Category: Aktuelnosti

Kandidat evropskih narodnjaka, Luksemburžanin Žan- Klod Junker, od utorka je novi predsednik Evropske komisije. Njegovo imenovanje potvrdjeno je u Evropskom parlamentu, posle predstavljanja političkog programa. Prioriteti Junkera su ekonomski rast, otvaranje novih radnih mesta, ekonomska i monetarna unija, jedinstveno tržište, oživljavanje industrije, pregovori sa Sjedinjenim Američkim Državama o sporazumu o trans-atlantskom partnerstvu, evropska politika o migraciji, kao i spoljni odnosi Evropske unije. Naredna etapa je formiranje tima komesara Žan- Klod Junkera. Lideri Evropske unije, okupljeni u sredu na sednici Saveta, imali su na dnevnom redu dogovor o imenovanju na ministarske dužnosti. Sednica nije uspela, tako da je odlučeno da se ovo pitanje analizira krajem avgusta. Rumunija želi da zadrži portfelj poljoprivrede u budućoj Komisiji i podržava sadašnjeg resornog komesara Dačijana Čološa.

Isti evropski lideri okupljeni u Briselu doneli su odluku da se suspenduju finansijske operacije Evropske investicione banke i Banke za obnovu i razvoj sa Rusijom. Optužena da podstiče oružani sukob na istoku Ukrajine, Moskva se poziva da iskoristi uticaj na pro-ruske grupe i zaustavi doturanje oružja i prelazak militanata preko granice. Na nezadovoljstvo Rusa, i Sjedinjene Američke Države su saopštile da će uvesti oštrije sankcije, jer, po oceni predsednika Baraka Obame, Moskva nije preduzela potrebne mere da zaustavi eskalaciju nasilja u Ukrajini. Sankcije se odnose na dve velike ruske banke, od kojih jedna pripada Gazpromu, i dve energetske kompanije. Ovima će biti uskraćen pristup američkom tržištu kapitala. Pogodjene će biti i pojedine vojne firme, uključujući i firmu Kalašnikov.

Situacija na istoku Ukrajine dostigla je juče visoke kvote, posle pada aviona kompanije Malezija Erlajns. Svi putnici letelice i članovi posade su poginuli. Avion sa 298 putinika, koji je leteo na relaciji Amsterdam- Kuala Lumpur, srušio se u zoni Donecka, koja je pod kontrolom pro-ruskih separatista, nekoliko desetina kilometara od granice sa Rusijom. Predsednik Rumunije Trajan Basesku tražio je da se rasvetle okolnosti pod kojima je došlo do nesreće i zatražio da eksperti Evropske unije učestvuju, zajedno sa ukrajinskim vlastima, u istrazi. Istovremeno, rumunsko ministarstvo inostranih poslova, formiralo je kriznu ćeliju, koja se bavi uporedo i evolucijama u Pojasu Gaze. Posle evakuacije 84 Rumuna i članova njihovih porodica, na licu mesta upućene su dve mobilne konzularne ekipe, koje su u Amanu i Tel Avivu spremne da pruže konzularnu pomoć Rumunima u ovoj zoni.

Smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje za 5 indeksnih poena korisno je za poslovanje u Rumuniji, ali, pod uslovom, da se ne uvedu nove takse- izjavio je predsednik Saveta inostranih investitora, Stiven Van Groningen, posle razgovora sa predsednikom Trajanom Baseskuom. Šef rumunske države pozvao je u ponedeljak premijera Viktora Pontu na konsultacije, posle predsednikove izjave da neće potpisati zakon o smanjenju doprinosa, ako vlada neće objasniti način na koji može da pokrije ovaj minus i šta namerava da preduzme da ne bi došlo do budžetskih debalansa. Po oceni Trajana Baseskua, smanjenje za 5 odsto dovelo bi do povećanja poreza ili smanjenja investicija. Premijer Ponta tvrdi, medjutim, da smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje za poslodavce je blagovremena mera, jer privreda beleži ekonomski rast, a priliv budžetskih prihoda je veći.

U Bukureštu su, ove nedelje, završeni, politički pregovori izmedju dve važne političke stranke desnog centra, Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratsko-liberalne partije (PDL). Lideri dve opozicione partije, koje žele da se ujedine, postigli su saglasnost o poslednjim detaljima. Nova stranka nosila bi ime Nacionalne liberalne partije, koja bi mogla ravnopravno da konkuriše Socijaldemokratskoj stranci, ubedljivom pobedniku majskih izbora. Na kratki rok, prioritet nove stranke je pobeda na novembarskim predsedničkim izborima, na kojima će imati jedinstvenog kandidata. Sa druge strane, Stalni savet Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) imenovao je predsednika stranke, Kelemena Hunora, za kandidata na predsedničkim izborima u Rumuniji.

Oko 60% prijavljenih srednjoškolaca položilo je maturski ispit u prvom ispitnom roku, odnosno za 3% više nego pre godinu dana. I ovoga puta je bilo manjih incidenata. Jedan školski inspektor je optužen da je primio novac da bi pomogao učenicima da polože ispit i sada je u kučnom pritvoru. Učenici koji su uhvaćeni kako prepisuju, izbačeni su iz učionice i izgubili pravo na polaganje maturskog ispita u naredna dva ispitna roka. Iako nadležne vlasti smatraju da je situacija u obrazovanju relativno dobra, predsednik Trajan Basesku nije zadovoljan. On je pozvao ombudsmana da traži ocenu ustavnosti hitne uredbe o uvodjenju pojedinih mera u obrazovanju i naučnom istrazivanju. Šef države tvrdi da su, primenom ove uredbe, donete mnoge izmene sa negativnim posledicama po preuniverzitetsko i univerzitetsko obrazovanje.

Protiv osnivaca Konzervativne partije ( PC), poslovnog čoveka Dana Vojkuleskua, vodi se istraga pod sudskom kontrolom. Sud u Bukureštu odbio je žalbu Vojkuleskua na optužbu za ucenu, za koju ga tužioci terete. On je optužen da je ucenio trojicu poslovnih ljudi, da će protiv njih pokrenuti agresivnu kampanju diskreditovanja ako ne potpišu reklamne ugovore sa svojom medijskom kućom. Vojkulesku je odbio optužbe i dodao da ne poznaje dotične osobe.

Predsednik Rumunije Trajan Basesku potpisao je zakone o ratifikaciji Sporazuma o pridruživanju Republike Moldavije, Ukrajine i Gruzije Evropskoj uniji. Prema oceni Baseskua potezi ovih zemalja dokazuju da niko ne može zaustaviti evolucije jedne nacije. Moskva samo dobija potpisivanjem sporazuma sa Evropskom unijom, jer će konkurencija i kvalitet proizvoda i usluga iz ovih zemalja biti na evropskom nivou- dodao je Basesku. Prošle nedelje Parlament Rumunije zavrsio je postupak usvajanja zakona o ratifikaciji Sporazuma o pridruživanju postavši prvo zakonodavno telo u Evropskoj uniji koje je završilo ovaj proces.

Šef rumunske diplomatije Titus Korlacean učestvovao je u Dubrovniku u radovima medjunarodne konferencije “Croatia Forum”, koja je održana uz prisustvo visokih evropskih funkcionera, šefova diplomatija članica Evropske unije i obuhvaćenih zemalja politikom proširivanja kao i gostiju iz Kine Japana, SAD i Novog Zelanda. Glavna tema konferencije bila je integracioni proces zemalja zapadnog Balkana. Konferencija, koju je organizovala hrvatska vlada, imala je tri sekcije: ’’Integracija zapadnog Balkana, sličnosti i razlike’’, ’’Budućnost politike proširenja Evropske unije’’ i ’’Aktuelni izazovi za evropske vrednosti’’

Predsednik Basesku je saopštio da neće potpisati nedavno usvojeni zakon u Parlamentu o smanjenju doprinosa za socijalno osiguranje za 5 indeksnih poena od 1. oktobra . On je obrazložio stav ocenom da primena ove mere, u vreme kada je priliv budžetskih prihoda ispod očekivanja, može ugroziti stabilnost penzijskog fonda i makroekonomske pokazatelje dogovorene sa medjunarodnim kreditorima i posebno MMF-om. Predsednik želi da se konsultuje sa vladom u vezi sa ovom pitanjem ali premijer Viktor Ponta smatra da su konsultacije izlišne, jer je zakon usvojen u Parlamentu. Podsećamo da, iako je mera naišla na povoljan odjek u poslovnim krugovima nije dobila zeleno svetlo Fiskalnog saveta, konsultativnog tela- prilikom izrade poreskih politika.

Prema objavljenim podacima Nacionalnog instituta za statistiku Rumunije, povodom Svetskog dana stanovnistva, 11. jula, broj stanovnika Rumunije smanjiće se u narednim decenijama do 12 miliona u 2060. godini. Prošle godine broj mladih do 15 godina starosti smanjen je za 50 000, dok je broj odraslih do 65. godina povećan za skoro 40 000. Podaci pokazuju da skoro 54% stanovnika živi u gradskim sredinama,da žene predstavljaju 51% ukupnog broja stanovnika i da je njihov prosečan životni vek od 78 godina starosti.

Rumunija ponovo dokazuje da učini sve da bi otvorila put Republici Moldaviji, bivšoj sovjetskoj sa većinskim rumunofonskim stanovništvom, ka Evropskoj Uniji. Parlament Rumunije je prvo zakonodavno telo komunitarne organizacije koji je okončao proces ratifikacije sporazuma o pridruživanju Moldavije, Gruzije i Ukrajine Evropskoj uniji, koji su potpisani prošle nedelje, u Briselu. Šef rumunske diplomatije, Titus Korlacean, pozdravio je hitnu ratifikaciju sporazuma u rumunskom Poslaničkom domu i Senatu, ocenjujući da ovo dokazuje solidno i dosledno zalaganje Bukurešta za evropski put triju zemalja partnera, kao i za legitimne težnje ka njihovoj potpunoj evropskoj integraciji. On se odnosio i na buduće koristi Republike Moldavije na ekonomskom planu, u uslovima u kojima ova bivša sovjetska republika je najsiromašnija u Evropi: «Na osnovu analiza Evropske unije, procenjuje se da će u narednim godinama bruto društveni proizvod Republike Moldavije zabeležiti godišnji prosečni rast od 5,4 odsto. Ovo je značajan rast u zemlji čiji je ekonomski nivo još uvek skroman. Istovremeno, povečaće se i obim moldavskih izvoza za tržište Evropske unije, za otprilike 16 odsto, što će izazvati povećanje kupovne moći u Republici Moldaviji.» O retkom konsenzusu pozicije i opozicije oko ratifikacije pomenutih sporazuma, govorio nam je lider opozicione desnocentrističke Demokrat-liberalne stranke (PDL), Vasile Blaga: «Bez obzira na ono što nas razdvaja, pozicija i opozicija su uvek bile na istoj strani barikade kada je bilo reč o interesima Rumunije i naše braće s one strane reke Prut.» Sporazum o pridruživanju ratifikovan je i u Parlamentu u Kišinjevu, uprkos opoziciji filoruskih komunista.

Strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama bio je i jeste veoma važno za Rumuniju, izjavio je premijer Viktor Ponta na prijemu koji je priredila američka ambasada u Bukureštu povodom Dana državnosti. Premijer Ponta je još rekao da američka administracija upućuje rumunskom društvu značajne poruke u vezi sa važnošću pravne države i suzbijanja korupcije. Inače, o borbi protiv korupcije, na koju su se odnosili svi američki zvaničnici koji su nedavno posetili Rumuniju, govorio je i otpravnik poslova američke ambasade u Bukureštu, Duan Bučer. Rumunija je zabeležila izuzetne progrese u borbi protiv korupcije, u obezbedjenju postojanja nezavisnih institucija i ostvarenju društva u kojem svi gradjani su ravnopravni pred zakonom, izjavio je američki diplomata.

Akcije Elektrike, kompanije koja se bavi distribucijom električne energije u Rumuniji, listirane su od petka na berzama u Bukureštu i Londonu. Za 51 odsto listiranih akcija, rumunska država, koja ostaje sa 49 odsto akcija, dobila je oko 450 miliona evra, novac koji će ostati na račun kompanije, za buduće investicije. Ovo je prvi put kada jedna državna kompanija je privatizovana posredstvom tržišta kapitala. Rumunska vlada saopštila je da inamerava da, po modelu Elektrike, privatizuje i druge velike kompanije, kao što su Energetski kompleks Oltenija ili Hidroelektrika. Sa druge strane, druga velika državna kompanija, Rumunska služba železničkog teretnog transporta, potvrdila je da će opustiti 2.500 radnika. Kompanija tvrdi da proces prestrukturacije je obavezna mera za povećanje kompetitivnosti.

Nacrt rumunske vlade za smanjenje doprinosa socijalnom osiguranju za poslodavce za 5 odsto usvojen je većinom glasova u Poslaničkom domu, koji je dom odlućivanja u rumunskom parlamentu. Prema izjava predstavnika vlade, smanjenje doprinosa socijalnom osiguranju, koje bi trebalo da stupi na snagu 1. oktobra, omogučiće otvaranje novih radnih mesta. Medjunarodni kreditori Rumunije- Medjunarodni monetarni fond, Evropska komisija i Svetska banka, kao i velike sindikalne konfederacije u zemlji ne slažu se sa primenom ove mere.

Simona Halep, najbolja rumunska teniserka, broj tri na WTA listi, stigla je u polufinale gren šlem turnira na Vimbledonu. U poslednjem meču, ona je izgubila od Kanadžanke Eženi Bušar, u dva seta, sa 7-6, 6-2. Na prethodnom turniru u Rolan Garosu, Simona Halep je u finalu izgubila od Ruskinje Marije Šarapove.

Parlament Rumunija usvojio je u sredu političku deklaraciju kojom se od predsednika države Trajana Baseskua traži da podnese ostavku zbog korupcijskog skandala i zloupotrebe položaja svog mladjeg brata. Socijal-demokratska senatorka Gabrijela Firea, obrazložila je deklaraciju: «Zabrinut zbog ogromnih posledica skandala oko uplitanja porodice predsednika Rumunije na planu kredibiliteta rumunske države, parlament Rumunije usvojio je sledeću deklaraciju: predsednik Rumunije Trajan Basesku nema više pravo da osigura prestiž, nezavisnost i legitimnost predsedničke funkcije, tako da bez odlaganja treba da podnese ostavku na ovu dužnost.» Za ostavku su se izjasnili i parlamentarci vladajuće koalicije, kao i populisti iz Narodne partije Dan Dijakonesku (PPDD) i liberali. Demokratsko-liberalna partija (PDL) i propredsednička opozicija nisu prisustvovale glasanju. Deklaracija nema pravnu snagu i ne može obavezati šefa države da podnese ostavku. Prethodno je Trajan Basesku saopštio da neće podneti ostavku, jer nije intervenisao u korist svog brata i nije odgovoran za njegova dela.

Za predsednika Trajana Baseskua podrška evropskom putu bivše sovjetske republike Moldavije, sa većinskim rumunofonskim stanovništvom, je prioritet svog mandata. Krajem tekuće nedelje, Moldavija je zajedno sa Gruzijom i Ukrajinom potpisala sporazum o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom. U Rusiji, sporazum se smatra pokušajem da tri države napuste rusku uticajnu sferu. Medjutim, u Briselu, sporazum se smatra istorijskim, jer će favorizovati evropsku integraciju sa političke, kao i ekonomske strane Kišinjeva. Istovremeno, stvoriće okvir za saradnju u oblastima trgovine, bezbednosne politike i kulture. Sporazum je za nešto, a ne protiv nekoga- podvukao je predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo, i dodao da se Evropska unuija svećano obavezuje da bude uz Republiku Moldaviju, Gruziju i Ukrajinu, da bi se ove države pretvorile u moderne, stabilne i prosperitetne demokratije.

Od ove nedelje, vlada Rumunije ima novog ministra saobraćaja Joana Rusa. Prioritetni ciljevi novoimenovanog ministra su smanjenje rasipništva materijalnih i ljudskih resursi: «Počećemo sa smanjenjem rasipništva. Ako smo konkurentniji, možemo da budemo i uspešniji i konkurisati uslugama i našim proizvodima sa proizvodima iz Evrope. Ovde, mislim, pre svega, na železnički, vazdušni, pomorski i drumski saobraćaj.» Joan Rus je došao na ministarsko mesto umesto Dana Šove, koji je podneo ostavku. Prema rečima premijera Viktora Ponte, Dan Šova će postati port parol Socijal-demokratske partije (PSD).

Senat Rumunije usvojio je tekuće nedelje nacrt zakona o smanjenju doprinosa za socijalno osiguranje poslodavcima za 5 indeksnih poena. Posle izglasavanja u Poslaničkom domu i na vanrednom zasedanju parlamenta u julu, nacrt zakona bi mogao da stupi na snagu 1. oktobra. Prema navodima vlade, smanjenjem doprinosa za socijalno osiguranje poslodavcima ostaju na raspolaganje veći fondovi koji mogu stvoriti nova radna mesta, povećati broj poreskih obveznika i podsticati poslovnu klimu. Vlada Rumunije usvojila je i uredbu kojom se osobama sa problemima u vraćanju kredita omogućuje isplata 50 odsto bankarske rate u narednom dvogodišnjem periodu. Premijer Viktor Ponta je naglasio da ce država preuzeti na sebe ovaj finansijski napor: «Mi ćemo snositi troškove za dodatnu kamatu i za podršku ljudima sa problemima u isplati bankarskih kredita. Na ovaj način, ostaće veći fondovi ekonomiji, što je veoma važno.» Odlučeno je, takodje, da se o 1. jula poveća minimalna plata na oko 200 evra.

Posle nekoliko neuspešnih privatizacija, rumunske vlasti imaju razloga za zadovoljstvo, jer je javna ponuda za prodaju 51 odsto akcija kompanije Elektrika na berzi završena uspešno. Vlada se nada da će od prodaje zaraditi 460 miliona evra, novac koji će ostati Elektrici za investicije u narednim godinama. Privatizacija Elektrike je prva ove vrste posredstvom berzanskih tranzakcija.

Rumunska vlada odobrila je nacrt zakona o smanjenju doprinosa za socijalno osiguranje za 5 odsto za poslodavce, od 1. oktobra. Dokument će biti razmotren i izglasan i u Parlamentu, a na kraju će ga promulgirati šef države. Premijer Viktor Ponta dao je osiguranja da će biti poštovani svi makroekonomski ciljevi dogovoreni sa medjunarodnim poveriocima Rumunije, a to su Medjunarodni monetarni fond, Evropska komisija i Svetska banka, koji nisu se složili sa smanjenjem doprinosa za socijalno osiguranje. Ponta tvrdi da postoji neophodan novac za uvodjenje mere u poslednjem tromesečju tekuće godine. Sindikalna konfederacija Kartel ALFA smatra da bi, ustvari, ova mera doprinela povećanju neto profita multinacionalnih kompanija i smanila doprinos penzijskom sistemu, smanjujući, istovremeno, i budžet socijalnih osiguranja.

Rumunska država počela je listiranje 51 odsto akcija kompanije Elektrika na bukureštanskoj berzi. Proces, koji će se okončati 25. juna, jedan je od najvećih procesa listiranja na berzi na tržištu kapitala u Rumuniji. Država namerava da dobije najmanje 435 miliona evra. 85 odsto akcija ponudjeno je institucionalnim investitorima, a 15 odsto fizičkim licima, u svojstvu malih investitora. Cena jedne akcije varira od 2,5 evra do 3. U pokušaju da akcije čini još privlačnijim, država je odlučila da nudi i popuste. Investitori koji će kupiti izmedju hiljadu i 20.000 akcija kompanije Elektrika imaće popust od 5 odsto.

Rumunska nacionalna agencija za integritet zatražila je od Evropskog parlamenta da ne potvrdi mandat evroparlamentarcu Mirči Dijakonuu, zato što se ovaj nalazi u situaciji nekompatibilnosti. Istovremeno, Agencija za integritet je Bukureštanskom apelacionom sudu dostavila zahtev za ukidanje odluke Centralnog izbornog biroa o dodelivanju mandata Mirči Dijakonuu, koji se kandidovao kao nezavisni kandidat na majskim evroparlamentarnim izborima. Ista agencija ukazuje da je definitivnom odlukom Visokog kasacionog suda Dijakonu proglašen nekompatibilnim, tako da ne može više zauzeti javnu dužnost ili funkciju.

Rumunsko ministarstvo inostranih poslova je od francuskih vlasti zatražilo da u najkraćem mogućem roku razjasne okolnosti u kojima je mladi Rumun romskog porekla divljački pretučen na periferiji Pariza. 16-to godišnjeg Darijusa, je prošlog petka, nasilno uzela grupa od 12 osoba iz improvizovanog kampa u pariskom predgradju i divljački pretukla, skoro na smrt, smatrajući ga krivim za provalu više stanova. Rumunsko ministarstvo inostranih poslova smatra da onakva dela ekstremnog nasilja, čije su žrtve evropski gradjani, uključujući i Rumune, su u dotičnoj meri rezultat javnih stavova ksenofobije i rasizma, koji su sve češći u govoru pojedinih političara komunitarnog prostora. Francuske vlasti su javno osudile napad i pokrenule istragu. Organizacije za zaštitu ljudskih prava i prava nacionalnih manjina izrazile su ogorčenje i osudile stigmatizaciju koju trpi romska manjina.

Predsednik Rumunije Trajan Basesku je javno odbacio bilo koje mešanje u aferu u kojem je njegov brat, Mirča Basesku, optužen za «zloupotrebu položaja». Šef države je u javnoj izjavi dao osiguranja da neće intervnisati za zaštitu svog brata. Tužioci tvrde da je Mirča Basesku primio mito u visini od 250 hiljada evra u zamenu za obećanje da će intervenisati kako bi šefu jedne mafijaške grupe bila izrečena povoljna sudska odluka.

Premijer Viktor Ponta je izjavio da Rumunija nije mnogo ugrožena ukidanjem isporuke ruskog gasa susednoj Ukrajini, zato što ima unutrašnju proizvodnju i dovoljno resursi za narednih 6 meseci. On je ocenio da u ovom periodu neće biti problema sa snabdevanjem stanovništva i ekonomskih subjekata. Vlasti u Bukureštu analiziraju više varijanata za osiguranje dugoročne energetske bezbednosti zemlje, a jedna od njih je eksploatacija gasnih resursa u Crnom moru.

Međunarodni monetarni fond odložio je finalizaciju revizije stend- baj aranžmana iz predostrošnosti do novembra, ostavljajući rok rumunskoj vladi da odluči koje će fiskalne mere preduzeti i da izradi nacrt budžeta za 2015. godinu, saopštio je premijer Viktor Ponta. U saopštenju MMF-a navodi se da su razgovori sa rumunskom stranom bili konstruktivni, ali da su mnoge teme ostale nerešene. Jedna od mera odnosi se na nameru vlade da smanji doprinos za socijalno osiguranje za 5 indeksnih poena od 1. jula, sa kojom se međunarodne finansijske institucije ne slažu. Viktor Ponta je izjavio da će vlada naredne nedelje dostaviti Parlamentu na razmatranje i usvajanje nacrt zakona o smanjenju doprinosa za socijalno osiguranje od 1. oktobra i dao je uveravanja da će rumunska država poštovati sve makroekonomske ciljeve dogovorene sa međunarodnim kreditorima.

Svetska banka je korigovala naviše prognozu o ekonomskom rastu Rumunije ove godine sa 2,5% na 2,8% i od 3,2% iduće godine. Prema izveštaju Svetske banke povečana spoljna potražnja dovešće do poboljšanja situacije na rumunskom tržištu rada i do povečane potrošnje. Istovremeno, smanjena stopa inflacije dozvoliče Narodnoj banci Rumunije da vodi monetarnu politiku za podržavanje privrednog opravka. Vlada i MMF računaju na rast bruto nacionalnog proizvoda ove godine od 2,2% do 2,5%, a iduće godine od 2,5%, dok Evropska komisija prognozira rast ove godine od 2,5% i od 2,6% sledeće godine.

Rumuni bez obzira na godine koji nisu prethodno imali sosptveni biznis mogu besplatno osnivati mikropreduzeća, zahvaljujuži Zakonu o podsticanju osnjivanja i razvoja mikropreduzeća. Iz teksta zakona eliminisan je uslov koji predviđa maksimalno 35 godina starosti za dodeljivanje povlastica osobama koje žele prvi put bave sopstvenim biznisom. Istovremeno, zakon predviđa i oslobađanje poslodavaca od doprinosa za socijalno osiguranje. Preduzetnik može dobiti i nepovratnu finansijsku pomoć od najviše 50% ali ne više od 10. 000 evra od ukupne vrednosti troškova za biznis plan.

Rumunska vlada želi da proda na berzi 51% akcija Elektrike za najmanje 435. miliona evra. U skaldu sa dogovorenim programom do 26. juna treba završiti pripreme za listiranje na berzi, a 3. jula da startuje prodaja akcija Elktrike. Premijer Viktor Ponta je uveren u uspeh ove tranzakcije i navodi da će se fondovi od prodaje akcija usmeriti u investicije. Ministar za energiju Razvan Nikolesku izjavio je da je ovo najveći proces listiranja kapitala na tržištu i da će cena jedne akcije varirati 2,5 do 3 evra. 85% akcija mogu otkupiti veliki a 15% mali investitori. U slučaju povećanog interesa malih investitora broj akcija povečaće se sa 15% na 22%. Sa druge strane, od 1. jula proizvođači prirodnog gasa imaće obavezu da prodaju deo sopstvene proizvodnje na berzi a od 2015. ova mera primeniče se i distributerima prirodnog gasa.

Predsednik Evropske komisije Žose Manuel Baroso uveren je u evropsku budućnost Republike Moldavije, uz napomenu da potpisivanje Sporazuma o pridruživanju EU, 27. juna, nema nameru da negativno utiče na ekonomske odnose sa Rusijiom. U Kišinjevu visoki evropski zvaničnik je rekao da je cilj sporazuma poboljšanje međunarodnih odnosa Republike Moldavije i da neće uticati na odnose ove zemlje sa drugim partnerskim državama uključujući i Rusiju. Premiejer Moldavije, Jurije Leanka pozitivno je ocenio finansijsku, tehničku i političku podršku Brisela Republici Moldaviji i obečao da će njegova vlada uložiti sve napore da se evropska integracija Moldavije realizuje u najkraćem mogučem roku.

Ženska reprezentacija Rumunije u mačevanju osvojila je zlatnu medalju Evropskom prvenstvu u Strazburgu pošto je u finalu pobedila Rusiju sa 38:34. Ana Marija Branza, Simona Pop, Marija Udrea i Simona Gherman, bronzana u pojedinačnoj konkurenciji u Strazburgu, pobedile su u četvrtfinalu reprezentaciju Ukrajine, a u polufinalu Italiju.

Misija Medjunarodnog monetarnog fonda, Evropske komisije i Svetske banke procenjuje do 16. juna, u Bukureštu, najnoviji sporazum iz predostrožnosti sa Rumunijom, u visini od 4 milijarde evra. Evolucija makroekonomskih pokazatelja, a posebno budžetska ravnoteža nalaze se u centru razgovora. Stručnjaci Fonda analiziraju ako budžetski prihodi omogućavaju smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje za 5 odsto, od 1. jula, za poslodavce, kako žele vlasti, a posebno poslovni ljudi. Predstavnici medjunarodnih kreditora slažu se, u principu, sa ovom idejom, ali očekuju kompenzatorne mere kako ne bi bio ugrožen utvrdjeni budžetski deficit. Razgovori se odnose, takodje, na eliminisanje državnog monopola u dva ključna ekonomska sektora, a to su energija i infrastruktura, na smanjenje dugova javnih preduzeća i prestrukturaciju pojedinih državnih kompanija.

Evropska komisija je predstavila preporuke za ekonomsku politiku zemalja claniča kako bi ove konsolidovale oporavak postignut u poslednjoj godini. Za Rumuniju, preporuke se odnose na implementaciju programa asistencije Evropska unija- Medjunarodni monetarni fond i budžetske strategije za 2014. godinu, ubrzanje reformi u zdrastvenom sektoru, konsolidaciju aktivnih mera za zapošljavanje radne snage, povećanje kvaliteta i stope pristupanja vaspitanju i profesionalnom usavršavanju. U fiskalnoj oblasti, Komisija preporučuje poboljšanje nivoa prikupljanja taksi, smanjenje nivoa utaje poreza i rada na crno i okončanje reforme penzija koja je pokrenuta 2010. godine. Javna administracija je podstrekivana da poveća efikasnost, transparentnost i nivo integriteta, a pravosudni sistem da se bori protiv korupcije i primeni sudske odluke. Za oblasti energije i transporta preporučuje se promovisanje kompetitivnosti i efikasnosti, uz ubrzanje reforme u državnim kompanijama.

Istovremeno sa stupanjem na snagu novog paketa osnovnih zdrastvenih usluga, od 1. juna, koje stavljaju naglasak na prevenciju, rumunske vlasti se nadaju da će pacijenti raspolagati boljim uslugama. Prema novim predvidjanjima, pacijenti uzrasta do 39 godina će obavezno ici na pregled kod porodicnog lekara jedan put u tri godine, dok oni stariji do 40 će ići godišnje. Druge se novine paketa osnovnih preventivnih zdravstvenih usluga odnose na nadoknadu troškova za lečenje dece od autizma, tretmana za pojedine zubne bolesti i prioritetno upućivanje pacijenata kod porodičnih lekara ili stručnih ambulanti. Na taj način, tri stotine bolesti se više neće lečiti u bolnicama, koje su prepune, već u poliklinikama. Porodični lekari imaju pravo da prate hronične bolesti, kao što su visoki krvni pritisak, dijabetis i astmu. Pored toga, u minimalnom osnovnom paketu, u slučaju trudnoće predviđene su i analize za hepatitis B i C pored već obične analize za HIV.

Poslanički dom u Bukureštu, odlučujući dom u ovom slučaju, odbacio je u utorak, nacrt zakona o merama za eksploataciju rude zlata i srebra u zoni Rošija Montana, u centru Rumunije. Nacrt koji je inicirala rumunska vlada je u novembru prošle godine odbacio i Senat. Odluka je doneta vodeći računa o činjenici da Rumunija ne ispunjava na zadovoljavajući način sve zahteve koji se tiču eksploatacije rudnih resursi. Prošle jeseni, više desetina hilljada gradjana je demonstriralo u Rumuniji, zahtevajući od vlade da povuče nacrt zakona, zabrani upotrebu cijanida u rudarstvu i uključi ovu bivšu rimsku koloniju na listu UNESCO-a.

Prisutan u Varšavi na svećanostima povodom obeležavanja 25 godina od ponovnog uspostavljanja demokratije u postkomunističkoj Poljskoj, američki predsednik Barak Obama, ponovio je zalaganje svoje zemlje za podršku istočno- evropskim saveznicima iz NATO-a zabrinuti zbog akcija Rusije, uključujući i Rumuniju. Obama je saopštio da će od Kongresa zatražiti da dodeli milijardu dolara za rasporedjenje novih američkih kopennih, vazdušnih i morskih snaga u zoni. Na sastanku sa svojim kolegama iz regiona, uključujući i predsednika Rumunije, Trajana Baseskua, Obama je precizirao da Sjedinjene Američke Države ne prete Rusiji, ali NATO ne može ostati ravnodušan ako Moskva bude i dalje kršila principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta, koji su do sada obezbedili mir Evrope.

Rumunija je pouzdan partner Sjedinjenih Američkih Država i NATO- ponovio je američki sekretar odbrane Čak Hagel, koji je u četvrtak posetio rumunski crnomorski grad Konstanca, gde se sastao sa svojim rumunskim kolegom Mirčom Dušom. Rumunski zvaničnik je naglasio da Rumunija ocenjuje političke i vojne napore saveznika, kako na nivou NATO, tako i na bilateralnom nivou, s obzirom da se situacija u regionu dramatično izmenila. Dvojica zvaničnika su posetila ratni brod USS Vella Gulf, koji je poslat u region kao odgovor na krizu u susednoj Ukrajini. Čak Hagel je razgovarao i sa premijerom Viktorom Pontom. Hagelova poseta Rumuniji obavljena je dve nedelje posle posete američkog podpredsednika Džoa Bajdena, koji je ponovio da se Sjedinjene Države zalažu za bezbednost istočno-evropskih saveznika.