Radio România Internațional

Category: Aktuelnosti

  • Vesti – 09.01.2025

    Vesti – 09.01.2025

    Stranke vladajuće koalicije u Rumuniji Socijaldemikratska stranka, Nacionalno-liberalna partija i Demokratski savez Mađara u Rumuniji (PSD, PNL, UDMR) kao i predstavnici nacionalnih manjina dogovorili su se da se prvi krug predsedničkih izbora održi 4. maja, a drugi 18. Koalicija je takođe potvrdila je da je bivši predsednik Nacionalne liberalne partije (PNL) Krin Antonesku predsednički kandidat koalicije. U međuvremenu, Apelacioni sud u Bukureštu objavio je svoje obrazloženje za odbijanje 31. decembra, tužbe Centralnog izbornog biroa o poništenju izbornog procesa za imenovanje šefa države od strane Ustavnog suda.

    Tokom posete Rumuniji, Stefane Sezurne, izvršni potpredsednik Evropske komisije, odgovoran za prosperitet i industrijsku strategiju, posetio je danas rumunsku kompaniju, dobavljača najsavremenijih litijum-jonskih baterija i prilagođenih sistema za skladištenja energije za mnoštvo sektora i kompanije širom Evrope. Poseta je prilika da se istakne nezamenljiva uloga koju imaju baterije u dekarbonizaciji lanaca snabdevanja u Evropi. Stefane Sezure je takođe razgovarao o izazovima sa kojima se suočava sektor baterija, kao io odgovoru Evrope u tom pogledu. Zvaničnik je svoju posetu završio obilaskom Nacionalnog institutu za istraživanje i razvoj vazduhoplovstva, glavnog istraživačkog centra u oblasti vazduhoplovnog inženjerstva u Rumuniji. Ovo će biti prilika da se razgovara o nelojalnoj konkurenciji koju Kina sprovodi na tržištu dronova i sve relevantnijoj upotrebi tehnologija bespilotnih letelica u civilnim i vojnim aplikacijama. Evropski zvaničnik se u sredu sastao sa ministrom ekonomije, digitalizacije, preduzetništva i turizma Bogdanom-Grujom Ivanom, kao i premijerom Marčelom Čolakuom i predsednikom Senata Iliom Boložanom.

    Približno 15.000 rumunskih i savezničkih vojnika učestvovaće u prvoj polovini godine u multinacionalnim obukama koje će se održati na vojnim poligonima i objektima u Rumuniji, u okviru vežbi Daćija 25 (Dacia 25) i Daćijan Spring 25 (Dacian Spring 25), saopštilo je u sredu Ministarstvo odbrane. U Vežba Dacian Spring 25 Francuska će po prvi put, okvirna nacija NATO borbene grupe u Sinkuu, rasporediti strukturu multinacionalne brigade koja se sastoji od oko 4.000 francuskih vojnika i borbene opreme. Vežba Dačija 25 predstavlja veliku operativna i taktičku obuku, koja obezbeđuje neophodan okvir za integraciju nacionalnih i savezničkih snaga kroz povezivanje sa drugim multinacionalnim vežbama koje planira Vrhovna komanda saveznička snaga u Evropi. Ovi treninzi pokazuju jedinstvo i solidarnost saveznika, kao i sposobnost NATO struktura i američkog strateškog partnera da brzo intervenišu u podršci Rumuniji. Glavni cilj vežbi je povećanje kapaciteta odbrane i odvraćanja, poboljšanje koordinacije i vremena reagovanja, kao i jačanje vojne interoperabilnosti i mobilnosti.

    Evropska komisija proglasila pobednike programa DiscoverEU za 2024. Za pobednike je proglašeno 35.762 mladih Evropljana, uključujući Rumune, od ukupno 135.000 prijavljenih. Osvojene propusnice nude mogućnost jednomesečnog putovanja, uglavnom vozom, u periodu mart 2025. – maj 2026. Svaki dobitnik može da se odluči za određene destinacije u Evropi ili da bude inspirisan rutom DiscoverEU, koja povezuje različite kulturne destinacije. To uključuje evropske prestonice kulture, UNESCO lokacije ili mesta evropske baštine. Skoro 300.000 mladih je do sada koristilo ovaj program.

    Sindikalne organizacije sistema odbrane, javnog reda i nacionalne bezbednosti najavile su u sredu uveče pokretanje zajedničkih protestnih akcija. Ucesnici će se 17. januara okupiti kod zgrade Parlamenta, a zatim krenuti u protesnu setnju ka Ministarstvu finansija, Ministarstvu pravde, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Vladi. Zahtevi imaju za cilj isplatu bonusa za rad policajaca, zatvorskih čuvara i vojnih lica subotom, nedeljom, državnim praznicima i drugim danima koji su zakonom proglašeni neradnim, kao i usklađivanje vojnih penzija sa prosečnom godišnjom stopom inflacijome. Podsećamo, izvršna vlast je krajem godine usvojila niz mera za smanjenje budžetskih rashoda, koje osporava većina državnih službenika.

    U Rumuniji je brzina drugi najčešći uzrok teških saobraćajnih nesreća, posle neregularnih pešačkih prelaza. Policija je počela da postavlja fiksne kamere za kontrolu brzine na desetine puteva širom zemlje. Uređaji će konstantno kontrolisati brzinu, a vozači koji prekorače dozvoljenu brzinu dobiće, putem pošte kaznu na kućnu adresu. Ovakvi uređaji već postoje na autoputevima A1 i A2, kao i na državnom putu DN2.

    Rumunske teniserke Anka Todoni i Gabrijela Rusle plasirale su se u glavni žreb prvog ovogodišnjeg grend slem turnira u Melburnu Todoni je u poslednjoj rundi kvalifikacija savladala Amerikanku Varvaru Gračevu, a Ruse Amerikanku Eminu Bektaš. Još tri Rumunke, Sorana Kirstea, Žaklin Kristijan i Irina Begu, direktno su ušle u glavni žreb Australijan opena.

  • Rumunija i bezbednost na putevima (09.01.2025)

    Rumunija i bezbednost na putevima (09.01.2025)

    Broj poginulih u saobraćajnim nesrećama neznatno se smanjio u 2023. u poređenju sa 2022. Međutim, Rumunija i dalje ima veliki broj žrtava na putevima. Prema podacima objavljenih u Biltenu o bezbednosti na putevima koji je pripremila rumunska policija, 2023. godine život je izgubilo 1.500 osoba, većinom su bili pešaci. Takođe, oko 3.500 ljudi je teško povređeno. Većina od oko 4.500 teških saobraćajnih nesreća dogodila se u ruralnim područjima. U više od polovine slučajeva krivica je bila na vozačima, a najčešći uzroci teških saobraćajnih nezgoda su neprilagođavanje brzine uslovima na putu, ali i prekršaji biciklista. Drugim rečima, neregularno kretanje pešaka i prevelika brzina vozača su dva najčešća uzroka teških saobraćajnih nezgoda u Rumuniji. Kako bi smanjila njihov broj, Saobraćajna policija je već počela da prati saobraćaj putem novog sistema nadzora – „e-SIGUR“. Funkcionalan, za sada, samo na autoputevima A1 Bukurešt-Pitešti i A2 Bukurešt-Konstanca, kao i na DN2 – E85, u okrugu Vranča (istok), sistem koristi radarske uređaje tipa pištolj, sa video kamerom, montiranom na tronožac, vidljiv na putevima. Snimke analizira policija, a ako se utvrdi kršenje saobraćajnog zakona, onda će vozač kaznu dobiti kod kuće, poštom, bez zaustavljanja u saobraćaju. Upozorenje amaterima: povećanje bruto minimalne zarade u privredi je odredilo i povećanje kaznenog boda, tako da najmanja kontravencionalna kazna počinje od 405 leja (oko 80 evra) i može dostići preko 20.000 leja (oko 4 hiljada evra )! Takođe treba znati da se, po zakonu, primena protivpravnih sankcija vrši postepeno, pa na osnovu provera izvršenih u bazi podataka, vozač koji ranije nije kažnjavan može dobiti samo opomenu, dok drugi može biti strože kažnjen. Rad sistema „e-SIGUR“ neće biti samo na navedenim putevima. Policija je saopštila da će postavljanje fiksnih radara biti nastavljeno u fazama na desetine puteva u područjima sa visokim stepenom opasnosti na putevima širom zemlje. Prema zakonu na osnovu kojeg se postavlja „e-SIGUR“, cilj je da se do 2030. godine, broj poginlih smanji za 50% u odnosu na 2019. godinu i za 50% broj teško povređenih u saobraćajnim nesrećama.

  • Sport (09.01.2025)

    Sport (09.01.2025)

    VATERPOLO

     

    Vaterpolo reprezentacija Rumunije izgubila je i drugu utakmicu Svetskog kupa u vaterpolu koje se održava u rumunskom gradu Otopeni. U sredu rumunski vaterpolisti izgubili su od reprezentacije Japana rezultatom 12-16 (3-2, 3-6, 4-4, 2-4). Golove za rumunsku reprezentaciju postigli su Silvijan Kolodrovski 5, Vlad Djordjesku 3, David Bota 2 i po jedan Levente Vanik i Frančesko Judean. Najefikasniji u reprezentaciji Japana bio je Seja Adači sa 5 postignutih golova. U ostalim mečevima Grcka je u sredu savladala Srbiju sa 17-13, Crna Gora je slavila protiv Srbije sa 16-15, dok je Španija u Grupi A savladala Francusku rezultatom 13-11. U Grupi A Madjarska je osvojila prvo mesto sa 6 bodova ispred Španije sa 3 i Francuske bez boda. U grupi B Grčka je osvojila prvo mesto sa 6 bodova ispred Crne Gore sa 3 i Srbije bez boda. Pobednik Grupe C su SAD sa 6 bodova ispred drugoplasiranog Japana sa 3 i trećeplasirane Rumunije bez boda. U grupi D Hrvatska je na prvom mestu sa 3 boda ipsred Gruzije bez boda. Pobednice grupa plasirale su se u četvrtfinale, kao i Japan, najbolja drugoplasirana reprezentacija. U plej-ofu za četvrtfinale Španija se sastaje sa Srbijom, Francuska sa Crnom Gorom, a Rumunija sa Gruzijom.

     

    ODBOJKA

     

    Odbojkašice Albe Blaž napravile su veliki korak ka četvrtfinalu CEV kupa, pošto su u sredu uveče u prvoj utakmici plej-ofa na gostovanju savladale španski tim Avarka de Menorka sa 3-0 (25-23. 25-14, 25-23). Vicešampionkama Rumunije bilo je potrebno samo sat i 12 minuta igre za pobedu. Najefikasnije odbojkašice Albe Blaž bile su Elizabeta Ruban sa 18 poena i Monika Krsteva sa 14. U španskom timu istakla se Marsela Amaral Antunes sa 12 poena. Revanš susret igra se 21. januara u Blažu.

    Nažalost, u prvoj utakmici četvrtfinala Čelendž kupa odbojkašice Trgovišta poražene su u Pozdamu od istoimenog tima sa 0-3 ( 18-25, 14-25, 12-25) Danijela Harbin sa 17 poena i Sabrina Starks sa 12 bile su najefikasnije odbojkašice pobedničkog tima.

    U utakmici Grupe E Lige šampiona odbojkašice Voluntarija izgubile su na domaćem parketu od italijanskog tima Savino Del Bene Skandici sa 0-3 (20-25, 16-25, 16-25). Italijanski tim je došao do pobede posle samo 67 minuta igre. Suvi Kokonen je bila najefikasnija odbojkasica Voluntarija sa 13 poena. U ostalim mečevima Alijanc Štutgart je savladao Bostik Bjelsko Bijalu sa 3-1 (25-19, 19-25, 25-19, 25-20).

     

    KOŠARKA

     

    Košarkaši rumunskog tima U B-T Kluž-Na[poka poraženi su na domaćem terenu u sredu u Grupi B Evrokupa od izraelskoh Hapoela iz Jerusalima sa 79-91. Izraelski košarkaši uspeli su da se revanširaju Klužu za poraz u prvom kolu u Samokovu u Bugarskoj sa 73-81. Denis Sejli sa 27 poena, 3 skoka i 3 asistencije bio je najbolji košarkaš Kluža. U pobedničkom timu istakli su se posebno Kadin Kerington sa 23 poena i Džared Harper sa 21 poenom. U utorak Burg en Bres je savladao Ljetkabelis Panevezis sa 79-66, Valensija je pobedila Turk Telekom sa 116-78. U sredu Cedevita je pobedila Aris Solun sa 98-79, dok je Veolija Tauers Hamburg poražena na domaćem parketu od Venecije sa 70-90. Posle 14 odigranih kola U B-T Kluž-Napoka nalazi se na 5. mestu sa 7 pobeda i 7 poraza.

    Poraženi su i košarkaši rumunskog tima Oradea na domaćem parketu u utakmici Grupe M FIBA Evrokupa od estonskog Kaleva sa 76-83 (16-24, 19-22, 22-18, 19-19). Gosti su vodili tokom cele utakmice i na kraju zasluženo postigli važnu pobedu. Kris Ričard sa 23 poena i 3 asistencije bio je najbolji pojedinac Orade. U pobedničkom timu istakao se Elijah Klarens sa 21 poenom. U drugoj utakmici grupe Paok je savladao Burgonj Dižon sa 95-81. Paok vodi u grupi sa 6 bodova ispred Oarde sa 4, Kaleva sa 4 i Burgonj Dižona sa 3 boda.

     

    TENIS

     

    Rumunske teniserke Anka Todoni i Gabrijela Rusle plasirale su se u glavni žreb prvog ovogodišnjeg grend slem turnira u Melburnu. Dvadesetogodišnja Todoni, 110 teniserka sveta, savladala je u poslednjem kolu kvalifikacija Amerikanku Varvaru Gračevu sa 6-3, 6-2, dok je Gabrijela Ruse je u trećem kolu kvalifikacija eliminisala Amerikanku Eminu Bektas rezultatom 6-2, 7-5 .

     

     

     

     

  •  Kada će se održati predsednički izbori ?

     Kada će se održati predsednički izbori ?

    Okupljene na prvoj ovogodišnjoj sedinici, stranke vladajuđe koalicije i predstavnici nacionalnih manjina utvrdili su kalendar novih predsedničkih izbora. Odluka je doneta nakon proslogodišnjeg poništenja predsedničkih izbora odlukom Ustavnog suda zbog hibridnih umešanosti i neprijavljenja finansiranja izborne kampanje nestranačkog kandidata Kalina Djordjeskua, ekstremiste, suveraniste i obožavalaca Vladimira Putina, koji je na opšte iznenadjenje u prvom krugu osvojio najveći broj glasova. Vladajuća koalicija je u sredu donela odluku da se prvi krug predsedničkih izbora održi 4. maja, a drugi 18. maja, sa napomenom da će se odluka potvrditi i zakonski sledeće nedelje hitnom uredbom i nacrtom predloga. Prilikom donošenja odluke vodilo se računa da se izbori ne održe u vreme Uskrsa i Cveti, navodi se u saopštenju za javnost. Istovremeno sa prvim krugom održaće se i delimični izbori u nekim okruzima. Vladajuća koalicija potvrdila je da je bivši predsednik Nacionalne liberalne partije (PNL) Krin Antonesku predsednički kandidat koalicije. Pre nekoliko dana Krin Antonesku je saopštio da se samosuspendovao jer još nije utvrdjen datum predsedničkih izbora.

    U sredu je objavljeno i obrazloženje odluke kojom je 31. decembra odbijena žalba Centralnom izbornom birou o poništenju predsedničkih izbora. U žalbi Kalin Djordjesku i Koalicija za odbranu pravne države navode da je zloupotrebom sile uskraćeno parvo glasanje i izbora. Ni parvo rumunskog naroda na nacionalni suverenitet posredstvom reprezentativnih organa konstituisanih na slobodnim i korektnim izborima nije ispoštovano, kao ni parvo Rumuna da žive u demokratskoj i pravnj državi, naveo je u žalbi sudu Kalin Djordjesku. Odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće i ne ne mogu se analizirati na sudu- navodi Apelacioni sud u Bukureštu sa napomenom da se poništenjem izbora nisu prekršena osnovna prava gradaja predvidjena Ustavom.

  • Zlatni globus za Sebastijana Stana 08.01.2025

    Zlatni globus za Sebastijana Stana 08.01.2025

    Odličan početak godine za američkog glumca rumunskog porekla Sebastijana Stana:, u nedelju uveče, osvojio je na 82. dodeli Zlatnih globusa, nagradu za najboljeg glumca u komediji ili muzičkom filmu. Informacija se pojavila na nalogu društvene mreže X posvećen ovim nagradama, koje dodeljuje Holivudsko udruženje inostranih novinara. Sebastijan Stan je osvojio Zlatni globus za ulogu u filmu ‘Drugačiji čovek’, reditelja Arona Šimberga, a takmičio se u ovoj kategoriji sa glumcima Džesi Ajzenberg, Hju Grant, Gabrijel Label, Džesi Plemons i Glen Pauel. To je prvi Zlatni globus koji je osvojio Sebastijan Stan nakon nominacije 2023. godine za ulogu u TV mini seriji ‘Pam & Tommi’. Za svoj nastup u dugometražnom filmu „Drugačiji čovek“ nagrađen je Srebrnim medvedom na Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu 2024. U ovom filmu američko-rumunska zvezda igra ulogu ambicioznog glumca, koji boluje od tumora lica, koji se podvrgava radikalnoj kozmetičkoj proceduri kako bi drastično promenio svoj izgled, ali se njegovo novo lice iz snova brzo pretvara u noćnu moru. Nakon što je podvrgnut eksperimentalnom tretmanu kako bi promenio svoj izgled i lažirao svoju smrt da bi započeo novi život, Edvard, njegov lik, ponovo je primoran da se suoči sa demonima svoje prošlosti kada prijatelj režira predstavu zasnovanu na njegovoj priči: nepriznavanje sebe u novom izgledu uspeva da dobije ulogu da tumači sopstvenu priču. Stvari se još više komplikuju susretom sa Osvaldom, koji takođe boluje od iste bolesti, ali je srećan u svom telu i rešen da živi svoj život a da mu bolest ne bude prepreka. U svom govoru na svečanoj dodeli nagrada, američko-rumunski glumac govorio je o prihvatanju i zaustavljanju neznanja i nelagodnosti u vezi sa invaliditetom. Sebastijan Sten je pomenuo i svoju majku i svoju zemlju porekla, Rumuniju, koju su njih dvoje napustili 80-ih, najsurovijim godinama ceausističke diktature, u potrazi za boljim životom. Sebastijan Sten je imao nominaciju i za film „Šegrt” u kojem je igrao Donalda Trampa, ali je u toj kategoriji nagradu dobio Ejdrijen Brodi, zahvaljujući ulozi u filmu „Brutalist”. Godine 2024. nagradu ove kategorije osvojio je glumac Pol Đamati, za ulogu u filmu ‘The Holdovers’. Zlatni globus, prvi put dodeljen 1944. godine, nagrađuje najbolje predstave i produkcije u filmskoj i televizijskoj industriji, grupisane u 27 kategorija.

  • Vesti – 08.01.2025

    Vesti – 08.01.2025

    Lideri vladajuće koalicije u Bukureštu sastali su se danas da razgovaraju o datumu održavanja predsedničkih izbora i zajedničkom kandidatu alijanse PSD-PNL-UDMR. Očekuju se i rasprave o državnom budžetu za 2025. godinu, koji nadležni žele da usvoje do kraja ovog meseca. Ministar finansija Tančos Barna rekao je da će nacrt budžeta poštovati limit deficita od 7 odsto BDP-a, bez novih povećanja poreza, ali kroz rigorozniju kontrolu javne potrošnje. S druge strane, sindikati su pozvali ombudsmana da podnese žalbu Ustavnom sudu na član hitne uredbe koji predviđa zamrzavanje indeksacije penzija. Uredba, koja je stupila na snagu 1. januara, predviđa i zamrzavanje plata, ukidanje nekih poreskih olakšica i ograničavanje određenih beneficija.

    Austrijski OMV zaključio je ugovor sa nemačkom komunalnom grupom Uniper o snadbevanju prirodnim gasom u okviru rumunskog projekta „Neptun Deep” u Crnom moru, počevši od 2027. godine, prenosi Rojters. Sporazum dolazi nakon što je Rusija 1. januara prekinula isporuku gasa preko Ukrajine, kao i šireg obustavljanja kupovine energenata od strane Evropske unije od Rusije zbog invazije na Ukrajinu. “Neptun Deep” sadrži oko 100 milijardi kubnih metara povratnog gasa, što ga čini jednim od najznačajnijih nalazišta prirodnog gasa u EU. OMV i rumunski državni proizvođač Romgaz poseduju “Neptun Deep” u jednakim razmerama. Ukupne rezerve gasa u vodama Rumunije u Crnom moru iznose oko 200 milijardi kubnih metara.

    Rumuni će od marta moći da putuju u SAD bez viza, a biće potrebna notifikacija na platformi ESTA – elektronskog sistema za odobravanje putovanja, izjavio je u sredu ministar inostranih poslova Emil Hurezeanu. Uključivanje Rumunije u Program za ukidanje viza biće zvanično obeleženo u petak, 10. januara, događajem organizovanim u Vašingtonu. Američki sekretar za unutrašnju bezbednost Alehandro Majorkas i ambasador Rumunije u Vašingtonu Andrej Muraru sastaće se kako bi zabeležili pristupanje Rumunije američkom programu za ukidanje viza. Tehnički detalji i datum stupanja na snagu novog režima putovanja biće naknadno saopšteni. Državljani Rumunije više neće morati da obavljaju intervjue u američkom konzulatu, a putna dozvola koja zamenjuje postojeće vize važiće dve godine, uz neograničen broj ulazaka u Sjedinjene Države. Ovlašćenje se može koristiti za posete do 90 dana, a cena je 21 američki dolar – navodi se u saopštenju objavljenom na Fejsbuk stranici rumunske ambasade u Vašingtonu.

    Liberalizacija energetskog tržišta od 1. aprila, uz odgovarajuću pripremu dok još ima vremena, jedina je opcija za Rumuniju – tvrdi predsednik nevladine organizacije Inteligentna energija (NGO Asociaţia Energia Inteligentă) Dumitru Kiselica. Prema njegovom mišljenju, najveći izazov godine je vezan za činjenicu da 31. marta ističe aktuelna šema ograničenja i kompenzacije cena prirodnog gasa i struje. Kiselica smatra da produženje ove mere podrazumeva velike izdatke za državni budžet, uz isplatu naknada dobavljačima. Pored toga, on pominje posvećenost Rumunije Evropskoj uniji za liberalizaciju tržišta, ceneći da će mogući nastavak plafona dovesti do smanjenja sredstava zajednice, što Bukurešt ne može sebi da priušti.

    Rumunska policija postavlja, početkom ove godine, fiksne kamere za kontrolu brzine na desetine puteva u Rumuniji. One će svakodnevno snimati, a vozači koji prekorače brzinu dobiće kaznu na kućnu adresu. Cilj je da se poveća bezbednost na putevima i smanji broj nezgoda, s obzirom da je brzina drugi najčešći uzrok teških nezgoda, posle neregularnih pešačkih prelaza. Povećanje minimalne bruto zarade odredilo je i povećanje kazne. Tako da, najmanja kazna iznosi 405 leja (oko 80 evra) i može da dostigne preko 20.000 leja (ekvivalent približno 4 hiljade evra).

    Bugarske vlasti nastavile su danas popravke na mostu Đurđu-Ruse, između Rumunije i Bugarske, koje su obustavljene tokom zimskih praznika. Saobraćaj se odvija jednom trakom, uz naizmenično propuštanje vozila. Popravka mosta „Prijateljstva” počela je u julu prošle godine i očekuje se da će biti završena na leto sledeće godine.

    Američki glumac rumunskog porekla Sebastijan Sten nedavno je osvojio Zlatni globus za ulogu u filmu ‘Drugačiji čovek’ (A Different Man“), reditelja Arona Šimberga. U ovoj kategoriji takmičio se sa glumcima Džesi Ajzenbergom, Hju Grantom, Gabrijelom Labelom, Džesi Plemonsom i Glenom Pauelom. U filmu ‘Drugačiji čovek’ Sebastijan Sten igra ambicioznog glumca sa oboljenjem neurofibromatoze koji kroz eksperimentalnu proceduru postaje potpuno transformisan. Prvi put dodeljeni 1944. godine, Zlatni globusi nagrađuju najbolje predstave i produkcije u filmskoj i televizijskoj industriji, grupisane u 27 kategorija.

    Rumunske teniserke Anka Todoni i Gabrijela Ruse plasirale su se danas u Melburnu u poslednje kolo kvalifikacija za glavni zdreb Australijan opena, prvi grend slem u godini, koji počinje u ponedeljak, 12. januara. Anka Todoni je sa 6-3, 6-2 pobedila Špankinju Lejru Romeru Gormaz, a Gabrijela Ruse je pobedila Nemicu Anu-Lenu Fridsam sa 3-6, 6-3, 6-4. Tri Rumunke će direktno ući u glavni žreb singla na Australijan openu – Sorana Kirstea, Žaklin Kristijan i Irina Begu.

  • Rezerve prirodnog gasa dovoljne za zimsku sezonu (08.01.2024)

    Rezerve prirodnog gasa dovoljne za zimsku sezonu (08.01.2024)

    Evropska unija nema probleme sa snabdevanjem prirodnim gasom posle prekida dotoka ruskog gasa ukrajinskim gasovodom, saopštila je Evropska komisija, iako je popunjenost skladišta prirodnog gasa u zemljama Unije od samo 70 %. Ovaj nivo je niži od nivoa prethodne godine, kada je popunjenost bila preko 85%. Prema navodima Brisela, u poslednjem mesecu potrošena je veća količina gasa iz skladišta zbog održavanja instalacija. Ana Itkonen, portparolka Evropske komisije za energetiku je precizirala da su ove nedelje operacije održavanja na naftnim platformama Norveške i drugih stanica tečnog gasa razvšene, Ona je dodala da su u toku akcije održavanja instalacija u skladištima Nemačke. U Rumuniji, vlasti u Bukureštu javljaju da je popunjenost skladišta na dve trečine maksimalnog kapaciteta, što je normalno zaovo doba godine. Zemlja ima dovoljne količine prirodnog gasa za zimski period, izjavio je ministar za enegretiku Sebastijan Burduža posle informacija koje su se pojavile u medijima o ubrzanom pražnjenju rezervi gasa u Evropskoj uniji. Burduža je dodao da je u Rumuniji popunjenost skladišta u ovom trenutku dovoljna za zimsku sezonu. U situaciji kada se na skaldištu nalazi 2000 miliona kubnih metara, a dnevna potrošnja je od oko 20 miliona, na kraju zime ostaće u skladištima oko 800 miliona kubnih metara. Ministar je dodao da je Rumunija prošle godine postala najveći proizvodjač prirodnog gasa u Evropskoj uniji i da će od 2027.godine Projekat ,,Neptun Deep’’ udvostručiti nacionalonu proizvodnju. ,,Neptun Deep’’ je najveći projekat prirodnohg gasa u rumunskoj zoni Crnog mora i prvi offshore projekat na velikim dubinama. Sa ukupnom proizvodnjom prirodnog gasa procenjuenu na oko 100 miliardi kubnih metara , Rumunija postaje najveći proizvodjač prirodnog gasa u Evropskoj uniji. Proizvodjači gasa tvrde da se u teritorijalnim vodama Rumunije nalaze ogromne količine prirodnog gasa koje se procenjuju na oko 200 miliardi kubnih metara. Recimo na kraju da do kraja januara vlasti u Bukureštu treba da utvrde način na koji će funkcionisati tržište energije nakon 31. marta, kada ističe rok za ograničenje i kompenzaciju cene. Postoje razne varijante za postepeni povratak na slobodno tržiste bez večih šokova.

  • Pregled glavnih unutrašnjopolitičkih dogadjaja 2024. godine (04.01.2025)

    Pregled glavnih unutrašnjopolitičkih dogadjaja 2024. godine (04.01.2025)

    Iako je na samom početku godine nagovešteno da ćemo imati komplikovanu političku godinu sa lolaknim, evroparlamentarnim, predsedničkim i zakonodavnim izborima, niko nije mogao da predvidi sta će se na kraju 2004. dogoditi sa izbornim maratonom. U junu su održani lokalni i evroparlamentarni izbori na kojima su vladajuče stranle Socijaldemokratska (PSD) i Nacionalna liberalna (PNL), na zajedničkim izbornim listama, osvojile najveći broj glasova.. Medjutim, obostrani napadi za vreme predizbrne kampanje doveli su do zahladjenja odnosa  premijera i lidera socijaldemokrata Marčela Čolakua i lidera liberala Nikolaja Čuke, obojca kandidati za najveću državnu funkciju. I došao je red na šok u prvom krugu predsedničkih izbora kada je političkom sistemu zadata snažan udarac. Nikolaje Čuka je osvojio manje od 10% glasova, a Čolaku nije uspeo da se plasira u drugi krug izbora, što predstavlja najslabiji rezultat u istoriji socijaldemokrata. Predsednica Unije spasite Rumuniju (USR) Elena Laskoni ušla je u drugi krug, dok je nepoznati Kalin Djordjesu nestranački kandidat osvojio najveći broj glasova. Usledilo je opšte iznenadjenje jer je Djordjesku svojim izjavama dokazao da je proruski ekstremista, žestoki kritičar zapada, obožavalac rumunskih predratnih fašista i antisemita i zagovornik jedne ekonomije čaušeskuovog tipa. Do tada pasivne obeveštajne službe objasnile su kasnije kako je Djordjesku uspeo da postigne ovaj rezultat. Bio je agresivno promovisan na Tik Toku, ne postujući izborne zakone, a aktivnost na njegovim nalozima, koji su ga snažno predstavljali, finansirana je ogromnim sredstvima. Sve se ovo dešavalao uz pomoć jednog državnog aktera. Služba za spoljne informacije je saopštila da je Rumunija bila meta ruskih agresivnih hibridnih akcije. Ustavni sud Rumunije poništio je prvi krug predsedničkih izbora sa obrazloženjem da je ceo izborni proces bio ugrožen. U Vašingtonu Komsija za spoljnu politiku američkog Senata usvojila je deklaraciju kojom se osudjuje umešanost Rusije u predsedničke izbore u Rumuniji. Napad Vladimira Putina na izbore u Rumuniji je novi dokaz hibritnog rata koji se vodi protiv naših saveznika i evropskih partnera, naglasili su američki senatori. U Briselu Evropska komisija je saopštila da će pokrenuti zvanični postupak protiv Tik Toka posle umešanosti u predsedničke izbore u Rumuniji kako bi ustanovila da li je praftorma prekršila zakonske obaveze o otklanjaju rizika po integritet izbora. 25 godina nakon pada komunizma, mlada demokratska država Rumunija postaje svesna svojih velikih slabosti koje po oceni analitičara nalažu korenite institucionalne i ustavne promene.

     

    Potstaknute uspehom Kalina Djordjeskua u prvom krug predsedničkih izbora u Rumuniji, tri samozvane suveranističke stranke, koje pod ovim pojmom okupljaju ultranacionaliste, populiste, antiglobaliste, izolacioniste i kritičare Evropske unije i NATO-a prešle su izborni prag za Parlament Rumunije na zakonodavnim izborima 1. decembra i zajedno imaju trećinu mandata. Najveća partija ove grupe je Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR). Upozorene na mogućnost da uz pomoć suveranista, jedan antizapadno orijentisani kandidat osvoji dužnost predsednika države, proevropske partije Socijaldemokratska, Nacionalna liberalna, Unija spasite Rumunuju (USR) i Demokratski savez Madjara u Rumuniji, potpisale su posle prvog kruhga predsedničkih izbora pakt protiv ekstremizma. Posle poništenja prvog kruga, ove stranke donele su odluku o formiranju vladajuće koalicije. Posle oštrih pregovora i eliminacije Unije spasite Rumuniju iz vladajuće garniture predvodjene Marčelom Čolakuom  postignuta je saglasnosti o izlasku na predsedničke izbore sa jedinstvenim kandidatom liberalnim liderom Krinom Antoneskuom. Aktuelnom predsedniku Klausu Johanisu političari ali i eksperti osporavaju parvo ostajanja na dužnosti posle isteka petogodišnjeg mandata kao i odluku Ustavnog suda o poništenju predsedničkih izbora sa obrazloženjem da se nije bazirala na dokazima. Organizovanje novih izbora je jedan od prioriteta, ali imperativan je sada budžestko–fiskalni oporavak zemlje. Pri kraju tekuće godine rejting agencija Fič potvrdila je devizni rejting Rumunije BBB minus i korigovala perspektivu sa stabilne na negativnu. Razlozi za korigovanje perspective su političke neizvesnosti koje negativno utiču na fiskalne perspective, povećanje javnog duga i visoki budžetski deficit.

     

    Vlada u Bukureštu usvojila je na poslednoj sednicu pre Nove godine hitnu uredbu koja predvidja mere za ekonomsku stabilnost, odgovorno upravljanje budežetskim resursima i održavanje kontrole nad javnim rashodina u 2025. godini. Uredba predvidja blokadu zapošljavanja u državnim institucijama, zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru na nivou 2024. godine. Za rad u neradnim danima i za vreme praznika predvidjeni su samo slobodni dani Ukinuti su premije i bonusi. Vlast tvrdi da ovim merama nastoji da smanji budžetske rashode za 1% bruto društvenog proizvoda i da istovremeno ne odustane od poboljšanja života ljudi i od investicija. Doneta je i odluku o povećanju poreza na dividende sa 8 na 10% i o smanjenju granice za oporezivanje mikropreduzeća sa 500 000 na 250 000 evra. Smanjen je i broj putnih troškova dtudenata i eliminisane fiskalne povlastice za pojedine kategorije radnika. Velike sindikalne centrale, poslodavne organizacije i studenska udruženja kritikovali su vladine mere.

     

    Od 1. januara Rumunija je punopravna članica Šengenskog prostora. Podsećamo, u martu su za rumunske državljane ukinute granične kontrole na aerodromima i lukama. Puni ulazak Bugarske i Rumunije u Šenhgen odlučen je posle odustajanja Austrije i Holandije od veta. Nakon ulaska na snazi ostaće alternativne kontrole u narednih šest meseci. Vlasti u Bukureštu tvrde da ulazak u Šengen omogučava brže kretanje gradjana, manje logističke troškove za kompanije, povećanje konkurentnosti rumunskih proizvoda i usluga na evropsko tržište, otvaranje novih poslovenih šansi i novih radnih mesta. Povoljnoj vesti iz Brisela pridodata je i ona vest Vašingtona. Američki stejt department je saopštio da je Rumunija smanjila granicu odbijenih zahteva za izdavanje američke vize ispod 3% koliko je predvidjeno američkim zakonima za ulazak u američki bezvizni režim.

     

    Rumunski sportisti vratili su se sa Olimpijskih igara u Parizu sa tri zlatne, četiri srebrne i dve bronzane medalje. Zvezda svetskog plivanja David Popović osvojio je olimpijsku titulu na 200 metara slobodno i bronzanu na 100 metara slobodno.Plasmanom u osminu finala fudbaeri rumunske reprezentacije postigli su zapažen rezulat na Evropskom prvenstvu u fudbalu. Ni u Ligi nacija fudbaleri Rumunije nisu se obrukali i imaju solidne šanse da se plasiraju na Svetsko prvenstvo posle 26 godina čekanja.

  • Vesti – 03.01.2025

    Vesti – 03.01.2025

    Zaposleni u poljoprivredi i rumunskoj prehrambenoj industriji biće na gubitku, a kompenzacija smanjenja plata dovešće do poskupljenja hrane – upozorava Sindalimenta, nacionalni savez sindikata u ovoj oblasti, nakon što je vlada usvojila uredbu o smanjenju budžetskih izdataka. Predstavnici prehrambene industrije ističu da će ukidanje poreskih olakšica u njihovoj delatnosti i u poljoprivredi značiti značajno smanjenje plata zaposlenih, koji će posao tražiti u drugim, bolje plaćenim sektorima. Da ne bi ostali bez kadrova, poslodavci će morati da im nadoknade gubitak zarada, što će se brzo odraziti na cenu proizvoda u prodavnicama i koje će na kraju osetiti svi potrošači. U Federacije ističu da će značajno povećanje cena rumunskih prehrambenih proizvoda znatno otežati prodaju u odnosu na slične uvozne proizvode, koji će imati niže cijene. Osim toga, ukidanje poreskih olakšica dovešće do bankrota preduzeća koja neće izdržati uticaj i, implicitno, do povećanja broja nezaposlenih, uz dodatne budžetske izdatke.

    Ministar energetike Sebastijan Burduža izjavio je da Rumunija izvozi električnu energiju i prirodni gas u Republiku Moldaviju na komercijalnoj osnovi i tek nakon što podmiri nacionalne potrebe. On je napomenuo da je Nuklearelektrika potpisala ugovor o isporuci energije susednoj državi i da se o tome razgovara sa OMV Petrom i Energetskim kompleksom Oltenija (jug). Ukupno tehnički kapacitet izvoza električne energije iz Rumunije u Republiku Moldaviju je 430 megavata – rekao je Burduža. U sektoru prirodnog gasa, Kišinjev može da pokrije sve svoje domaće potrebe iz Rumunije, objasnio je ministar. Ova pojašnjenja dolaze u kontekstu u kojem su isporuke ruskog gasa Evropi, preko Ukrajine, zemlje koju su napale ruske trupe, prestale 1. januara, kada je istekao ugovor o tranzitu između dve zemlje. Republika Moldavija je znatan deo snabdevanja energijom dobijala preko elektrane Cuciurgan, u promoskovskom separatističkom regionu Pridnjestrovlja, koja radi isključivo na ruski gas.

    Od 1. januara Rumunija i Bugarska, članice EU već 18 godina, postale su punopravne člance Šengena, kontrole na kopnenim granicama su takođe ukinute. Proširenje zone bez granica na 29 članica dolazi nakon što su dve zemlje uspele da postanu delimično uključene u zonu slobodnog kretanja u martu 2024. godine, kada su ukinute carinske kontrole na aerodromima i lukama. Trenutak punopravnog članstva u Šengen na graničnom prelazu Đurđu-Ruse obeležili su rumunski i bugarski ministri unutrašnjih poslova Katalin Predoju i Atanas Ilkov. Ministar Predoju je tom prilikom rekao da je to istorijski trenutak, koji označava punu i neopozivu integraciju Rumunije u EU, trenutak sa posebnim praktičnim posledicama za svakog građanina Rumunije, za rumunske kompanije. Za bezbedan prelaz primenjivaće se metod analize rizika u narednih šest meseci – neka vozila će biti odabrana za provere, ali ovaj proces neće uticati na glavni protok putnika i vozila.

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis obavio je 22 zvanična putovanja privatnim avionom 2024. godine u 11 zemalja Evrope, Azije i Severne Amerike, 7 manje nego 2023. godine – prenose bukureštanski mediji. Broj letova za ove posete bio je samo 51, u poređenju sa 90 u 2023. Predsednička administracija je iznajmila avione za ova putovanja samo od dve privatne kompanije, od kojih je jedna bila rumunska. Ukupan iznos plaćen za službena putovanja predsednika Johanisa ostaje nepoznat. Predsednička administracija odbija da objavi ove podatke, iako je premijer Marčel Čolaku u oktobru 2024. najavio da će skinuti tajnost. Prema mišljenju stručnjaka, predsednikova najskuplja putovanja bila su poseta Južnoj Koreji u aprilu i tri putovanja u SAD u maju, julu i septembru.

    Predsednički izbori u Rumuniji mogli bi da se održe 23. marta 2025. godine, prvi krug glasanja, a 6. aprila odlučujući krug – najavljuju mediji iz Bukurešta, pozivajući se na političke izvore u okviru vladine koalicije PSD-PNL-UDMR. Organizovan na vreme, 24. novembra 2024. godine, prvi krug je poništio Ustavni sud (CCR), koji je, na osnovu dokumenata koje je dostavio Vrhovni savet za nacionalnu odbranu (CSAT), pozvao na tzv mešanje. U drugom krugu, zakazanom za 8. decembar, trebalo je da se takmiče nezavisni nacionalista Kalin Đorđesku, optužen za veze sa Putinističkom Rusijom, i liderka USR (u opoziciji) Elena Laskoni. U dijaspori, gde su biračka mesta za odlučujući krug otvorena 6. decembra, desetine hiljada Rumuna je već glasalo do trenutka kada je Vrhovni savet odlučio da poništi prvi krug. Troškovi tih poništenih izbora bili bi skoro 1,4 milijarde leja (ekvivalentno oko 280 milijardi evra). Aktuelnom predsedniku Klausu Johanisu je 21. decembra istekao drugi i poslednji petogodišnji predsednički mandat koji mu je dodeljen Ustavom, ali mu je mandat produžen do izbora novog šefa države.

    Rumunija je domaćin brojnih koncerata i muzičkih festivala 2025 Najvažnije ime koje će ove godine stići u našu zemlju je pevač Džastin Timberlejk, prisutan na festivalu Electric Castle, koji će se održati od 16. do 20. jula u Klužu. Mateo Bočeli, sin poznatog tenora Andrea Bočelija, nastupiće u junu u Rumuniji. Violinista i dirigent Andre Rieu vraća se u Rumuniju ove godine. U novembru će održati četiri koncerta u Kluž-Napoki. Još jedno značajno prisustvo biće Til Lindeman, pevač grupe Ramštajn. Umetnik će u Rumuniju doneti turneju „Meine Velt”, koja je do sada doživela veliki uspeh. Istovremeno, između ostalih se očekuje i nastup Ričarda Klajdermana, Gipsi Kingsa, Džoa Satrijanija i Stiv Vaja, Prokonzula, Irine Rajms ili Holografa. Untold, Beach, Please!, Summer Well i Folk You su samo neki od festivala koji će se takođe održati ove godine.

  •  Rumunija i Bugarska punoprevne članice Šengenske zone (03.01.2025)

     Rumunija i Bugarska punoprevne članice Šengenske zone (03.01.2025)

    U noći izmedju stare i nove godine, simboličnim svečanostima obeleženo je punopravno članstvo Bugarske i Rumunije u Šengensku zonu. Na rumunsko-bugarskom graničnom prelazu Djurdju-Ruse predstavnici bugarskih i rumunskih vlasti kao i državljani koji su prvi put prešli rumunsko-bugarsku granicu bez carinske kontrole obeležili su ovaj poseban dogadjaj. ,,Ovo je zaista istorijski trenutak, sa posebnim praktičnim efektima za rumunske državljane i kompanije. Integracija u Evropsku uniju je potpuna i nepovratna-izjavio je rumunski minister unutrašnjih poslova Katalin Predoju, koji je zajedno sa bugarskim kolegom Atanasom Ilkovim bio pristutan na rumunsko-bugarskom graničnom prelazu. Kratka svečanost održana je i na rumunsko-madjarskom graničnom prelazu, gde su bili prisutni načelnik madjaske policije i glavni granični policijski inspector Rumunije. Bugarska i Rumunija, članice Evropske unije od 2007.godine, bile u tandemu za ulazak u Šengensku zonu. Sa ispunjenim tehničkim kriterijumima još u 2011. godini Rumunija i Bugarska uspele su da postanu delimično članice Šengena tek u martu prošle godine, kada su ukinute carinske kontrole na aerodromima i lukama. Nekoliko meseci kasnije, u decembru, dve države su najzad dobile zeleno svetlo evropskih partnera za ukidanje kontrole i na kopnenim granicama. Podsećamo, Austrija je bila protiv ulaska dve države plaseći se novog talasa migranata u slučaju proširenja Šengenskog prostora, ali pri kraju 2024. godine smatrala je da su mere sprovedene u poslednjim mesecima doprinele ,,masovnom smanjenju nelegalnih graničnih prelaza’’.

    Od 1. januara automobili mogu bez zaustavljanja da predju granicu, uključujući kamione koji su ranije morali da čekaju i po dvadeset sati u redovima. Medjutim, u prvih šest meseci posle ulaska u Šengensku zonu obavljaće se alternatine carinske kontrole posebno teretnih vozila. Istovremeno, pojačaće se nadzor na bugarsko-turskoj granici, koja je od sada spoljna granica Šengena. Turistički radnici očekuju veći priliv turista, posebo ka Grčkoj. Posle punopravnog ulaska u Šengen računa se na ekonomske prednosti i rast bruto društvenog proizvoda za 1% na obe strane. Osnovan 1985. godine Šengenski prostor sada ima 25 od 27 zemalja članica Evropske unije. Članice Šengenskog prostora su i Švajcarska, Norveška, Island i Lihtenštajn.

  • Poruka Predsednika za Novu godinu

    Poruka Predsednika za Novu godinu

    Rumunija je stabilna, demokratska, bezbedna i proevropska zemlja, pouzdan partner našim spoljnim saveznicima – tvrdi u novogodišnjoj poruci vršilac dužnosti šefa države Klaus Johanis. On podseća da je Rumunija 2024. godine ostvarila značajan ekonomski napredak, smanjila jaz u odnosu na druge zemlje članice Evropske unije i ispunila svoje važne ciljeve, kao što su puno pristupanje Šengenskom prostoru, slobodno kretanje i ukidanje viza za Sjedinjene Američke Države. Životni standard i prihodi su nastavili da rastu i 2024. godine, iako spoljni kontekst nije bio nimalo jednostavan – dodaje vršilac dužnosti predsednika Rumunije. On takođe priznaje da je, u kontekstu opravdanog nezadovoljstva na nivou društva, zemlja na raskršću. „Da bismo to dobro prevazišli, potrebno nam je jačanje solidarnosti i oporavak poverenja u političku klasu“ – kaže Johanis. Samo ako sačuvamo našu demokratiju i vrednosti koje su nas definisale kao autentični deo evropske porodice, proći ćemo ovu tešku fazu – kaže on, a „politička klasa mora da pokaže da je naučila lekciju iz 2024. i da odgovori konkretnim i brzim merama za potrebe društva”. Zajedno možemo da zadržimo Rumuniju na njenom prozapadnom putu, vođeni osnovnim principima i vrednostima koje nas definišu – pravdom, slobodom i demokratijom – zaključuje predsednik u novogodišnjoj poruci. Johanisu je 21. decembra trebalo da istekne drugi i poslednji petogodišnji predsednički mandat na koji mu je Ustav dao pravo. Međutim, njegov boravak u Predsedništvu je produžen do izbora novog šefa države, kojeg će potvrditi Ustavni sud.

  • Ličnost 2024. godine Radija Rumunija Internacional

    Ličnost 2024. godine Radija Rumunija Internacional

    Dragi slušaoci, Radio Rumunija Internacional, radio za inostranstvo Radija Rumunija, nastavio je tradicionalno istraživanje mišljenja među slušaocima i korisnicima interneta i društvenih mreža kako bi se odlučilo koja je od ličnosti iz različitih oblasti najviše ostavila traga u 2024. godini, u pozitivnom smislu, u svetu. Dobili smo manje predloga od vas nego prethodnih godina, a dobijeni predlozi su bile izuzetno podeljeni i polarizovani, verovatno odraz sadašnjosti pune političkih, društvenih, ekonomskih i klimatskih kriza i sa sve polarizovanijim mišljenjima na globalnom nivou.
    Za Ličnost godine 2024. na Radiju Rumunija Internacional proglašen je biznismen Ilon Mask. David Jureska, iz Argentine, argumentovao je svoj predlog na sledeći način: „Moj glas za ličnost 2024. godine ide Amerikancu Ilonu Masku, za njegov napredak u svetu tehnologije, kao što je Neuralink čip, koji omogućava osobi sa kvadriplegijom da koristi kompjuter; i sav napredak u svemirskoj trci njegove kompanije Space X, koja sve više približava povratak na mesec i odlazak na Mars.“
    Nakon Ilona Maska, slušaoci Radija Rumunija Internacional naveli su Donalda Trampa, po drugi put izabranog predsednika Sjedninjenih Američkih Država, i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.
    Bili su nominovani i papa Franja, američki državni sekretar Entoni Blinken, generalni sekretar Ujedinjenih Nacija Antonio Gutereš, predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola, novi generalni sekretar NATO-a Mark Rute, bivša evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson, vršilac dužnosti predsednika Rumunije Klaus Johanis, predsednica Republike Moldavije Maja Sandu.
    Predloženi su za “Ličnost 2024. godine” i dobitnici Nobelove nagrade za fiziku i mir, žrtve klimatskih promena, osnivač mreže Telegram Pavel Durov i Žizel Peliko iz Francuske, žrtva strašnih silovanja u Mazanu.
    Među sportistima su bili predloženi bivši veliki teniski šampion Rafael Nadal, olimpijski šampion u plivanju Rumun David Popović ili višestruka laureatkinja u gimnastici Amerikanka Simon Biles. Posebna nominacija stigla je za pariske letnje olimpijske igre u Parizu.

  • Fiskalno-budžetske mere na kraju godine (31.12.2024.)

    Fiskalno-budžetske mere na kraju godine (31.12.2024.)

    Vlada u Bukureštu je na poslednjoj sednici ove godine usvojila hitnu uredbu na osnovu koje će biti izgrađen državni budžet za 2025. Snažno osporavan, dokument ima za cilj da zaustaviti državnu potrošnju i smanjiti rashode budžeta za jedan procenat bruto domaćeg proizvoda, što znači približno 19 milijardi leja. Drugi cilj je povećanje budžetskih prihoda kroz primenu strukturnih reformi Nacionalnog plana oporavka i otpornosti.
    Premijer, socijaldemokrata Marčel Čolaku je napomenuo da je Rumunija dobila od Evropske komisije produženje sa četiri na sedam godina za smanjenje budžetskog deficita, a prvi korak je da se u 2025. godini smanji na sedam odsto. Sa ekonomske tačke gledišta, predstoji teška godina naglasio je premijer Čolaku, i dodao da su u tom kontekstu potrebne mere za zaštitu Rumunije “od mogućih velikih finansijskih rizika”.

    Među predviđenim merama su zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru, kao i državnih dodataka za decu. Dokumentom je predviđeno i smanjenje subvencija političkim partijama za 25 odsto u odnosu na iznos koji je dodeljen ove godine. S druge strane, 2025. biće suspendovano državno zapošljavanja, a javne agencije i ustanove će biti ukinute i spojene. Istovremeno, vaučeri za odmor biće dodeljeni uz participaciju od strane zaposlenog od 800 leja

    Ministar finansija Tančos Barna izjavio da je uredbom propisano, izmedju ostalog, da zaposleni u građevinarstvu, poljoprivredi i IT moraju da plaćaju porez na platu. Dokumentom koji je usvojila Vlada povećava se porez na dividende sa 8 na 10 odsto i uvodi novi porez na posebne građevine. Ovaj porez se neće naplaćivati u narednih 90 dana, tokom kojih će biti sačinjena pravila primene, a ministar finansija će imati konsultacije, u vezi sa ovim porezom sa velikim kompanijama koje će investirati u Rumuniji.

    Nekoliko sindikalnih i poslodavačkih organizacija izrazilo je nezadovoljstvo fiskalno-budžetskim merama koje je usvojila Izvršna vlast. Sindikati prosvete, javne uprave i socijalne pomoći, kao i Savez poslodavaca u energetici kritikovali su nedostatak socijalnog dijaloga i žurbu kojom je uredba promovisan. Sindikati u prosveti protive se zamrzavanju plata, dok poslodavci u prehrambenoj industriji ne odobravaju ukidanje fiskalnih olakšica za zaposlene u struci, a predstavnici malih i srednjih preduzeća protive se smanjenju poreskog praga i povećanju poreza na dividende.

    Sa svoje strane, studenti su nezadovoljni ograničenjem popusta na železnički prevoz. Policajci iz Kazneno-popravnog zavoda izašli su na ulice kako bi izrazili neslaganje sa odredbama uredbe. Kažu da će primenom novih odredbi primati manje plate i do 30 odsto.

  • Vesti – 30.12.2024

    Vesti – 30.12.2024

    Vlada Bukurešta usvojila je u ponedeljak, na poslednjoj sednici ove godine, hitnu uredbu kojom se predviđa smanjenje potrošnje javnog sektora u 2025. godini. Projekat koji su dogovorili lideri koalicije Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR) sadrži mere poput suspenzije državnog zapošljavanja ili zamrzavanje penzija i plata budžetskih radnika na nivou 2024. godine. Osim toga, više se neće isplaćivati prekovremeni rad, a ni dodaci ni bonusi. Vlada tvrdi da ovim merama žele da smanji budžetske izdatke za skoro 4 milijarde evra, odnosno za 1% bruto domaćeg proizvoda, ali da ne odustanu od poboljšanja života ljudi i investicija. Što se tiče zakona o državnom budžetu za narednu godinu, Vlada bi trebalo da ga usvoji u januaru i uputi Parlamentu na usvajanje, na vanrednoj sednici.

    Sindikat nacionalne policije protestovao je u ponedeljak, u sedištu vlade u Bukureštu, zbog „smanjenja“ plata i neindeksacije penzija u 2025. godini. Takođe u ponedeljak, nekoliko sindikalnih i poslodavačkih organizacija u Rumuniji izdalo je saopštenja u kojima kritikuju mere za smanjenje rashoda u budžetskom sistemu. Sindikati u prosveti protive se zamrzavanju plata, a najveća federacija u javnoj upravi i socijalnoj pomoći, Kolumna, žali se da je pravilnik izrađen bez socijalnog dijaloga. Na izostanak konsultacija poziva se i Unija poslodavaca energetike, koja je kritikovala meru u vezi sa uvođenjem poreza od 1,5% na posebne građevine. U Uniji poslodavaca Romalimente upozoravaju da prehrambena industrija dobija još jedan udarac ukidanjem fiskalnih olakšica koje su koristile zaposlenima u sektoru. Sa svoje strane, predstavnici malih i srednjih preduzeća kažu da će smanjenje poreskog praga za njih i povećanje poreza na dividende imati katastrofalne posledice po rumunske preduzetnike. I Američka privredna komora u Rumuniji izrazila je zabrinutost zbog fiskalnih mera koje je usvojila Vlada, a koje su, smatra, dovele poslovno okruženje u tešku situaciju i dodatno utiču na ekonomsku predvidljivost i poverenje investitora.

    U Rumuniji će od 1. januara benzin i dizel koštati više zbog povećanja akciza na gorivo za oko 6%, navodi se u dokumentu koji je objavilo Ministarstvo finansija. Cena litra benzina poskupeće za 0,17 leja (ekvivalent više od 3 evrocenta), a dizela za 0,16 leja. Akcize na žestoka pića i penušava vina takođe rastu od 1. januara za 4,4%. Od početka sledeće godine lokalne poreze i naknade moći će da se indeksiraju sa stopom inflacije, o čemu će odluku doneti svaka gradska skupština. U Bukureštu, Generalni savet je odlučio da poveća ove poreze za 10,4%.

    Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije saopštilo je u nedelju uveče da je 18. decembra, preko ambasadora Rumunije pri NATO-u, uputilo neodobravanje distribucije geografskog atlasa sa mapama iz vremena takozvane Velike Mađarske. „Taj atlas ima izazovnu prirodu u odnosu na strateško partnerstvo između Rumunije i Mađarske i saveznika u NATO-u. Ministarstvo spoljnih poslova na ovaj način ponavlja stav koji se stalno prenosi mađarskim vlastima da bilo kakva izjava ili provokativni gest neće doprineti jačanju partnerskih odnosa Rumunije i Mađarske. Zajednička istorija mora ostati predmet proučavanja istoričara“ – kaže diplomatija iz Bukurešta. Raspadnuta krajem Prvog svetskog rata, takozvana Velika Mađarska obuhvatala je teritorije okupirane od Budimpešte koje danas pripadaju Rumuniji, Slovačkoj, Hrvatskoj i Sloveniji.

    Stopa nezaposlenosti registrovana na nacionalnom nivou u Rumuniji je na kraju novembra 2024. godine iznosila 3,28%, a ukupan broj nezaposlenih iznosio je 261.511 lica – navodi Nacionalna služba za zapošljavanje. Krajem oktobra nacionalna stopa nezaposlenosti iznosila je 3,20%. Nezaposlenost na selu je skoro tri puta veća nego u gradu. Najveći udeo među nezaposlenima imaju starosni segment 40-49 godina i muškarci. Nezaposleni sa srednjom stručnom spremom čine 33,56% od ukupno registrovanih nezaposlenih, a oni sa visokim obrazovanjem samo 4,56%.

    Pogranični rat, politička kriza i rast cena bili su glavne brige Rumuna 2024. godine, pokazalo je istraživanje IRES-a. Prema prikupljenim podacima, svaki četvrti Rumun je nezadovoljan načinom na koji danas živi, a sličan procenat nije imao ni jedan razlog za veliku radost u 2024. godini. Rezultati takođe pokazuju da političari ostaju na poslednjem mestu na listi profesionalnih kategorija u koje Rumuni imaju poverenja. Osim toga, više od polovine Rumuna smatra da je 2024. godina za Rumuniju bila gora od 2023. iz perspektive politike i upravljanja zemljom, ali i sa ekonomske tačke gledišta. Upitani za koji događaj smatraju da bi pretežno negativno uticao na Rumuniju 2024. godine, više od četiri od 10 Rumuna ukazuje na otkazivanje prvog kruga predsedničkih izbora odlukom Ustavnog suda. Preko 60% smatra da je ova odluka bila loša, dok trećina smatra da je bila dobra. Studija je sprovedena telefonom, između 17. i 20. decembra, na uzorku od 964 osobe i ima marginu greške od +/- 3,3%.

    Trojica ukrajinskih državljana koji su prešli granicu sa Rumunijom preko planine Maramureš (sever) spašeni su od strane gorskih spasioca i granične policije u noći sa nedelje na ponedeljak i spušteni sa planine – obavestio je Okružni javni servis (SPJ) Salvamont Maramureš. Kako navodi navedeni izvor, na putu su bili nedelju dana, bili su fizički iscrpljeni, bez hrane i vode, bez baterijskih lampi i telefona. Imaju 22, 23, 24 godine i iz glavnog su grada Kijeva. Ukrajina koju su napale ruske trupe više puta je prijavljivala slučajeve smrti muškaraca dok su pokušavali da pobegnu iz zemlje kako bi izbegli vojnu službu. Planinska reka Tisa, koja protiče uz granice Ukrajine sa Mađarskom i Rumunijom, izazvala je veliki broj žrtava.

  • Sport (30.12.2024)

    Sport (30.12.2024)

    TENIS

     

    Rumunska teniserka Anka Todoni plasirala se u drugo kolu teniskog turnira u Brizbejnu sa ukupnim nagradnim fondom od 1,5 miliona americkih dolara. Todoni je u prvom kolu savladala Španjolku moldavskog porekla Kristtinu Buksa sa 7-6, 6-2. U poslednjem kolu kvalifikacija dvadesetogodišnja rumunska teniserka eliminisala je Slovakinju Anu Karolinu Šmjedlovu, 110. teniserku sveta sa 6-2, 6-3.

    U prvo kolo plasman je osigurala i Ana Bogdan pobedom u poslednjem kolu kvalifikacija nad Kolumbijkom Emilianom Arango sa 6-2, 6-4. Njena protivnica u prvom kolu je Ruskijna Anastasija Potapova, 35 teniserka sveta. Podsećamo,  u nedelju Poljakinja Magda Linet izgubila od Amerikanke MekKartni Kesler sa 4-6, 4-6. U nedelju u prvom kolu  teniskog turnira u Brizbejnu postignuti su sledeći rezultati:

     

    Renata Zarazua (Meksiko)-Viktorija Tomova (Bugarska) 6-0, 6-3

    Maja Djoint (Australija)- Medison Inglis (Australija) 6-3, 6-4

    Elina Avanesijan (Jermenija)- Rebeka Sramkova (Slovačka) 1-6, 6-2,6-2

    Ešli Kruger (SAD)-Mojuka Učižima (Japan) 6-3, 1-6, 6-3

    Suzan Lamens (Holandija)- Kamila Rahimova (Rusija) 6-4, 6-2

    MekKartni Kelser (SAD)-Magda Linet (Poljska) 6-4, 6-4

    Mari Bouzkova (Češka)- Talija Džibson (Australija) 7-6, 3-6,6-3

     

    Rumunski teniser Viktor Kornea debitovao je pobedom u dublu sa Argentincem Marijanom Navoneom na tensikom turniru u Brizbejnu. Kornea i Navone pobedili su u prvom kolu francusko-argentinski dubl Gregoar Žak/Orlando Luz sa 6-2, 4-6, 10-6. U osmini finala Korena i Navone sastaju se sa Amerikancima  Natanijelom Lamonsom I  Džeksonom Vitrousom.

     

    SKIJAJE

     

    Hrvatska skijašica Zrnka Ljutić pobednica je slaloma za Svetski kup koji je u nedelju vožen u austrijskom Semeringu. Drugo mesto je osvojila Nemica Lena Dur sa zaostatkom od 1 sek i 75 stotinki, a treće mesto austrijska skijašica Katarina Linsberger koja je kasnila 1 sek. i 85 stotinku za dvadesetogodišnjom Zrnkom Ljutić koja je u Semeringu osvojila prvu titulu u Svetskom kupu. U generalnom plasmanu slaloma vodi Kamile Rust sa 351 bodom ispred Zrnke Ljutić sa 334 i Italijanke Frederike Brinjone sa 319 bodova.

    Norvežanim Fredrik Moler bio je u nedelju najbrži u superveleslalomu u italijanskom Bormiju. Drugo mesto osvojio je Austrijanac Vinsent Krikhmajer a treće mesto Švajcarac Aleksis Monej. U generalnom plasmanu Svetskog kupa posle 14 etape vodi Švajcarac Marko Odermat sa 650 bodova, na drugom mestu je Norvežanin Henrik Kristoferson sa 469, a na trećem nejgov sunarodnih Atle Li MekGraft sa 382 boda. U subotu u Seneringu u veleslalomu koji se boduje za Svetski kup Italijanka Frederika Brinjone osvojila je prvo mesto ispred drugoplasorane Švedjanke Sare Hektor i trećeplasirane novozeladjanke Alis Robinson. Brinjone vodi u generalnom plasmanu veleslaloma sa 319 bodova ispred dve Švajcarkinje Kamile Rast sa 301 bodom i Lare Gut Berhami sa 269 bodova.

     

    SPORTISTI GODINE

     

    U anketi poljske novinske agencije PAP francuski plivač Leom Maršan proglašen je za najboljeg sportistu godine u Evropi. Dvadesetvogodišnji Maršan osvojio je četiri zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Parizu, na 200 metara prsno, 200 metara leptir stilom, 200 metara mešovito i 400 metara mešovito i jednu bronzanu u štafeti 4X100 metara mešovito. Drugo mesto je pripalo slovenačkom biciklisti Tadeju Pogačaru koji je postao treći biciklista u istoriji biciklizma koji je pobedio u istoj godini na biciklističkoj trci kroz Francusku i Italiju i osvojio i svetsku titulu, Treće mesto osvojio je švedski atletičar Armand Duplantis, olimpijski pobednik u skoku s motkom. U 2024. godini Duplantis je postigao tri svetska rekorda, poslednji u Koržovu u Poljskoj gde je preskočio lestvicu podignutu na visinu od 6 metara i 26 centimetara.