Category: Tema dana

Rumunija može da bude investiciona kapija države Katar u Evropskoj uniji, rekao je premijer Marčel Čolaku u sredu u Dohi na sastanku sa svojim kolegom šeikom Mohamedom bin Abdulramanom bin Jasimom Al Tanijem. Šef izvršne vlasti iz Bukurešta je istakao da dve države imaju kapacitet da izgrade dubinsko partnerstvo koje će steći strateške vrednosti. Prema rečima premijera, bilateralno partnerstvo sa Katarom mora biti krajnje pragmatično i izgrađeno oko konkretnih ekonomskih projekata i investicija. To je razlog, dodao je Mačsel Čolaku, zbog čega je u njegovoj pratnji bilo nekoliko ministara iz Vlade, iz strateških oblasti od zajedničkog interesa, kao što su saobraćaj, energetika, privreda, poljoprivreda i digitalizacija. U Dohi je potpisano više dokumenata o bilateralnoj saradnji, a vrednost projekata koje su predstavili rumunski zvaničnici iznosi preko 15 milijardi evra.

Katarske vlasti su sa svoje strane zainteresovane za podršku Bukurešta u promovisanju sopstvenih prioriteta u odnosu sa Evropskom unijom. Jedan od prioritetnih ciljeva delegacije rumunske vlade iz Bukurešta je luka Konstanca (jugoistok) na Crnom moru, koja nudi više logističkih mogućnosti i koja će svakako igrati važnu ulogu kada počne rekonstrukcija Ukrajine. Premijer Marčel Čolaku:

„Naš prioritet je luka Konstanca, koja je postala najvažnije distributivno čvorište na Crnom moru za centralnu i istočnu Evropu. Razgovaraćemo i o mogućnostima drugih infrastrukturnih projekata, uključujući razvoj kapaciteta Međunarodnog aerodroma Temišvar, finansiranje izgradnje autoputa Komarnik – Brašov i modernizaciju pruge Predeal-Brašov. Reč je o zrelim projektima koji se mogu realizovati u javno-privatnom partnerstvu”.

S druge strane, premijer je naveo priliku koju otvara nova eksploatacija prirodnog gasa u Crnom moru, ali i ekspertizu rumunskih stručnjaka. Prema rečima Marčela Čolakua, to su faktori koji mogu da olakšaju uključivanje istaknutih rumunskih kompanija u programe razvoja proizvodnje nafte kroz napredne metode dobijanja ugljovodonika iz zrelih ili teško dostupnih nalazišta u arapskoj državi. Kada je u pitanju poljoprivreda, dijalog se posebno fokusirao na opcije za olakšavanje izvoza rumunskih proizvoda u Katar pod obostrano korisnim uslovima. Ovom prilikom potpisan je Memorandum između dve države o saradnji u oblasti veterinarskog karantina, uvoza i izvoza živih životinja i ptica koje nisu zahvaćene epidemijama i zaraznim bolestima.

Istovremeno, premijer Čolaku je podsetio da Rumunija ima konkurentsku prednost u oblastima nekretnina, turizma, IT i sajber bezbednosti, odbrambene industrije i mineralnih voda. Sve to, istakao je premijer, pruža mogućnosti za direktne katarske investicije u rumunsku ekonomiju i koje će vremenom dovesti do razvoja dubljeg bilateralnog partnerstva.

Više od dve godine nakon ruske invazije na Ukrajinu, Rumunija nastavlja da igra ključnu ulogu u međunarodnim naporima da podrži administraciju u Kijevu. Od logističke i informativne podrške, do napora uloženih da se podrži ukrajinski izvoz žitarica, Bukurešt je dokazao svoju efikasnost i učinak kao država članica NATO i EU.
Posledično, Rumuniju je već 2022. Kremlj stavio na listu „neprijateljskih“ zemalja, a kritike, pa čak i pretnje iz Moskve su se umnožile. U tom kontekstu, pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Džejms O’Brajen doputovao je u Bukurešt u okviru turneje koja uključuje i posete Bugarskoj, Švajcarskoj i Sloveniji.
Tokom sastanka koji je imao sa rumunskim ministrom odbrane Angelom Tilvarom, američki zvaničnik je izjavio da Sjedinjene Države saradjuju sa Rumunijom u vezi sa bezbednosnim rizicima koji nastaju u kontekstu rata u Ukrajini. On je istakao saradnju u oblasti vazdušnog, pomorskog i kopnenog osmatranja za otkrivanje i zaustavljanje ruskih dronova koji su stigli na rumunsku teritoriju.

„Rumunija je učinila mnogo,“ rekao je ,,O’Brajan, ,,na izgradnji sopstvenih kapaciteta u svim ovim dimenzijama”. Takodje americki zvanicnik ceni saradnju između Bukurešta i Kijeva, za koju je rekao da je „od suštinskog značaja za ukrajinski narod” i „pomaže i Rumuniji da bude bezbednija”.
„Što se duže Ukrajina bori protiv Rusije i drži Rusiju blokiranom, a Rusija se povlači, to će Rumunija biti sigurnija. Naša aktivnost sa Rumunijom je da osigura da se borba ne proširi i da Rumunija može dobro da brani svoju teritoriju i narod od bilo kakvog rizika da se ova bitka proširi u njenom pravcu”, rekao je O’Brajen.

Sa svoje strane, predstavnik rumunske vlade je istakao potrebu za jačanjem savezničkog prisustva na celom istočnom krilu NATO-a i dodao da je ovaj aspekt „imperativ za bezbednost i stabilnost proširenog crnomorskog regiona i šire“.
Uprkos napetom bezbednosnom kontekstu, Rumunija nije smanjila svoje diplomatske napore za puno pristupanje Šengenskom prostoru, pravo koje joj je godinama uskraćeno iz političkih razloga. I Rumunija i Bugarska su od 31. marta uključene u evropsku zonu slobodnog kretanja samo vazdušnim i pomorskim granicama, a Austrija je stavila veto i sprečavala uvođenje šengenskih pravila na kopnenim granicama.
U razgovoru održanom u Bukureštu sa rumunskim kolegom, nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fazer pohvalila je napore Rumunije za evropsku solidarnost po pitanju azila, kao deo napora da se u potpunosti pridruži šengenskom prostoru. S druge strane, rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju izrazio je nadu da će šengenska pravila moći da se uvedu na kopnenim granicama ove godine.

Brend događaj međunarodne savremene umetničke scene, Bijenale umetnosti u Veneciji uskoro će otvoriti svoja vrata 20. aprila i tako ponovo, na više od sedam meseci, postati svetska prestonica umetnosti. Manifestacija, koja se organizuje svake dve godine, sada u svom 60. izdanju, okuplja preko 330 umetnika, većinom iz Latinske Amerike, Afrike, Bliskog istoka i Azije, i istovremeno uživa 88 nacionalnih učešćnika, u istorijskim nacionalnim paviljonima, koji se nalaze u Đardiniju i Arsenalu, ili u centru Venecije.
Medjunarodnu izložbu Bijenalea u Veneciji će otvoriti centralna izložba pod nazivom „Stranci svuda” umetničkog direktora Bijenala Adrijana Pedrose iz Brazila. Prema njegovim rečima, izraz „stranci svuda” ima više značenja. „Pre svega, znaci da, bilo gde da odete i bilo gde da se nalazite, uvek ćete sresti strance: oni su/mi smo svuda. Drugo, gde god da se nalazite, uvek ste istinski i duboko u sebi stranac“, objašnjava Adrijano Pedrosa.
Predlog Rumunije se zove „Šta je rad“, umetnika Šerbana Savu i kustos Ciprian Muresan. Projekat koji istražuje odnos između posla i slobodnog vremena biće izložen u Nacionalnom paviljonu koji je 1938. godine svečano otvorio istoričar Nikolaje Jorga, ali i u srcu Venecije, u Novoj galeriji Rumunskog instituta za kulturu i humanistička istraživanja.

U Rumunskom paviljonu posetioci će videti preko 40 slika, umetnicko stvaralastvo Šerbana Savu poslednjih petnaest godina.
Prema Rumunskom Institutu za kulturu-, izložba ispituje ikonografiju dela, crpeći inspiraciju iz istorijskog realizma i propagandne umetnosti iz zemalja koje su bile deo takozvanog „istočnog bloka“. Umesto da direktno osporava ili demontira ove diskurse, Savu ih dovodi u pitanje, želeći da prikaže trenutke pauze i suspenzije u kojima granica između posla i slobodnog vremena bledi. Ovi trenuci neizvesnosti pojavljuju se kao odraz širih društvenih transformacija i kriza. Šerban Savu se, sa svoje strane, izjašnjava da je zainteresovan za „svet između svetova, između ruralnog i urbanog, između posla i slobodnog vremena, hibridni i nedefinisani svet ili onaj koji počinje da se oblikuje, to je svet periferija koji sadrži sve mogućnosti budućnosti”
„Mnogi moji likovi“, objašnjava umetnik, „odmaraju se tokom radnog rasporeda i rade u slobodno vreme, u stanju anarhične suspenzije, van produktivnog sistema. Likovi Šerbana Savua su, kako navodi umetnik, u suprotnosti sa idejom i prezentacijom radnika u zvaničnoj umetnosti komunističkog režima, nisu ni herojski ni monumentalni. Istovremeno, oni govore i o slomu jednog propalog političko-društvenog projekta, ali posebno o životu danas, u kome pokušavaju da nađu svoje mesto i smisao.

„Neverovatno“, „bajkovito“, „čudesno“, „spektakularno“ i „fascinantno“. Ovako je pisala domaća i svetska sportska štampa nakon što se teniska reprezentacija Rumunije prvi put plasirala na završni turnir Bili Džin King kupa, prestižno takmicenje, koje okuplja najjace timove i predstvalja Svetsko prvenstvo u tenisu za ženske reprezentacije. U odlučujućim mečevima za kvalifikacije, održanim u Fernandina Biču, u američkoj državi Florida, Rumunke su pobedile selekciju Ukrajine rezultatom 3-2.
Rumunski tim činile su Ana Bogdan (WTA 64 u singlu i 318 u dublu), Žaklin Kristijan (na 75. poziciji WTA u singlu i 215 u dublu), Anka Todoni (WTA 191 u singlu i 724 u dublu), Mara Gae (WTA 1.062. u singlu), kao i Simona Halep, koja se povukla zbog povrede.
S druge strane, Ukrajinki tim su predstavljale mnogo bolje rangirane igračice, kao što su Elina Svitolina koja zauzima 18 poziciju na WTA listi, Lesia Curenko na 42. poziciji, Julia Starodubceva (138. WTA u singlu i 146. u dublu), Ljudmila Kićenok (18. WTA dubl) i Nadia Kićenok (42. WTA u dublu). U petak, nakon prvog dana takmičenja, Ukrajinke su povele sa 2:0, nakon što je Ana Bogdan poražena od Lesije Curenko, u tri seta, a Žaklin Kristijan od Eline Svitoline u dva.
Nada se vratila u rumunski tim u subotu, kada je Ana Bogdan uspela da savlada Elinu Svitolinu u tri seta, a Žaklin Kristijan pobedila Lesiju Curenko, takođe u tri seta, sto je u ukupnom skoru dovelo do nerešen rezultata 2-2. Pod ovim uslovima, selektor rumunske reprezentacije, bivši teniser Horija Tekau, promenio je sastav dubla i zamenio Maru Gae i Anku Todoni, sa junakinjama prethodnog dana Anom Bogdan i Žaklinom Kristijan.
Rumunski par je za protivnice imao sestre bliznakinje Ljudmilu i Nadiju Kičenok. Posle pobede u prvom setu sa 6-2, Rumunke su u tajbrejku pobedile sa 9-7 u drugom setu i uspele da odvedu Rumuniju na završni turnir Bili Džin King kupa, koji će se održati između 12. i 17. novembra, u Sevilji, u Španiji.
Ekipe Rumunije i Ukrajine do sada su se sastajale četiri puta, u medjusobnom skoru vodi Rumunija sa 3:1.
Prestižno prvenstvo, Bili Džin King Kup se zvao Kup federacije, od 1955. do 1963. godine. Između 1996. i 2020. zvao se Fed kup, a 2021. usvojen je novi format i tada je preimenovan u čast jedne od najboljih teniserki svih vremena Bili Džin King. Pre prelaska na novi format, Rumunija je najbolje rezultate ostvarila 1973. i 2019. godine, kada je stigla do polufinala.
Ženska teniska reprezentacija Rumunije pet puta je stigla do četvrfinala 1974, 1978, 1980, 1981. i 2016.
Na finalnom turniru u Sevilji prisustvo su već obezbedile prošlogodišnje šampionke reperezentacija Kanade, finaliskinje iz 2023. – Italija, ekipa domaćina – Španija i reprezentacija Češke, koja je dobila vajld kard. Njima su se pridružile Australija, Japan, Poljska, Velika Britanija, Slovačka, Nemačka, Sjedinjene Američke Države i sada Rumunija.

Deficit trgovinskog bilansa Rumunije u prva dva meseca ove godine premašio je 4 milijarde evra i bio je za oko 230 miliona evra manji od onog zabeleženog u istom periodu prošle godine. Nacionalni institut za statistiku, koji je objavio podatke, naveo je da je samo u februaru zabeležen trgovinski deficit od preko dve milijarde evra.

U prva dva meseca izvoz je iznosio 15 milijardi evra, a uvoz 19 milijardi. Značajno učešće u strukturi izvoza i uvoza imaju mašine, transportna oprema i drugi industrijski proizvodi. Trgovinski deficit Rumunije 2023. godine bio je 15 odsto manji nego 2022. i iznosio je približno 29 milijardi evra, u uslovima gde je izvoz povećan za 1,3%, a uvoz smanjen za preko 3 odsto.

Mašine i transportna oprema u 2023. godini imale su glavni uticaj u strukturi izvoza i uvoza. S druge strane, Fiskalni savet procenjuje da će ove godine budžetski deficit Rumunije premašiti 6% BDP-a, iako Vlada u Bukureštu daje uveravanja da će biti u okviru ciljanog deficita od 5%.

Procena Fiskalnog saveta, nezavisnog tela koje analizira održivost budžetskih politika zemlje, uzima u obzir uticaj preračunavanja koje donosi nova penziona reforma i koja se nagovestava kao veoma ozbiljo.

Predsednik Fiskalnog saveta Danijel Dajanu smatra da je deficit od 6 odsto BDP-a veoma veliki, a tržišta čekaju korekcije, prilagođavanja koja se više ne mogu odlagati. Fiskalni savet takođe smatra da, ako se ponovo pribegne smanjenju kapitalne potrošnje, deficit bi se mogao smanjiti ispod granice od 6 odsto, ali će proces biti veoma težak.
Prisutan na konferenciji posvećenoj uticaju spoljnog duga i javnih deficita, ministar finansija Marcel Bološ se požalio na umanjen administrativni kapacitet Rumunije za sprovođenje investicionih projekata.
Prema njegovom mišljenju, budžeti kojima Rumunija raspolaže iz kohezione politike i iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti, kao i 14-godišnje iskustvo implementacije investicija trebalo je da dovedu do mnogo boljeg kapaciteta za realizaciju investicionih projekata i dosledan multiplikativni efekat za dugoročni razvoj Rumunije. U poređenju sa prognozom BDP-a Nacionalne komisije za prognoze, Rumunija ima investicioni budžet od 7,2% BDP-a za 2024. godinu.

Visoke cene energenata ozbiljno opterećuju budžete gradjana Rumunije, koji se suočavaju sa najvećim troškovima u Evropskoj uniji. Dok su u Španiji i Portugalu, na primer, koje su masovno investirale u obnovljive izvore proizvodnje energije, cene energije dostigle nivo od samo 1 evro/MWh, u Rumuniji 69 evra/MWh, gde u energetskom miksu tradicionalni izvori energije, mnogo skuplji i zagađujući, i dalje igra vodiću ulogu, iako naša zemlja ima kapacitet i sve resurse da što brže pređe na obnovljivu energiju i postane 100% zelena. Donosioci odluka u Bukureštu uzeli su u obzir sve ove aspekte, a u energetskoj jednačini važno mesto zauzima i nuklearna energija.
Rumunija će razviti dve dodatne jedinice u nuklearnoj elektrani Černavoda i u toku su radovi na produženju veka trajanja jednog od postojećih blokova. Rumunija ima uspešnu prošlost kada je u pitanju nuklearna energija, a elektrana Černavoda (jugoistok) je jedna od nuklearnih elektrana sa najboljim faktorima kapaciteta na svetu i sa besprekornom prošlošću u pogledu bezbednosti.
Zahvalnost pripada generalnom direktoru Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafaelu Marijanu Grosiju, koji se trenutno nalazi u poseti Bukureštu, gde je razgovarao sa premijerom Rumunije Marcelom Čolakuom, šeficom diplomatije Luminicom Odobesku i ministrom energetike Sebastijanom Burdužom. . Razgovori su bili fokusirani na blisku saradnju Rumunije i Međunarodne agencije za atomsku energiju u razvoju civilnog nuklearnog programa i izgledima za produbljivanje saradnje u oblasti energetike.
Generalni direktor Agencije je istakao međunarodni profil Rumunije i njenu odgovornu i međunarodno priznatu nuklearnu politiku. On je takođe istakao značajna ulaganja Rumunije u razvoj nuklearnog programa, uključujući primenu novih tehnologija u oblasti nuklearne energije, u cilju instaliranja malih modularnih reaktora (SMR) u Rumuniji. Za sada, pozivajući se na ono što trenutno postoji, resorni ministar Sebastijan Burduja saopstio je gradjanima Rumunije dobre vesti – procenjuje da će od sledećeg meseca padati cene, posebno prirodnog gasa:
„Za mnoge Rumune, posebno za gas, sigurno će doći do pojeftinjenja, koje će uociti sledećeg meseca, a za struju, posebno za one koji koriste viši plafon, onu od 1,3 leja po kilovat-satu, koja je iznad plafona koji trenutno vidimo na tržištu. Ali kao što znate, snabdevač ne kupuje svu struju koja mu je potrebna samo za tržište“.
Imamo dugoročne ugovore, imamo bilateralne ugovore i sve vrste drugih finansijskih aranžmana koji dovode do prosečne mesečne cene, rekao je ministar Sebastijan Burduža