Prema rezultatima sondaže agencije IRES svaki četvrti Rumun je nezadovoljan životnim standardom u 2024. godini i uz to nije imao ozbiljniji razlog za radost. Prema podacima istraživanja javnog mnjenja svaki treći od 10 ispitanika izjavio je da je 2024. godine bila finansijski bolja od prethodne i u istoj meri gora od 2022. Prema podacima Eurostata Rumunija je zabeležila najveću stopu inflacije medju članicama Evropske unije, a prema podacima Statističkog instituta Rumunije potrošačke cene su povećane sa 4,67% u oktobru na za 5,11% u novembru. Kada je reč o zdravstvenom stanju, za nešto manje od jedne trečine ispitanika ova bila je gora od 2023. godine, dok je situacija na radnom mestu bila gora za 25% ispitanih subjekata u odnosu na prethodnu godinu. Kada je reč o poverenju u institucije, vatrogasci uživanju najveće poverenje (92%), slede stručnjaci IT (71%) inženjeri (69%),medicinske sestre ( 67%) i lekari ( 63%). Zatim vojni oficiri, sveštenici, bankarski radnici, ekonomisti i profesori. Na poslednjem mestu su i ove godine političari–samo jedan od 10 ispitanika ima poverenje u političare. Na pitanje koji je dogadjaj imao najveći negativni uticaj, 4 od 10 ispitanika je odgovorilo da je odluka Ustavnog suda o poništenju prvog kruga predsedničkih izbora. Više od 60% ispitanika smatra da je odluka bila pogrešna, a jedna trećina da je bila korektna. Inače, odluku Ustavnog suda o poništenju predsedničkih izbora 28% ispitanih subjekata smatra dogadjajem godine u Rumuniji. Punopravni ulazak Rumunije u Šengensku zonu od 1. januara 2025. godine i ulazak nestranačkog kandidata Kalina Djordjeskua, ekstremiste i obožavalac Putina sa prvog mesta u drugi krug predsedničkih izbora 18% ispitanika smatra važnim dogadjajima. Povećanje penzija je za 14% ispitanika dogadjaj godine, dok se sportski uspesi naših predstavnika na Olimpijskim igrama, Evropskom prvenstvu u fudbalu i medalje Davida Popovića nalaze na 5. 6. i 7. mestu. Sondaža je obavljena telefonski na uzorku od 964 osobe.
Category: Aktuelnosti
-
Vesti – 27.12.2024
Vladajuća koalicija iz Bukurešta, koalicija Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara iz Rumunije (PSD-PNL-UDMR), sastali su se danas, na prvom sastanku nakon potpisivanja operativnog sporazuma, kako bi razgovarali o uredbi o ograničavanju javne potrošnje. Prema nekim političkim izvorima, najnoviji oblik uredbe predviđa da će 2025. godine biti blokirano zapošljavanje u državi, prekovremeni rad biće nadoknađen slobodnim vremenom, a državne plate i penzije zamrznute.
Premijer Rumunije Marčel Čolaku uputio je u petak poruku saučešća nakon avio-nesreće u Kazahstanu, kada se avion kompanije Azerbejdžan erlajns srušio u blizini Aktaua, luke na Kaspijskom moru (zapadno od Kazahstana). „Rumunska vlada je solidarna sa azerbejdžanskim narodom. Upućujemo saučešće porodicama nastradalih u tragičnoj avionskoj nesreći i želimo brz oporavak svim povređenima“, napisao je premijer na društvenoj mreži. Sa 67 ljudi u avionu, letelica je u sredu poletela iz Bakua, glavnog grada Azerbejdžana, do Groznog, glavnog grada kavkaske republike Čečenije u Rusiji. Avion se srušio i zapalio, a 38 putnika je poginulo. Avio-kompanija je u petak saopštila da je letelica pretrpela „spoljne fizičke i tehničke smetnje“ i da obustavlja letove za nekoliko ruskih gradova, posebno na Kavkazu.
Radarski sistem za nadzor rumunske vojske detektovao je sinoć na području oko 15 km istočno od grada Kilija Veke, okrug Tulča, blizu granice sa Ukrajinom koju su napale ruske trupe, mali signal vazdušnog cilja, koji se kretao prema nacionalnom vazdušnom prostoru. General Konstantin Spinu, portparol Ministarstva nacionalne odbrane, izjavio je da su hitno preduzete mere koje procedure zahtevaju, uključujući i pripremu za poletanje aviona u Borbenoj službi vazdušne policije. Nema informacija o mogućem udaru mete na nacionalnu teritoriju.
Od 1. januara 2025. godine, kada Rumunija uđe u šengenski prostor slobodnog evropskog kretanja i kopnene granice, trajno će biti zatvorena 33 granična prelaza sa Mađarskom i Bugarskom, kao i sa Crnog mora i pomorskog Dunava. Reč je o 17 drumskih i železničkih prelaza koji se nalaze na zapadnoj granici Rumunije sa Mađarskom i 14 putnih tačaka, uključujući trajektne, železničke i lučke tačke na granici sa Bugarskom i dva lučka prelaza iz Braile i Černavode. S tim u vezi Ministarstvo unutrašnjih poslova raspravljalo je o nacrtu vladine odluke. Od početka 2025. više neće biti provera na granicama sa Mađarskom i Bugarskom na prelazima. Takve provere će se vršiti samo nasumično, na osnovu analize rizika. Ukidanje kontrola na kopnenim granicama dešava se nakon takozvanog delimičnog pristupanja Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru, od kraja marta, kada su primljene samo sa vazdušnim i morskim granicama.
Više od četvrtine Rumuna (27%) je pesimistično po pitanju 2025. godine, a stopa je porasla za 8% u odnosu na prošlu godinu, prema najnovijoj studiji koju je sproveo Reveal Marketing Research. Isto tako, 45% Rumuna ne prihvata ni optimističku ni pesimističku perspektivu, što ovaj stav naglašava neizvesnost koju osećaju u pogledu budućnosti. S druge strane, 28% se izjašnjava da optimistično gleda na narednu godinu, pri čemu je udeo veći, 33%, među onima sa primanjima većim od 1.200 evra. Pesimizam Rumuna dostiže visoke nivoe u odnosu na izglede za evoluciju zemlje u narednoj godini. Smanjenje korupcije (54%), smanjenje inflacije (51%) i poboljšanje ekonomske situacije (47%) smatraju se teškim ciljevima za postizanje u narednih 12 meseci.
Rumunija je među državama sa najnižim stepenom kriminala, koja nudi povoljniju situaciju sa ove tačke gledišta od mnogih zapadnoevropskih zemalja – saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova iz Bukurešta, na osnovu izveštaja Stejt departmenta Sjedinjenih Američkih Država i Evropske komisije. Prema njihovim rečima, Rumunija je prepoznata kao veoma bezbedna zemlja za građane i turiste. U ‘Izveštaju za američke državljane koji putuju u inostranstvo’, Rumunija je naznačena kao da ima nizak i veoma nizak rizik od kriminala. Poslednjih godina Rumunija beleži cifre ispod evropskog i međunarodnog proseka za krivična dela kao što su pljačke, krađe i druga dela izvršena nasiljem – navodi se u saopštenju.
Skoro polovina struje koja je potrošena u Rumuniji, u sredu, na prvi dan Božića, poticala je iz vetroturbina – otkrivaju podaci najveće evropske organizacije posvećene podršci ovoj vrsti energije WindEurope. Širom Evrope, 19% potrošnje energije snabdevale su vetroturbine. Lider je Švedska, gde je 65% energije vetra, a sledi Danska – 59%. U Rumuniji je taj procenat bio 49%. U četvrtak je 35% energije potrošene u Rumuniji dolazilo iz turbina na vetar, što je Rumuniji omogućilo da izvozi oko 2.000 megavata.
Rumunija i Republika Moldavija (većinski romanofoni) nastaviće da rade za blagostanje, stabilnost, evropske vrednosti, otpornost i demokratiju, izjavio je šef države Klaus Johanis, koji je čestitao predsednici susedne države Maji Sandu na preuzimanju drugog mandata. Maja Sandu je zvanično inaugurisana za predsednicu Republike Moldavije. Ona je u svom govoru istakla da evropske integracije i reforma pravosuđa ostaju glavni ciljevi u njenom drugom mandatu. Istovremeno, Maja Sandu je upozorila da ulazak u Evropsku uniju nije čudesno rešenje za sve unutrašnje probleme sa kojima se zemlja suočava, ali je rekla da je Republika Moldavija uspela da odbrani svoju demokratiju pred spoljnim pretnjama. I pored regionalne i globalne krize, izazvane pandemijom, ratom u Ukrajini, spoljnim pretnjama i energetskim ucenama Kremlja, Republika Moldavija je uspela da održi mir i napreduje na evropskom putu, rekla je predsednica bivše sovjetske republike.
Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer najavio je u petak raspuštanje parlamenta i zvanično odredio datum prevremenih parlamentarnih izbora za 23. februar. Komentatori kažu da je to bila očekivana odluka, nakon raspada koalicione vlade socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca sa liberalima i ekolozima i nakon glasanja o poverenju koji je izgubio u parlamentu. Prema anketama o namerama glasanja, konzervativna opozicija CDU-CSU je veliki favorit na prevremenim izborima, a slede krajnje desničarska stranka AfD i Šolcov SPD.
Rumunske teniserke Ana Bogdan i Anka Todoni debitovale su pobedom, u petak, u kvalifikacijama za WTA 500 turnir u Brizbejnu (Australija), sa ukupnim nagradama od 1.520.600 američkih dolara, čime je počela nova takmičarska sezona. Ana Bogdan (32 godine, 114 WTA) je u prvom pretkolu savladala Australijanku Arinu Rodionovu (35 godina, 164 VTA) sa 6-1, 6-2, posle 64 minuta. Anka Todoni (20 godina, 118 WTA) je jednako lako pobedila Šveđanku Mirjam Bjorklund (26 godina, 770 WTA), 6-1, 6-2, za 68 minuta. Ana Bogdan će se u odlučujućem meču za ulazak u glavni žreb singla suočiti sa Kolumbijkom Emilijanom Arango (24 godine, 169 WTA), a Anka Todoni sa Slovakinjom Anom Karolinom Šmiedlovom (30 godina, 110 WTA).
-
Drugi predsednički mandat Maje Sandu (27.12.2024)
Predsednica Republike Moldavije Maja Sandu preuzela je pre nekoliko dana drugi predsednički mandat posle pobede na izborima ove jeseni. Na svečanoj sednici Parlamenta i Ustavnog suda Maja Sandu je položila zakletvu i- obaračjući se prisutnima-izjavila da je mandat preuzela sa ,,skromnošću i odlučnošću i da bi ulazak Republike Moldavije u Evropsku unju mogao da znači nasledje ovog mandata, ali je istovremeno upozorila da evropsku integraciju ne treba smatrati ,,biznis kartom za raj’’. Maja Sandu je predstavila i bilans postignutih rezultata u svom prvom mandatu sa naglaskom na činjenicu da je Moldavija uspela da postane energetski nezavisna i poštovana država na zapadu. Predsednica je pozvala društvo na veliku nacionalnu mobilizaciju u pristupnom procesu Evropskoj uniji. Predsednica Moldavije je izjavila da zapadni lideri na Moldaviju gledaju sa posebnim poštovanejm posle prvog uspešnog predsedničkog mandata: ,,Moldavija je sada poštovana više nego ikada ranije. Svet gleda na nas sa posebnim interesom i naklonošću i podržava naše težnje. Sve ostalo zavisi od nas samih. Počeli smo da se oslobodimo energetske zavisnosti. Iako su cene i dalje visoke, niko nas ne može više ucenjivati. Uspeli smo širom da otvorimo vrata Evropskoj uniji, što nije malo za jedan nacionalni plan. Treba još mnogo toga uraditi, ali pravac je dobar. Ja vas pozivam da idemo napred sa uverenjem u spostvene snage’’.
Predsednica Sandu je dodala da će u drugom mandatu insistirati na reformi pravosudja koja ,,kasni već više decenija’’. ,,Vlada može računati na moju posvećenost i ozbilojnost, ali ja ču istovremeno biti oštar kritičar slabih rezultata’’, dodala je Sandu. Rumunija i Republika Moldavije radiće i dalje na blagostanju, stabilnosti, evropskim vrednostima, otpornosti i demokratiji, dodao je predsednik Rumunije Klaus Johanis koji je čestitao predsednici susedne države Maji Sandu na novom mandatu. Podsećamo, Maja Sandu je postala predsednica države neposrednim glasanjem na predsedničkim izborima 3.novembra tekuće godine, što predstavlja premijeru u Republici Moldaviji. U drugom krugu Sandu je osvojila 940 000 glasova, a na njen protivkandidat socijalista Aleksandar Stojanoglo 750 000. Istovremeno sa predsedničkim izborima održan je i referendum za pristupanje Moldavije Evropskoj uniji. 51,4% stanovnika Moldavije a pravom glasa izjasnilo se sa za ulazak u Uniju. Tekuća godina bile je veoma važna za Republiku Moldaviji sa stanovišta jačanja proevropskog puta zemlje na referendum i na predsedničkim izborima, ali je istovremeno produbila polarizaciju društva. Tokom izborne kampanje vlasti i gradjanso društvo dokazali su da se Rusija u iznorni proces umešala hibridnim napadima i finansiranjem grupe Ilana Šora, moldavskog oligarha koji je pobegao u Moskvu da bi izbegao izvršavanje zatvorske kazne. Vlasti u Kišinjevu su razotkrile mnoge organizatorske šeme, potkupljivanje glasača, kampanje omalovažavanja i lansiranja lažnih vesti.
-
Pregled glavnih spoljnopolitičkih dogadjaja 2024. godine (27.12.2024)
Parlamentarni izbori potvrdili su ove godine uspon desničarsko-nacinalističkih patrtija u Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji, Austriji, Holandiji i Italiji. Krajem novembra u Austriji Parlament je prvi put za predsednika zakonodavnog tela izabrao političara ekstremne desnice nakon istorijske pobede Slobodarske partije na septembarskim izborima. U Francuskoj, Republikanski front kontituisan za prevremene zakonodavne izbore ovohg leta uspeo je da blokira dolazak na vlast nacionalističke Nacionalne skupštine, ali bez solidne većine zemlja se našla u kvazi-permanentnu političku krizu. U septembru Alternativa za Nemačku, najljuči protivnik migracije, odneo je prvi put pobedu na lokalnim izborima. U novonastaloj situaciji evroposlanici su 27. novembra potvrdili sastav nove Evropske komisije. Vladi Unije istekao je mandat 1. decembra, a predsednica Ursula fon der Lajen , koja je osvojila drugi mandat, obećala nove velike projete u prvih 100 dana nove vlade.
5.novembra republikanac Donald Tramp osvojio je drugi predsednički mandat na američkim izborima. 2016. godine Tramp je na opšte iznenadjenje pobedio demokratsku kandidatkinju Hilari Klinton koja je u sondažama imala veće šanse da se domogne predsedničke fotelje. Ove godine Tramp je pobedio Kamalu Haris kandidatkinju Demokratske partije posle povlačenja aktuelnog osamdesetogodišnjeg predsednika Džoa Bajdena iz izborne trke. Uprkos rezultatima ispitivanja javnog mnejnja koji su najavili tesnu bitku izmedju Trampa i Haris, republikanac je osvojio glasove čak sedam od najvažnijih amaričkih država. Tokom kampanje 78 godišnjeg Donalda Tramp zabeležena su dva neuspešna pokušaja atentata na budućeg predsednika. Inauguracija Donalda Trampa, koji je opužen za četiri krivična dela i jednom već osudjen, održaće se 20. januara 2025. Godine.
U Rusiji Vladimir Putin je u junu osvojio peti predsednički mandat na izborima za koje Zapad tvrdi da su bili namešteni. Prethodno je poznati Putinov opozicionar 47- godišnji Aleksej Navaljnij preminuo pod nejasnim uslovima u jednom zatvoru u Sibiru, gde je bio na izdržavanju zatvorske kazne za navodni ekstremizam. U medjuvremenu, Ukrajina je u leto 2024. godine izvršila iznenadni napad na rusku blasti Kursk. U novembru Kijev je prvi put raketirao rusku teritoriju američkim i britanskim raketama dugog dometa, nakon odobrenja iz Vašingtona i Londona. Moskva je uzvratila napadon na Ukrajinu balističkom raketom srednjeg dometa najnovije generacije bez nuklearnog punjenja i obećala da će pojačati napade ovim oružijem ako će Ukrajina napadati Rusiju zapadnim raketama. Vladimir Putin je nagovestio i mogućnost upotrebe nuklearnog oružija.
Izrael je nastavio vojnu ofanzivu protiv Hamasa u Pojasu Gaze posle napada palestinske islamističke grupe na izraelsku teritoriju u oktobru 2023. godine. Ove godine važni lideri Hamasa su ubijeni. Medju ovima i šef pokrera Ismail Hanijeh. Pregovori o prekidu vatre ostali su bez rezultata, a palestinska teritorija, na kojoj je stradalo 44000 osoba, pretežno civili, bila je pozornica teške humanitarne krize. Paralelno, posle oko godinu dana sukoba sa libanskim Hezbolahom, saveznikom Hamasa, izraelska vojska je u septembru bombardovala položaje islamističkog pokreta na jugu, istoku i severu Libana kao i u zoni Bejruta. Izrael je izvšio i kopnenu ofanzivu na položaje Hezbolaha na jugu Libana. Kao odmazdu za ubistvo lidera Hamasa Ismaila Hanijeha u Teheranu, Iran koji podržava Hezbolah, raketirao je teritoriju Izraela. Izrael je uzvratio napadima na iranske vojne baze i pojačao strah od širenja regionalnog sukoba. Pri kraju godine u Siriji ofanziva pobunjenika predvodjenih radikalnim islamistima svrgnula je predsednika Basara al Asada i stavila tačku na poluvekovni režim Baas partije.
Produžena suša i tropske temperature sa jedne strane i katastrofalne kiše sa druge nisu nas zaobilazile ni ove godine. Prema atlasu Organizacije ujedinjenih nacija epizode rekordnih suša na dobrom putu su da postanu normalne pojave. U Evropi, jugoistočna Španija suočavala se ove jeseni sa istoriskim poplavama u kojima su -prema zvaničnim podacima-samo u zoni Valensije poginule 222 osobe. Pogodjeno stanovništvo kritikovalo je ostro haotičan način na koji su vlasti upravljale situacijom, počev sa zakasnelim upozorenjem na prirodne nepogode pa sve do kasnog upućivanja pomoći.
2024.bila je i godina 33 Letnjih olimpijskih igara, najvećeg sportskog dogadjaja. Takmičenja u Parizu počela su posle kontroverznog svečanog otvaranja igara na Seni. Glavni grad Francuske bio je domaćin Olimpijskih igara i 1900. i 1924. godine i posle Londona je druga prestonica koja je tri puta oganizovala Letnje olimpijske igre. 7. decembra u Parizu svetski lideri i obični ljudi učestvovali su na otvaranju čuvele katedrane Notre-Dame, restaurisane posle katrastrofalnog požara od pre pet godina.
Ne možemo završiti ovaj pregled glavnih spoljnopolitičkih dogadjaja 2024. a da se ne oprostimo od čuvenih medjunarodnih glumaca Alena Delona (Alain Delon) Anuke Eme (Anouk Aimee), Donalda Saterlenda (Donald Sutherland) ili Medji Smit (Maggie Smith), zatim književnika Ismaila Kadarea, pevačice Fransoaz Ardi (Francoise Ardy) ili muzičara, kompozitora i producenta Kvinsi Djonsa (Quincy Jones).
-
Vesti (24.12.2024)
Savez Srba u Rumuniji je povodom Dana nacionalnih manjina, koji se u Rumuniji obeležava svake godine 18. decembra, čestitao svim organizacijama nacionalnih manjina koje u Rumuniji suživljavaju sa većinskim rumunskim narodom. Događajima organizovanim u Bukureštu povodom Dana nacionalnih manjina u Rumuniji prisustvovala je i učenica Maja Panić iz Gimnazije „Dositej Obradović“ u Temišvaru, odnosno Ansambl „Sveti Nikola“ iz Dinjaša.
Ambasada Rumunije u Srbiji organizovala je manifestciju „Božični praznici kod Rumuna”, posvećenu svim Rumunima u Srbiji. Deca iz etničkih rumunskih porodica iz Banatskog Novog Sela, Ovče i Vršca oduševila su goste, izvodeći pesme iz rumunske kulturne baštine i biblijske skečeve iz svetske hrišćanske baštine, kako bi dočekali približavanje najvažnijeg hrišćanskog praznika Roždenstvo Hristovo. Umetnik Viorel Flora izložio je radove na izložbi slika „Pejzaži iz Banata”. Nisu izostali ni pokloni koje je Božić Bata, uz podršku Ambasade i Departmana za Rumune van granica poklonio deci.
Božić Bata je, za učenike Osnovne škole „Đorđe Kosbuk” rumunske nacionalnosti iz Torka, stigao malo ranije. Pomogla mu je Ambasada Rumunije u Srbiji, uz podršku Udruženja – Alternative Free Education and Learning Society – Alt. F.E.L., obezbeđujući deci lične računare, koje će koristiti za putovanje u svet nauke. Uz podršku Departmana za Rumune u rasejanju, Ambasada je svakom detetu rumunske nacionalnosti koje uči u ovoj školi poklonila torbu sa školskim priborom. Na poziv rukovodstva škole, otvaranju IT laboratorije prisustvovao je generalni konzul Mihaj Šerban. Deleći radost dece i nastavnika, zahvaljujemo se i dvojici sponzora i srpskim vlastima koje podstiču obrazovanje na rumunskom jeziku u Torku, saopštila je Ambasada Rumunije u Srbiji.
U Kulturnom centru Deta, okrug Timiš, 21. Decembra, povodom Svetog Nikole, održan je izvanredan koncert. Učestvovali su ansambli „Sveti Nikola“ iz Trstenika, Srbija, „Sveti Nikola“ iz Dinjaša, „Sveti Nikola“ iz Dete, kao i deca koja uče srpski jezik iz Dete.
Srpska gimnazija „Dositej Obradović” u Temišvaru bila je domaćin Nikoljdanskog sajma, na prodaju su bili proizvodi učenika. Muzičku pratnju su obezbedili ,,Temišvarski tamburaši’’ i učenici ,,Tamburaške škole’’.
U Ivandi je nedavno održano 2. izdanje srpsko-rumunskog duhovno-poetskog festivala „Te Deum laudamus“, uz podršku Saveza Srba u Rumuniji. Svoju poeziju su kazivali Ljubica Rajkić, Aura Nikoleta Lupesku, Dan Gržoaba, Predrag Despotović, Danijel Luka, Slavomir Gvozdenović i pročitane su pesme Mitrofana Matića i Stevana Rajića. Hor Srpske parohije u Belobrešci i hor rumunske parohije u Sanmihaju German oduševili su publiku. Ovom događaju prisustvovali su generalni konzul Srbije u Temišvaru Ivana Jakšić Matović, kao i poslanik i predsednik Saveza Srba u Rumuniji, Ognjan Krstić.
Pristupanje Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru jedan je od dugoročnih uspeha mađarskog predsedavanja Savetom Evropske unije, izjavio je Đerđ Bakondi, glavni savetnik mađarskog premijera za pitanja unutrašnje bezbednosti. Savetnik je istakao da odluka zahteva i preispitivanje vizne politike. Bakondi je naveo primer stranaca koji su legalno stigli u Rumuniju da studiraju ili rade, a zatim preko Mađarske pokušali da ilegalno uđu u druge evropske zemlje. Mađarski političar je naglasio da je od suštinskog značaja i jačanje nadzora rumunsko-srpske granice.
-
Rumunija ima novu vladu
Nova izvršna vlast Rumunije, na čelu sa socijaldemokratom Marčelom Čolakuom, položila je u ponedeljak uveče zakletvu pred predsednikom Klausom Johanisom. Bio je to intenzivan politički dan, prvi u poslednjih 35 godina, koji je uključivao imenovanje premijera od strane šefa države, saslušanje ministara, glasanje o investituri, polaganje zakletve i prvu sednicu Vlade. Prethodno, istog dana, lideri proevropskih partija Socijaldemokratske stranke (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL), Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR) i poslanika nacionalnih manjina potpisali su politički sporazum o formiranju većine i vlade. Nova vlada ima tanju strukturu od prethodne. Sastoji se od 16 ministarstava, od kojih osam vodi Socijaldemokratska stranka (PSD), šest Nacionalna liberalna partija (PNL) i dva Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR). Vlada i dalje ima tri mesta potpredsednika vlade, od kojih jedno pripada Socijaldemokratskoj stranci (PSD) – potpredsednik vlade bez portfelja, a druge dve sa resorom – Nacionalna liberalna partija (PNL) i Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR). Kabinet Čolaku 2, kako ga novinari nazivaju, dobio je poverenje parlamenta sa 240 glasova za, sedam više od potrebnog minimuma.
Katalin Predoju iz unutrašnjih poslova, Anđel Tilvar iz odbrane, Sorin Grindeanu iz Transporta, Alekandru Rafila iz zdravstva i Sebastian Burduža iz energetike su zadržali svoje pozicije. Pojavila su se nova imena ministara, poput Danijela Davida za obrazovanje ili Emila Hurezeanua za spoljne poslove, koji nisu članovi partije, ali ih podržava Nacionalna liberalna partija (PNL). Na čelu novog Ministarstva ekonomije i digitalizacije je socijaldemokrata Bogdan Ivan, a poslanik Socijaldemokratske stranke (PSD) Radu Marinesku ušao je u kabinet pravosuđa. Dva druga portfelja, koje drži Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR), su za razvoj, Čeke Atila, i za finansije, Tancoš Barna.
Premijer Marčel Čolaku izjavio je da su brza organizacija predsedničkih izbora i mere za unapređenje poslovnog ambijenta glavni kratkoročni ciljevi nove vlade. On je takođe rekao da Rumunija ima funkcionalnu vladu, što je činjenica koja šalje signal stabilnosti rumunskom privatnom sektoru i stranim investitorima. Prema rečima premijera, već postoje pozitivni znaci glasanja u parlamentu, odnosno da su spoljne kamate po kojima se zemlja zadužuje počele da opadaju. On takođe upozorava da 2025. godina neće biti laka i da se javni novac mora pristojno trošiti.
„Ova ekonomska kriza u razvijenim zemljama će se, normalno, osetiti i u Rumuniji 2025. godine. Imaćemo tešku ekonomsku godinu. Rumunija ne može da nudi javne usluge kao na Zapadu, sa prihodima u budžet kojima ne doprinose svi“.
Sa svoje strane, ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju izjavio je da je u njegovom drugom mandatu prioritet borba protiv trgovine drogom. On tvrdi da će osoblje Ministarstva unutrašnjih poslova nastaviti da održava nisku stopu migracije, kao i stopu bezbednosti, koja je u Rumuniji visoka u poređenju sa drugim evropskim državama.
„Izazovi u oblasti trgovine drogom, trgovine ljudima, ilegalnih migracija, sajber bezbednosti, govora mržnje i vanrednih situacija su bez presedana po broju, složeni i ponekad se manifestuju istovremeno. Ova nova realnost diktira i prioritete u narednim godinama”.
S druge strane, ministar odbrane Anđel Tilvar izjavio je da će baza Mihail Kogalničanu (jugoistok) biti modernizovana ulaganjem od 2,5 milijardi evra, čime će se ova lokacija pretvoriti u najvažniji vojni punkt NATO-a u Evropi. Anđel Tilvar:
„Predstavio sam niz mera koje je Ministarstvo odbrane preduzelo i verujem da su brojke koje sam izneo dokaz da su odluke koje smo doneli bile dobre i nastavićemo da ih primenjujemo, a istovremeno ćemo nastojati da povećamo broj aktivnosti i akcija koje dovode do transformacije ili očuvanja vojnog polja kao atraktivnog polja za one koji žele karijeru u ovom smislu”.
Po prvi put u Rumuniji, Ministarstvo javnih finansija pripada Demokratskom savezu Mađara u Rumuniji (UDMR), preko Tancoša Barne. On je dao uveravanja da porezi neće porasti 2025. godine i da će se zadržati isti sistem oporezivanja.
-
Vesti – 23.12.2024
Šef rumunske države Klaus Johanis imenovao je danas predsednika Socijaldemokratske stranke (PSD) Marčela Čolakua za premijera. On je izjavio da je novo formirana koalicija proevropska i da ima sve šanse da nastavi veoma dobar kurs Rumunije nakon neospornih ekonomskih uspeha i nakon ulaska u šengenski prostor. „Mislim da će se vrlo dobro nositi sa problemima sa kojima se sada sigurno suočavamo: izgradnjom budžeta i utvrđivanjem kalendara za predsedničke izbore“, rekao je predsednik. I danas su zakazana saslušanja ministara u specijalizovanim komisijama, rasprava na skupštinskoj plenarnoj sednici parlamenta i investiciono glasanje Vlade. Prethodno su u Bukureštu lideri Socijaldemokratske stranke (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL), Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) i poslanika nacionalnih manjina potpisali politički sporazum o formiranju većine i vlade. Predsednik Socijaldemokratske stranke (PSD) Marčel Čolaku izjavio je da je dužnost potpisnika da brane demokratske vrednosti, napredak Rumunije u Evropskoj Uniji i NATO-u, kao i nacionalne vrednosti i identitet. Vršilac dužnosti šefa Nacionalne liberalne partije (PNL), Ilije Boložan rekao je da je njegova stranka potpisala za stabilnu vladu, koja bi u teškom periodu napravila reforme. On je najavio da je bivši liberalni lider Krin Antonesku predloženi zajednički kandidat koalicije na predstojećim predsedničkim izborima. Predsednik Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR) Kelemen Hunor izjavio je da sadašnja koalicija ima za cilj da pridobije poverenje naroda u cilju prevazilaženja političke krize, a prvi izazovi su usvajanje budžeta za 2025. godinu i što pre organizovanje predsedničkih izbora sledeće godine. Predstavnik nacionalnih manjina, osim mađarske, poslanik Varužan Pambukčijan rekao je da ova koalicija nastoji da održi političku, ekonomsku i socijalnu stabilnost.
Poslanik Socijaldemokratske stranke (PSD) Čiprijan Šerban izabran je danas za predsednika doma poslanika u novom parlamentu Rumunije, na osnovu parlamentarnih izbora održanih 1. decembra. U Senatu je za predsednika izabran privremeni lider Nacionalne liberalne partije (PNL), Ilije Boložan. Podsećamo da su u parlament ušle četiri proevropske formacije – Socijaldemokratska stranka (PSD), Nacionalna liberalna partija (PNL), Unija spasimo Rumuniju (USR), Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) – i tri samozvane suverenističke partije, Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), SOS Rumunija i Partija mladih ljudi (POT).
Rumunska nacionalna komisija za strategiju i prognozu promenila je procenu privrednog rasta za ovu godinu na značajno smanjenje, na 1% sa prethodnih 2,8%, na pozadini ubrzanog pada aktivnosti, posebno u industriji i poljoprivredi. Jedini sektor za koji je procenjen pozitivan uticaj je sektor usluga. U jesenjoj prognozi, objavljenoj u novembru, Evropska komisija procenjivala je da će rumunska privreda ove godine zabeležiti ekonomsko usporavanje, do 1,4%, ali postepeni oporavak spoljne tražnje, relaksacija finansijskih uslova, privatna potrošnja koja se dokazala otporna i ubrzanje investicija, podržaće ekonomski rast do 2,5% u 2025. i 2,9% u 2026. godini.
U poruci upućenoj povodom Dana pobede Revolucije, predsednik Klaus Johanis je rekao da je Rumunija „u trenutku ravnoteže” i da mora odlučno da odbaci pokušaje revizije istorije, koji nastoje da „oskrnave sećanje na heroje demokratske Rumunije i mistifikuju istinu o diktatorskom režimu’. Šef države je istakao da je ideal slobode za koji su se žrtvovali heroji Revolucije sada, 35 godina nakon tih događaja, “življi i prisutniji nego ikada”. Cela zemlja je ovih dana obeležila Rumunsku revoluciju, a mnogi od prisutnih prisetili su se želje tadašnjih demonstranata za demokratijom i evropskim putem Rumunije.
Rumunski granični policajci očekuju značajno povećanje vrednosti saobraćaja na graničnim prelazima, posebno na granici sa Mađarskom, jer se mnogi državljani Rumunije u drugim evropskim zemljama vraćaju u zemlju za praznike. Više od 3.500 službenika granične policije svakodnevno obavlja poslove nadzora i kontrole na državnoj granici, širom zemlje, kao i na sprečavanju i suzbijanju prekograničnog kriminala. Kako se navodi u saopštenju Granične policije, ukoliko situacija bude zahtevala, biće dopunjene kontrolne arterije na ulasku u zemlju, do maksimalnog kapaciteta koji dozvoljava postojeća infrastruktura.
-
35 godina od Rumunske revolucije (23.12.2024)
Prošlo je 35 godina od kada je Temišvar postao prvi rumunski grad oslobodjen komunizma. Iskra revolucije zahvatila je ubrzo Bukurešt i ostale gradove Rumunije, a 22. decembra 1989. godine pao je Čaušekuov režim. Ove godine u Temišvaru sirene su obeležile ovaj poseban dogadjaj koji je pre 35 godina okupio više od 100 000 stanovnika ovog banatskog grada na proslavi Dana slobode. U Mitropolitskoj katedrali održan je dan žalosti i pomen herojima revolucije. Cveće je položeno ispred Katedrale, a pomen herojima održan i u ostalim crkvama i na Groblju heroja. Posle tri ipo decenije na dogadjaje u Temišvaru odrazili su manje povoljni dogadjaji na aktuelnoj političkoj sceni i temišvarski revolucionari kažu da je ova situacija rezultat nemogućnosti rumunskog društva da ispuni sve ideale revolucije. U svim delovima zemlje je obeležena Rumunska revolucija i mnogi učesnici su podsetili da su se demonstranti borili za demokratiju i evropski put Rumunije. U decembru 1989. godine poginule su 1142 osobe, više od 3000 je ranjeno i nekoliko stotina nelegalno uhapšeno. U poruci povodom Dana pobede revolcije, predsednik Rumunije Klaus Johanis je naglasio da se Rumunija nalazi na prekretnici i treba da odbaci bez oklevanja pokušaje revizije istorije. Ovi pokušaji nastoje da ,,okalje sećanje na heroje demokratske Rumunine i da mistifikuju istinu o diktatorskom režimu’’.
Revolucije je doživlejna sa strahom, emocijama ali i nadom i hrabrošću i u ovom trenutku Rumunija je dokazala celom svetu da može sama da izabere svoju sudbinu’’- dodao je predsednik Kloaus Johanis. Ideal slobode, za koji su život žrtvovali heroji Revolucije, sada je prisutniji nego ikada ranije. Ne treba nikada da zaboravimo šta smo uspeli da realizujemo, sa kakvim naporima da bismo danas bili zemlja privržena demokratskim vrednostima i našim partnerima iz Evropske unije i Nato bili partner od poverenja, podvukao je Klaus Johanis. On je upozorio da populistički i licemerni govori ugrožavaju vrednosti i primcipe Revolucije.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u poruci povodom obeležavanja 35-godišnjice Rumunske revolucije naglasila je da se Rumunija i Evropa sećaju kako su se Rumuni žrtvovali. ,,Pre 35 godine Rumuni su se izborili za pravo da odluče o sopstvenoj sudbini. Mnogi su žrtvovali živote da bi njihova deca bila slobodna i živela u demokratiji. Danas se Rumunija i Evropa sećaju njihovih žrtvava’’, dodala je predsednica Evropske komisije.
-
Sportska 2024. godina (23.12.2024)
Za rumunski sport možemo slobodno reći da je 2024. godina bila uspešna. Rezultati postignuti na Letnjim olimpijskim igrama u Parizu vratiili su Rumuniju u elitu svetskog sporta, zahvaljujući pre svega veslačkim disciplinama u kojima su rumunski sportisti ponovo blistali.
Prvi sportski dogadjaj 2024. bilo je Otvoreno prvenstvo Australije u Melburnu. Nažalost, Rumunija nije imala u muškoj pojedinačnoj konkurenciji nijednog predstavnika, a u ženskoj nijedna naša teniserka nije uspela da se probije u drugo kolo. U dublu Viktor Kornea i Indijac Nasriram Balaž eliminisani su u drugom kolu. U drugom kolu ženskih dublova eliminisana je i Ana Bogdan i njena partnerka Španjolka slovačkog porekla Rebeka Masarova. Takodje u januaru u skokovima u vodu sa velikih visina rumunski predstavnik Konstantin Popović postao je novi šampion Red Bull Cliff Divinga.
U februaru naši predstavnici na Evropskom prvenstvu u rvanju i dizanju tegova doneli su rumunskoj delegaciji nove medalje. Andreea Ana u kat. 55 kg. osvojila je u rvanju zlatnu medalju. Srebrne medalje osvojile su u rvanju Katerina Zelenih u kat 65 kg. i Aleksandra Angel u kat 73 kg. Bronzanim medeljama okitili su se Denis Florin Mihaj u kat. 55 kg i Razvan Arnaut u kat 60 kg, obojca u rvanju grčko-rimskim stilom. U dizanju tegova Mihaela Kambej u kat. 49 kg. osvojila je evropsku titulu u trzaju, izbačaju i totalu. U kat. 71 kg. Loredana Toma je osvojila zlato u trzaju i totalu. Valentin Jonadi osvojio je srebrnu medalju u kat. 61 kg u izbačaju, dok su Madalina Miron u kat. 45 kg i Andreea Kotruca u kat. 59 kg. osvojile bronzane medalje u ovoj disciplini.
U martu rumunska atletičarka kenijskog porekla Djoan Celimo Meli (Joan Chelimo Melly) osvojila je prvo mesto na polumaratonu u Parizu sa novim nacionalnim rekordom. Rumunski atletičari istakli su se i na Evropskom kupu u bacanju u portugalskom gradu Leirija. Alin Firfirika je osvojio zlato u bacanju diska, Bjanka Gelber u bacanju kladiva i Aleksandru Novac u bacanju koplja osvojili su srebrne medalje. U bacanju koplja Vlad Aleksandru Turku je u konkurenciji bacača do 23 godine osvojio bronzanu medalju.
Na Evropskom prvenstvu u ragbiju (Europe Championship) Rumunija je osvojila 4 mesto.
U aprilu rumunski hokejaški klub Koroma Brašov osvojio je prvo mesto u Erste ligi. U finalu rumunski tim je savladao madjarski Ferencvaroš u sva četiri susreta, dva puta na domaćem klizalištu i dva puta u Budimpešti.
U finalu ATP turnira Cirijak Open u Bukureštu sa ukupnim nagradnim fondom od 579 000 evra madjarski teniser Marton Fućovič osvojio je titulu u pojedinačkoj konkurenciji. Na Evropskom prvenstvu u veslanju u Segedinu Rumunija je uspela da osvoji osam medalja, četiri zlatne, dve srebrne i dve bronzane. Zlato su osvojile posade ženskog osmerca sa kormilarom, ženski dubl skul lake kategorije, ženski dvojac i muški dubl skul.
U Beogradu na Evropskom prvenstvu u boksu Lakrimioara Perižok osvojila je srebrnu medalju u kat. 54 kg. a Klaudija Nekita brnzanu u kat. 57 kg.
U Riminiju na Evropskom prvenstvu u gimnastici rumunska delegacija osvojila je dve medalje. Srebrne medalje osvojila je Sabrina Maneka u vežbama na gredi i parteru. U ekipnoj konkurenciji naša zemlja je zauzela 4 mesto.
Rukometašice CSM Bukurešta propustile su priliku za plasman na Završni turnir Lige šampiona. Rumunke su u četvrtfinalu izgubile od francuskog tima Mec. U prvoj utakmici u Bukurešt Mec je slavio sa 27-24, a u Francuskoj sa 29-23.
Najveći sportski dogadjaj leta bilo je bez sumnje Evropsko prvenstvo u fudbaliu u Nemačkoj. Rumunski fudbaleri osvjili su prvo mesto u grupnoj fazi. Savladali su Ukrajinu sa 3-0, izgubili od Belgije sa 0-2 i remizirali sa Slovačkom rezultatom 1-1. Medjutim, u osmini finala rumunska reprezentacija izgubila je od Holandije sa 0-3.
-
Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (21.12.2024)
Rejting agencija Fič (Fitch) korigovala je dugoročni kreditini rejting Rumunije u devizama sa stabilne na negativnu perspektivu zbog velikih rizika sa kojima se zemlja suočava nakon politicke nestabilnosti, fiskalnih debalansa, povećanja javnog duga i mogućeg povećanja kamata za kredite na medjunarodnom tržištu. Nova procena Fiča je objavljena dva meseca pre predvidjenog roka zbog velike političke nestabinosti u zemlji. Analitičari Fiča navode da su razlog za korekciju dodatne tenzije na političkoj sceni posle poništenja predsedniških izbora održanih 24. novembra zbog strane umešanosti. Rejting agencija smatra da je rezultat prvog kruga predsedničkih izbora 1. decembra uticao na fragmentaciju Parlamenta i na snažan uspon antievropskih i ekstremističkih partija. Drugi razlog čine i visoki deficit i fiskalna situacija koja se pogoršava.
Samozvane proevropske partije Socijaldemokratska (PSD), Nacionalna liberalna (PNL), nekada ljuti protivnici ali i partneri u koaliciji u ime takozvane stabilnosti i suzbijanja ekstremizma, zatim Unija spasite Rumuniju (USR) i Demokratski savez Madjara u Rumuniji još nisu uspele da se dogovore o formiranju nove koalicije koja bi imala više od 60% mandata u novom Parlamentu Rumunije konstituisanog 20. decembra. Unija spasite Rumuniju optužila je je stranke vladajuće koalicije za odsustvo volje da ostvare reforme i napustila brzo pregovore. Uvredjena, Socijaldemokratska partija je javila da se i ona povlači i da će podržati manjinsku vladu desnog centra. Medjutim, bez vlade ne može se izraditi ni državni budžet za narednu godinu, tako da će stanovnici ubrzo osećati posledice, upozoravaju domaći privredni analitičari.
U Temišvaru je ove nedelje obeleženo 35 godina od izbijanja Revolucije koja je srušila komunizam u Rumuniji. 16. decembra 1989. godine protestanski vernici okupili su se oko parohije u znak podrške svešteniku Laslu Tekešu koga je politička policija nameravala da protera. U represalijama organa reda u Temišvaru poginulo je 100 osoba, a nekoliko stotina je ranjeno. Temišvar je 20. decembra postao prvi rumunski grad oslobodjen komunizma i iskra revolucije zahvatila uskoro celu zemlju. Pod geslom ,,35 godina slobode’’ organizovane su komemoracije herojima revolucije, održane konferencije, izložbe, koncerti i filmske projekcije. Otvoren je i portal slobode, instalacija koja reprodukuje zvuke za vreme revolucije i održan tradicionalni marš ,,Heroji nikada ne umiru’’. Utorak je proglašen danom žalosti, a u petak je održan i concert Rok Revolution.
Glavni investitor bukureštanskog fudbalskog kluba Rapid, biznismen Dan Šuku postao je glavni deoničar italijanskog kluba Djenoa, saopštio je italijanski klub na zvanicnom sajtu. Isti izvor navodi da posle povećanja kapitala, Upravni odbor je prihvatio ponudu rumunskog investitora i tako je Šuku postao najveći investitor kluba. Predsednik Poslodavne konferedacije Konkordia, 61. Šuku je poznata ličnost rumunskog biznisa. On je osnivač Mobeksperta, najpoznatijeg brenda nameštaja koji zapošljava 2200 radnika. Pored investicija u industriju nameštaja investirao je I u medije. Djenoa je jedan od poznatih italijanskih klubova. Osvojio je titule šampiona zemlje prvi put davne1898. i 1924. Rumunski tim Rapid je trostruki šampion Rumunije 1967, 1999 i 2003, 13 puta je osvojio Kup Rumunije i 4 puta Superkup.
Rumunski muzičari, violonista Dijana Žipa i pijanista Štefan Doniga, održali su prvi put concert na Antartiku. Oni su svirali pred oko 70 istraživača i osoblja naučnih stanica. Njihov concert je drugi najveći muzički dogadjaj održan u ovom delu sveta posle koncetra čuvenog rok sastava Metalika 2013. godine. Rumunski muzičari su prvi na svetiu koji su održali koncerte na svim kontinentima u roku od 100 dana. Naši muzicari čekalu da se njihov podvig unese u Knjigu rekorda.
-
Vesti – 20.12.2024
Dva doma novog rumunskog parlamenta sastala su se u petak na odvojenim sednicama na otvaranju sledećeg zakonodavnog perioda od četiri godine. U novom sazivu biće aktivno 465 parlamentaraca, 331 poslanik i 134 senatora. Sedam partija ima svoje predstavnike u dva veća, četiri proevropske stranke – PSD, PNL, USR, UDMR – i tri suverene stranke – AUR, SOS Rumunija i POT. 19 nacionalnih manjina takođe ima svoje predstavnike u parlamentu. U Senatu, viši predsednik je socijaldemokrata Joan Stan, parlamentarac od 2000. godine. On je naveo da zakonodavna vlast daje prioritet bezbednosti građana, ekonomskom razvoju i konsolidaciji socijalne ravnoteže. U Poslaničkom domu, Seres Denes, iz UDMR-a, koji je bio parlamentarac od 1992. godine, postao je viši predsednik. „Vreme je da delujemo zajedno, da zaštitimo osnovne vrednosti demokratije, prevazilazeći bilo kakve političke razlike“ rekao je Seres Denes.
Predstavnici PNL, PSD, UDMR i nacionalnih manjina u petak su nastavili razgovore za formiranje nove vlade, rekli su politički izvori bliski pregovorima. Razgovori su blokirani u četvrtak, nakon neočekivane najave lidera PSD-a Marčela Čolakua da socijaldemokrate više neće učestvovati u diskusijama, već da će podržati eventualni manjinski desničarski kabinet. Kasnije je došlo do sastanka Čolakua i privremenog lidera PNL-a Ilije Boložana. Predsednica USR Elena Laskoni izjavila je, pak, da bi njena stranka bila voljna da ponovo učestvuje u pregovorima za formiranje vladajuće koalicije, ali pod istim uslovima kao i ranije vezano za transparentnost cifara u vezi sa stanjem budžeta. Predsednik Klaus Johanis zatražio je od proevropskih grupa da nastave pregovore za formiranje vlade i najavio da će sazvati konsultacije sa parlamentarnim strankama.
Rat u Ukrajini, komercijalni odnosi Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, situacija na Bliskom istoku i mešanje Rusije u izbore bile su među temama o kojima se razgovaralo na Evropskom zimskom samitu u Briselu. Sastanku je prisustvovao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je pozvao na jedinstvo između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država radi postizanja mira, ali i spasavanja Ukrajine. Šefovi država i vlada Evropske unije razgovarali su o nastavku isporuka vojne opreme i načinima za jačanje ukrajinskog energetskog sektora i druge civilne infrastrukture na koje ruske snage namerno i sve više gađaju. Istovremeno, bilo je reči i o efektima koje bi povratak Donalda Trampa na mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država mogao da ima na transatlantske trgovinske odnose. U tom kontekstu, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je da bi Evropska unija i Sjedinjene Američke Države po svaku cenu trebalo da izbegnu trgovinski rat jer bi bile pogođene obe ekonomije, a Kina bi bila jedini akter koji bi imao koristi. Evropski lideri su takođe prepoznali mešanje Rusije u izborne procese u Rumuniji, Republici Moldaviji i Gruziji i pozvali na efikasniju koordinaciju na nivou cele unije na temu borbe protiv hibridnih napada iz Moskve.
Premijera Mađarske Viktora Orbana primio je u petak u Bukureštu njegov kolega Marčel Čolaku. Rumunski premijer je ovom prilikom istakao „odlučujuću” ulogu koju je Mađarska imala u pristupanju Rumunije sa kopnenim granicama šengenskom prostoru. „To je odličan rezultat koji ne bi bio moguć bez odlučnog angažmana tokom mađarskog predsedavanja EU”, istakao je Marčel Čolaku. On je dodao da je Mađarska jedan od najvažnijih komercijalnih partnera Rumunije. Viktor Orban je sa svoje strane rekao da veruje da „počinje nova era saradnje” između Rumunije i Mađarske. „Mađarska želi da nastavi i produbi saradnju sa Rumunijom“, naveo je mađarski premijer. Šef rumunske vlade se 22. novembra u Budimpešti sastao sa Viktorom Orbanom, sa kojim je razgovarao o procesu pune integracije Rumunije u šengenski prostor. Poseta Budimpešti je protekla u kontekstu u kome Mađarska do 31. decembra 2024. godine predsedava Savetom Evropske unije.
Portugalski premijer Luis Montenegro, u pratnji predstavnika rukovodstva Ministarstva odbrane, boravio je u petak u radnoj poseti Rumuniji u garnizonu Karakal (sdu), gde su stacionirane trupe iz njegove zemlje. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva odbrane, načelnik Generalštaba odbrane general Georgica Vlad sastao se sa portugalskim zvaničnicima sa kojima je razgovarao o suštinskim aspektima bezbednosne situacije, bilateralnoj saradnji u oblasti odbrane i mogućnostima zajedničke obuke. General Vlad je istakao jačanje odnosa između Rumunije i Portugala u ovoj godini, istakavši vredan doprinos portugalskih trupa jačanju reagovanja NATO-a u Rumuniji.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis proglasio je u petak zakon o Zakoniku o šumama, koji je 17. decembra usvojila Predstavnička komora, kao telo odlučivanja. Time se uspostavlja pravni okvir za digitalizovanu borbu protiv nelegalne seče šuma. Šumski putevi će biti pod video nadzorom, sa tehničkim sistemima za praćenje/snimanje koji će pomoći u otkrivanju krađe i nelegalne seče. Uvode se nova krivična dela u šumarstvu: falsifikovanje informatičkih podataka šumarske prirode i falsifikovanje informatičkih deklaracija kazniće se zatvorom od 1 do 5 godina. Novi Zakonik o šumama predviđa, između ostalog, uspostavljanje Nacionalnog šumarskog registra za evidenciju šumskih gazdinstava, koji će obuhvatiti sve vlasnike šuma u Rumuniji.
Bukureštanska berza zatvorena je u četvrtak u minusu, zbog ćorsokaka u vezi sa uspostavljanjem parlamentarne većine i formiranjem nove Vlade nakon parlamentarnih izbora održanih 1. decembra. Indeks BET, koji obuhvata 20 najtrgovanijih kompanija, depresirao je za 2%, a BET-Plus, koji pokazuje evoluciju 43 najlikvidnije akcije, smanjen je za 1,97%. Ranije je rejting agencije Fič pogoršala izglede Rumunije sa stabilne na negativnu, što je dovelo do poskupljenja međunarodnih kredita zemlje.
Pre 35 godina, 20. decembra, Temišvar (zapad) je postao prvi grad oslobođen komunizma u Rumuniji. Okupljena masa u centru tada je uzvikivala „Sloboda“ i „Dole Čaušesku“, a kraj totalitarnog režima je bio blizu. Desetine ljudi je upucano u Temišvaru, a kasnije spaljeno u krematorijumu u Bukureštu, kako bi se izbrisali tragovi zločina. Nakon što je utovaren u četiri kontejnera, pepeo je bačen u kanal. U danima koji su usledili, antikomunistička revolucija se proširila na Bukurešt i po celoj zemlji, a kulminirala je 22. decembra bekstvom diktatorskog para Nikolaja i Elene Čaušesku. Tri dana kasnije, njih dvoje su pogubljeni, nakon suđenja po kratkom postupku, kojima je presudio vojni sud. Ukupno je više od 1.000 ljudi poginulo, a oko 3.000 je povređeno u borbama koje su se vodile u jedinoj zemlji istočne Evrope u kojoj je došlo do nasilne promene režima.
-
Zaključci zimskog evropskog samita (20.12.2024)
Šefovi država i vlada Evropske unije zasedali su u Briselu da razgovaraju o ratu u Ukrajini, migracijama, situaciji na Bliskom istoku, Republici Moldaviji i Gruziji, odgovoru EU na krize i mešanju Rusije u izbore u Rumuniji. Pozvan na zimski evropski samit, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su njegovoj zemlji najpotrebnije i Evropska unija i Sjedinjene Američke Države da nastave da podržavaju Kijev. Zelenski je dodao da želi da Donald Tramp, koji će se vratiti u Belu kuću 20. januara 2025. godine, bude na strani Ukrajine u ratu protiv ruske invazije i ukazao da će Ukrajini biti potrebne bezbednosne garancije EU i SAD da mir bude dugoročno garantovan. Trampov povratak na čelo SAD takođe je razlog za zabrinutost evropskih država koje očekuju da će njegova suverenistička politika ponovo uticati na komercijalne odnose, kao što se desilo u njegovom prethodnom mandatu. Postoji bojazan da bi nova američka administracija mogla da poveća uvozne carine za evropske proizvode i do 20%. U tom kontekstu, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, izjavila je da dva bloka treba da izbegnu trgovinski rat po svaku cenu, jer bi bile pogođene obe privrede. U trgovinskom ratu nema pobednika, rekla je ona, a ako bismo se suočili sa takvim scenarijem, Kina bi bila najsrećnija. Još jedna tema o kojoj se široko raspravljalo bilo je mešanje Rusije u izborne procese. Predsednik Rumunije Klaus Johanis, prisutan na samitu, je, izjavio da ovakvo ponašanje Moskve ne predstavlja pretnju samo za Rumuniju, već za sve demokratije. On je zatražio od država EU da rade zajedno, uključujući i na nivou razmene informacija, kako bi se takva mešanja mogla brzo otkriti i sprečiti. Povodom ove teme, premijer Poljske Donald Tusk je rekao da su svi evropski lideri, uključujući i skeptike, sada svesni agresivnosti kojom Rusija pokušava da destabilizuje demokratske sisteme država EU i kao primer naveo je mešanje Rusije u Gruziji, Republici Moldaviji i Rumuniji. Na kraju, ali ne i najmanje važno, evropski lideri su razgovarali o razvoju situacije u Siriji, nakon što je Bašar al Asad svrgnut sa vlasti. Evropske države saopštile su da su uspostavile diplomatske kontakte sa novim rukovodstvom, ali da čekaju činjenice iz nove vlade u Damasku da nastave svoju finansijsku i humanitarnu podršku. EU je zainteresovana da se situacija stabilizuje kako bi se deo sirijskih izbeglih migranata u Evropu mogao da se vrati, s obzirom da je njihovo prisustvo pogoršalo socijalne tenzije i dovelo do rasta ekstremne desnice u politici.
-
Ekonomski efekti političke nestabilnosti (20.12.2024)
Zastoj poslednjih dana u Rumuniji, vezan za formiranje parlamentarne većine koja predlaže mandatara za sastav nove vlade, a samim tim i nemogućnost formiranja nove Vlade, oseća se na ekonomskom planu. Bukureška berza je zatvorila trgovanje u četvrtak u minusu. Indeks BET, koji obuhvata 20 najlikvidnijih kompanija, zabeležio je pad od 2%, a BET-Plus, koji pokazuje evoluciju 43 najlikvidnijih akcija, smanjen je za 1,97%.
Referentni indeks prinosa investicionih fondova ili onaj koji meri učinak 10 energetskih i komunalnih preduzeća takođe je zabelezio pad. Pozivajući se na političku neizvesnost u Rumuniji, agencija Fič je tokom nedelje pogoršala izglede zemlje sa stabilnih na negativne, što znači da je moguće novo smanjenje rejtinga.
Smanjen rejtig dovodi do povećanje kamatnih stopa rumunskih međunarodnih kredita, što tera ekonomiste da raspravljaju o potrebi da Bukurešt eventualno pribegne ekspertizi Međunarodnog monetarnog fonda, poznatog po svojoj politici štednje. Medjutim i da nije bilo političke nestabilnosti, ekonomska situacija bila bi sumorna!
Deficiti budžeta i tekućeg računa su veoma visoki, inflacija i dalje finansijski opterećuje gradjane, privredni rast belezi značajno usporavanje, a javni dug je premašio 50% bruto domaćeg proizvoda i nastavlja da raste – sve ovo prikazuje trenutnu ekonomsku situaciju u Rumuniji .
Ako se politička nestabilnost nastavi, privreda će se suočiti sa drugim problemima, upozorava profesor Mirčea Košea, koji smatra da politički donosioci odluka praktično sabotiraju sopstvenu ekonomiju:
“Kakav je trenutni efekat?” Pad berze. Berza je najvažniji termometar ekonomske temperature. To je gubitak od oko milijardu evra za nekoliko minuta. Može doći do uticaja na kurs leja, leu bi mogao imati problema. Kao i uvek Narodna banka će se truditi, da održi lej, ali to ne može u nedogled. Veoma je komplikovano. Videćemo stagnaciju interesovanja investitora za dolazak u Rumuniju i zamrzavanje projekata stranih investitora tokom ovog perioda političke nestabilnosti. A od Evropske unije ćemo imati mnogo strožije praćenje dešavanja na fiskalno-budžetskom planu, s obzirom na to da smo sa Evropskom unijom potpisali 7-godišnji program sanacije fiskalnog deficita. U kontekstu u kojem imamo velika kašnjenja sa Nacionalnim planom oporavka i otpornosti (PNRR), ovaj PNRR nije dugoročan, imamo na raspolaganju još godinu i po dana njegove implementacije, pod ovim uslovima moguće je da će povlačenje novca iz PNRR imati određene poteškoće .
Drugim rečima – kaže Mirčea Košea – nestabilna zemlja je nepredvidiva zemlja. Međutim, nepredvidivost je najveća poteškoća sa kojom se biznis plan može susresti, uključujući i na nacionalnom nivou. -
Vesti – 19.12.2024
Poslednje što je Rumuniji potrebno je opsežna vladina i parlamentarna kriza, izjavio je u četvrtak predsednik Klaus Johanis. Nije momenat za sitne prepirke, a svaki lider mora sebe videti kao državnika i da pregovara da bi oformio vladu koja će predložiti budžet i organizovati što pre predsedničke izbore sledeće godine, rekao je Johanis. Predsednik Rumunije je najavio da će sazvati konsultacije sa političkim partijama. Johanisova izjava dolazi nakon najave premijera i socijaldemokratskog lidera Marčela Čolakua da se Socijaldemokratska stranka (PSD) povlači iz pregovora o formiranju vladajuće koalicije, ali da će u parlamentu glasati za desničarsku manjinsku vladu. Privremeni predsednik Nacionalne liberalne partije (PNL) Ilie Boložan izjavio je da liberali i dalje žele da doprinesu pronalaženju rešenja. Prema njegovom mišljenju, zemlja je već u komplikovanoj situaciji, a neuspeh u formiranju vladajuće koalicije, mnogo će koštati Rumune. Poslanik Unije spasimo Rumuniju (USR) Katalin Drula, čija je stranka optužena za pretencije o nastavku diskusija za formiranje nove vlade, oštro je kritikovao Čolakuov gest, a Demokratski savez Mađara u Rumunji (UDMR) apelovao je na partnere koalicije formirane nakon parlamentarnih izbora da se vrate za pregovarački sto. Nakon što su poništeni rezultati prvog kruga predsedničkih izbora, proevropske stranke koje su ušle u parlament posle izbora 1. decembra, PSD, PNL, USR i UDMR, počele su pregovore za formiranje široke koalicione vlade.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvuje danas na sastanku Evropskog saveta koji se odršava u Briselu. Kako je saopštila predsednička administracija u Bukureštu, na dnevnom redu su teme kao što su: Ukrajina, migracije, situacija na Bliskom istoku, civilna i vojna spremnost EU i odgovor na krizu, proširenje Unije, Republika Moldavija, Gruzija i pitanja vezana za slobodu, bezbednost i pravda. Diskusija evropskih lidera o Ukrajini ima za cilj analizu situacije na terenu i najprikladnije načine za ispunjavanje obaveza podrške ukrajinskom narodu i nastavak napora neophodnih za odbijanje ruske invazije i delotvorno sprovodjenje međunarodnog prava. Predsednik će takođe obavestiti članove Evropskog saveta o situaciji u Rumuniji kao rezultat stranog mešanja u izborni proces. „Naglasiću da ovo nije pretnja samo Rumuniji, već demokratijama i evropskim vrednostima, na najopštiji način. „Neophodna je efikasna koordinacija širom Unije u borbi protiv stranog mešanja i hibridnih napada iz Rusije“, rekao je predsednik Johanis.
Bukureštanska berza (BVB) zabeležila je pad od skoro 3% na skoro svim indeksima na sastanku u četvrtak, u podne, i zabeležila transakcije vredne 2,63 milijarde leja (oko 530 miliona evra). Glavni BET indeks, koji pokazuje evoluciju 16 najlikvidnijih kompanija, zabeležio je pad od 2,75%, na 16.300,37 poena, a BET-Plus indeks koji pokazuje evoluciju 37 najlikvidnijih akcija sa bukureštanske berze, pao je za 2,68%.
Rumunske vlasti su potpisale ugovor sa međunarodnim konzorcijumom Candu Energi Inc. za početak modernizacije bloka 1 u nuklearnoj elektrani Černavoda, na jugoistoku zemlje. Investicija vredna 1,9 milijardi evra obezbediće rad jedinice za još jedan životni ciklus, u sigurnim uslovima i ekonomskoj efikasnosti, rekao je generalni direktor Nukleareelektrike Kosmin Gica. On je objasnio da će životni vek bloka 1 biti produžen za 30 godina i da će tako doprineti ciljevima Rumunije u pogledu dekarbonizacije. Sa svoje strane, predstavnik konzorcijuma, predsednik „Nuklear AtkinsRealisa“ Džo St. Džulijan je naveo da organizacija koju vodi ima bogato iskustvo u ovoj oblasti, kroz izgradnju 6 reaktora tipa CANDU u svetu i produženje veka trajanja drugih 10 reaktora. Takođe, ministar energetike Sebastijan Burduža podsetio je na inicijative Rumunije u ovoj oblasti i istakao da je Bukurešt preuzeo ulogu regionalnog lidera u oblasti nuklearne energije.
Glavni akcionar fudbalskog kluba Rapid Bukurešt, jednog od najpopularnijih u Rumuniji, biznismen Dan Šuku, postao je većinski akcionar italijanskog kluba Đenova, objavila je grupa Serije A na svom zvaničnom sajtu. Izvor ističe da je nakon povećanja kapitala na 45.356.262 evra, od čega je 5.356.262 evra besplatno, a još 40.000.000 uplaćeno 14. decembra, Upravni odbor odobrio ponudu rumunskog investitora. Potpisao je celokupno povećanje kapitala, dobivši zauzvrat udeo u akcijskom kapitalu od približno 77 odsto Đenove CFC i ostavivši prethodne akcionare u manjini – navodi se i u saopštenju. Predsednik Konfederacije poslodavaca Concordia, Šuku (61 godina) je istaknuta ličnost u rumunskoj ekonomiji. Osnivač je Mobekpert-a, najvećeg brenda nameštaja u Rumuniji, sa preko 2.200 zaposlenih. Takođe je uključen u sektor nekretnina i u medije, sa ključnom ulogom u poslovnom dnevniku „Ziarul Financiar“. Đenova je posle 16 kola na 13. mestu u Seriji A, sa 16 bodova.
Agencija za rejting Fič pogoršala je izglede Rumunije sa “stabilnih” na “negativne” u pogledu rejtinga za dugoročne kredite u stranoj valuti. Među navedenim razlozima, Fič pominje političke faktore rizika, uključujući „narušen politički kredibilitet“ i političku neizvesnost, kao i fiskalna pomeranjai neodrživu potrošnju. Važan faktor koji je uzet u obzir je veliki budžetski deficit. Među uzrocima, Fič navodi troškove plata u javnom sektoru i „ nefinansijska povećanja penzija pre izbora“. Pored toga, novi rumunski parlament je podeljen i postoji povećanje udela antievropskih partija krajnje desnice, što odražava sve veću polarizaciju rumunskog društva. S druge strane, plus za Rumuniju je, prema Fitchu, solidan bankarski sektor. Među faktorima koji mogu dovesti do pozitivnog rejtinga, agencija navodi fiskalnu konsolidaciju koja je veća od projektovane, koja podržava stabilizaciju javnog duga (BDP) u srednjem roku i smanjenje rizika spoljne zaduženosti i eksternog finansiranja.
Specijalna grupa spasilaca Inspektorata za vanredne situacije Bukurešt-Ilfov intervenisala je jutros na požaru u zgradi bolnice Kolentina u prestonici. Osam pacijenata je, iz predostrožnosti evakuisano, a požar je ugašen. Utvrđeno je da je požar izbio u podrumu zgrade, u električnom kotlu. Kako navode nadležni, intervenciju vatrogasaca podržalo je deset vatrogasnih vozila, pet vozila hitne pomoći SMURD.
