Agencija Fič revidirala je, na “negativno”, perspektivu rejtinga Rumunije za dugoročne kredite u stranoj valuti. Rejting se i dalje održava na prethodnom nivou BBB. Agencija navodi, kao suštinski element za pogoršanja rejtinga, kontinuirani rast duga zemlje. Istovremeno, uzima se u obzir i veliki budžetski deficit Rumunije, koji agencija ove godine procenjuje na 8,2% BDP-a. Fič predviđa da će državni dug Rumunije dostići do 2028. godine oko 70% BDP-a, u odnosu na 49% koliko je bio 2023. Procena je napravljena dva meseca pre roka i odražava glavne rizike sa kojima se Rumunija suočava zbog političke nestabilnosti, fiskalnih neravnoteža i povećanja javnog duga. Ekonomski analitičar Aurelijan Dokija kaže da odluka ne iznenađuje i da je glavni razlog vezan za veoma visok nivo budžetskog deficita. Aurelijan Dokija: „Trend za 2025. nije nimalo ohrabrujući. Deficit se ne može lako korigovati 2025. godine, s obzirom na to da privreda očigledno pati od usporavanja. Ekonomski rast za 2025. će biti prilično slab i mere za smanjenje deficita na strani smanjenja troškova su veoma teško prihvatljive, kako u društvenom, tako i u političkom smislu. Odluka Fiča može dovesti do povećanja troškova zaduživanja Rumunije, koji su ionako trenutno najveći u EU. Rumunija prolazi kroz turbulencije izazvane političkom nestabilnošću i otkazivanjem predsedničkih izbora, ali će vladajuća koalicija preduzeti mere fiskalno-budžetske konsolidacije kako bi se vratila u stabilnu perspektivu, uveravaju politički lideri u Bukureštu. Za sada je dat samo signal za uzbunu, izjavio je ministar finansija Marćel Bološ. On je objasnio da će sledeće mere biti obuhvaćene u budućoj uredbi, koju će vlada usvojiti narednih dana. Premijer Marćel Čolaku, lider Socijaldemokratske partije (PSD), izjavio je da će neizvesnost koja visi nad zemljom biti raspršena formiranjem, do kraja godine, proevropske većine i vlade koja će se baviti strukturnim planom budžeta koji je angažovan na evropskom nivou. On je dodao da Rumunija ima kapacitet da mobiliše resurse za povratak na “stabilan put”. Budžetski deficit mora biti u velikoj meri smanjen, kaže lider Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR) (u opoziciji) Kelemen Hunor, ali se za sada ne zna kako bi se moglo privući više novca u budžet, bez povećanja taksi i poreza. Unija spasimo Rumuniju (USR) (u opoziciji) se zalaže za smanjenje državnih troškova, portparolka formacije Kristina Pruna ističe da je odluka Fič agencije doneta zbog lošeg fiskalnog sistema i ogromnog budžetskog deficita. Sa svoje strane, prvi potpredsednik Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) (u opoziciji) Marijus Lulea optužuje aktuelnu vladu da gura zemlju u apokalipsu koja će se produžiti na sledeću godinu, jer ne preduzima mere za smanjenje deficita i nastavlja da podigne inostrane kredite po veoma visokim kamatama.
Category: Aktuelnosti
-
Evropska unija i izloženost dezinformacijama (19.12.2024)
Na Samitu Evropska unija-Zapadni Balkan šef rumunske države Klaus Johanis je izjavio da se Rumunija suočila sa stranim mešanjem u izborni proces, ali da je odolela napadu. Reakcija naše zemlje bila je brza, korektna i snažna, dodao je Klaus Johanis i izrazio uverenje u kapacitet zemlje da i dalje ostane stabilna, solidna i partner od poverenja. Podsećamo, prvi krug predsedničkih izbora održan 24. novembra poništen je zbog nelegalnih akcija Moskve na društvenoj mreži Tik Tok. Prema navodima predsednika Rumunija strane interferencije u izborni proces ne predstavljaju samo pretnju za Rumuniju već i za demokratske zemlje i evropske vrednosti. Sve zemlje su izložene ovom riziku, dodao je šef rumunske države, sa napomenom da treba bez odlaganja razvijati odbrambene instrumente i mehanizme. Rumunija je korektno i legalno reagovala jer u Evropi svi Ustavni sudovi nemaju pravo da intervenišu u izbornim procesima. U Rumuniji Ustav zemlje predvidja da Ustavni sud potvrdjuje valjanost izbora i isto tako ima mogućnost da poništi rezultate u slučaju teških nepravilnosti. A ovoga puta su konstatovane teške nepravilnosti. Tokom susreta predsednika Evropskog saveta Antonija Koste sa šefom rumunske države razgovaralo se o posebnom značaju otpornosti i o strateškoj orijentaciji kako bi se ,,odolelo ovim perfidnim napadima’’.
Predsednik Johanis je u sredu izjavio da je potreban integralni pristup kao i pronalaženje novih instrumenata i rešenja jer to ljudi traze od rukovodstva Evropske unije i nacionalnih rukovodstava. Evropska komisija je pokrenula istragu u vezi sa kineskom društvenom mrežom Tik tok posle predsedničkih izbora u Rumuniji. Iako Tik Tok tvrdi da konstantno udaljuje sadržaje koji se kose sa postojećim pravilima, predsavnici Komisije kažu da postoje osnovane sumnje da su prekršeni evropski zakoni o digitalnim uslugama i da se nije reagovalo na sistematske rizike po integritet izbora. U ponedeljak Evropska unija je saopštila da je uvela prve sankcije pojedinim ruskim agentima za destabilizaciju’’ na teritoriji Unije. Evropljani optužuju Moskvu i za sajber napade i dezinformisanje, posebno u vreme održavanja izbora u Uniji.
-
Sport (19.12.2024)
KOŠARKA
Košarkaši U-BT Kluž-Napoka poraženi su u sredu uveče u Valensiji od istoimenog tima sa 80-108 (26-35, 22-38, 18-16, 14-18) u 11. kolu Evrolige. Valensija je savladala Kluž i u prvom susretu sa 105-96. Sasu Salin sa 18 poena i 3 asistencije i Žavijer Simpson sa 13 poena 5, skokova i 6 asistencija bili su najefikasniji košarkaši Kluža. U pobedničkom timu istakli su se Žan Montero sa 14 poena, 3 skoka i 5 asistenccija i Semi Oleij sa 14 poena. U utorak u Grupi B Aris Midea Solun savladao je Ljetkabelis Panevezis sa 81-66, Veolija Tauers Hamburg pobedila je Hapoel Jerusalim sa 82-80, Cedevita je u Ljubljani izgubila od Turk Telekoma sa 74-80, Burg en Bres je na domaćem parketu poražen je od Umane Rejera sa 99-102. Šampioni Rumunije sledeću utakmicu igraju 3. januara na domacem terenu protiv Tauers Hamburga. Posle 12. kola na tabeli Grupe B vodi Valensija sa maksimalnim brojem bodova. Kluž je na 6. mestu sa 6 Pobeda i 6 poraza.
U šestom kolu Grupe B Lige severne Evrope u košarci Dinamo Bukurešt je na domaćem terenu poražen od češkog tima Basket Brno rezultatom 68-79 (15-19, 12-17, 20-21, 22-21). Češki košarkaši vodili su tokom cele utakmice i naneli novi poraz Dinamu. Jakov Mustapić sa 22 poena i 6 skokova bio je najbolji košarkaš Dinama. U redovima češkog tima najveći doprinos pobedi dali su Džordan Braun sa 19 poena i 9 skokova i Ricard Balin sa 18 poena i 5 asitencija. U Grupi B vodi Inter Bratislava sa 12 bodova iz 6 utakmica. Sa samo jednom pobedom Dinamo zauzima 7 mesto.
ODBOJKA
Odbojkaši Dinama iz Bukurešta eliminisani su iz Čelendž kupa iako su u utorak uveče u Groningenu savladali istoimeni tim sa 3-2 (15-25, 16-25, 28-26, 25-18, 15-8 ). Posle,poraza sa 0-3 u Bukureštu, Dinamo je u Groningenu izgubio prva dva seta, tako da je domaći tim obezbedio plasman u narednu fazu takmičenja. Petar Premović sa 21 poenom bio je najbolji odbojkaš Dinama. U timu Groningena Vinsente Paraguire sa 14 i Robin Bekhaut sa 14 poena bili su najistaknutiji odbojkaši.
Plasman u plej-of CEV kupa obezbedili su odbojkaši Korone Brašov, pošto su u utorak u gostima u revanš susretu savladali estonski Talteh Talin sa 3-0 (25-14, 25-19,25-15). Šampini Rumunije savladali su Talin posle 66 minuta igre maksimalnim rezultatom. Andrej Melnikov sa 14 poena bio je najbolji odbojkaš Korone.
FUTSAL
U kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2026. godine Futsal reprezentacija Rumunije izgubila je u utorak na domaćem terenu od reprezentacije Ukrajine sa 0-2. Golove za Ukrajinu postigli su Mihajilo Zvarič u 11. minutu i Nazar Šved u 13. Istog dana rumunski fudbaleri savladali su reprezentaciju Nemačke sa 6-0.
Fudbaleri Real Madrida osvojili su Interkontinentalni kup ,pošto su u sredu uveče u Dohi savladali meksikanski tim Pačuka sa 3-0. Za tim trenera Karla Ančelotia golove su postigli Kilijan Mbape u 38, Rodrigo u 53. i Vinicijus junior u 84. min. iz jedanaesterca. U avgustu Real je osvojio i Superkup Evrope.
TENIS
Njatrofejnija rumunska teniserka Simona Halep dobila je poziv za prvi grend slem turnir sledeće godine u Melburnu. Tridesettrogodišnja Halep zauzima trenutno 877 mesto na rang listi WTA i ove godine je odigrala samo 5 mečeva posle suspenzije za doping. Halepova nekadašnji prvi ženski reket sveta, 2018. godine stigla u finale Australijan opena gde je izgubila od Dankinje Karoline Voznjacki sa 1-2. U kvalifikacijama za glavni žreb Australijan opena igraće i Ana Bogdan, Anka Todoni, Gabrijela Ruse i Mirijam Bulgaru. Sorana Krstea, Irina Begu i Žaklin Kristijan igraće u prvom kolu Australijan opena.
RUKOMET
U rumunskim gradovima Kluž-Napoka i Turda 2026. godine održaće se završni turnir Omladinskog prvenstva Evrope za rukometaše, saopštio je na pres konferenciji generalni sekretar Rumunske rukometne federecije Nikolaje Luka. Podsećamo, naša zemlja će 2026. godine zajedno sa Češkom, Poljskom, Slovačkom i Turskom organizovati i Seniorsko prvenstvo Evrope za rukometašice.
-
Vesti – 18.12.2024
Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvuje u sredu i četvrtak u Briselu na Samitu lidera EU i Zapadnog Balkana i na sastanku Evropskog saveta. Kako je saopšteno iz Predsedničke administracije, na Samitu EU – Zapadni Balkan, šef države će izraziti privrženost Rumunije evropskoj perspektivi regiona, poštujući principe sopstvenih zasluga i stroge uslovljenosti, kao i izraz strateške orijentacije, posebno u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine. Na dnevnom redu Evropskog saveta u četvrtak će se naći teme poput Ukrajine, migracija, situacije na Bliskom istoku, civilna i vojna spremnost EU i odgovora na krize, uloge EU u svetu i proširenje Unije, Republike Moldavije, Gruzije i pitanja vezanih za slobodu, bezbednost i pravdu.
Fič je potvrdio dugoročni rejting Rumunije u stranoj valuti na ‘BBB minus’, ali je revidirao predviđenu prognozu sa stabilne na negativnu, što znači da je moguće dalje smanjenje – navodi se u saopštenju Agencije za rejting. Prema Fitchu, rejting odražava glavne rizike sa kojima se suočava Rumunija zbog dodatnih političkih tenzija koje su se pojavile na političkoj sceni nakon poništenja predsedničkih izbora zbog spoljnog mešanja, kao i parlamentarnih izbora koji su rezultirali podeljenijim parlamentom, porast strankama krajnje desnice i anti-EU, što odražava povećanu polarizaciju rumunskog društva. Ovim uzrocima dodaju se fiskalna neravnoteža i povećanje javnog duga. Ocena koju je dao Fitch, koja meri sposobnost vlade da ispuni svoje finansijske obaveze, mogao bi dovesti do povećanja kamatnih stopa za kredite koje Vlada planira da uzme sa inostranog tržišta.
Rumunija je model dobrog suživota građana, bilo da pripadaju većini ili nacionalnim manjinama, i promovisanja identitetskih prava – izjavio je u sredu premijer Rumunije Marčel Čolaku u poruci povodom Dana nacionalnih manjina u Rumuniji, 18. decembra. Kroz dialog, poštovanjem i razumevanjem rumunski građani, većinski i manjinski, uspeli su da skladno koegzistiraju u svojim zajednicama, ali i na nacionalnom nivou – tvrdii šef vlade u Bukureštu. Nekoliko događaja posvećenih Danu nacionalnih manjina organizovalo je, takođe u sredu, Odeljenje za međunacionalne odnose Generalnog sekretarijata Vlade, u saradnji sa Narodnim muzejom sela „Dimitrije Gusti”. 19 manjina, osim mađarske, koje je priznala rumunska država,imaju svoje predstavnike u Poslaničkom domu u Bukureštu. Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR), glavna politička formacija mađarske manjine, najbrojnija u zemlji, prisutna je bez prekida od 1990. godine u Parlamentu postkomunističke Rumunije. Od 1996. godine, ova stranka je bila deo brojnih koalicionih vlada iz Bukurešta, bilo desnih ili levih.
U Temišvaru se danas nastavljaju događaji posvećeni antikomunističkoj revoluciji iz decembra ’89. U utorak je bio dan žalosti u gradu na zapadu Rumunije u znak sećanja na poginule u izbijanju Revolucije. Posle krvavog gušenja ustanka 17. decembra, velike fabrike su stupile u štrajk, a radnici su se okupili u centru grada. Temišvar je 20. decembra postao prvi rumunski grad oslobođen komunizma, a odavde se plamen Revolucije proširio širom zemlje, da bi 22 decembra kulminirao u Bukureštu bekstvom diktatora Nikolaja Čaušeskua i njegove supruge Elene.
Prihvatni centar za novoizabrane senatore i poslanike otvoren je od danas do petka u Palati parlamenta u Bukureštu. Novi poslanici, ovih dana su upoznati sa neophodnim formalnostima za preuzimanje svojih mandata. Novi parlament koji je rezultat parlamentarnih izbora održanih 1. decembra sazvan je u petak na konstruktivnu sednicu. U međuvremenu, prvi konkretni rezultati se pojavljuju nakon skoro nedelju i po dana pregovora stranaka koje žele da formiraju buduću parlamentarnu većinu. PSD, PNL, UDMR i nacionalne manjine osim mađarske predstavile su glavne pravce četvorogodišnjeg programa vlasti. Nakon tenzija poslednjih dana, još uvek se ne zna da li će USR biti deo buduće vlade.
Novi Zakonik o šumama, prekretnicu Nacionalnog plana oporavka i otpornosti, usvojio je Poslanički dom u Bukureštu, kao telo za donošenje odluka. Predviđeno je, između ostalog, video nadzor šumskih puteva, kazna zatvora do 5 godina za falsifikovanje šumarskih kompjuterskih podataka ili uspostavljanje Nacionalnog registra šuma. Ministar životne sredine Mirčea Fečet izjavio je da se predviđenim merama obezbeđuje očuvanje šuma, ekonomski razvoj i nova radna mesta.
Evropska komisija pokrenula je zvaničnu istragu protiv TikToka zbog mešanja Rusije u predsedničke izbore u Rumuniji. Briselska izvršna vlast prikuplja podatke kako bi utvrdila da li je platforma prekršila zakon EU. Između ostalog, istražuju se rizici za građanski diskurs ili plaćeno političko oglašavanje i sadržaje. S druge strane, rukovodstvo Komiteta za spoljne poslove Senata SAD osudilo je mešanje Rusije i ulogu TikToka, platforme koju kontrolišu Kinezi, u destabilizaciji demokratskog procesa u Rumuniji.
23 osobe, uključujući tri strana državljana, privedene su nakon skoro 70 pretresa izvršenih početkom nedelje u nekoliko okruga u Rumuniji, u slučaju krijumčarenja migranata. Kako je saopšteno iz Policije, za 18 raspisana je 30-dnevna preventivna poternica, a ostalih 5 stavljeno je pod sudsku kontrolu. Istraga je pokazalo da je prošle godine nekoliko stranih državljana formiralo grupu kojoj su se pridružili i Rumuni. Oni su na prevaru u zemlju uveli migrante, prelazeći Dunav, koji su imali za cilj da stignu do zapadnoevropskih zemalja, a zatim ih izveli na zapadnu granicu.
Rumunski duo, violinistkinja Diana Žipa i pijanista Štefan Doniga, nastupili su prvi put na Antarktiku. Na njihovom nastupu bilo je preko 70 ljudi, istraživača i osoblja iz osam naučnih stanica. Njihov koncert je bio drugi najveći muzički događaj ikada organizovan u tom delu sveta, posle koncerta poznatog benda Metalika 2013. godine. Rumunski duo je prvi u svetu koji je uspeo da održi profesionalne koncerte na svih sedam kontinenata za manje od 100 dana. Sada čekaju sada odobrenje, svog nastupa u Knjizi rekorda.
Rumunska teniserka Simona Halep dobila je vajld kartu za kvalifikacije za prvi gren slem turnir sledece godine Australijan open, koji će se održati u Melburnu od 6. do 26. januara. Bivša svetska liderka Simona Halep sada zauzima samo 877. mesto na WTA rang listi. Ona je ove godine odigrala samo pet mečeva, nakon četvorogodišnje suspenzije zbog dopinga, smanjene na devet meseci. U kvalifikacijama za Melburn takmičiće se i Rumunke Ana Bogdan, Anka Todoni, Gabrijela Ruse i Mirijam Bugaru. Nasuprot tome, Sorana Kirstea, Irina Begu i Žaklin Kristijan su kvalifikovane za glavni žreb u singlu.
-
TikTok u centru pažnje EU (18.12.2024)
Evropska komisija (EK) pokrenula je zvaničan postupak protiv platforme TikTok zbog navodnog kršenja Zakona o digitalnim uslugama u kontekstu predsedničkih izbora u Rumuniji. U prvom krugu 24. novembra neočekivano je pobedio nezavisni nacionalistički i evroskeptični kandidat, malo poznat javnosti, što je izazvalo mnoga pitanja. Izbori su poništeni nakon što je Ustavni sud dobio dokaze o mešanju Moskve u izborni proces koje su dale rumunske obaveštajne službe. Istovremeno, četiri uticajna američka senatora su u zajedničkom saopštenju upozorila na opasnost koju TikTok predstavlja u Rumuniji. „Napad Vladimira Putina na izbore u Rumuniji je još jedan primer hibridnog rata koji ruski lider vodi protiv naših evropskih saveznika i partnera. Kao jak saveznik u NATO-u, podržavamo Rumuniju u borbi za integritet njenih izbora. Osuđujemo Putinovu manipulaciju TikTokom koji kontroliše Komunistička partija Kine, kako bi se potkopao demokratski proces u Rumuniji“, rekla su četvorica američkih senatora. Izvršna vlast EU postavlja pitanje da li je kineska platforma pravilno procenila i ublažila sistemske rizike u vezi sa integritetom izbora. „Moramo da zaštitimo naše demokratije od bilo kakvog stranog mešanja. Kad god posumnjamo na takvo mešanje, posebno tokom izbora, moramo delovati brzo i snažno. Nakon ozbiljnih indicija da su se strani akteri mešali u rumunske predsedničke izbore korišćenjem TikToka, sada pažljivo istražujemo da li je TikTok prekršio Zakon o digitalnim uslugama tako što nije rešio takve rizike. Trebalo bi da bude veoma jasno da u EU sve onlajn platforme, uključujući TikTok, moraju da budu odgovorne“, rekla je predsednica EK Ursula fon der Lajen. Kao odgovor na ove optužbe, TikTok je naveo da je zaštitio integritet platforme na više od 150 izbora širom sveta. Ne prihvatamo plaćene političke oglase, proaktivno uklanjamo sadržaj koji krši naša pravila o dezinformisanju, uznemiravanju i govoru mržnje i nastavićemo da sarađujemo sa Evropskom komisijom, poručili su predstavnici kineske platforme. Izvršna vlast Brisela je 5. decembra izdala nalog TikToku, tražeći od njega da zamrzne i sačuva podatke u vezi sa stvarnim ili predvidivim sistemskim rizicima koje bi njegova služba mogla da predstavlja izbornim procesima i građanskom govoru u EU, između 24. novembra 2024. i 31. marta 2025. Rizici dezinformacija iz onlajna po integritet izbora bili su i tema debate u Evropskom parlamentu, u Strazburu. U zavisnosti od političke pripadnosti, mišljenja poslanika su varirala – jedni smatraju da su onlajn platforme postale plodno tlo za dezinformacije ili da algoritmi predstavljaju opasnost za izbore, dok drugi izražavaju uverenje da se o slobodi izražavanja ne može pregovarati.
-
Novi Zakon o šumama (18.12.2024)
Novi Zakon o šumama, predvidjen Nacionalnim planom oporavka i otpornosti, usvojen je velikom večinom glasova u Poslaničkom domu Parlamenta Rumunije, dom koji ima konačnu reč. Zakon izmedju ostalog predvidja povećanje pošumljenih površina, šumske pojaseve oko gradova, parvo prvenstva domaćih proizvodjača nameštaja kvalitetnim sirvinama po pristupačnim cenama, obavezu organizovanja kurseva za profesionalnu usavršavanje radnika šumske uprave i povećanje ličnog dohotka zaposlenih u Nacionalnoj šumskoj policiji za 25%. Zakon predvidja i video nadzor šumskih puteva, zaplenu ukradenog drveta i vozila koja su korišćena za transport ukradenog drva kao i zatvorske kazne od 1 do 5 godina za falsifikovanje informatičkih podataka. Istovremeno predvidjen je i pojam ,,starosna ostrva’’, mehanizam kojim su šumske površine od najmanje 1000 kvadrtanih metara od biodiverzitetskog interesa zaštićene od seče. Zakon predvidja takodje i osnivanje Nacionalnog šumskog registra i pošumljavanje i nadgledanje napuštenih šuma i bez ovlašćenja vlasnika. Vlasnicima firmi koje eksploatišu drvnu masu i njihovim rodjacima zabranjuje se zapošljavanje u šumskoj upravi, Novi zakon obeležava novi početak procesa upravljanja rumunskim šumama, naglasio je minister za zaštitu životne sredine Mirča Feket i dodao da zakonske mere stvaraju uslove i za pošumljavanje ogoljelih šumskih terena: ,,Površina šumskog fonda ima blagi trend rasta u poslednje tri decenije i posebno u poslednjoj godini, kada smo uspeli, uz pomoć fondova iz Programa oporavka i otpornosti, da pušumimo površine koje nikada nisu pripadale šumskom fondu, Sada imamo ugovore o pošumljavanju 9000 hektara, od kojih je ove i prošle godine već pošumljeno više od 3000 hektara. Po meni, ovaj trend rasta nastaviće se i u narednim godinama.’’
Ministar je precizirao da šumski sektor i drvna industrija učestvuju u bruto društvenom proizvodu sa 3,5%. Primedbe na ovaj zakon imao je poslanik Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Dan Tanase koji je izjavio: ,, Zaštitićemo rumunske šume tek kada će se stranim kompanijama zabraniti eksploatacija naših šuma i kada će šume eksploatisati Rumuni. Tada možete da se hvalite da ste nešto učinili za rumunske šume.’’
Prošlo je više od sedam meseci od kada je novi Zakon o šumama usvojen u Senatu, prvom domu. U ovom period podneto je i usvojeno više od 2000 izmena. Zakon je dostavljen predsedniku Rumunije na potpisivanje.
-
Vesti (17.12.2024)
Savet za pravosuđe i unutrašnje poslove jednoglasno je 12. decembra odobrio pristupanje kopnenih granica Rumunije i Bugarske Šengenu. Pristupanjem Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru oni koji budu putovali na zapad kontinenta, više neće biti kontrolisani na granici između Rumunije i Mađarske. Isto tako, ako žele da putuju na jug kontinenta, u Grčku, Rumuni neće više biti zaustavljeni ni na granici sa Bugarskom, ni na granici između Bugarske i Grčke. Kontrole će ostati nepromenjene na granici sa Srbijom, Republikom Moldavijom ili Ukrajinom, koje nisu deo Šengena. Ali prvih šest meseci, od januara do jula 2025. godine, postojaće režim alternativnih kontrola ili sondažom, bezbednosna mera da se omogući slobodan prolaz. To znači da neće sva vozila ili putnici biti zaustavljeni radi kontrole kao do sada, već prema procenama nadležnih, negde između pet i najviše 10%. Takve kontrole nisu novina i privremeno su pokrenute na različitim unutrašnjim šengenskim granicama, zbog porasta ilegalnih migranata ka unutrašnjosti Unije. Drugi razlog je hibridni rat Rusije, koji predstavlja bezbednosne rizike za Evropsku uniju. Ministar unutrašnjih poslova, Katalin Predoju izjavio je da su ove kontrole nasumične, u smislu da kad god granična policija primeti da nešto nije u redu sa prevoznim sredstvom ili sa automobilom u kojem putuju građani, fizička lica ili daju informaciju da predstavljaju rizik sa stanovišta poštovanja zakona, onda se interveniše i vrši se kontrola.
Savez Srba u Rumuniji promenio je pravni status, od 25. novembra, i postao javno-komunalna ustanova u Rumuniji. Dodeljivanjem ovog statusa Vlada Rumunije je potvrdila i priznala uzorno prisustvo, višedecenijsko, i uključenost srpske zajednice u javni život Rumunije, saopštio je Savez Srba u Rumuniji. Ovo prisustvo se odvija ne samo u smislu očuvanja sopstvenih vrednosti, srpskog identiteta, vere, jezika i tradicije, već i zbog otvorenosti za multietnički dijalog i saradnju. Status omogućava pristup važnijim finansijskim sredstvima, ali i veći vizibilitet srpske zajednice u Rumuniji, rekao je citirani izvor.
Predsednik i poslanik Saveza Srba u Rumuniji Ognjan Krstić zvanično je preuzeo novi mandat člana Poslaničkog doma Rumunije. Našem narodnom poslaniku želimo puno uspeha, za dobrobit srpske zajednice u Rumuniji i celog društva, poručili su iz Saveza Srba.
U Nacionalnom muzeju „Konstantin Brankuši“ u Targu Žiuu, otvoreno je drugo izdanje Međunarodnog bijenala grafičkih umetnosti „Konstantin Brankuši“. Predstavljeno je više od 80 stvaralaštva umetnika iz Rumunije, Argentine, Australije, Belgije, Brazila, Bugarske, Kanade, Danske, Francuske, Gruzije, Nemačke, Grčke, Indije, Irske, Japana, Velike Britanije, Meksika, Crne Gore, Novog Zelanda, Poljske, Srbije, Slovenije, Španije, SAD i Turske. Ovo izdanje otvorio je likovni kritičar Mihai Plamadeala, doktor vizuelnih umetnosti, a počasni predsednik je akademik Mirćia Dumitresku.
Bliže se praznici i kraj godine, a stižu i predstave da ih ulepšaju, preneo je Savez Srba u Rumuniji. Dana 14. decembra u Domu kulture Ulbeč, okrug Timiš, održan je Božićni koncert i manifestacija „Kruna 15“. U Srpskoj pravoslavnoj parohiji u Ivandi, okrug Timiš, održano je 15. decembra književno-duhovno veče pod geslom „Te Deum Laudamus“. Učestvovala su dva hora, iz Srpske pravoslavne parohije u Belobrešci i rumunske pravoslavne parohije iz Sanmihaiu German. Na manifestaciji je učestvovalo 13 srpskih i rumunskih pesnika.
29 učenika iz Varjaša, okrug Timiš, koji uče srpski jezik po izboru, sa učiteljicom Verom Župunski posetili su Savez Srba u Rumuniji. Goste je primio Ognjan Kristić, predsednik i narodni poslanik Saveza Srba u Rumuniji. S druge strane, 23 učenika iz Stare Moldave, okrug Karaš-Severin, od pripremnog do četvrtog razreda, i njihove učiteljice, Bisera Stanković i Leontina Rain, organizovale su koncert božičnih pesama i zajedno sa roditeljima posetili su školski vašar. Deca su učenici Srednje tehnološke škole „Dunavska klisura“, sa nastavom na srpskom jeziku.
-
Šta preduzetnici očekuju od buduće vlasti
Okupljeni u ponedeljak, na specijalizovanom događaju održanom onlajn, preduzetnici su skrenuli pažnju na opasnost od ekonomske recesije u Rumuniji u drugoj polovini 2025. godine i zatražili od budućeg izvršnog direktora da preduzme mere kako bi se izbegao ovaj scenario. Podsetili su da je 2024. bila izuzetno izazovna godina, u kojoj se poslovno okruženje suočilo, pored teškog ekonomskog i geopolitičkog konteksta, sa značajnom domaćom nestabilnošću, na fiskalno-budžetskoj strani.
„Rumunija je u izuzetno krhkom kontekstu, jer je jedina zemlja u Evropskoj uniji koja kombinuje velike dvostruke deficite: imamo procenjeni budžetski deficit od 7,9% i deficit tekućeg računa od 8,4%, ali sa veoma visokim pretpostavkama da će se povećati do kraja 2024. Zato što statistički podaci pokazuju da se u poslednjih pet godina, u decembru, deficit tekućeg računa uvećava za najmanje 1,5%, posebno u kontekstu u kome su 2024. obeležili izbori“, podsetila je Kristina Kirijak, predsednica Nacionalne konfederacije za žensko preduzetništvo (CONAF). A u prvom polugodištu 2025. opet će biti izbori. Predsednica Nacionalne konfederacije za žensko preduzetništvo:
„Mislim da ako ne želimo da završimo u zoni ekonomske recesije, moramo da prilagodimo budžetski deficit i deficit tekućeg računa bez donošenja teških mera. Odnosno, moramo smanjiti javne rashode, posebno one u oblasti neproizvodnih, moramo povećati efikasnost naplate poreskih prihoda i izbeći fiskalno preopterećenje poslovnog ambijenta“.
Privrednici su rekli i da u sadašnjim uslovima, kada se budžeti moraju menjati skoro svaka tri meseca da bi se prilagodili fiskalnim ili zakonodavnim promenama, preduzetničke kompanije više nemaju načina da rade sa višegodišnjim budžetima, kako da prave poslovne planove ili prognoze za budućnost. Potrebu za predvidljivošću istakao je i Feličiju Paraskiv, potpredsednik Nacionalne asocijacije malih i srednjih trgovaca iz Rumunije:
„Imamo velike probleme sa budžetskim deficitom, imamo probleme sa upornom inflacijom, to se spaja. Ali ako pogledamo malo pažljivije, vidimo da imamo neizvesno oporezivanje, sa više zakonodavnih promena nego ikada. (…) Nismo mogli ni da sednemo da napravimo plan za naredne mesece, jer bi nešto iskrslo“.
Preduzetnici su ukazali i na važnost držanja inflacije pod kontrolom, ali i izbegavanja primene drugih mera sličnih onima kao što su e-račun ili e-transport, što je otežavalo rad preduzeća. Istovremeno, apelovali su na političku klasu da iskoristi ekspertizu iz poslovnog okruženja i da tek nakon stvarnih konsultacija sa svim zainteresovanim, donese mere u cilju funkcionisanja privrede.
-
Rusija, zabrinutost i sankcije (17.12.2024)
Četiri američka senatora iz redova republikanaca i demokrata osudili su Rusiju za umešanost u predsedničke izbore u Rumuniji i izrazili podršku Bukureštu u borbi za integritet izbornog proces. Medju potpisnicima poruke nalazi se i Ben Kardin (Ben Cardin), predsednik Senatorske komisije za spoljnu politiku i Džejn Šahin (Jeanne Shaheen), predsednica Podkomisije za Evropu i regionalnu saradnju. U objavljenoj deklaraciji na sajtu Senata SAD, Kardin I Šahin tvrde da napad predsednika Vladimira Putina na rumunski izborni proces predstavlja novi dokaz ruskog hibridnog rata protiv evropskih saveznika i američkih partnera. Potpisnici su obećali da će SAD biti uz Rumuniju u vreme kada Bukurešt preduzima hitne mere za održavanje slobodnih i korektnih predsedničkih izbora. Podsećamo, Ustavni sud Rumunije poništio prvi krug predsedničkih izbora održan 24. novembra sa obrazloženjem da su u prvom krugu uz podršku Moskve konstatovane ilegalne akcije na društvenim mrežama, posebno na Tik Toku. Američki potpisnici poručuju da podržavaju Rumuniju, članicu NATO-a, u borbi za integritet izbora i osudjuju manipulacije Vladimira Putina usmerene na podrivanje rumunskog demokratskog procesa na Tik Toku, društvenoj mreži pod kontrolom Komunističke partije Kine. Svet treba da se probudi, da shvati da ruska manipulacija na Tik Toku predstavlja ozbiljnu pretnju po demokratiju i da je usmerena na podrivanje naših slobodnih društava, dodali su potpisnici podrške. Ovi naglašavaju da je Vlada Rumunije identifikovala ove napade na demokratiju zemlje i čestitaju rumunskim vlastima na deklasifikaciji strogo poverljivih dokumenata potrebnih za istargu i na informisanje SAD i medjunarodne zajednice. Evropska unija je u ponedeljak saopštila da je usvojila nove sankcije kao odgovor na ,,hibridne akcije” protiv nekoliko ruskih agenata optuženih za akcije ,,destabilizacije’’ unutar Evropske uniji. Unija takodje optužuje Moskvu za sajber napade i dezinformisanje posebno za vreme održavanja izbora u Evropskoj uniji. Prema navodima Saveta Evropske unije, optužene osobe hibridnim akcijama ,,podrivaju osnovne vrednosti Unije, bezbednost, stabilnost, nezavisnost i integritet država članica, medjunarodnih organizacija i trećih država. Sankcije su usvojene protiv 16 osoba i tri entiteta. Odluka o zamrzavanje ruskih aktiva u Evropskij uniji, zabrana ulaska u Evropsku uniju i finansiranja evropskih kompanija doneta je u okviru novog režima sankcija koji je usvojen u oktobru i razlikuje se od režima protiv Rusije donet kao odgovor na rusku agresiju na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
-
Vesti – 16.12.2024
Lideri proevropskih partija u Rumuniji – PSD, PNL, USR i UDMR – koji žele da formiraju buduću parlamentarnu većinu u Bukureštu sastali su se ponovo u ponedeljak da uspostave ministarstva koja pripadaju svakoj formaciji. Međutim, postoje tenzije, posebno u pogledu izrade vladinog programa i projekcija budžeta. U tom smislu, ministar finansija Marčel Bološ poručio je liderima četiri stranke da će budžetski deficit ove godine premašiti 8% i da su metode kojima bi se prihodi državnog budžeta mogli povećati povećanje poreza i smanjenje javnih rashoda. Predstavnici USR-a izjavili su da su nezadovoljni podacima Marčela Bološa i kategorički su odbili povećanje poreza. Tražili su smanjenje potrošnje i tražili od premijera Marčela Čolakua da javno objavi podatke o prošlomesečnom izvršenju budžeta kako bi se znalo na šta se oslanjaju kada budu sačinjavali budžet i plan vlade za 2025. godinu. USR je takođe saopštio da je sazvan novi sastanak, u sedištu Vlade, kako bi se finalizirala lista ministarstava koja će pripasti svakoj stranci. Prema pregovorima, socijaldemokrate bi dobile 7 resora, liberali – 4, USR – 3 i UDMR – 2.
Za rumunske parlamentarce počinje poslednja nedelja aktivnosti u aktuelnom sazivu. Prošle su četiri godine, ali su mnogi projekti i zakonodavne inicijative ostali nedovršeni i preuzeće ih novi parlament, sazvan na prvu sednicu u petak. Na spisku zaostalih obaveza je i novi zakonik o šumama, koji je na dnevnom redu doma poslanika već nekoliko meseci. Ovo je prekretnica u Nacionalnom planu oporavka i otpornosti i prioritet Vlade, u kojoj se navodi da dokument mora biti usvojen do kraja godine. Do sada je dogovoreno, između ostalog, oduzimanje automobila koji prevoze drva ukradena iz šume, stvaranje zelenih pojaseva oko velikih gradova, pravo preče kupovine i za kvalitetan materijal po pristupačnoj ceni za proizvođače nameštaja u zemlji, obaveza video nadzora šumarskih puteva i zabrana čiste seče u svim zaštićenim područjima. S druge strane, u Senatu se očekuje glasanje o projektima koji predlažu sankcionisanje jednog broja pozicija koje se finansiraju iz državnog budžeta ili smanjenje na dva mandata za šefove tajnih službi. Aktuelni senatori i poslanici ostaju na funkciji do petka, 20. decembra, kada je zakazana prva sednica novog saziva, po formuli koja je proistekla iz parlamentarnih izbora 1. decembra.
Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku učestvovala je u ponedeljak u Briselu na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije – Saveta za spoljne poslove (CAE). To je prvi sastanak otkako je Kaja Kalas 1. decembra 2024. godine preuzela funkciju visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije i potpredsednice Evropske komisije. Dnevni red sastanka uključivao je agresiju Rusije na Ukrajinu, dešavanja u Gruziji, situaciju na Bliskom istoku, Siriji i Belorusiji. Agresiji Rusije na Ukrajinu pristupilo se iz perspektive najnovijih dešavanja na terenu, jačanja pritiska Evropske unije na Rusiju, uključujući usvajanje 15. paketa restriktivnih mera, kao i nastavak višedimenzionalne podrške Evropske unije Ukrajini.
U Republici Moldaviji (bivša sovjetska država, pretežno rumunskog govornog stanovništva) uvedeno je vanredno stanje u energetskom sektoru u ponoć na period od 60 dana. Mera je preduzeta jer postoji rizik da separatistički region Pridnjestrovlja ostane bez snabdevanja gasom ruskog koncerna Gasprom, od 1. januara. U Pridnjestrovlju se nalazi elektrana na ruski gas, koja predstavlja vitalni stub za ekonomiju separatističkog regiona i takođe snabdeva najveći deo električne energije koja se troši u Republici Moldaviji, oko 70%. Za vreme vanrednog stanja, vlasti mogu uspostaviti mehanizme za brzu naplatu od potrošača za utrošenu energiju i nametnuti mere za racionalizaciju potrošnje. Nadležni mogu da uspostave i poseban režim nabavke električne energije, odnosno da se zaključuju ugovori i brzo plaćaju, da bi se obezbedio uvoz.
U Temišvaru (zapadna Rumunija) danas se obeležava 35 godina od izbijanja Revolucije koja je dovela do pada komunizma. Dana 16. decembra 1989. godine parohijani su se okupili ispred parohije reformisane crkve da podrže pastora Lasla Tokeša, kojem je pretila deložacija od strane političke policije Sekuritatee. Njihov protest se pretvorio u narodni ustanak. Represija koju su sproveli organi za sprovođenje zakona rezultirala je sa preko 100 smrtnih slučajeva i stotinama povređenih. Temišvar je 20. decembra postao prvi grad oslobođen komunizma u Rumuniji, a odavde se plamen revolucije širio po celoj zemlji. Pod sloganom „35 godina slobode“ ove nedelje su zakazane obimne komemorativne manifestacije posvećene žrtvama, konferencije, izložbe, emisije, koncerti i projekcije filmova. Danas će biti svečano otvoren portal slobode: svetlosna instalacija koja će reprodukovati zvuke iz vremena Revolucije, nakon čega će uslediti tradicionalni marš pod nazivom „Heroji nikad ne umiru“. Sutra će biti dan žalosti, a 20. decembra manifestacije će biti završene koncertom Rock for Revolution.
-
Strukturni i kohezioni fondovi za Rumuniju (16.12.2024)
Rumunija je privukla 1,9 milijardi evra iz strukturnih i kohezionih fondova za finansijsku godinu 2021-2027, objavio je krajem prošle nedelje na svom Fejsbuk nalogu ministar za investicije i evropske projekte, Adrijan Kačiu. Prema njegovim rečima, opšti stepen apsorpcije od 6,11% stavlja Rumuniju na nivo proseka Evropske unije, koji iznosi 6,19%. Bolje stoje programi kojima upravljaju Ministarstvo za investicije i evropske projekte i Ministarstvo saobraćaja, gde apsorpcija strukturnih i kohezionih fondova iznosi 7,3%. Samo u poslednjih nekoliko dana apsorbovano je više od 650 miliona evra iz strukturnih i kohezionih fondova koji se odnose na finansijsku godinu 2021-2027, a nadoknade od strane Evropske komisije nastavljaju se tempom koji smo predvideli, s obzirom na to da je Rumunija potpisala ugovore u vrednosti od preko 31 milijarde evra, napisao je Adrijan Kačiu. On je, međutim, naveo da Rumunija tek treba da privuče fondove kada je reč o regionalnim programima, gde je stopa apsorpcije samo 3,2%. Adrijan Kačiu je kazao da je uveren da će model koji je sadašnja koalicija PSD – PNL postavila u pogledu upravljanja i implementacije evropskih fondova, uključujući i njihovu decentralizaciju, biti nastavljen od strane buduće vladajuće koalicije, a stopa apsorpcije evropskih fondova će se održati tako da bi se ponovio uspeh apsorpcije evropskog novca iz programa 2014-2020. S druge strane, bivša evropska komesarka Korina Krecu tvrdi da ne postoji lokalitet u Rumuniji koji nije dobio sredstva iz evropskih fondova, što je posledica članstva u Evropskoj uniji. Njena izjava dolazi kao odgovor neumornim klevetnicima Evropske unije, uključujući I one iz novog parlamenta, koji pod titulom suveranista teško kriju njihovo antizapadnjaštvo. Rumunija će 2023. godine biti na prvom mestu po dobijenim sredstvima u odnosu na broj stanovnika, izjavila je Korina Krecu, pozivajući se na analizu Euronjuza. Bivša komesarka za regionalnu politiku podseća da je Rumunija od ulaska u Evropsku uniju 2007. godine dobila preko 95 milijardi evra bespovratnih sredstava, za doprinos manji od 30 milijardi evra. Među velikim projektima koji su finansirani evropskim fondovima je nekoliko velikih regionalnih bolnica, Master plan za saobraćaj, sektori autoputa, rehabilitacija železnice, metro linija koja će povezati Otopeni, najveći aerodrom u zemlji, sa Železničkom stanicom i, na kraju, ali ne i najmanje važno, viseći most preko Dunava iz Braile, treći po veličini u Evropi i jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u Rumuniji, u poslednjih 30 godina.
-
Temišvar pre 35 godina (16.12.2024)
Komunističkoj diktaturi, ustoličenoj u Rumuniji uz pomoć sovjetskih okupacionih snaga posle Drugog svetskog rata, izgledalo je kao da joj nema kraja. U novembru 1989. godine na kongresu jedinstvene Komunističke partije Rumunije jednoglasnom odlukom za generalnog sekretara izabran je Nikolaje Čaušesku, dužnost koju je obavljao skoro četvrt veka. Iako u poznim godinama sedamdesetogodišni Čaušesku lansirao je takozvani plan secijalističkog razvoja do 2000. godine. Njegove ambicije da otplati spoljni dug Rumunije osečali su naročito obični ljudi. Skoro sve što se proizvodilo krenulo je u izvoz. Hrana se delila na kartice, stanovi su ostali bez grejanja, dok su prekidi struje bili svakodnevna pojava. Pored gladi i hladnoće, vladao je i strah od političke policije režima, koja je kultivisala mit sveprisutnosti i svemoći, tako da su se ljudi bojali da protestuju. U neprekidnom delirijumu, režimski propagandni aparat, televizija, radio i novine predstavljali su paralelnu realnost. Čaušesku je bio genije, njegova polupismena supruga Elena naučnik svetskog renomea i majka koja voli svoj narod, a rumunski narod živeo u jednoj od najboljih zemalja sveta. U rumunskim susdenim državama pod uticajem poslednjeg sovjetskog lidera, reformiste Mihaila Gorbačova, ogromni ulični protesti srušili su komunističke diktature. Varšava, Prag istočni Berlin, Budimpešta, Sofija počeli su da osećaju blagodeti slobode posle skoro pola veka tiranije. Istoričari kažu da iskra rumunske revolucije nije slučajno zapaljena u Temišvaru, najvećem kosmopolitskom i multietničkom gradu zapadne Rumunije, odake su ljudi lako mogli da pratiti televizijske stanice u Madjarskoj i bivšoj Jugoslaviji. Solidarnost nekoliko vernika protestanske vere sa madjarskim sveštenikom Laslom Tekešom, koga je politička policija htela da protera iz Temišvara, bila je ta grudva snega koja se pretvorila u pravu lavinu. Oko parohije okupilo se mnoštvo ljudi koji su kasnije demonstrirali ulicama grada. Represivni aparat reagovao je bez oklevanja otvarajući vatru. Nenaoružani ljudi pali su pod mecima do 20. decembra, kada se vojska povukla u kasarne. Istog dana Temišvar je postao prvi rumunski grad oslobodjen komunizma. Revolucija se ubrzo proširila na celu zemlju i doživela vrhunac 22. decembra, kada je Čaušeku pokušao helikopterom da pobegne sa opkoljenog sedišta Komunističke partije. Uhapšeni i osudjeni po kratkom postupku, bračni par Čaušeksu je streljan 25. decembra. U rumunskoj revoluciji poginulo je hiljadu osoba. Rumunija je bila jedina zemlja iza Gvozdene zavese koja je srušila komunizam uz prolivanje krvi.
-
Sport (16.12.2024)
FUDBAL
Žrebom u Cirihu odlučio je da se u kvalifikacijama za Svetski kup u fudbalu reprezentacija Rumunije rasporedi u Grupu H zajedno sa reprezentacijama Austrije, Bosne i Hercegovine, Kipra i San Marina. Podsećamo, na završni turnir Svetskog prvenstva u fudbalu Rumunija je poslednji put bila 1998. godine.
RUKOMET
Ženska rukometna reprezentacija Norveške osvojila je novu evropsku titulu, 10 po redu, na Evropskom prvenstvu u Austriji, Madjarskoj i Švajcarskoj. U finalu Norvežanke su savladale reprezentaciju Danske rezultatom 31-23 (13-12). Na prethodnom Evropskom prvenstvu 2020.godine Norveška je u finalu Evropskog prvenstva savladala Dansku sa 27-25, a ove godine u grupi u Beču slavila sa 27-24. Heni Ela Rajstad sa 8 i Emili Margaret Hovden sa 6 golova bile su najbolje rukometašice Norveške. U reprezentaciji Danske najefikasnije su bile Ane Mete Hansen sa 5 i Mije Hojlund takodje sa 5 golova.
U malom finalu Madjarska je savladala reprezentaciju Francuske rezultatom 25-24 (13-12).U idealni tim Evropskog prvenstva nije uvrštena nijedna rukometašica rumunske reprezentacije. Podsećamo, Rumunija je osvojila 11. mesto. U grupi je savladala Češku i Srbiju i u glavnoj grupi Švedsku. U idealni tim prvenstva uvrštene su Dankinja Ema Fris levo krilo, Slovenka Tjaša Stanko, levi bek, Norvežanka Heni Rastad srednji bek, Madjarica Katrin Klujber desni bek, Madjarica Viktorija Gjori-Lukač, levi bek, Crnogorka Tatjana Brnović, pivotmen i Dankinja Ana Kristinsen golman. Francuskinja Poleta Fopa je proglašena za najbolju odbrambenu igračicu prvenstva, a za najbolju mladu rukometašicu Madjarica Petra Šimon.
U bažaru sa Svetsko prvenstvo u rukometu 2025. godine u Nemačkoj i Holandiji ženska reprezentacija Rumunije sastaće se sa reprezentcijom Italije 9. i 12 aprila. Podsećamo Rumunija na poslednjem svetskom prvenstvu 2023. godine zauzela je 12. mesto.
PLIVANJE
Na Svetskom prvenstvu u plivanju u pedesetmeratskom bazenu u Budimpešti nijedan naš predstavnik nije uspeo da se plasira u jedno od finala. Najbolji rezultat postigao je Andrej Teodor Proka koji je osvojio 12. mesto na 1500 metara.
SKIJANJE
Norvežanin Henrik Kristoferson pobednik je muškog slaloma u Val D’Izeru koji se boduje za Svetski kup. Drugi na cilj je stigao njegov sunarodnik Atle Li MekGrat, a treći Švajcarac Loik Mejar. U generalnom plasmanu slaloma vodi Kristoferson sa 220 bodova ispred Francuza Klemona Noela sa 200 i Loic Mejara sa 165 bodova.
Austrijanka Kornelija Huter trijumfovala je u spustu u Biver Kriku. Huter je bila brža od drugoplasirane Italijanke Sofije Godjia i trećeplasirane Švajcarkinje Lare Gut- Bahrami.
-
Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (14.12.2024)
Vest koja je u četvrtak obradovala mnoge stanovnike Bugarske i Rumunije je odluka o punoj integraciji ovih zemalja u Šengenski prostor. U martu tekuće godine evropski partneri doneli su odluku da se ovim zemljama ukinu kontrole na vazdušnim i morskim graniacama. Nakon odustajanja Holandije i kasnije Austrije od veta na ulazak dve države na prostor slobodnog kretanja, Savet za pravosudje i unutrašnje poslove je u četvrtak jednoglasnom odlukom odobrio puni ulazak Bukurešta i Sofije u Šengen. Od 1. januara ukinuće se kontrole na rumunskim granicama osim na onima sa Srbijom, Republikom Moldavijom i Ukrajinom. Šest meseci posle ulaska u Šengen obavljaće se alternativne kontrole načina na koji funkcioniše slobodno kretanje. Ovakve privremene kontrole preduzete su i na drugim unutrašnjih granicama Šengena nakon rastućeg broja nelegalnih migranata. Vlasti u Bukureštu su pozdravile odluku o ulasku zemlje u Šengen sa napomenom da će odluka omogučiti brže kretanje gradjana, smanjenje logističkih troškova za kompanije, jačanje konkurentnosti rumunskih proizvoda i usluga na evropskom tržištu, bolje uslove za poslovanje I otvaranje novih radnih mesta.
Ime novog predsednika države ostalo je nepoznato stanovnicima Rumunije i ove nedelje. 8. decembra bio je zakazan drugi krug predsedničkih izbora koji bi okončali maratonsku izbornu godinu koja je startovala u junu evroparlamentarnim i lokalnim izborima. Medjutim, 6. decembra Ustavni sud Rumunije je poništio rezultate prvog kruga predsedničkih izbora smatrajući da su takom celog izbornog postupka konstatovane mnoge nepravilnosti i nepoštovanje izbornog zakona i da je direktno favorizovan nestranački kandidat Kalin Djordjesku proruski ekstremista, pristalica rumunskog fasištickog pokreta iz medjuratnog perioda i žestoki kritičar zapada, koji je osvojio najviše glasova u prvom krugu. Tužilastvo je počelo istragu protiv dvojice njegovih bliskih saradnika. Za jednog postojeosnovane sumnje da je nameravao da izazove nerede u Bukureštu i protiv ovoga je podneta krivična prijava za nepoštovanje režima oružija i municije i za podstrekivanje na nerede, a protiv drugog za upotrebu legionarskih simbola, ekstremne antisemitske i kriminalne desnice iz 30-tih godina. Financial Times objavljuje ocene analitičara koji smatraju da je atraktivnost paravojnih grupa u Rumuniji sa mačo vizijama, koje kombinuju regigiju i ultranacionalizam, pojačana zbog pasivnosti rumunskih vlasti.
Predsednik države Klaus Johanis, čiji će se mandat produžiti do izbora novog šefa države, zakazao je sednicu novog Parlamenta za 20. decembar. Četiri proevropske političke stranke, Socijaldemokratska parija (PSD), Nacionalna liberalna (PNL) Unija spasite Rumuniju (USR) i Demokratski savez Madjara u Rumuniji i tri samozvane suveranističke, Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), SOS Rumunija i Partija mladih ljudi (POT) prešle su izborni prag za ulazak u Parlament na decembarskim izborima. Sa dvotrečinskom većinom u Parlamentu, proevropski opredeljene stranke i grupa nacionalnih manjina, počele su tekuće nedelje razgovore o formiranju nove koalicione vlade. Podsećamo, pre drugog kruga predsedničkih izbora Socijaldemokratska partije, Liberalna partija, Demokratski savez Madjara u Rumuniji i grupa nacionalnih manjina potpisale su pakt za proevropsku i evroatlansku koaliciju. Cilj potpisanog pakta je i zaustavljanje Kalina Djordjeskua da osvoji predsedničku funkciju. Posle poništenja rezultata prvog kruga, potpisnici dokumenta su potvrdili preuzeti angažman i obečavaju donošenje programa o razvoju i reformama koji će voditi računa o prioritetima gradjana. Dogovoreno je da se usvoji konkretan plan smanjenja javnih rashoda i birokratije u javnoj upravi i da se ubrza ritam investicija i reformi predvidjenih Nacionalnim planom oporavka i otpornosti.
Nova vada Rumunije sučavaće se sa mnogim izazovima. Medju najvećima su povratak poverenja u političku klasu, reforma državnih institucija, ekonomski problemi i stopa inflacije. Ova je povećana u odnosu na prethodni mesec nakon poskupljenja poštanskih usluga, svežeg voća i margarina. U novembru godišnja stopa inflacije u odnosu na isti period prošle godine povećana je sa 4,67% na 5,11%. Jedan od razloga za veću inflaciju je i budžetski deficit, koji Vlada želi da finansira, navode analitičari. Prema najnovijim progrozama Narodne banke Rumuniji godišnja stopa inflacije smanjiće se u 2026. godini ispod 3,5%.
Šampioni Rumunije fudbaleri FCSB-a vratili su se iz Hofenhajma sa osvojenim bodom posle 6 kola Evrolige. U maloj grupi FCSB se nalazi na 10. mestu i na samo jedan korak je od plasmana u narednu fazu. U januaru fudbaleri Bukurešta odigraće dve utakmice, od kojih jedna na domaćem terenu sa Mančester junajtedom.
Ove nedelje ženska rukometna reprezentacije Rumunije osvojila je 11. mesto na evropskom prvenstvu rukometašica u Austriji, Madjarskoj i Švajcarskoj Plasman Rumunije na 11. mesto smatra se uspehom jer su se mnoge rumunske poznate rukometašice oprostile od aktivnog bavljenja ovim sportom. Medju ovima je i superstar Kristina Neagu. U kvalifikacionoj grupi Rumunija je savladala Češku i Srbiju, a u glavnoj grupi priredila veliko iznanadjene pobedom nad reprezentacijom Švedske.
-
Sredstva za lokalne investicije (13.12.2024)
Vlada u Bukureštu koju čine PSD i PNL odlučila je na sastanku od četvrtka da izdvoji ukupna sredstva u iznosu od više milijardi leja za niz novih investicija. Reč je o sredstvima kojima bi se ostavrili projekti lokalnih zajednica, kao i projekti iz oblasti industrije i zdravstva. Urgentni klinički centar Bagdasar-Arseni u Bukureštu najveća je neurološka klinika u Rumuniji. Raspolaže sa 263 kreveta i već leči traumatske, tumorske, vaskularne, kranijalne, degenerativne i kičmene patologije. Tu će biti izgrađen i centar za onkologiju i stereotaktičku radiohirurgiju, površine od preko deset hiljada kvadratnih metara. „Nastavljamo da ulažemo u zdravstvo i izdvajamo preko 200 miliona leja (oko 40 miliona evra) za onkološki i radiohirurški centar pri bolnici Bagdasar-Arseni u Bukureštu. Ovaj centar će ponuditi inovativne tretmane pacijentima sa onkološkim oboljenjima“, rekao je premijer Marćel Čolaku. Njegova vlada je takođe odobrila dokument koji ima za cilj smanjenje seizmičkog rizika za osetljive zgrade u zemlji u kojoj se zemljotresi često dešavaju. Vrednost bespovratnog finansiranja dodeljenog jednom korisniku je maksimalno 300.000 evra. Portparol Vlade, Mihaj Konstantin, kazao je da šema važi do 31. decembra 2030. godine, a isplate će biti izvršene do kraja 2036. Procenjeni budžet je preko 1,3 milijarde leja. Finansiraće se projektovanje i izvođenje interventnih radova za prostore u kojima se obavljaju privredne delatnosti, kao i za objekte od javnog interesa ili komunalne delatnosti. Konsolidacija privatnih kuća nije uključena u finansiranje kroz ovaj program. Prema procenama, 750 preduzeća će moći da koristi ovaj vid podrške. Takođe u četvrtak, kabinet Čolakua je odobrio reorganizaciju Nacionalne agencije za borbu protiv droga, u vreme kada su trgovina i potrošnja droge postali široko rasprostranjena praksa u Rumuniji. Nova vizija nije ograničena na primenu krivičnog zakona, već se fokusira na prevenciju i integrisanu pomoć žrtvama upotrebe droga, posebno maloletnicima, kojima je potrebna posebna podrška. Asistencija se iz Ministarstva unutrašnjih poslova seli u zdravstveni sistem, a koordinacija politike borbe protiv droga je u direktnoj nadležnosti premijera. Takođe, biće osnovani i posebni centri za prevenciju bolesti zavisnosti, gde će svi kojima je to potrebno dobiti specijalizovanu medicinsku pomoć. Projekat je, izrađen nakon konsultacija sa nevladinim organizacijama i stručnjacima iz te oblasti.