom Rusije u Ukrajini. Plan nije samo investicioni program, već i simbol poverenja Evropske unije u naš potencijal za transformaciju i razvoj, koji će nam pomoći da izgradimo snažnu ekonomiju, naglasila je Maja Sandu. Trenutno 65% moldavskog izvoza stiže na tržište Evropske unije, a kao rezultat održavanja preferencijalnog režima, Republika Moldavija je prošle godine postala glavni izvoznik šljiva u Evropskoj uniji, rekla je predsednica Republike Moldavije.

    Imenovana evropska komesarka Rumunije, Roksana Manzatu, biže saslušana 12. novembra u odborima Evropskog parlamenta. Na saslušanjima će učestvovati poslanici iz Komisije za zapošljavanje i socijalna pitanja i Komisije za kulturu i obrazovanje. Druge dve komisije, ona za prava žena i ravnopravnost polova i za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove imaće status gostiju i imaće pravo da postave pismeno pitanje komesarki koju je predložila Rumunija. Roksana Manzatu je imenovana za izvršnu potpredsednicu Evropske komisije i mogla bi da nosi portfelj za zapošljavanje, socijalna prava i obrazovanje u narednih pet godina.

    Šefica diplomatskog predstavništva Rumunije u Rimu Gabrijela Dankau proglašena je za „ambasadora 2024. godine“ u Italiji od strane publikacije Gazzetta Diplomatica. Nagrada se dodeljuje svake godine u znak sećanja na italijanskog ambasadora Đovanija Đanucija, eksponenta diplomatije iz Italije. Direktor lista Marko Fineli rekao je da je rumunski diplomata dobio brojne glasove ambasadora, italijanskih parlamentaraca, predstavnika poslovnog okruženja i štampe. On je precizirao da je ambasadorka imala „visoku i veoma važnu aktivnost”. Svečana dodela nagrada biće upriličena 14. novembra u Gradskoj kući u Rimu, na kojoj će biti uručene i druge nagrade diplomatama iz Italije.

    Stanovništvo Rumunije smanjilo se u avgustu za preko 6.000 ljudi, izveštava Nacionalni institut za statistiku. U sličnom periodu 2023. godine smanjenje je iznosilo oko 5.500 ljudi. Nacionalni institut za statistiku pokazuje da je u avgustu ove godine u urbanoj sredini umrlo više od 10.000 ljudi, što je cifra uporediva sa brojem umrlih u seoskoj sredini. U odnosu na prošlu godinu, broj umrlih je povećan za 3,1% u gradovima i za 8,7% u selima. Što se tiče brakova, njihov broj je u avgustu 2024. smanjen za 1,4%, dok je broj razvoda povećan.

    Nobelova nagrada za književnost dodeljena je južnokorejskoj spisateljici Han Kang. Predsednik Nobelovog komiteta Anders Olson rekao je da je delo Han Kang kombinacija različitih žanrova: „Prelazeći granice umetničkih formi, njen rad se jasno ogleda u njenim spisima. Njen veliki međunarodni uspeh bio je roman Vegetarijanac, oštar prikaz ali i poetika nasilnih posledica koje proističu iz odbijanja protagoniste da jede meso”. Norveški pisac Jon Fose je prošle godine nagrađen visokim priznanjem za svoje inovativne drame i prozu, koji daju glas nedorečenom. Nobelova nagrada za književnost nagrađuje najvrednija dela svih književnih žanrova ili vrsta, od poezije, kratke priče, romana, do drama, eseja ili govora. Godine 2009. Nobelova nagrada za književnost dodeljena je nemačkoj književnici rumunskog porekla Herti Miler, za gustinu poezije i iskrenost proze kojom je spisateljica plastično opisala univerzum razbaštinjenih.

  • Na Transalpini, kod Ranke

    Na Transalpini, kod Ranke

    Transalpina je put koji se nalazi na najvećoj nadmorskoj visini u Rumuniji, zbog čega je stekao reputaciju „puta iznad oblaka“. Na putu ka grebenima planina stižemo do jednog od priznatih skijališta. Destinacija za odmor tokom cele godine, Ranka takođe može biti polazna tačka za brojne šetnje. Glavna atrakcija odmarališta Ranka od lokalnog interesa je skijanje, saznajemo od Nikua Mitroja, administratora skijališta.

    „Skijanje ima i glavnu prednost, jer se odmaralište nalazi na 1.600 metara, na visoravni koju su mnogi stručnjaci u Evropi uporedili sa Kortinom d’Ampeko, u Italiji. Smeštene na nadmorskoj visini od 1.600 metara, ski staze se protežu do 2.000 metara nadmorske visine. Skijaške staze u odmaralištu Ranka ukupne su dužine sedam kilometara, opslužuju ih tri žičare, četvorosed sa automatskim uklanjanjem snega i dve fiksne žičare, jedan četvorosed i jedan trosed, kao i dva ski lifta. Pet instalacija žičare eliminisalo je od prošle sezone redove za ukrcavanje iz odmarališta.”

    U odmaralištu Ranka, turistima je na raspolaganju pet staza: četiri na planini Kornešu i jedna na planini Papuša. Staze na planini Kornešu su opremljene prevozom, kao što su teleski ili bejbiski, a jedna od staza ima noćno osvetljenje i ozvučenje. Turisti takođe mogu da vežbaju skijanje i snoubord na padini planine Papuša. Odvojene oblasti su takođe dostupne za aktivnosti kao što je sankanje.

    „Imamo najniže cene u Rumuniji i ove stope smo održavali tokom vremena. Količina prirodnog snega je u izobilju u ovoj oblasti, posebno južno od Karpata, gde se hladni vazdušni tokovi sa severa susreću sa mediteranskim strujama i pada konzistentan sloj snega. Međutim, mi imamo i veštački sneg za održavanje padina. U drugoj polovini novembra pravimo konzistentan sloj leda, tako da veštački sneg i prirodni sneg imaju kontinuitet tokom cele zime. Skijašku sezonu otvaramo krajem novembra, a zatvaramo krajem aprila.”

    Odmaralište Ranka se nalazi na Transalpini, poznatoj kao „put među oblacima“ zbog svoje nadmorske visine. Asfaltiranje je počelo 2009. godine, a tek 2012. godine je asfaltirano 99%, ali ima bogatu istoriju. Prema nekim izvorima, put su prve izgradile rimske legije tokom ratova sa Dačanima, zbog čega se na nekim kartama pojavljuje kao IV strateški rimski koridor. Izvesno je da je put obnovljen u međuratnom periodu i pušten u upotrebu 1938. godine, kada ga je svečano otvorio kralj Karolj II, zbog čega se danas naziva i Kraljevim putem. Istorija beleži i rehabilitaciju tokom Drugog svetskog rata, kada je Nemcima ovaj pristupni put bio potreban iz vojnih razloga. Niku Mitroj, administrator skijaške oblasti Ranka:

    „Glavna atrakcija u odmaralištu Ranka je put Transalpina, koji je najviši put u zemlji. Dostiže visinu od 2.145 metara, u prevoju Urdele. Ovaj put je modernizovan u međuratnom periodu, za vreme vladavine kralja, na inicijativu premijera Georgea Tatareskua. Izgrađena je na čobanskoj stazi, koja se koristila još od vremena Rimljana. Ona je povezivalo dačanske tvrđave na planinama Šurijan i Trajanov most preko Dunava, kod Drobeta Turnu Severin. Novać su kraj bogat ovcama. Put Transalpina je napravljen na stazi, koju pak, koliko nam je poznato, pravi stado ovaca, na čelu sa magarcem natovarenim tovarom, koji, kada se penje na greben, nikada ne prelazi nagib od 15 stepeni, kruži stazom i prati greben planine do vrha.”

    Trenutno je Transalpina područje koje privlači brojne turiste svojom bogatom ponudom aktivnosti: planinarenje planinskim stazama, biciklizam, sportovi sa loptom, izleti po pećinama i manastirima u okolini, paraglajding ili zip-lajn. Mnogo je turista koji žele da se opuste na vazduhu, na sunčanim livadama ili u senci jelki, diveći se spektakularnim pejzažima.

    Transalpina nudi brz pristup području grebena, a odavde turisti mogu lako ići na planinarenje grebenom Paranguluj, dobro označenom stazom. Sa grebena možete doći do područja najspektakularnijih glacijalnih jezera u Rumuniji. Za planinarenje i penjanje po stenama, u blizini postoje prostori za bavljenje ovim sportovima. Postoje trase koje počinju od 10-20 metara, sa težinom od 6-7 stepeni za penjanje, do 300 metara, sa težinom stepena 6 za alpinizam.

    „Kao letnje aktivnosti, sa puta Transalpina, mnogo grebenskih staza se odvaja do glacijalnih jezera, jezera Galčesku, jezera Miža, jezera Tau, itd. Postoje i druge rute koje vode u dolinu Đilort, dolinu Olteculuj, dolinu Galbenuluj, kao i pešačenje stazama ovih dolina, ali i biciklističke, terenske, enduro rute. Odmaralište ima letnje čamce, dečija igrališta i niz drugih letnjih aktivnosti za rekreaciju. Struktura smeštaja je raznovrsna, sa oko 5000 jedinica za sve ukuse, od hotelskih uslova do porodičnih koliba, od kojih neke imaju bazene, saune, SPA. Pored ovih smeštajnih objekata nalaze se restorani u kojima turiste dočekuju aromatična pića, zimi kuvano vino, ukusna tradicionalna hrana i lepe priče. Turisti takođe mogu da ručaju u katunima u blizini Transalpine.”

    Dominirajući vrhom Papuša, sa visinom od 2136 metara, Transalpina je u vrhu planinskih puteva na velikim nadmorskim visinama u Evropi. A odmaralište Ranka je destinacija kako za ljubitelje avanture, tako i za one koji žele da uživaju u miru, idealno u bilo koje doba godine.

  • Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 09.10.2024

    Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 09.10.2024

  • Vesti – 09.10.2024

    Vesti – 09.10.2024

    Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku sastala se danas sa ministrom za planiranje, ekonomski razvoj i međunarodnu saradnju Egipta Raniom Al-Mašatom. Dvoje ministara su potvrdila zajednički interes za jačanje rumunsko-egipatskog dijaloga i saradnje, kako u pogledu bilateralnih odnosa, tako i u pogledu regionalnih i međunarodnih dešavanja. Ministarka Luminica Odobesku prenela je zahvalnost Rumunije za napore Egipta da obezbedi mir i stabilnost na Bliskom istoku i u Africi. Ona je zahvalila na podršci koju su egipatske vlasti pružile za repatrijaciju rumunskih državljana iz pojasa Gaze. Istovremeno, ona je ponovila podršku Rumunije produbljivanju strateškog i sveobuhvatnog partnerstva Evropska Unija-Egipat. Egipatski ministar, koji vrši kopredsedavanje u okviru Zajedničkog komiteta za ekonomsku, tehničku i naučnu saradnju Rumunije i Egipta, izrazio je interesovanje svoje zemlje za razvoj ekonomskih i sektorskih odnosa sa Rumunijom. On se osvrnuo i na obimne napore Vlade u Kairu za razvoj međunarodnog ekonomskog partnerstva i efikasno upravljanje ekonomskim efektima regionalnih kriza.

    Rumunija je spremna da ispoštuje svoje obaveze održavanja bezbednosti, izjavio je u utorak ministar nacionalne odbrane Anđel Tilvar u Prištini, gde se sastao sa komandnim timom NATO mirovne operacije KFOR, gde Rumunija ima važan doprinos, i sa rumunskim vojnicima u misiji. Ministar je u poseti Zapadnom Balkanu, na početku nove rotacije značajnog dela vojnih odreda raspoređenih u Prištini, na Kosovu i u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini. Kao članica NATO-a i Evropske unije, Rumunija je spremna da poštuje svoje obaveze i podrži savezničke napore u održavanju bezbednosti i unapređenju mira u regionu Zapadnog Balkana, rekao je rumunski ministar. Anđel Tilvar je u sredu boravio u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini, gde se sastao sa svojim kolegom iz ove zemlje Zukanom Helezom, sa komandantom snaga EU – EUFOR ALTHEA, sa komandantom NATO komande u Sarajevu i sa rumunskim vojnicima raspoređenim u ovoj bazi.

    Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je u sredu američkom istraživaču Dejvidu Bejkeru sa Univerziteta u Vašingtonu za kompjuterski dizajn proteina i Britancima Demisu Hasabisu i Džonu Džamperu, istraživačima Google Deepminda, za predviđanje struktura proteina – ​​prema saopštenju Nobelovog komiteta u Stokholmu. Nagrada je 2023. dodeljena istraživačima Moungiju G. Bavendiju, Luisu E. Brusu i Alekseju I. Ekimovu za „otkriće i sintezu kvantnih tačaka“. Nagrade će laureatima biti uručene na posebnoj svečanosti koja će biti organizovana 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela (1833-1896), pronalazača dinamita. Kraljevska švedska akademija nauka objavila je, do sada, Nobelove nagrade za medicinu i fiziku.

    Rumunija će kupiti četiri radara velike snage od Sjedinjenih Država. Sistem Sentinel je u stanju da otkrije širok spektar vazdušnih objekata i značajno će povećati kapacitet Rumunije za odvraćanje i odbranu od potencijalnih pretnji. Ovi najsavremeniji radari će upotpuniti rumunske mogućnosti protivvazdušne odbrane, posebno u pogledu ranog otkrivanja bespilotnih letelica, u kontekstu rata u Ukrajini, rekao je ministar Anđel Tilvar.

    Evropski parlament usvojio je u sredu velikom većinom rezoluciju o jačanju otpornosti Republike Moldavije pred predstojeće predsedničke izbore i referendum o pristupanju Evropskoj uniji 20. oktobra. Rezolucijom se osuđuju zlonamerne aktivnosti, mešanje i hibridne operacije Ruske Federacije, proruskih oligarha i lokalnih aktera koje sponzoriše Rusija, čiji je cilj podrivanje izbornog procesa, bezbednosti, suvereniteta i demokratskih osnova Republike Moldavije. U isto vreme, poslanici Evropskog Parlamenta optužuju Rusiju da podstiče podele u moldavskom društvu i da pokušava da izbaci iz koloseka proevropsku putanju države.

    Poslanički dom u Bukureštu usvojio je nacrt zakona prema kojem će oni koji određuju ili olakšavaju bavljenje prostitucijom ili sticanje imovinske koristi od bavljenja prostitucijom od strane jednog ili više maloletnika izdržavati kaznu od 7 do 15 godina zatvora, a određena prava mogu biti ograničena. Za ovo delo biće zaprećena kazna zatvora od 10 do 20 godina ako ga je izvršilo lice koje je ranije počinilo krivično delo protiv polne slobode i integriteta, krivično delo dečije pornografije, krivično delo trgovine ljudima, trgovine maloletnicima ili svoditeljstva. Istovremeno, poslanici su odlučili da rumunska država dodeli besplatnu pravnu pomoć i novčanu odštetu žrtvama trgovine ljudima, krivičnih dela u porodici ili krivičnog dela teškog nasilja.

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis uputio je u sredu poruku povodom Nacionalnog dana sećanja na žrtve Holokausta, u kojoj navodi da terorizam, mržnja, nasilje, dezinformacije i govor mržnje ponovo uzimaju maha, a odgovornost je današnjih generacija da ih spreče. Šef države je potvrdio privrženost rumunske države demokratskim vrednostima i uvažavanju ljudskog dostojanstva. I premijer Marčel Čolaku je preneo da je antisemitizam „tragično” realnost sadašnjosti, ali da je naša dužnost da ne bude i realnost budućnosti.

  • Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 08.10.2024

    Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 08.10.2024

  • Samit o evropskoj kulturnoj baštini

    Samit o evropskoj kulturnoj baštini

    Rumunija je prisutna na čelu evropskog i univerzalnog nasleđa kroz bogatstvo kulturne raznolikosti i kroz strast i profesionalizam brojnih stručnjaka, naveo je predsednik Klaus Johanis u poruci izrečenoj tokom Evropskog samita kulturnog nasleđa, održanog u Bukureštu od 6. do 8. oktobra. U organizaciji Europa Nostra, najveće federacije profesionalnih nevladinih organizacija na kontinentu, Samit je najvažniji događaj posvećen očuvanju kulturnog nasleđa u bloku zajednice. Stručnjaci iz ove oblasti razgovarali su o prioritetima javne politike na evropskom nivou, kao i u odnosu sa rumunskim vlastima.

    Prema rečima šefa države, događaj u Bukureštu protekao je u kontekstu koji je obeležio niz kriza sa ozbiljnim globalnim uticajem na mir, bezbednost i razvoj zajednica i čovečanstva u celini. Klaus Johanis je naglasio da u ovako komplikovanom periodu, spomenici, muzeji, spomen-kuće, tradicije i njihovi čuvari postaju sve važniji za očuvanje kao kulturne znamenitosti osnovnih vrednosti. „Evropa koju smo nasledili je konstrukt i prostor sećanja. Zajednica u kojoj se danas nalazimo, sa blagostanjem i bezbednošću koju od nje očekujemo, sve se snažnije oslanja na obrazovanje, interkulturalnost i plodove različitosti“, istakao je šef države. On je rekao i da je kulturno nasleđe postalo nezamenljiv resurs prosperiteta i održivog razvoja, a za budućnost Evrope kultura je fundamentalna, jer hrani slobodu i demokratiju.

    U ponedeljak uveče, dobitnici nagrada za evropsku baštinu, Europa Nostra Awards 2024, najbitnija nagrada za nasleđe u Evropi, proslavljeni su na događaju visokog profila koji je održan u kultnoj zgradi Rumunskog Ateneuma u ​​Bukureštu.  Od 26 ovogodišnjih dobitnika, iz 18 evropskih zemalja, izabrano je pet laureata na osnovu preporuke nezavisnog stručnog žirija. Ovo uključuje Istorijski rudnik Ignaci u Poljskoj, Sasku crkvu Alma Vii u Rumuniji, Tradicionalnu šemu poljoprivrednih zgrada u Irskoj, Udruženje tvrđave Ciskarauli građana Gruzije i Društvo prijatelja antikviteta u Dubrovniku, Hrvatska. Projekat iz Rumunije nagrađen je u kategoriji Konzervacija i adaptivna ponovna upotreba. Ovaj projekat je obnovio kulturno obeležje koje predstavlja vekove istorije i zanatstva u živopisnom gradu Alma Vii u Transilvaniji. Obnovom je sačuvan arhitektonski i istorijski integritet crkve, a istovremeno je ojačana lokalna zajednica i promovisan razvoj održivog turizma.

  • Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 07.10.2024

    Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 07.10.2024

  • Vesti – 07.10.2024

    Vesti – 07.10.2024

    Rumunija se odaziva na zahtev za humanitarnom pomoći i nudi podršku stanovništvu Bosne i Hercegovine koje se suočava sa poplavama i klizištima. Vlada je u ponedeljak saopštila da je Bukurešt iz državnih rezervi poslao šatore, krevete, dušeke za smeštaj 200 ljudi. Time se Rumunija pridružuje državama članicama Evropskog mehanizma civilne zaštite, koje su se odazvale upućenom pozivu slanjem interventnih timova i humanitarne pomoći.

    Za izbor predsednika Rumunije primljeno je 16 kandidata. Spisak kandidata će biti konačan 10. oktobra, nakon što ovih dana moraju biti predata i ostala obavezna dokumenta. Prvi krug predsedničkih izbora zakazan je za 24. novembar, a drugi za 8. decembar. Kampanja za predsedničke izbore zvanično počinje 25. oktobra.

    Skoro 800 stručnjaka, promotera očuvanja kulturnog nasleđa iz Evrope i Rumunije, kao i zvaničnika okupilo se u Bukureštu tokom Evropskog samita o kulturnom nasleđu 2024, događaja koji je od 6. do 8. oktobra organizovala Europa Nostra – najveća federacija specijalizovanih nevladinih organizacija sa kontinenta. Stručnjaci iz ove oblasti raspravljaju o prioritetima javne politike na evropskom nivou, kao i odnosima sa rumunskim vlastima, i predstavljaju najbolje izgrađene projekte očuvanja nasleđa koji su pobedili na konkursu „Europa Nostra”, među kojima su i saksonska crkva u Alma Vii (centar) i Crkva Svetog Mihaila u Kluž-Napoci (severozapad). Za ovogodišnje nagrade podneto je ukupno 206 prijava od strane organizacija i pojedinaca iz 38 evropskih zemalja.

    Evropska komisija je u ponedeljak saopštila da je odobrila šemu državne pomoći koju je tražila Rumunija, kroz koju će vlada podržati sa 500 miliona evra ulaganja u proizvodnju biogoriva u zemlji. Finansiranje će biti obezbeđeno kroz direktne subvencije iz Fonda za modernizaciju Evropske unije i usmereno je na proizvodnju naprednih goriva, sa ciljem smanjenja emisije gasova s efektom staklene bašte. Pomoć, koja se može dodeliti do 31. decembra 2025. godine, podržaće, prema Evropskoj komisiji, ubrzanje razvoja obnovljive energije i doprineće postizanju ekoloških i energetskih ciljeva Unije.

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen odala je u ponedeljak počast žrtvama terorističkog napada koji je pre godinu dana počinio palestinski islamistički pokret Hamas na jugu Izraela i ponovila poziv Evropske unije na hitan prekid vatre u Pojasu Gaze i bezuslovno oslobađanje svih talaca. Napad koji je počinio Hamas „prouzrokovao je ogromnu patnju ne samo narodu Izraela, već i nedužnim Palestincima”, naglasila je šefica zajednice, koja je obećala humanitarnu i finansijsku pomoć palestinskom narodu i Libanu. U Bukureštu su Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada obeležili godinu dana od napada Hamasa i ponovo pozvali na hitno zaključivanje sporazuma o prekidu vatre. Ministarstvo spoljnih poslova u saopštenju pokazuje da Rumunija ove godine nije prestala da se zalaže za momentalno oslobađanje talaca iz Pojasa Gaze, stalno ponavljajući potrebu zaštite civila. Dana 7. oktobra 2023. komandosi Hamasa ušli su u južni Izrael, ubivši više od 1.200 ljudi i otevši oko 250. Izraelske odbrambene snage odgovorile su intenzivnom kampanjom bombardovanja, praćenom složenom kopnenom operacijom, protiv položaja Hamasa iz Pojasa Gaze.

    Nova grupa od 69 ljudi u ugroženim situacijama, rumunskih državljana i članova porodica prvog stepena, vraćena je u ponedeljak iz Libana avionom rumunskog ratnog vazduhoplovstva. Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu, do sada je 212 rumunskih državljana i članova njihovih porodica evakuisano iz Libana, u kontekstu eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Ministarstvo spoljnih poslova ponavlja čvrstu preporuku upućenu građanima Rumunije da prijave svoje prisustvo u diplomatskom predstavništvu Rumunije u Bejrutu, kako bi se olakšalo davanje konzularne zaštite.

    Mađarsko predsedavanje Savetom Evropske unije će na sastanku ministara pravde i unutrašnjih poslova u četvrtak predstaviti situaciju pune primene šengena u Rumuniji i Bugarskoj. Ministri unutrašnjih poslova iz država Evropske unije će napraviti bilans, a diskusija će se fokusirati na povećanje otpornosti spoljnih granica. Savet je krajem prošle godine odlučio da ukine kontrole na vazdušnim i pomorskim granicama sa Rumunijom i Bugarskom, ali da bi se utvrdio datum za ukidanje kontrola na unutrašnjim kopnenim granicama sa dve države potrebna je još jedna odluka, koja se može doneti u bilo kom formatu. Šef bukureštanske vlade Marčel Čolaku izjavio je u subotu da u ovom slučaju postoji direktna komunikacija sa austrijskim vlastima, s obzirom na to da se Beč protivio pristupanju Rumunije Šengenu, i dodao da će u narednom periodu biti dobrih vesti. Novi sastanak Saveta ministara pravde i unutrašnjih poslova zakazan je za prvu polovinu decembra.

    Rumunska teniserka Irina Begu poražena je u ponedeljak od Amerikanke Bernarde Pere sa 6-2, 4-6, 6-2, u prvom kolu VTA 1.000 turnira u Vuhanu (Kina), sa ukupnim nagradama većim od 3,2 miliona dolara. U prvom kolu dublova, Rumunka Žaklin Kristijan i Kamila Rahimova, reprezentativka Rusije, poražene su od Kineskinje Ćianhui Tang/Siju Vang sa 6-2, 6-1. Rumunski par Monika Nikulesku/Gabrijela Ruse osvojio je u nedelju titulu u dublu na VTA 125 teniskom turniru u Hong Kongu, sa ukupnim nagradnim fondom od 115.000 dolara, pošto je u finalu pobedio japanski par Nao Hibino/Makoto Ninomija sa 6-3, 5-7, 10-5.

     

  • Rumunska vojna flota u Drugom svetskom ratu

    Rumunska vojna flota u Drugom svetskom ratu

    Istorija rumunske vojne flote počinje sredinom 19. veka, kada se posle ujedinjenja dve kneževine Moldavije i Muntenije ujedinjuju i njihove komercijalne rečne flote. Rumunske kneževine do tada nisu imale rečnu i pomorsku vojnu flotu jer nisu imale to pravo, budući da su bile pod kontrolom Osmanskog carstva, niti su imale izlaz na more. Od 1878. godine, nakon što je Dobrudža postala deo rumunske države i otvorila se ka morima i okeanima, započela je i istorija rumunske pomorske flote.

    Rumunska rečna vojna flota učestvovala je u rusko-rumunsko-turskom ratu 1877-1878 kroz vojne operacije na Dunavu. Rumunski brodovi kojima su komandovali Nikolaje Dumitresku-Majkan i Joan Murđesku postavili su brane na reci, napali otomanske brodove, bombardovali osmanske položaje na južnoj obali Dunava i čak uspeli da potope dva turska posmatrača.

    U narednom periodu, rumunska mornarica nastavlja da se razvija i koristi programe opremanja borbenim brodovima. Godine 1907. četiri monitora i osam rečnih torpiljarki stupaju u službu za nadzor i odbranu Dunava. U pohodu tokom Prvog svetskog rata, vojna flota na Dunavu je bila angažovana u bici kod Turtukaje 1916. godine i u povlačenju rumunske vojske iz Dobrudže. Sledeće 1917. godine rumunski vojni brodovi na Dunavu kojima je komandovao Konstantin Belesku bombardovali su nemačke artiljerijske položaje u gradu Tulča i likvidirali pobunu ruskih brodova u delti Dunava.

    Posle 1918. nastavljeno je opremanje rumunske vojne flote. Novi tipovi vojnih brodova ušli su u službu za pomorsku flotu, poput razarača „Marašešti“, „Marašti“, „Kralj Ferdinand“ i „Kraljica Maria“, prve rumunske podmornice „Delfin“ i brod-škola „Mirča“ .

    U Drugom svetskom ratu rumunska vojna mornarica se angažovala sa dve velike jedinice, Morskom divizijom i Dunavskom divizijom. Morska divizija je imala 4 razarača, 3 torpedna čamca, 3 minolovca, podmornicu, 3 torpiljarki, 8 remorkera i flotilu hidroaviona. Dunavska divizija se sastojala od 7 monitora i 6 torpiljarki. Rumunsku obalu Crnog mora branila je baraža mina udaljena 12 nautičkih milja i obalska artiljerija. Zbog disproporcije u korist sovjetske mornarice, rumunska mornarica je u prvoj fazi rata imala odbrambeni stav.

    Nekoliko dana nakon što je Rumunija ušla u rat za oslobođenje Besarabije i Bukovine, pripojene Sovjetskom Savezu 1940. godine, 26. juna 1941. godine, razarači „Marašti” i „Kraljica Maria” i dobruške obalske baterije potopile su „Moskvu”, zastavni brod sovjetske flotile koji se približio rumunskoj obali, i oštetio razarač „Harkov”. Pomeranjem fronta na istok, rumunska vojna mornarica prelazi u akcije podrške kopnenim trupama koje su se borile u Odesi i Sevastopolju.

    Sve do 23. avgusta 1944. sovjetski brodovi se više nisu približavali rumunskoj obali, ali su sovjetske podmornice predstavljale stvarnu opasnost. Operacija velikih razmera u kojoj je bila uključena rumunska vojna mornarica bila je evakuacija rumunskih i nemačkih trupa sa poluostrva Krim pod nazivom „Operacija 60.000“. Izvori pokazuju da je oko 36.000 rumunskih vojnika, 584.000 nemačkih vojnika, 720 slovačkih vojnika i 25.000 sovjetskih zarobljenika i građana spašeno kao rezultat te operacije.

    Nakon 23. avgusta 1944. godine, kada je Rumunija prešla na stranu saveznika, rumunska mornarica je došla pod sovjetsku kontrolu, a njihovi brodovi i osoblje su uhapšeni. Oficir Nikola Koslinski, sin admirala Georgija Koslinskog, koji je preminuo kao politički zatvorenik u zatvoru Ajud 1950. godine, rekao je Centru za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije 1999. godine da je u noći između 4. i 5. septembra 1944. bio na torpiljarki „Vulkan“.

    „Oko 4.30 ujutro, čuvši neke zvukove napolju, skočio sam iz kreveta, uzeo pištolj i stavio ga u džep pantalona. Otišao sam do vrata gde me je dežurni operater obavestio da dolaze neki Rusi. I zaista, u veću spavaću sobu u kojoj sam spavao ušao je Rus sa uperenom balalajkom u mene, a za njim i drugi koji su tražili da im dam pištolj. Prvo sam im rekao <dobro veče> i oni su izgledali malo iznenađeni, a onda su od mene tražili pištolj. Podigao sam ruke. Došao mi je ruski podoficir, opipao mi džep. Ali verovatno, pošto je pištolj bila mala Bereta i sa maramicom na njemu, nije shvatio da je tu. Pogledao je moju ruku u kojoj je bio smotani kaiš i bacio ga je, mislio je da je to pištolj. Rekao je da se obučem da idemo na sastanak u morsku stanicu“.

    Rumunski brodovi su odvedeni u SSSR, a tokom transporta su se, iz nepoznatih razloga, topovnici “Dumitresku” i podmornica “Marsuinul” potopili. Posle nekoliko godina, sovjetske vlasti su vratile rumunskoj vladi 23 broda, većinom stari i neispravni, uključujući dva razarača, nekoliko torpednih čamaca i nekoliko topovnjača. Ali treba napomenuti da je iz redova rumunskih mornara bilo učesnika i u antikomunističkom pokretu otpora, poput admirala Horije Mačelarijua.