Category: Tema dana
-
Nadoknade za rumunske prevoznike (19.03.2024)
Krajem ovog meseca, Rumunija i Bugarska, članice Evropske unije od 2007. godine, konačno će biti primljene u šengenski prostor, zonu slobodnog kretanja. Medjutim samo sa vazdušnim i pomorskim granicama, a ne kopnenim, preko kojih prolazi najviše putnika i najviše robe. Od 27 država članica Unije, Austrija i dalje ima zamerke na prijem dve zemlje sa jugoistoka, iako Rumunija, ispunjava sve tehničke uslove više od decenije.
Oko 25 miliona Rumuna i Bugara osećaju se kao gradjani drugog reda u Evropi, što će, kažu komentatori, ove godine podstaći izborni udeo evroskeptičnih ili otvoreno antievropskih partija, na izborima za Evropski parlament.
Ekonomski analitičari ističu da teret zadržavanja Rumunije van šengenskog prostora snosi privatni sektor. Samo u sektoru transporta, kumulativni gubici zbog neopravdanog odlaganja pristupanja Rumunije u Šengen, iznose više od 16 milijardi evra, od 2011. do danas.
Čini se da se svi slažu da su najviše pogodjeni vozači teretnih kamiona, zbog kontrola na unutrašnjim granicama Unije na kojima čekaju danima. A kad stignu na odrediste, primaoc može da ih kazni za kašnjenje, a postoji opasnost da su kvarljive namernice već pokvarene.
Tako su vlasti u Bukureštu odlučile da preduzmu mere za kompenzaciju negativnih efekata na transportnu aktivnost izazvanih odlaganjem pristupanja Šengenu.
Mobilni radnici u drumskom saobraćaju dobice naknada za ishranu u iznosu od 40 evra dnevno, a preduzeća u ovoj oblasti imaće mogućnost da odobre naknade za premeštaj u maksimalnom iznosu od četiri osnovne plate vozača. Zakonodavni okvir, koji je pokrenula Nacionalna liberalna partija (sa PSD-om u vladi) prošao je u ponedeljak, jednoglasno, kroz Senat, kao prvo izvrsno telo. U ime inicijatora, liberalni senator Aleksandru Nazare:
„Uvođenje ishrane. Zašto? Zato što je to obavezno na evropskom nivou. Sve evropske države to imaju. Rumunski prevoznici moraju jasno da predstave količinu hrane koju daju vozaču. Danas to ne možemo uraditi, jer nemamo naknadu za hranu jasno definisanu“.
Zauzvrat, Iz opozicije, Unija spasite Rumunije je glasala za nacrt zakona. Senator Kristijan Bordej: „Ovaj predlog zakona dolazi sa nekim zaista dobrim odredbama, ali, nažalost, odražava činjenicu da država mora da troši novac, zbog katastrofalnog neuspeha u vezi sa prijemom Rumunije u Šengen sa kopnenim granicama .”
Dokument će biti predat, na glasanje Poslaničkom domu, organu koji odlučuje u ovom slučaju.
-
Madrigal, hor na nivou
Nacionalni kamerni hor „Madrigal – Marin Konstantin“ prvi put je na turneji u Peruu, do 20. marta, povodom obeležavanja 85 godina rumunsko-peruanskih diplomatskih odnosa i preuzimanja predsedavanja ambasade Rumunije u Limi peruanskim Festival Frankofonije 2024. godine. Hor Madrigal je ovom prilikom snimio spot za svetsku premijeru u Maču Pikču, jednog od najlepših i najmisterioznijih antičkih prostora na svetu. Reč je o drugoj epizodi projekta ‘Rumunska savremena muzika na univerzalnim antičkim prostorima’: ‘Maču Pikču – Horska svita iz zemlje Oašuluja’, rađenom po delu koje potpisuje rumunski kompozitor Dariju Pop.
Prva epizoda serije snimljena je na mestu Dačana Sarmizeđetuza (županija Hunedoara) i objavljena je 15. januara, na Dan nacionalne kulture Rumunije. Tokom ove turneje, hor Madrigal je takođe objavio diskografski materijal „Nacionalne himne južnoameričkih zemalja“. Materijal sadrži najnovije snimke Hora u režiji Ane Ungureanu i Čezara Verlana – zvanične himne država na južnoameričkom kontinentu. Takođe pod dirigentskom palicom Ane Ungureanu i Čezara Verlana, hor je imao pet koncerata i recitala u Ambasadi Rumunije i u Kongresu Republike Peru, u katedralama i pozorištima u Limi, u Kusku – nekadašnjoj prestonici Carstva Inka, i u Maču Pikču.
Turneja hora, izvedena na poziv Ambasade Rumunije u Republici Peru i uz podršku Ministarstva kulture i Rumunskog kulturnog instituta, predstavlja premijeru za ansambl koji je prvi put u Južnoj Americi. Muzika hora Madrigal, međutim, nije nepoznata Južnoj Americi, posebno horskom pokretu na kontinentu. Maestro Marin Konstantin, osnivač Madrigala, pozvan je 1983. godine da predaje kurseve horske obuke studentima iz nekoliko južnoameričkih zemalja na Konzervatorijumu u Ibagu (Tolima), u Kolumbiji. Nakon njihovog uspeha, Marin Konstantin je dobio zvanje profesora i počasni doktorat Konzervatorijuma u regionu. Osnovan 1963. godine, Nacionalni kamerni hor „Madrigal – Marin Konstantin“ postao je obeležje muzičkog života i nacionalne i međunarodne kulturne diplomatije.
Repertoar hora je usmeren ka renesansi, pretklasičnoj i klasičnoj muzici, romantizmu, vizantijskoj muzici i savremenom rumunskom i univerzalnom stvaralaštvu. Hor Madrigal od 2011. godine vodi Nacionalni program Cantus Mundi, najveći program društvene integracije kroz muziku za decu u Rumuniji, koji je pokrenuo renomirani dirigent Jon Marin. Program, koji trenutno okuplja preko 2.000 horova i skoro 70.000 dece iz zemlje i dijaspore, ozvaničen je na nivou vlade 2014. godine, postavši nova Direkcija Nacionalnog kamernog hora „Madrigal – Marin Konstantin“.
-
Međunarodni dan žena
Međunarodni dan žena obeležava se širom sveta više od jednog veka. Godine 1908. 15.000 žena u tekstilnoj industriji marširalo je Njujorkom, zahtevajući skraćeno radno vreme, bolje plate i pravo glasa, a godinu dana kasnije, Socijalistička partija Amerike proglasila je 28. februar prvim Nacionalnim danom žena. Ideja da se to pretvori u međunarodni dan došla je 1910. godine na Međunarodnoj konferenciji žena radnica održanoj u Kopenhagenu. Inicijativa je bila uspešna, tako da je Dan žena obeležen van granica SAD, prvi put 1911. godine, u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. Ujedinjene nacije su počele da obeležavaju Međunarodni dan žena 8. marta tokom Međunarodne godine žena 1975. godine. Zatim je 1977. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija ozvaničila taj dan. Istovremeno, odlučeno je da svake godine ima određenu temu.
Prva tema, 1996. godine, bila je „Slavimo prošlost, planiramo budućnost“. Ove godine izabrana tema je „Investirajte u žene: ubrzajte napredak“. Drugim rečima, obeležen početkom proleća, Međunarodni dan žena nije samo o puno cveća, poklona od najmilijih, omaž emisija, izložbi, konferencija ili zabava, kojih, inače, ima na pretek čak i u Rumuniji! Ovo je dan-manifest, prilika da se prepozna uticaj koji žene imaju u društvu. Od aktivistkinja i liderki do majki, koleginica i prijateljica, žene su pomogle u izgradnji društva i poboljšanju života. Nažalost, međutim, statistika potvrđuje da one i dalje ostaju ranjiva kategorija, jer pitanje jednakih prava sa muškarcima nije u potpunosti rešeno ni u ovom trenutku. Žene su i dalje diskriminisane u pogledu plata, pristupa obrazovanju i mogućnosti za karijeru. One su takođe žrtve nasilja i seksualnog zlostavljanja.
„Srećan 8. mart!“ – poželeo je ženama Rumunije socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku. A predsednik Senata, liberal Nikolaje Čuka, u poruci poslatoj na Dan žena, napisao je: „Civilizovano i prosperitetno društvo je ono u kome svaka žena ima priliku da sledi svoje snove i ciljeve, fer, pravedno i inkluzivno. I naša dužnost je da im obezbedimo ovo okruženje. Moramo da nastavimo politike koje promovišu jednake mogućnosti, koje se bore protiv diskriminacije i nasilja nad ženama.” A, pošto je reč o jednakim mogućnostima i nediskriminaciji, ne gubimo iz vida da će 19. novembra biti i njihov dan, Međunarodni dan muškaraca!
-
Evropska narodna partija –podrška za potpuni pristup Šengenu
Evropska narodna partija jednoglasno je usvojila u sredu, prvog dana svog Kongresa u Bukureštu, izborni manifest kojim zahteva da Rumunija i Bugarska u potpunosti pristupe šengenskom prostoru. Reč je o dokumentu koji je odobrilo više od 2 hiljade učesnika Kongresa. Drugim rečima, manifest je iznenađujuće dobio i narodne glasove u Austriji, zemlji čiji se kancelar Karl Nehamer, takođe iz iste političke porodice, do sada žestoko protivio ovoj perspektivi, uprkos činjenici da su Rumuni i Bugari, godinama, tehnički spremni da u potpunosti uđu u prostor slobodnog kretanja ljudi i robe, ali i uprkos ponovljenim apelima zvaničnika Evropske unije na najvišem nivou.
Naime, u Bukureštu je predsednik Evropske narodne partije Manfred Veber u sredu ponovio da Rumunija i Bugarska ispunjavaju sve kriterijume, ne zaboravljajući, međutim, da pomene stav Beča. „Takođe želim da zamolim socijaliste u Austriji da preispitaju svoj stav, jer su i oni protiv toga da Rumunija i Bugarska imaju pun pristup Šengenu, tako da je pred nama austrijski izazov i moramo da ubedimo sve tamošnje stranke da daju zeleno svetlo“ – rekao je Manfred Veber. Rumuni koji žive i rade u inostranstvu čekaju da uđu u Šengen i sa kopnenim granicama – izjavio je predsednik Nacionalne liberalne partije (PNL), u koalicionoj vladi u Rumuniji, Nikolaje Čuka. A lider Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR) Kelemen Hunor izjavio je da će odlaganje punog pristupa Rumunije naškoditi Evropi:
„Politički tango oko pristupanja šengenskom prostoru ne može se nastaviti. To moramo jasno i otvoreno reći i ovde, u našoj političkoj porodici. Možemo i hoćemo da štitimo spoljne granice Unije. Spremni smo da to učinimo. Mogu se izmišljati svakakvi izgovori i razlozi za odlaganje punog pristupanja šengenskom prostoru, ali to će kratkoročno napraviti ogromnu štetu. Molim sve one koji su imali rezerve prema pristupanju Rumunije šengenskom prostoru da stave na prvo mesto naše zajedničke interese na srednji i dugoročni period, a ne trenutni politički dobitak“.
Savet Evropske unije je prošlog decembra glasao za ulazak Rumunije i Bugarske u Šengen samo vazdušnim i pomorskim putem, od marta 2024. godine. Da bi prihvatio njihovo potpuno pristupanje prostoru slobodnog kretanja, pa i kopnenom granicom – inače, najvažnijoj komponenti, Beč je postavio uslove. Da li će ovi uslovi izbledeti pred potrebom da dobiju dobar rezultat na junskim izborima za Evropski parlament ili će ih, naprotiv, ojačati?
