Category: Tema dana

Pre izbornog maratona kroz koji će Rumunija proći ove godine, sa evropskim parlamentarnim i lokalnim izborima 9. juna, predsedničkim u septembru i parlamentarnim u decembru, u parlamentu je pokrenuta inicijativa „Mladi glasaju” – namenjena podsticanju mladih da glasaju i promovisanju njihovih prioritetnih agendi. Tokom događaja predstavljena je kompletna studija „Mladi iz Rumunije u izbornoj 2024. godini“. Među izazovima koje navode ispitanici su nedostatak dobro plaćenih poslova, kvalitet obrazovnog sistema, problemi u vezi sa životnim standardom. Što se tiče poverenja u institucije, na prvom mestu je univerzitetska sredina, u koju ima poverenja 56% mladih, a slede Evropska unija (51%), vojska (50%), NATO (50%). Na listi institucija koje uživaju malo poverenja kod mladih su štampa i posebno političke institucije: Predsedništvo, Vlada, Parlament, političke stranke.

Mladi kritikuju određene aspekte funkcionisanja države, kao što su predvidljivost, pravičnost, nezavisnost i orijentacija zemlje prema građanima, otkriva studija. A nedostatak nade tera dvoje od troje mladih ljudi da razmišljaju o privremenoj ili trajnoj migraciji iz Rumunije, od kojih 68% smatra da zemlja ide u pogrešnom pravcu. Glavni aspekti koje većina mladih ljudi identifikuje kao zabrinjavajuće za svoju situaciju u Rumuniji su nedostatak mogućnosti na tržištu rada, loš kvalitet obrazovanja, poroci i životni standard. Očekivano, društvene mreže su među glavnim izvorima informacija za mlade. Tako 4 od 10 mladih ljudi kažu da dobijaju informacije iz izvora kao što su Facebook, TikTok, Instagram, WhatsApp. Interesovanje mladih za politiku je nisko. Predsednički izbori se smatraju najvažnijim. Namera da se izađe na glasanje je, deklarativno, velika, ali bi mogla da bude opovrgnuta na biralištima. Na parlamentarnim izborima 2020. godine glasalo je nešto više od 25% mladih Rumuna, a najveća stopa učešća mladih, u poslednjih 8 godina, bila je na izborima za Evropski parlament 2019. godine, kada ih je glasalo preko 40%. Izbor „manjeg zla“ je aspekt na koji ukazuje 4 od 10 ispitanika.

„Mladi glasaju” nije inicijativa jednog čoveka ili jedne ličnosti, već projekat generacije, istakao je Aleksandru Manda, osnivač „Mladi glasaju” i organizator manifestacije. Prema njegovom mišljenju, glavni zaključak bi bio da svaki četvrti mladi Rumun kaže da je neodlučan i da ne zna za koga će glasati na ovogodišnjim izborima. Verovatno je najveći problem što mnogi mladi ovde ne vide svoju budućnost, ne zato što ne žele, već zato što je sistem izgrađen tako da ne zadovoljava njihove potrebe, smatra sociolog Dan Žurkan, direktor istraživanja Rumunskog instituta za evaluaciju i strategiju (IRES). Studija Rumunskog instituta za evaluaciju i strategiju je sprovedena u martu na 800 mladih ispitanika, sa marginom greške od 3,5%.

17 okruga u Rumuniji i Bukurešt bili su u utorak pod narandžastim meteo-alarmom zbog jakog vetra, koji je naneo štetu u lokalitetima u 13 okruga i u glavnom gradu. Brzina vetra je uglavnom bila 80…85 km/h, a na velikim nadmorskim visinama u planinskim predelima udari su prelazili 120 km/h.

Ostatak zemlje je bio pod žutim meteo-alarmom. Došlo je do kvarova u snabdevanju električnom energijom, a bila je potrebna i intervencija vatrogasne ekipe na raščišćavanju vetrom pocepanih građevinskih elemenata, oborenog drveća i stubova koji su pali na kolovoz. Samo su u glavnom gradu vatrogasci imali skoro  300 intervencija kako bi sanirali štetu izazvanu jakim vetrom, a u okrugu Ilfov, kod Bukurešta, 29.

Kako se navodi u saopštenju Generalnog inspektorata za vandredne situacije, najčešći problemi bili su oboreno drveće na kolovozu ili automobilima, zatim odvajanje maltera sa konstrukcija, kao i oštećeni krovovi zgrada i pali stubovi. U zemlji je privremeno prekinut drumski saobraćaj na brojnim deonicama puteva zbog oborenih stabala na kolovozu. Pored toga, privremeno je bio obustavljen u pojedinim delovima zemlje  i železnički saobraćaj

Oštećene su i kuće i domaćinstva. Takođe zbog jakog vetra došlo je do nekoliko požara. Vatrogasni avioni rumunskog ratnog vazduhoplovstva pridružili su se vatrogascima koji su se borili sa plamenom, a izuzetno jak vetar otežavao je njegovo gašenje.

Također, došlo je do prekida u snadbevanju električnom energijom u brojnim lokalitetima u nekoliko županija. Ekipe elektrodistributera izašle su na teren  da bi otklonile kvarove, uključujući i Bukurešt, gde je bilo najviše zahteva. Gradonačelnik glavnog grada Nikušor Dan dao je uveravanja  da ce se ubrzati radovi premeštanja kablova sa bandera ispod zemlje, kako bi se ubuduće izbegle ovakve situacije.

Prema rečima generalnog gradonačelnika, u poslednje tri godine sa stubova je skinuto oko hiljadu kilometara kablova i zamenjeno podzemnim. Povodom oborenih stabala, on je za privatnu televiziju naveo da je rizik od njihovog urušavanja teže predvideti, u uslovima u kojima se dešava da tokom izvodjenja odredjenih radova, može doci do oštećenja korenja drveća.

Za naredne dane meteorolozi najavljuju temperature iznad proseka za ovaj period godine u većem delu Rumunije. Vetar umeren, ali će na planinama i dalje biti pojačan, posebno u istočnim Karpatima.

Informisani ili izmanipulisani? Upotreba digitalne tehnologije za kreiranje sistema sposobnih za obavljanje zadataka koji su donedavno smatrani isključivo ljudskom prirodom definitivno je tehnološka revolucija. U veoma kratkom vremenskom periodu, napredak u razvoju onoga što svi znaju kao „veštačka inteligencija“ je ogroman. Već se koristi u mnogim aplikacijama u svakodnevnom životu – virtuelna pomoć, medicinska dijagnostika, automatski prevodi, navigacioni alati, kontrola kvaliteta u procesu proizvodnje ili predviđanje prirodnih katastrofa.

Medjutim, prednosti veštačke inteligencije, nažalost dolaze sa potencijalnim rizicima. Napredne tehnike veštačke inteligencije mogu se koristiti za kreiranje lažnih fotografija ili audio-video sadržaja, realistični vizuelni materiali  koji mogu lako da manipulisu velikom publikom! Video snimci, vec se pojavljuju i u Rumuniji, sa javnim ličnostima koje nude takozvane finansijske savete i snažno preporučuju ulaganje u određenu kompaniju ili posao sa visokim profitom i minimalnim rizicima.

Kvalitet slike i zvuka je visok, dotične javne ličnosti deluju iskreno i ubedljivo, koristeći pristupačan jezik i ubedljive argumente. Video snimci se dele na društvenim mrežama, gledaju ih milioni ljudi, a mnogi od onih koji prate te sadržaje, lako se mogu prevariti da ulažu u preporučeni posao, u stvari nezakonit, čak rizikujući da izgube značajne količine novca od manipulatora koji su kreirali video snimke.

Međutim, u ponedeljak je Nacionalna direkcija za sajber bezbednost u Bukureštu pokrenula vodič za identifikaciju duboko lažnih materijala, čiji je cilj zaštita i edukacija javnosti o rizicima sajber bezbednosti. Dostupan na veb stranici dnsc.ro, vodič takođe pruža informacije gradjanima Rumunije šta da rade ako postanu žrtve dipfejka..

Uprava za sajber bezbednost skreće pažnju na činjenicu da fenomen manipulacije veštačkom inteligencijom može imati strašne posledice ne samo na pojedinca, već i na celo društvo. Ne zaboravimo, na primer, da se ove godine u Rumuniji održavaju četiri vrste izbora. U digitalnom polju, gde se neprestano zamagljuje granicu između stvarnosti i fikcije, izborni proces prevazilazi običnu konfrontaciju ideologija i političkih obećanja, pretvarajući se u složen teren ideološke borbe.

Međutim, deepfake tehnologija, sposobna da gotovo savršeno reprodukuju slike i glasove, moze, između ostalog, značajno uticati na mišljenje i glas birača tokom izbornih kampanja. Dakle, maksimalna pažnja!

Rumunija je i 2023 godine bila glavni snabdevač naftnim derivatima Republike Moldavije, prema podacima koje je prikupila Nacionalna agencija za energetsku regulativu u Kišinjevu. Republika Moldavija je prošle godine uvezla skoro 1.000.000 tona dizela, benzina i tečnog gasa, što je za skoro 7 odsto više u odnosu na 2022. godinu, i tako zabeležila potpuni oporavak tržišta naftnih derivata nakon uzastopnih kriza izazvanih pandemijom KOVID- 19. i ratom u Ukrajini, kažu stručnjaci iz oblasti energetike navodi Radio Kišinjev.

Najviše je uvoza dizel sa masom od skoro 75%. Gotovo sav benzin koji se uvozi u Republiku Moldaviju dolazi iz Rumunije, kao i 70% dizela. Rusija, koja je nekada bila jedan od najvećih dobavljača naftnih derivata za tržište Moldavije, prošle godine je u Republiku Moldaviju izvezla osetno manje količine dizela, samo 1,7 odsto od ukupne.

S druge strane, vlada u Bukureštu je produžila obavezu nametnutu rumunskim proizvođačima da sklapaju direktne ugovore o prodaji električne energije Republici Moldaviji, ako situacija to bude zahtevala. Razlog je taj što bi se vlasti u Kišinjevu mogle suočiti sa nedostatkom energije iz elektrane u proruskom separatističkom regionu Pridnjestrovlje, njenog glavnog izvora. Štampa iz Bukurešta je nedavno primetila da je interkonekcija energetskih i gasnih mreža između Rumunije i Republike Moldavije uspostavljena kao veliki ekonomski i strateški projekat koji je Bukurešt preduzeo, nakon što je memorandum potpisan između dve zemlje postao odluka Vlade.

U okviru pomenutog normativnog akta ukazuje se da postoji zajednička volja za integraciju Republike Moldavije na evropsko energetsko tržište i za dugoročno snabdevanje ove države energijom iz Rumunije.

U oblasti prirodnog gasa, Rumunija i Republika Moldavija, nameravaju da razviju projekte koji imaju za cilj interkonekciju dve države analizom mogućnosti povećanja dvosmernog transportnog kapaciteta prirodnog gasa, proširenja gasovoda, razvoja kapaciteta za skladištenje prirodnog gasa na teritoriji Rumunije.

Strane će takođe sarađivati u cilju održavanja minimalnog nivoa rezervi sirove nafte i naftnih derivata i potpisaće bilateralni sporazum koji predviđa identifikaciju skladišnih prostora u cilju stvaranja zaliha za vanredne situacije Republike Moldavije na teritoriji Rumunije.

Rumunija i Moldavija se obavezuju da će promovisati ciljeve Memoranduma pred Evropskom komisijom i drugim finansijskim institucijama širom sveta u cilju obezbedjivanja sredstava za njihovo ispunjenje, kao i stručnog savetovanja.

U novenbru 2002. godine na Samitu u Pragu, Severnoatlanski savez je uputio pozive na pristupanje Bugarskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji. 29. marta 2004. godine Rumunija je i zvanično pristupila Severnoatlanskom savezu, posle podnošenja ratifikacionih dokumenata Američkom stejt departmentu. Pored tadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša u društvu premijera sedam nacija bio je i predsednik vlade Rumunije Adrijan Nastase. ,,Kada je osnovan Severnoatlanski savez narodi ovih sedam država bili su zatočenici jedne imperije.

Upoznali su tešku tiraniju, borili su se za nezavisnost i hrabrošću i doslednošću izborili su se za slobodu”, naglasio je Džordž Buš u tom istorijskom danu za Rumunuju. Tadašnji predsednik SAD naglasio je da je centralna misija NATO-a odbrana njenih članova od svake agresije. Nedavno je zamenik generalnog sekretara Severnoatlanskog saveza Mirža Džoana rumunskoj zajednici u Vašingtonu govorio o inicijativama Bukurešta za pristupanje ovoj organizaciji sa napomenom da posle odbijanja NATO da primi Rumuniju 1997. godine, u svojstvu mladog ambasadora u SAD pokrenuo ideju o postizanju Strateškog partnerstva sa SAD. Partnerstvo koje je konstantno razvijalo bilateralni odnos sa najjačim saveznikom Severnoatlanskog saveza.

Nakon 7 godina napora, hrabrosti i doslednosti rumunske nacije, Rumunija je zvanično primljena u NATO. Pored Strateškog partnerstva sa SAD, postignutim za vreme predsednika Emila Konstantineskua (1996-2000), saradnja Rumunije sa NATO-om u vreme rata u bivšoj Jugoslaviji smatra se važnom etapom političkog procesa pristupanja Severnoatlanskom savezu, glavnom garantu bezbednosti zemlje. Svojstvo članice Severnoatlanskog saveza na istočnoj granici vojnog bloka pretvorilo je Rumuniju u važnog saveznika ostalih članica. Severnoatlanski savez je izabrao Rumuniju za domaćina četiri svoje važne strukture, od kojih su tri komandne. U naselju Deveselu, na jugu zemlje, SAD su postavile američki antiraketni štit koji je kasnije integrisan sa stitiom NATO.

Na vojnu agresiju Rusije na Ukrajinu NATO je reagovalo osnivanjem borbene grupe u Rumuniji. Severnoatlanski savez je doneo i odluku da se proširi vojna vazduhoplovna baza Mihaj Kogalničanu, bazu koju je američka vojska intenzivno koristila za vreme misija u Avganistanu. Ova baza postaće najveća baza ove vojno-političke organizacije u Evropi i može da primi 10 000 vojnika sa porodicama. U novom geopolitičkom kontekstu, razvijanje baze jača istočni bok NATO. Trenutno u Rumuniji je rasporedjeno oko 5000 savezničkih vojnika.

Od 31. marta Rumunija i Bugarska ulaze u Sengen zonu slobodnog kretanja vazdušnim i pomorskim putem. Drugim rečima, ukinute su granične kontrole za osobe koje će putovati u ili iz drugih zemalja članica Šengena. U Rumuniji su privedene kraju tehničke pripreme na 17 aerodroma i četiri morske luke.
Na aerodromima su rekonfigurisane kontrolne kapije, jer će od nedelje, nakon lične kontrole i bezbednosne kontrole prtljaga, putnici odlaziti direktno u prostore za ukrcavanje, imajući kod sebe lična dokumenta – pasoš ili ličnu kartu i putne isprave propisane zakonom. Mera se odnosi i na maloletne osobe. Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Bogdan Despesku:
„Konkretno, ljudi koji uđu na terminal, nakon što prođu proceduru bezbednosne kontrole, neće biti podvrgnuti graničnoj kontroli na šalterima koje svi znamo. Ti šalteri će od nedelje raditi samo za zemlje koje su van Šengena“.
Međutim, osobe koje putuju u ili iz drugih zemalja Šengena moglu biti nenajavljeno proverene od strane graničnih policajaca prisutnih na aerodromima, na osnovu analize rizika. Za takav vid provere Ministarstvo unutrašnjih poslova kupilo je 4.000 tableta, mobilnih terminala, koji će skenirati lična dokumenta.
Povodom ulaska u Sengen, 31. marta, pojedini važni i prometni aerodromi u Rumuniji otvorili su ovog vikenda nove terminale. U gradu Jaši (istok), izgrađen na 3 hektara i sa kapacitetom obrade od preko 3,5 miliona putnika godišnje, novi terminal će obezbediti i šengenske tokove i unutrašnje veze.
Umesto toga, u Temišvaru (zapad), potpuno novi terminal, sa brojnim komercijalnim prostorima, restoranima i kafićima, koristiće se samo za spoljne letove. Svakako, treba napomenuti da je najveći priliv i odliv ljudi i robe u i iz Šengena, kopnenim putem.
Međutim, zbog oštrog protivljenja Austrije, Rumunija i njen sused Bugarska, iako tehnički spremne više od decenije, moraće još da čekaju kako bi se priključile zoni slobodnog kretanja i sa komnenim granicama. Politikolog i univerzitetski profesor Kristijan Parvulesku dešifruje osnove političkih odluka koje bi mogle da dovedu do punopravnog članstva:
„Razgovarao sam sa bezbroj Austrijanaca koji kažu da je to nepravda koja je učinjena prema dvema državama, oni odlično razumeju politički kontekst i kažu, i to je veoma važno, da u stvari nisu uspeli da ostvare svoje ciljeve, jer je ova situacija na kraju samo povećala izbornu težinu ekstremne desnice, Slobodarske partije, a ne Narodne partije kancelara Nehamera“.
Kao rezultat toga, kaže Kristijan Parvulesku, postoji mogućnost, a to zavisi i od mađarskog predsedavanja i Evropske komisije, da će krajem ove godine pregovori ići brže.

Rumunija i Republika Moldavija izrazile su nameru da realizuju interkonekciju tržišta kapitala, saopštili su predsednici vlada dve države na bilateralnom ekonomskom forumu u prestonici Rumunije. Ova inicijativa omogučila bi kompanijama sa leve obale reke Prut da prošire aktivnost, a moldavskoj državi da napravi korak napred ka Evropskoj uniji. Predsednik Vlade Rumunije Marcel Čolaku je izjavio da je u odnosima izmedju Rumunije i Moldavije prošlo vreme mostova cveća i da je došlo vreme za investicije i projekte sa ekonomskim rezultatima. On je pozvao moldavske kompanije da učestvuju na Produktnoj berzi u Bukureštu dok Berza u Kišinjevu neće imati potrebnu likvidnost. Premijer Rumunije je dodao: ,,Tržište kapitala je suštinski stub ekonomske interkonekcije dve države. Imamo energetsku zonu u kojoj interkonekcija funkcioniše na visokom nivou i koja se dokazala vitalnom za Republiku Moldaviju u poslednjoj godini. Mi želimo da pomognemo Moldaviji da napravi velike i sigurne korake ka Evropskoj uniji. Pomažemo vrhunskim stručnjacima koji sada rade na ključnim položajima u Kišinjevu. Pomažemo takodje masovnim investicijama od više miliona evra godišnje kao i povećanjem obima trgovinske razmene koja je u poslednjoj deceniji utrostručena. ”

Premijer Republike Moldavije Dorin Račan je izjavio da projekat interkonekcije dva tržišta kapitala nije lak posao, ali on predstavlja šansu za moldavske kompanije da se razvijaju i postanu regionalne. On je naglasio da je uprkos ratu u susednoj Ukrajini, Kabinet u Kišinjevu uspeo da stabilizuje ekonomiju i da Moldavija donese jednu fiskalno-budžetsku politiku usmerenu na poslovnu klimu, debirokratizaciju i digitalizaciju javnih usluga. Dorin Račan je istakao:,,Ono što treba da uradimo dalje je da privučemo poslovne krugove da investiraju u povoljnosti Moldavije. Ove povoljnosti već postoje u energetici, infrastrukturi, industrijalizaciji poljoprivrede , IT , farmaceutskom i elektronskom sektoru. Rumunija je danas najvažniji trgovinski partner Moldavije i radujemo se povećanju obima trgovinske razmene”.

Berza je veoma važna poluga koja podržava ekonomiju i lokalne kompanije, izjavio je predsednik Produktne berze Radu Hanga, sa napomenom da je Produktna berza u Bukureštu spremna da pruži ekspertizu Berzi u Kišinjevu dok ova neće dostizati optimalne kvote i raspolagati potrebnom likvidnošču.

Budući zakon o slobodi štampe će po prvi put obavezati zemlje članice da garantuju uređivačku nezavisnost javne štampe, kroz održivo i predvidljivo finansiranje, u kontekstu zabrinutosti oko politizacije. Dokument uspostavlja opšti zakonodavni okvir koji važi za sve države članice, koji nacionalni zakoni moraju poštovati. Nova pravila garantovaće i pravo građanima na pristup različitim informacijama. Prva obaveza država članica je da obezbede nezavisnost nacionalnih regulatornih organa u oblasti masmedija, koji mogu da ometaju rad novinara. Zakonom je predviđena i obaveza medijskih kuća da učine vidljivim svoje akcionare, kako bi javnost i ostale medijske kuće znali ko je finansijer i da li može postojati veza između uređivačke politike i određenih interesa. S druge strane, pružaoci javnih medijskih usluga će morati da se finansiraju kroz transparentne i objektivne procedure, a dodeljena sredstva treba da budu održiva i predvidiva.

Pružaoci medijskih usluga takođe će imati obavezu da obaveštavaju javnost o sredstvima dobijenim kao državno oglašavanje I o državnoj finansijskoj pomoći, uključujući i zemlje van Unije. Ono što je od suštine posla je da novinari nisu obavezni ni od jednog organa ili institucije da otkriju identitet izvora koji je osnov objavljenih informacija, uključujući i sredstva kao što su pritvaranje, primena sankcija i pretres kancelarija ili instaliranje nametljivog softvera za nadzor na njihovim elektronskim uređajima. Evropski parlament je dodao značajne mere zaštite za situacije u kojima se špijunski softver može koristiti. Njihovo ovlašćenje davaće sudski organ od slučaja do slučaja u cilju istrage teških krivičnih dela za koje je izrečena kazna zatvora. Čak I u takvim situacijama, te osobe će imati pravo da budu obaveštene nakon što je nadzor počeo i moći će da ga osporei na sudu. Na kraju, ali ne i manje važno, poslanici su predvideli mehanizam koji bi sprečio veoma velike onlajn platforme, kao što su Fejsbuk, Iks (bivši Tviter) ili Instagram, da proizvoljno ograničavaju ili uklanjaju nezavisne medijske sadržaje.

Nemica Sabine Verhajen (EPP) je napomenula da je sloboda štampe ugrožena širom sveta, uključujući i Evropu, i evocirala ubistva novinara na Malti i Slovačkoj, kao i pretnje slobodi štampe u Mađarskoj. Zakon je, naglasila je ona, naš odgovor na ovu pretnju, štiti dvostruku ulogu medija kao industrije i čuvara demokratije. Izvestilac Komisije za građanske slobode, Rumunka Ramona Strugariu (Renew), izjavila je, sa svoje strane, da su novi propisi odgovor onima koji žele da masmedije pretvore u svoje propagandno oruđe ili da šire lažne vesti i destabilizuju naše demokratije.

Budući zakon o slobodi štampe će po prvi put obavezati zemlje članice da garantuju uređivačku nezavisnost javne štampe, kroz održivo i predvidljivo finansiranje, u kontekstu zabrinutosti oko politizacije. Dokument uspostavlja opšti zakonodavni okvir koji važi za sve države članice, koji nacionalni zakoni moraju poštovati. Nova pravila garantovaće i pravo građanima na pristup različitim informacijama. Prva obaveza država članica je da obezbede nezavisnost nacionalnih regulatornih organa u oblasti masmedija, koji mogu da ometaju rad novinara. Zakonom je predviđena i obaveza medijskih kuća da učine vidljivim svoje akcionare, kako bi javnost i ostale medijske kuće znali ko je finansijer i da li može postojati veza između uređivačke politike i određenih interesa. S druge strane, pružaoci javnih medijskih usluga će morati da se finansiraju kroz transparentne i objektivne procedure, a dodeljena sredstva treba da budu održiva i predvidiva.

Pružaoci medijskih usluga takođe će imati obavezu da obaveštavaju javnost o sredstvima dobijenim kao državno oglašavanje I o državnoj finansijskoj pomoći, uključujući i zemlje van Unije. Ono što je od suštine posla je da novinari nisu obavezni ni od jednog organa ili institucije da otkriju identitet izvora koji je osnov objavljenih informacija, uključujući i sredstva kao što su pritvaranje, primena sankcija i pretres kancelarija ili instaliranje nametljivog softvera za nadzor na njihovim elektronskim uređajima. Evropski parlament je dodao značajne mere zaštite za situacije u kojima se špijunski softver može koristiti. Njihovo ovlašćenje davaće sudski organ od slučaja do slučaja u cilju istrage teških krivičnih dela za koje je izrečena kazna zatvora. Čak I u takvim situacijama, te osobe će imati pravo da budu obaveštene nakon što je nadzor počeo i moći će da ga osporei na sudu. Na kraju, ali ne i manje važno, poslanici su predvideli mehanizam koji bi sprečio veoma velike onlajn platforme, kao što su Fejsbuk, Iks (bivši Tviter) ili Instagram, da proizvoljno ograničavaju ili uklanjaju nezavisne medijske sadržaje.

Nemica Sabine Verhajen (EPP) je napomenula da je sloboda štampe ugrožena širom sveta, uključujući i Evropu, i evocirala ubistva novinara na Malti i Slovačkoj, kao i pretnje slobodi štampe u Mađarskoj. Zakon je, naglasila je ona, naš odgovor na ovu pretnju, štiti dvostruku ulogu medija kao industrije i čuvara demokratije. Izvestilac Komisije za građanske slobode, Rumunka Ramona Strugariu (Renew), izjavila je, sa svoje strane, da su novi propisi odgovor onima koji žele da masmedije pretvore u svoje propagandno oruđe ili da šire lažne vesti i destabilizuju naše demokratije.

U jednom od najprestižnijih muzeja moderne i savremene umetnosti u svetu, centru Pompidu u Parizu, do 1. jula se održava izložba-događaj posvećena velikom rumunskom vajaru Konstantinu Brankušiju. U nastavku uspeha koji beleži izložba „Brankuš. Rumunski izvori i svetske perspektive“, čiji je domaćin Temišvar (zapadna Rumunija), evropska prestonica kulture 2023. godine, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova iz Bukurešta, retrospektiva Centra Pompidu okuplja, po prvi put, stotine skulptura, fotografija, skica i snimaka. Čuveni muzej savremene umetnosti u Parizu tako ilustruje Brankušijev život i rad, počevši od njegovog puta, kada je peške prešao skoro celu Evropu, da bi se nastanio u francuskoj prestonici 1904. godine, pa sve do njegovih poslednjih radova u potrazi za čistom formom i stilizovanjem materije u pokušaju da uhvati njenu suštinu i večni oblik.

Ariane Culondre, kustos izložbe: „Radili smo na ovoj izložbi oko dve godine, da odamo počast Konstantinu Brankušiju, jednom od najvećih vajara 20. veka, ogromnom umetniku, imajući sreću da nam pripada njegov atelje koji se nalazi ispred centra Pompidou; iskoristili sam selidbu ateljea, pošto će se ceo centar Pompidu sledeće godine zatvoriti radi renoviranja, i organizovali smo ovu veliku izložbu, sakupivši celokupno bogatstvo njegovog dela, dajući brojne pozajmice velikim međunarodnim muzejima i privatnim kolekcijama da pokažu svu njegovu umetnost, njegov život, sveobuhvatnu viziju koja nam omogućava da razumemo njegov tok, prekid koji je napravio u istoriji skulpture i takođe da pokažemo potomcima ovo neverovatno delo koje nastavlja da nam govori i dotiče nas i danas.”

„Brankušijeva revolucija u istoriji skulpture bila je trostruka“, naglašava kustos, objašnjavajući tako zašto se smatra ocem moderne skulpture. To je pre svega bila „revolucija gesta”, pošto je umetnik, koji je postao francuski državljanin, „vajao direktno u materijalu”, nakon što su „vekovima vajari modelirali u glini”. Drugo, napravio je „revoluciju forme”, s obzirom na to da je nastojao da je svede na čistotu i geometriju, pokušavajući da „prevaziđe izgled”. „Treća revolucija je bio odnos prema prostoru, sa osnovnom igrom, pokretom i refleksima“, dodala je kustos izložbe.

U okviru izložbe u Parizu, poseban deo posvećen je monumentalnom ansamblu „Put Heroja“ iz Trgu Žiu (južna Rumunija) – koji obuhvata remek-dela „Sto tišine“, „Kapija poljupca“ i „Beskrajni stub“ – a koji bi se, na leto, mogao upisati na UNESKO-ovu listu svetske baštine. Takođe, nekoliko primera Brankušijevih ptica može se videti u centru Pompidu koje se nalaze iznad urbanog profila Pariza, koristeći prednosti spektakularnih pogleda koje centar savremene umetnosti nudi.

Rumunija će imati Registar trgovaca drogom od 1. januara 2025. godine, nakon što je predsednik Klaus Johanis promulgirao zakon koji predviđa njegovo uspostavljanje. Projekat su predložili liberali u septembru 2023. godine, a usvojio ga je Senat u Bukureštu krajem prošle godine, a prošlog meseca i Poslanički dom, kao telo za donošenje odluka.
Ministarka pravde Alina Gorgiu je objasnila da ovaj Registar ima preventivnu ulogu i da će policija preko njega moći da operativno nadgleda i identifikuje trgovce drogom. U zavisnosti od kazne koju dobiju na sudu, trgovci narkoticima biće upisani u Registar od 5 do 20 godina, tokom kojih će Policija moći da zna gde postoji rizik da posmatrano lice ponovo prodaje zabranjene supstance, izjavila je ministarka Gorgiu

U Registar se ne upisuju lica koja su maloletna u vreme izvršenja dela, osim u slučajevima kada to sud izričito naloži u krivičnom postupku. Alina Gorgiu je dodala da je „Nacionalni registar trgovaca drogom sredstvo saznanja, nadzora i operativne identifikacije ljudi koji su počinili krivična dela u sferi trgovine drogom“, korisno sredstvo u borbi protiv ove pošasti.
Prema rečima ministarke, bezbednost rumunskih građana, posebno mladih, na prvom je mestu, a borba protiv fenomena droge ostaje prioritet. U ovom nastojanju da se iskoreni upotreba droga i njene trgovine, sve institucije koje se bave prevencijom, u obrazovanju i borbi moraju biti obučene – izjavio je ministar unutrašnjih poslova Republike Rumunije Katalin Predoju.
Prema njegovim rečima, pored nastojanja da se bori, podjednako je važan i napor na prevenciji i edukaciji. On je najavio da će države sveta, na inicijativu Sjedinjenih Država, stvoriti koaliciju za borbu protiv trgovine drogom, koja je postala globalni fenomen, jer nijedna država ne može sama da se bori protiv ove pošasti. Zato je, kaže ministar, važna međunarodna saradnja u borbi protiv nje, kao dugoročan napor.
On je naveo i da godišnje u svetu, organizovane kriminalne grupe proizvedu 80 novih vrsta droga, a rumunska policija ulaže napore da se prilagodi novim taktikama i strategijama koje koristi organizovani kriminal. Ministar je dao uveravanja da se u Rumuniji svake nedelje organizuju akcije za borbu protiv trgovine drogom.
Samo prošle godine zaplenjeno je više od jedne tone droge i napravljena je najveća zaplena tableta ekstazija u istoriji anti-narko struktura u Rumuniji, više od 230.000 tableta, naglasio je Predoju. Registar trgovaca drogom koji će Rumunija imati od sledeće godine organizovaće Ministarstvo unutrašnjih poslova, a upravljaće jedinice rumunske policije, preko specijalizovanih struktura u ovoj oblasti.

Rumuniji nedostaje hiljade lekara, rezidenata i medicinskih asistenata, pokazuju podaci Ministarstva zdravlja. Samo u državnim bolnicama postoji preko 8.600 slobodnih mesta za lekare. Čak ni veliki gradovi, uključujući Bukurešt, nisu pošteđeni problema, ali se kriza najjače oseća u malim gradovima i selima – preko 300 opština nema porodičnog lekara, a više od polovine gradova nema dovoljan broj lekara. U pojedinim opštinama problem deficita je delimično rešen uz pomoć penzionisanih lekara ili osnivanjem nekih sekundarnih radnih mesta, gde je aktivno medicinsko osoblje iz drugih mesta. Što se tiče rezidenata, podaci koje je zabeležilo Ministarstvo zdravlja pokazuju da ima oko 1.600 slobodnih mesta. Ipak, najveći deficit je kod asistenata. Ima više od 14.500 nepopunjenih radnih mesta, bez obzira na stepen obrazovanja: većina (skoro 14.000) – je u bolnicama, ostali su u službama hitne pomoći i u hitnim prijemnim jedinicama.

Zašto se stiglo dovde, iako su plate u zdravstvu znatno porasle, za oko 80% od 2018. godine? Jer, uprkos povećanim platama, rumunski lekari i dalje odlaze iz zemlje zbog neatraktivnih uslova za rad. U 2023. godini više od 800 lekara se prijavilo za stručno uverenje da mogu da rade u inostranstvu. Bar u poslednjih godinu dana, porastao je nedostatak medicinskog kadra, jer je u maju 2023. godine, radi uštede u budžetu, Vlada blokirala konkurse za javna mesta, a zapošljavanje se moglo vršiti samo memorandumskim putem za svaku pojedinačnu oblast. Nakon protesta, Izvršna vlast je u januaru ove godine odobrila raspisivanje konkursa za više od 7.600 slobodnih ili privremeno upražnjenih radnih mesta u sektoru zdravstva i socijalne pomoći. Ali, kada je to moguće, traje oko dva meseca, od trenutka objavljivanja oglasa, da se neko zaposli.

Međutim, upravnici državnih bolnica kažu da su zbog nedostatka lekara i medicinskih sestara sadašnji zaposleni preopterećeni, a da stradaju pacijenti, koji više ne dobijaju odgovarajuću medicinsku negu. Izazov je toliki da, kada se sastave mesečne smene, neki zaposleni mogu biti opozvani sa odmora. Izveštaj Revizorskog suda – „Upravljanje ljudskim resursima i razvoj infrastrukture bolničkih zdravstvenih jedinica za period 2014-2021“ – pokazuje da se Rumunija nalazi na pretposlednjem mestu u Evropskoj uniji po broju lekara, sa nešto više od 300 lekara na 100.000 stanovnika.