Category: Aktuelnosti

Prema rezultatima Centralne izborne komisije, vladajuća alijansa Socijal-demokratske partije (PSD)- Nacionalne unije za progres Rumunije (UNPR) i Konzervativne partije (PC) osvojila je 37,6% glasova na evroparlamentarnim izborima. Na velikoj udaljenosti od prvog mesta nalaze se dve stranke desnog centra: Nacionalna liberalna partija (PNL) sa 15% i Demokratsko-liberalna partija (PDL) sa 12, 23%. Cenzus za Evropski parlament su ispunili i nestranački kandidat Mirča Dijakonu sa 6, 81%, Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) sa 6,30% i propredsednička partija Narodnog pokreta sa 6,21%. Ostali kandidati osvojili su manje od 5% glasova. Izlaznost na izbore bila je od 32,44%.

Posle evroparlamentarnih izbora celo rukovodstvo Nacional-liberalne partije, na čelu sa predsednikom Krinom Antoneskuom, podneli su ostavku zbog slabih izbornih rezultata. Da bi se uspešno borile protiv Socijal-demokratske partije liberali i demokrat-liberali odlučili su da se ujedine u solidan politički projekat. Dve partije žele da formiraju veliku stranku desnog-centra i da funkcionišu kao saveznici na parlamentarnom i lokalnom nivou. Na kratki rok pomenute stranke žele da izaberu jedinstvenog kandidata za predsedničke izbore u novembru. Sa dosta rezerve, ujedinjenjem liberala i demokrata nastoji se da se izoluje novo formirani Narodni pokret (PMP) sastavljen od bliskih saveznika predsednika koji je nedavno položio prvi izborni test.

Evropa je potresena političkim zemljotresom izazvanim trijumfom populističkih i ekstremističkih stranaka na evroparlamentarnim izborima. Ovo dokazuje da je Evropska unija odbačena u sadašnjoj formi i isto tako odbačene i nacionalne elite na vlasti. Najveći broj mandata u Evropskom parlamentu osvojili su evropski narodnjaci- 213 od ukupno 751, ali nisu osvojili i potrebnu većinu. Premijer Luksemburga, Žan Klod Junker, kandidat Narodne partije na dužnost predsednika Evropske komisije, pokušaće da formira prostu većinu od 376 mandata. Prema oceni stručnjaka, nije isključena alijansa narodnjaka sa socijalistima koji su osvojili 190 mandata. Nadležni za izbor predsednika Evropske komisije su Parlament i Evropski savet. Na nivou cele Evropske unije izlaznost na izbore bila je od 43,1%.

Parlament Rumunije odbacio je zahtev Nacionalne liberalne partije za izglasavanje nepoverenja vladi socijal-demokratskog premijera Viktora Ponte. Za izglasavanje poverenja bilo je potrebno najmanje 286 od ukupno 571 glasa. Pokretači inicijative optužuju vladu da nije smanjila poslodavstvu doprinos za socijalno osiguranje za 5% i nije ga oslobodila od poreza za reinvestirani profit. Potpisnici zahteva optužili su Viktora Pontu da koristi budžetske prihode u izborne svrhe i da pokušava da podredi sudstvo.

Prozapadni milijarder Petro Porošenko osvojio je 54% glasova na prevremenim predsedničkim izborima u Ukrajini. Postizanje sporazuma sa proruskim secesionistima i evropska integracija ove bivše sovjetske republike spadaju u predsedničke prioritete. Evropski lideri zatražili su od Porošenka da pokrene evropski proces i obećali su podršku Evropske unije na ovom komplikovanom putu. Evropska pomoć odnosi se na ustavnu reformu ekonomsku stabilizaciju i pojačanu energetsku sigurnost. Evropski lideri su, istovremeno, pozvali Moskvu da saradjuje sa vlastima u Kijevu, da povuče snage sa zajedniče granice i da utiče na oružane grupe kako bi se smanjile tenzije na istoku Ukrajine.

Nemačka kancelarka Angela Merkel ponovila je da Nemačka podržava ulazak Republike Moldavije, Ukrajine i Gruzije, bivše sovjetske republike koje su se opredelile za zapadne vrednosti, u Evropsku uniju. U Berlinu Merkelova se sastala sa premijerima Republike Moldavije, Jurijem Leankom, Ukrajine, Arsenijem Jacenjukom i Gruzije, Iraklijem Garibašvilijom. Nemačka kancelarka je dodala da sporazumi o pridruživanju Evropskoj uniji, koje će Moldavija i Gruzija potpisati 27. juna postaviti osnovice reformskog partnerstva, koje će konsolidovati demokratiju, pravnu državu i tržišnu privredu. Premijer Moldavije, Jurije Leanka, je izjavio da se Kišinjev odlučno zalaže za evropsku integraciju, kao izraz vitalnog interesa Republike Moldavije.

Pre tri meseca, pre demonstracije sile Rusije na Krimu, poseta generalnog sekretara NATO, Andersa Foga Rasmusena, Bukureštu, kojoj je usledila poseta podpredsednika Sjedinjenih Američkih Država, Džoa Bajdena, mogle bi se smatrati koincidencijom. Sada, medjutim, u kontekstu dogadjaja u susednoj Ukrajini, prisustvo dvojice zvaničnika u Bukureštu u tako kratkom periodu je jasan dokaz vojne podrške koju Rumunija dobija od zapadnih saveznika, u nesigurnom regionalnom kontekstu. Ove nedelje, američki podpredsednik ponovio je ono što je zvaničnik NATO rekao nedelju dana ranije: Rumunija nije sama pred opasnošću koju predstavlja Rusija, čije neopravdane teritorijalne pretenzije mogu baciti u vazduh regionalni mir. Istovremeno, Bajden je pozdravio nedavno najavljenu odluku Rumunije da poveća budžet odbrane, koji bi trebalo da 2017. godine stigne na 2 odsto. Medjutim, američki zvaničnik nije govorio samo o bezbednosti, već i o borbi protiv korupcije, konsolidaciji pravne države ili povlasticama u oblasti energije. Sa svoje strane, predsednik Rumunije, Trajan Basesku, pozdravio je neposredan i ubedljiv odgovor Sjedinjenih Američkih Država posle pripajanja Krima. Povećanje američkog vazdušnog, morskog i kopnenog prisustva u zoni Crnog mora, uključujući i teritoriju Rumunije, je prirodna reakcija na pokrete nepredvidljive Rusije na regionalnoj mapi, rekao je predsednik. Za vreme razgovora sa Džo Bajdenom, premijer Viktor Ponta je naglasio značaj eliminisanja viza za rumunske gradjane koji žele da putuju u Sjedinjene Američke Države.

U Rumuniji ova je bila poslednja nedelja predizborne kampanije za evroparlamentarne izbore, koji će se održati u nedelju, 25. maja. Analitičari nisu krili razočarenje prouzrokovano onome što su nazvali «još jednom tupom kampanijom», tokom koje zaista značajne teme je bilo teško otkriti medju derizornim pitanjima o kojima su govorili kandidati. Više od 18 miliona rumunskih birača će se opredeliti u nedelju za jednu od 15 formacija i alijansi i osmoro nezavisnih kandidata koji se bore za 32 mesta, koliko pripada Rumuniji u novom Evropskom parlamentu. Prema ovonedeljnim sondažama, na birališta će izaći oko 30 odsto birača, inače kao na celom komunitarnom prostoru. Buduće evropsko zakonodavno telo, koje ima sve veći uticaj na odluke Evropske unije, imaće 751 clana.

Tekst inicijative opozicione Nacionalne liberalne stranke (PNL) za izglasavanje nepoverenja vladi Rumunije pročitan je ove nedelje u plenumu parlamenta, a glasanje je predvidjeno za ponedeljak. Vlada, koju formiraju Socijal-demokratska stranka (PSD), Nacionalna unija za progres Rumunije (UNPR), Konzervativna stranka (PC) i Demokratski savez Madjara iz Rumunije (UDMR) optužena je za kašnjenje primene mera za izuzimanje reinvestiranog profita od oporezivanja i smanjenje doprinosa socijalnim osiguranjima za pet procenata. Ministar delegat za budžet, Liviju Vojnea, dao je osiguranja da će se doprinos socijalnim osiguranjima smanjiti od 1. jula.

Optužena u proslosti za inerciju ili favoritizam prema političarima i poslovnim ljudima, rumunsko pravosudje izgleda u poslednjem periodu življe nego ikada. Ovo nedelje pokrenuto je krivično gonjenje protiv Dana Adameskua, koji je drugi najbogatiji Rumun, sa imovinom od otprilike milijardu evra. Njegovo ime prisutno je u krivičnim dosijeima četvorice tužilaca, koji su pritvoreni ove nedelje zbog uzimanja mita. Reč je o velikim svotama novca, odnosno 5 hiljada evra i 15 hiljada. On je optužen da je tužiocima dao novac da bi Sud doneo odluke povoljne za njegove poslove. Ove nedelje, takodje, tri lekara čuvene bukureštanske onkoločke bolnice, dva šefa apoteka i četvoro predstavnika firmi lekova pritvoreni su za 30 dana i optuženi da su izdali više od hiljadu lažnih recepata na imena pacijenata sa onkološkim bolestima, koji, medjutim, nisu raspolagali tretmanom.

Rumunska vlada je, ove nedelje, ukinula ili spojila 27 taksi i parafiskalnih tarifa, dok još 65 taksi će biti regulisano ministarskom odlukom. Ukidanje pomenutih taksi neće imati, po rečima vlade, veliki uticaj na budžet, s obzirom da su prošlogodišnji prihodi ostvareni usled prikupljanja ovih taksi iznosili otprilike dva miliona evra. Premijer Viktor Ponta je istakao da velika korist je smanjenje birokratije.

Generalni sekretar Severoatlanske alijanse, Anders Fog Rasmusen, doputovao je u Bukurešt gde je vodio razgovore sa predsednikom Trajanom Baseskuom, premijerom Viktorom Pontom, šefom rumunske diplomatije Titusom Korlaceanuom i ministrom odbrane Mirčom Dušom. Ruske akcije u Ukrajini izazvale su sasvim novu bezbednosnu situaciju u Evropi, izjavio je visoki zvaničnik NATO u intervjuu za našu radiostanicu. Alijansa treba da se prilagodi novoj ruskoj sofisticiranoj vrsti rata. Rusija koja pribegava subverzivnim akcijama, umesto direktnoj agresiji: ,, Alijansa će se koncentrisati na odbranu i zaštitu svojih članova od svake vrste pretnje. Neću detaljno govoriti o načinu na koji naša društva treba da se prilagode novonastaloj situaciji. I mi smo spremni da se odupremo. Kako će alijansa reagovati ako će Rusija pokušati da testira solidarnost Severoatlanske alijanse?: ,,U ovom trenutku pitanje je hipotetično. Jednostavno postojanje NATO i člana 5. imaju takav efekat odvraćanja i potencijalnim agresorima ni na pamet ne pada da napadaju jednu članicu NATO. Ako bi Rusija ili druga država napala članicu NATO, sve članice će pružiti napadnutoj državi pomoć, zaštitu i odbranu.

Evropska unija je u ponedeljak donela odluku da se proširi spisak sankcija ruskih ili proruskih zvaničnika. Sada na spisku ima 61. osoba protiv kojih je doneta odluka da se zamrzne imovina i zabrani ulazak na komunitarni prostor. Među ovim osobama nalazi se i potpredsednik Dmitri Rogozin, kome su rumunske vlasti zabranile ulazak u rumunski vazdušni prostor prilikom posete Pridnjestrovlju, rusofonskoj separatističkoj zoni na istoku Moldavije. Odbijanje Bukurešta naišlo je na reakciju Ministarstva inostranih poslova Rusije koja naglašava da u datim okolnostima ne može se nadati normalnim i dobrim susedskim odnosima. Portparol ruske diplomatije, Aleksandr Lukašević ocenio je da su nedavne izjave rumunskih vlasti neprihvatljive i da je malo verovatno da će se bilateralni odnosi nastaviti u istom duhu i ritmu. Prethodno je u razvoju ukrajinske krize, predsednik Trajan Basesku rekao: ,, Ruska Federacija ima dva prioriteta: prvi je federalizacija Ukrajine, a drugi sprečavanje predsedničkih izbora zakazanih za 25. maj.

Evropska unija potpisaće 25. juna sporazum o pridruživanju sa Republikom Moldavijom, parafiran u Viljnjusu prošle godine, saopštio je u četvrtak u Briselu, predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Baroso. Prethodno je u Kišinjevu, poziv na pridruživanje moldavskim vlastima preneo predsenik Evropskog saveta, Herman van Rompuj. Sporazum promoviše demokratske principe, garantuje pravnu državu i obezbeđuje fundamnetalne slobode. Dokument sadrži i ekonomske komponente — otvaranje tržišta i poboljšanje poslovne atmosfere. Pro-zapadni premijer, Jurije Leanka izjavio je da će mnogo snažnija Republika Moldavija uveriti i separatističko Pridnjestrovlje da je evropska integracija najbolji put kojim treba ići.

Rumunija je postigla privredni rast od 3,8% u prvom tromesečju ove godine, u odnosu na isti period 2013, što predstavlja najveći rast medju članicama EU. Ove preliminarne rezultate EUROSTATA, saopštio je prethodno i Nacionalni institut za statistiku. Ministar za budžet, Liviu Vojnea, nada se privrednom rastu od 4% u 2014. godini.

Obiljne padavine zahvatile su ove nedelje južne, zapadne, istočne i centralne delove Rumunije. Hidrolozi su produžili u više navrata upozorenja o povišenim vodostajima i poplavama. Obiljne kiše su izolovale nekoliko stotina porodica, a hiljade domaćinstava ostalo je bez električne energije. Poplave su oštetile i više puteva.

Vlada u Bukureštu je potvrdila 1 januar 2019. godine za datum pristupanje Rumunije evro-zoni. Sa druge strane, Evropska komisija je poboljšala drugi put za redom prognoze o ekonomskom rastu Rumunije u 2014. godini i 2015. na 2,5 odnosno 2,6 odsto. Glavni motor privrede biće unutrašnja potražnja koja će premašiti vrednost izvoza u poslednje dve godine. Predvidja se, takodje, i rast investicija zahvaljujući boljoj apsorpciji evropskih fondova i velikih infrastrukturnih projekata.

Evropska komisija procenjuje da će ove godine stopa inflacije iznositi 2,4 odsto a u 2015. 3,3 odsto. Nacionalna banka Rumunije korigovala je prognozu o stopi inflacije ove godine sa 3,5 odsto na 3,3 odsto, vodeći računa da rumunska privreda beleži pozitivne evolucije i ulazi u fazu održivog razvoja. Guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku smatra da rezultati rumunske privrede nisu uticali na aprecijaciju nacionalne monete prema evru i američkom dolaru. Po oceni Isareskua, jačanje leja je rezultat regionalne situacije. On je saopštio da je Rumunija vratila najveći deo pozajmice od 12 milijardi evra dogovorene sa Medjunarodnim monetarnim fondom. Do kraja godine, Bukurešt treba da vrati nešto manje od 10 odsto od ukupne vrednosti pozajmice.

Ustavni sud Rumunije doneo je odluku da vlasnici nezakonito oduzetih stanova u komunističkom periodu, koji su se obratili sudu za povraćaj, moraju da čekaju na definitvnu odluku i ne podležu odredbama zakona iz 2013. godine. Sudije Ustavnog suda odlučile su da se zakonom utvrdjeni rok ne primenjuje i na predmete koje su u toku.

Radnici Rumunske pošte demonstrirali su u sredu u Bukureštu i drugim gradovima, nezadovoljni upravljanjem kompanije u poslednjim godinama. Postari traže ostavku rukovodstva, povećanje plata u skladu sa povećanjem stope inflacije i bolje uslove rada. Sindikalni lideri saopštili su da će se protesti nastaviti i u narednom periodu. Rumunska pošta duguje oko 45 miliona evra. I radnici bukureštanskog metroa su u sredu demonstrirali po drugi put za redom. Oni se žale da se ne poštuju odredbe kolektivnog radnog ugovora i da je jednostrana odluka administracija METROREX-a izmenila opis poslova društva.

Predstavnik američke naftne kompanije Ševron u Rumuniji, Tomas Holst, izjavio je za našu radio stanicu da su počeli radovi na eksploataciji gasa iz škriljaca u blizini naselja Pundješti, u županiji Vasluj. Predstavnik Ševrona je obećao da će se poštovati sve zakonske obaveze koje važe u Rumuniji i Evropi i da površinske vode neće biti zagadjene. Stanovnici zone i ekologisti demonstrirali su u nekoliko redova protiv ovog projekta američke kompanije smatrajući da metod hidraulične fragmentacije zagadjuje površinske zone i izaziva manje zemljotrese.

Rumunija će biti prva zemlja koja će ratifikovati sporazum o pridruživanju Republike Moldavije Evropskoj uniji kao jasan i nedvosmislen gest podrške na evropskom putu susedne zemlje, izjavio je predsednik rumunskog senata Kalin Popesku Taričanu koji je boravio u Kišinjev u dvodnevnu zvaničnu posetu. On je razgovarao sa šefom države Nikolajem Timoftijem, premijerom Jurijem Leankom i predsednikom Parlamenta Igorom Kormanom o evropskoj integraciji Moldavije, bilateralnim energetskim projektima i situaciji u regionu.

Šef rumunske diplomatije Titus Korlacean potvrdio je solidarnost Bukurešta sa susednom Ukrajinom i naglasio izuzetan značaj punog poštovanja teritorijalnog integriteta, jedinstva, suvereniteta i nezavisnosti ove države. U Beču, na ministarskom skupu Saveta Evrope, Korlacean je izrazio preokupaciju Bukurešta za destabilizatorske efekte ukrajinske krize na bezbednost evropskog kontinenta, kao i na bezbednost Pridnjestrovlja, rusofonske separatističke zone Moldavije. On je dodao da će Rumunija uputiti posmatrače u okviru misija nadgledanja predsedničkih izbora 25. maja. Takodje, Bukurešt će dati i finansijski doprinos paketu mera Saveta Evrope za promovisanje ustavnih i zakonodavnih reformi i jačanje demokratskih institucija Ukrajine.

Počev od 28. aprila, državljani Republike Moldavije, bivše sovjetske sa većinskim rumunofonskim stanovništvom, mogu putovati bez viza u zemlje članice Evropske unije, izuzev Velike Britanije i Irske, plus zemlje Šengen zone koje nisu članice unije, a to su Island, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn. Ovim režimom raspolažu vlasnici biometričnih pasoša, tačnije oko 750 hiljada od ukupno 2,5 miliona moldavskih državljana, koji mogu putovati samo u turističke svrhe za najviše 90 dana. Kišinjev je počeo pregovore sa Evropskom unijom o liberalizaciji viznog režima pre četiri godine, posle dolaska sadašnje pro-evropske alijanse na vlast. Liberalizacija viznog režima obeležena je nizom manifestacija, medju kojima i simbolični susret premijera Rumunije i Republike Moldavije, Viktora Ponte i Jurija Leanke, u pograničnom punktu na reci Prut. Rumunski premijer je dao osiguranja da će Bukurešt i dalje podržati proces integracije Moldavije u Evropsku uniju, cilj koji Kišinjev želi da ispuni 2019. godine, kada će Rumunija predsedavati komunitarnom organizacijom. Sem bezuslovne podrške, zvaničnici u Bukureštu i Kišinjevu treba da identifikuju načine saradnje u oblasti bezbednosti, jer to nameće pogoršanje situacije u Ukrajini i bezbednosne klime u regionu, smatra premijer Ponta. Premijer Jurije Leanka zahvalio je Rumuniji za doslednu podršku Moldaviji na putu evropskih integarcija. On je istovremeno naglasio značaj realizacije zajedničkih projekata u oblastima infrastrukture i energije.

Rumunski ministar inostranih poslova, Titus Korlacean obavio je 29. i 30. aprila posetu Sjedinjenim Američim Državama, gde je učestvovao na konferenciji posvećenoj evropskim pitanjima. Povodom konferencije, šef rumunske diplomatije razgovarao je sa zvaničnicima američke administracije, predstavnicima Američkog kongresa i članovima rumunske zajednice. Naglasak je postavljen na saradnju u oblasti bezbednosti, kao i na situaciju u Ukrajini. Tokom razgovora sa državnim sekretarom, Džonom Kerijem, Titus Korlacean dao je osiguranja da Rumunija, članica Evropske unije i NATO, u kontekstu situacije iz Ukrajine bezrezervno podržava usvajanje strogih sanckija protiv Rusije. Šef rumunske diplomatije smatra da sankcije Zapada treba da budu popraćene i solidnim vojnim prisustvom zapadnih zemalja u Istočnoj Evropi. U Bukureštu, za vreme razgovora sa Frankom Rouzom, zamenikom američkog asistenta za svemirsku i odbrambenu politiku državnog sekretara, predsednik Trajan Basesku je izrazio preokupaciju pogoršanjem medjunarodne situacije u zoni Crnog Mora i eventualnih posledica po Rumuniju i NATO. Trajan Basesku je izjavio da Rumunija neće oklevati da preuzme evropske i evroatlantske odgovornosti radi garantovanja sopstvene bezbednosti i bezbednosti saveznika, ali i za nametanje neophodnih sanckija Ruskoj Federaciji, u složenom regionalnom kontekstu koji su izazvali dogadjaji u Ukrajini.

Papa Franja je u Vatikanu, pred više stotina hiljada vernika, održao svećanu ceremoniju kanonizacije bivših rimo-katoličkih poglavara, Andjela Rokalija i Karola Vojtile, dvojice emblematičnih lićnosti katoličke crkve posleratnog perioda. Papa Jovan 23. organizovao je Vatikanski koncil, koji je katoličku crkvu otvorio prema modernom svetu i drugim religijama, dok je Jovan Pavle drugi, prvi Poljak koji je postao poglavar, bio neumorni glasnik hrišćanske ljubavi u celom svetu i doprineo padu komunističkog režima. Na svećanostima u Vatikanu učestvovao je i mitropolitski nadbiskup Bukurešta i predsednik Konferencije katoličkih episkopa iz Rumunije, Joan Robu, kao i mnogi sveštenici, kaludjeri, kaludjerice i vernici. Rimokatolička nadbiskupija podseća da su oba rimokatolička poglavara proglašena svetim posetili Bukurešt. Jovan Pavle drugi bio je u istorijskoj poseti Rumuniji u maju 1999. godine, u prvu posetu jednog rimokatoličkog poglavara zemlji sa većinskim pravoslavnim vernicima. I Italijan Andjelo Ronkali je posetio Rumuniju 1930. i 1932. 1944. godine, u svojstvu apostolskog delegata u Turskoj, na zahtev rabina šefa Jerusalima, pomogao je rumunskim Jevrejima deportovanim u Pridnjestrovlju, upućujući pomoć u logorima i izdajući krštenice. Monsenjor Rokali je intervenisao kod turskih vlasti da omoguće prolazak broda sa rumunskim Jevrejima kroz teritorijalne vode Turske i na ovaj način spasio živote 750 rumunskih Jevreja, većinom dece.

Rumuniji su potrebna dugoročna rešenja za predupredjenje poplava- tvrdio je premijer Viktor Ponta nakon posete naseljima koja su zadnjih dana bila najugroženija obilnim padavinama. On je rekao da, u odsustvu drugih rešenja, vlasti su primorane da finansiraju skupe radove infrastrukture u zonama koje su najizloženije poplavama, jer je veoma teško premestiti stanovništvo u druge regione. Zadnjih dana su obilne kiše nanele značajne štete u nekoliko zupanija na jugu i jugo- zapadu Rumunije. Najteža situacija je zabeležena u županijama Teleorman i Olt, u kojima je na hiljade hektara terena i stotine domaćinstava poplavljeno. Za županiju Teleorman vlada je odobrila izdvajanje 12 miliona evra za hitne radove prevencije i uklanjanje efekata poplava. Zbog obilnih padavina u više naselja je došlo do klizanja terena.

25. aprila, rumunski kandidati za Evropski parlament ušli su zvanično u predizbornu kampaniju. Za 32 mandata koliko pripadaju Rumuniji u evropskom zakonodavnom telu, kandiduju se 15 stranaka i političkih ili izbornih alijansi i 8 nezavisnih kandidata. Glavni kandidati su vladajuća levičarska alijansa koju sačinjavaju Socijal- demokratska stranka (PSD)- Nacionalna unija za progres Rumunije (UNPR)- Konzervativna stranka (PC), zatim opozicione desnocentrističke Nacional-Liberalna stranka (PNL) i Demokrat-liberalna stranka (PDL), Demokratski savez Madjara iz Rumunije (UDMR) na vlasti i opoziciona populisticka Narodna partija Dan Dijakonesku. Inače, alijansa Socijal- demokratske stranke, Nacionalne unije za progres Rumunije i Konzervativne stranke priključena je evropskim socijalistima, Demokrat-liberalna stranka i Demokratski savez Madjara iz Rumunije Evropskoj narodnoj partiji (PPE), a Nacional-liberalna stranka alijansi liberala i demokrata (ALDE). Za evroparalmentarne izbore, koji će se održati 25. maja, Rumunsko ministarstvo unutrašnjih poslova će otvoriti 190 birališta u inostranstvu za Rumune u dijaspori, većinu njih u Španiji, Italiji, Republici Moldaviji i Francuskoj. Birališta će biti otvorena i u Avganistanu, gde rumunski vojnici učestvuju u misijama pod pokroviteljstvom NATO.

U Rumuniji je u sredu zaustavljeno skoro 300 putničkih vozova za dva sada, što je pogodilo na hiljade putnika. Rumunski železničari su prekinuli rad nezadovoljni nivoom plata, gubljenjem nekih prava i mogućim otpuštanjem 2.500 radnika Rumunskog železničkog teretnog saobraćaja. Zaposleni Rumunskih železnica, društva čiji je vlasnik država, nezadovoljni su činjenicom da i dalje rade preko programa, dok su im plate smanjene. Sindikati su saopštili da za vreme pregovora sa resornim Ministarstvom o potpisivanju novih kolektivnih radnih ugovora neće više organizovati protestne akcije. Vlasti pokušavaju već više godina da prestrukturišu i privatizuju državne kompanije železnićkog saobraćaja, ali postojeći gubitci i dugovi su i dalje ogromni.

U kontekstu napete situacije u Ukrajini, Rumunija smatra da treba da bude prva država koja podržava napore vlasti u Kišinjevu za što bržu integraciju u komunitarni prostor- izjavio je premijer Viktor Ponta. Šef rumunske vlade smatra da evolucije u Ukrajini i regionu mogu predstaviti opasnost po Republiku Moldaviju, bivšu sovjetsku sa većinskim rumunofonskim stanovništvom, ali i šansu: «Od nas zavisi ako ćemo im pomagati da iskoriste ovu šansu, u smislu da se brže od očekivanja integrišu u Evropsku uniju i da misle na pristupanje NATO-u.» Sa druge strane, ministri inostranih poslova Francuske i Nemačke, Loran Fabjus i Frank Valter Štajnmajer saopštili su u Kišinjevu da će Evropska unija pružiti Republici Moldaviji tehničku i finansijsku asistenciju posle potpisivanja Sporazuma o pridruživanju, u cilju nastavljanja reformi. Kišinjev je parafirao Sporazum o pridruživanju uniji u novembru 2013., a potpisaće ga krajem juna.

U gradu Krajova, na jugu Rumunije, u toku je deveti Medjunarodni pozorišni festival Šekspir, jedna od najznačajnijih manifestacija ove vrste u Rumuniji i Evropi. Festival, koji će trajati 12 dana, otvoren je predstavom «Mnogo vike ni za što» londonskog pozorišta Glob, u režiji Maksa Vebstera. Na ovogodišnjem festivalu, koj je posvećen obeležavanju 450 godina od rodjenja velikog engleskog pisca, učestvuju vredna pozorišta i filharmonije iz Rusije, Kine, Južne Afrike, Litvanije, Jermenije, Madjarske, Poljske, Ukrajine i Rumunije.

U neizvesnom regionalnom kontekstu, kada se njeni susedi, R. Moldavije i Ukrajina, nalaze u delikatnim situacijama, Rumunija bez oklevanja iznosi svoj stav. Šef rumunske države Trajan Basesku pozvao je Rusiju da poštuje preuzete obaveze pred medjunarodnim institucijama i da doprinese stabilizaciji situacije u regionu. Neprihvatljivo je sada osporavati medjunarodno priznate granice, jer se ovako neposredno ugrožavaju mir i stabilnost regiona-ocenio je predsednik Basesku. Izjave su usledile nakon što su samoproglašene vlasti Pridnjestrovlja, secesionističke proruske zone R. Moldavije, tražile, po ugledu na Krim, pripajanje Rusiji. Sa svoje strane premijer Rumunije Viktor Ponta je izjavio da Rumunija zeli da R. Moldavija ne bude uvučena u sukobe u regionu, već da nastavi evropskim putem. Stavovi rumunskih visokih funkcionera zauzeti su nakon izjave predsednika Rusije Vladimira Putina da Pridnjestrovlje ima pravo da samo odluči o svojoj sudbini.

U gradu Kampija Turzi, gde je održana zajednička američko-rumunska vojne vežba, premijer Rumunije Viktor Ponta izjavio je da će se ove godine za odbranu iz dravnog budžeta odvojiti veći fondovi, kako bi Ministarstvo odbarne ispunilo obaveze koje proisticu iz partnerstva sa Severoatlanskom alijansom i Evropskom unijom. Ovim podom rumunski piloti testirali su americke avione F-16 sa kojima će od 2016. godine biti opremljena rumunska vojska.

170 rumunskih parlamentaraca potisalo je krivičnu prijavu protiv predsednika Rumunije Trajana Baseskua, koga optužuju za ucenu i pretnje upucene Gabrijeli Firea, parlamentarcu vladajuće Socijal-demokratske partije ( PSD). Firea je članica Parlamentarne komisije koja analizira tranzakcije poljoprivrednim zemljištem u naselju Nana, u kojem je starija ćerka predsednika kupila 290 hektara zemljišta. Joana Basesku pozajmila je million evra od jedine rumunske državne banke CEK Bank. Šef drzave smatra da je tranzakcija bila transparentna i da je za odobravanje kredita nije koristio politički uticaj.

Poslanički dom Rumunskog paralementa usvojio je Zakon o postupcima za sprečavanje nelikvidnosti i nelikvidnosti pravnih lica. Zakon se odnosi na dužnike i utvrdjuje minimalnu vrednost od 8 800 evra za podnošenje zahteva za otvaranje postupka za nelikvidnost. Ministar pravosudja Robert Kazančuk je naglasio da Zakon izlazi u susret zahtevima poslovnih krugova, a premijer Viktor Ponta smatra da je Zakon od velike važnosti za poslovne krugove i najavio da će oslobadjanje od poreza na reinvestirani profit stupiti na snagu u julu ove godine:’’ Ovaj stariji zahtev poslovnih krugova možemo ispuniti od 1. jula. Sve kompanije koje će reinvestirati profit mogu da računaju na zasluženu podršku koja ce rezultirati otvaranjem novih radnih mesta i novim koristima za rumunsko društvo.’’

Hrišćani celog sveta spremaju se za Uskršnje praznike. Ove godine 20. aprila Uskrs slave i pravoslavci i katolici. Članovi jevrejske zajednice iz Rumunije slave ovih dana Pesah, koji podseća na oslobodjenje Jevreja iz egipatskog ropstva.

Sjedinjene Američke Države i NATO potvrdile su angažman da će odbraniti Rumuniju posle nedavnih dogadjaja na Krimu, agresivnih poteza Rusije i ruskog nepoštovanja ukrajinskog suvereniteta, izjavio je u četvrtak otpravnik poslova američke ambasade u Bukureštu, Duan Bačer. Prethodno je šef rumunske diplomatije, Titus Korlacean, izjavio da Rumunija, u svojstvu istočne granice Evropske Unije i NATO i ukrajinskog suseda, ima konkretna očekivanja o premeštanju vojnih kapaciteta NATO na Istok. Istu poruku uputio je i državni sekretar Bogdan Auresku Sjedinjenim Američkim Državama, gde je vodio razgovore sa zamenicom američkog državnog sekretara za evropske poslove, Viktorijom Njuland. Sa druge strane, predsednik Rusije, Vladimir Putin je upozorio u pismu upućeno liderima 18 država, uključujući i Rumuniju, da Evropljani treba da izmire dug Ukrajine prema Rusiji za uvoz prirodnog gasa. U suprotnom, Moskva polaže pravo da prekine isporuke Kijevu, sa svim mogućim posledicama po evropske države koje se snabdevaju ruskim gasom preko ukrajinskih gasovoda. Premijer Viktor Ponta smatra da eventualna kriza prirodnog gasa neće ugroziti na kratki rok Rumuniju: ,,Rumunija nije u velikoj meri zavisna od ruskog gasa, jer uvozi samo 25 odsto količina iz Rusije. Posle blage zime imamo neophodne rezerve za duži vremenski period, ali ni kada bi situacija potrajala više meseci za nas ne bi ovo predstavljalo nikakvu opasnost, ni za stanovništvo, ni za industriju. Ako se kriza produži, Rumunija treba da investira više u razvoj sopstvenih kapaciteta.»

Rumunsko pravosudje je aktivnije nego ikada ranije. Od ove nedelje pokrenuta je istraga protiv socijal-demokrate Radua Mazarea, gradonačelnika Konstance za primanje mita. 2011. godine Mazare je primio 175 hiljada evra od jednog poslovnog čoveka, kako bi njegova firma pobedila na tenderu za izgradnju kvarta socijalnih stanova. Sa svoje strane, suspendovani predsednik Trgovinske i industrijske komore Rumunije, Mihail Vlasov, optužen je za zloupotrebu službenog položaja, dok je bivši predsednik Nacionalne agencije za zapošljavanje, Silviju Bijan, osudjen na šest godina zatvora za uzimanje mita. I na kraju, Nacionalna antikorupcijska direkcija obratila se Senatu sa molbom da odobri privodjenje senatora Socijal-demokratske partije (PSD), Ovidijua Mariusa Isaile, protiv koga se vodi istraga za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje dokumenata.

Ostalo je nešto više od mesec dana do 25. maja, kada će se izabrati predstavnici Rumunije u Evropskom parlamentu. Za dvojicu kandidata predizborna kampanija odvijala se pred Sudom. U ovoj fazi Sud je odlučio da se Mirča Dijakonu može kandidovati za mesto u evropskom parlamentu, iako su mu Nacionalna agencija za integritet i Javno ministarstvo osporavali ovo pravo, jer je 2011. godine proglašen nekompatibilnim, jer je istovremeno obavljao funkcije parlamentarca i pozorišnog direktora. Sud je istovremeno doneo odluku da je spisak kandidata koji je Kornelju Vadim Tudor podneo pod siglom nacionalističke vanparlamentarne stranke «Velika Rumunija» ispravan. Centralna izborna komisija odbila je ovaj spisak, jer je konstatovala da nisu prikupljeni svi potrebni potpisi.

Profesori koji su u poslednjih šest godina na ispitima za titularizaciju u preduniverzitetskom obrazovanju ocenjeni sa ocenom 7 mogu se zaposliti na neodredjeno vreme u jedinicama u kojima sada rade. Odluka će se doneti na sednici Okružnog školskog inspektorata i samo ako postoji upražnjeno mesto. Vlada je hitnom uredbom izmenila zakon o obrazovanju na zahtev Ustavnog suda, kojem je stigla žalba jednog profesora. Prema pomenutoj žalbi, jedan član zakona omogućio je preferencijalnu titularizaciju prosvetnih radnika.

Od 1. aprila u Rumuniji je na snazi kontroverzna akciza od 7 evrocenti na litar goriva. Drumskim prevoznicima vratiće se 4 od 7 evrocenti- precizirao je premijer Viktor Ponta. Ovo pravo uživaće prevoznici robe, osoba i Rumunska pošta. Novac od akcize vratiće se tromesečno na bazi fakture. Mera je naišla na negodovanje železničkih prevoznika, jer smatraju da je ova akciza diskriminatorna. I predsednik Trajan Basesku smatra da je mera štetna za stanovništvo i mnoge firme. Medjutim, šefica misije Medjunarodnog Monetarnog Fonda za Rumuniju, Andrea Šehter, ocenjuje da je ekonomski program rumunskih vlasti na dobrom putu.

Od 1. aprila u Rumuniji su poskupeli prirodni gas i cigarete. Prirodni gas je poskupeo za 2 odsto za stanovništvo i 5 odsto za industrijske potrošače. Pušači od 1. aprila plaćaju za kutiju cigareta za 9 evrocenti više. Preplatnici mobilnih telefona platiće manje fakture zbog pojeftinjenja interkonekcije. Druga dobra vest je ta da vlasti u Bukureštu nemaju u vidu povećanje cene električne energije. Analitičari ocenjuju da bi cene u ovom sektoru trebalo da se smanje zbog konkurencije.

Centralna izborna komisija odbila je zahteve nekoliko političkih stranaka i nezavisnih kandidata za registraciju kandidatura na evroparlamentarnim izborima. Najoštrija odluka odnosi se na nacionalističku populističku vanparlamentarnu partiju «Velika Rumunija» za čije se rukovodstvo bore Kornelju Vadim Tudor i George Funar.

Parlament u Bukureštu okupio se u utorak na svećanoj sednici posvećenoj obeležavanju jedne decenije od ulaska Rumunije u NATO. Svećanom dogadjaju prisustvovali su predsednik Trajan Basesku, bivši šefovi države Jon Ilijesku i Emil Konstantinesku. U ovom desetogodišnjem periodu oko 40 hiljada rumunskih vojnika učestvovalo je u misijama održavanja mira na zapadnom Balkanu, u Avganistanu, Iraku i na severu Afrike. 26 rumunskih vojnika je poginulo u misijama, a 140 je ranjeno.

Severo-atlantska alijansa odlučila je da suspenduje vojnu i civilnu saradnju sa Ruskom federacijom posle ruske vojne intervencije u Ukrajini i kršenja suvereniteta i teritorijalnog integriteta ove bivše sovjetske republike. Alijansa je saopštila da će preispitati odnose sa Moskvom na narednom zasedanju ministara inostranih poslova u junu ove godine. Generalni sekretar Alijanse, Andres Fog Rasmusen, optužio je Rusiju da je prekršila medjunarodne angažmane i pre svega angažman o nenapadanju druge države. Da bi ublažila tenziju, Rusija je saopstila da će postepeno povući snage sa zajedničke granice sa Ukrajinom, ali da će i dalje održati pritisak na Ukrajinu. Ruski energetski gigant GAZPROM povećao je cenu prirodnog gasa Ukrajini, koja duguje više od dve milijarde dolara. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države osudile su korišćenje energije kao političko oružje ili instrument agresije i upozorile Rusiju na ekonomske posledice svoje politike prema Ukrajini.

15 rumunskih političkih stranaka i koalicija podnele su liste kandidata za evroparlamentarne izbore od 25 maja, a njima se dodaju i 11 samostalnih kandidata. Predizborna kampanja poćinje 25 aprila. U budučem Evropskom Parlamentu Rumunija će imati 32 mandata, jedan manje od aktuelnog broja mandata. Alijansa leve orientacije koju saćinjavaju Socijal Demokratska Stranka-PSD, Nacionalna Unija za Progres Rumunije-UNPR i Konzervativna Stranka-PC, zatim partner ove alijanse u vladinoj koaliciji Demokratski Savez Mađara u Rumuniji-UDMR, liberalna i demokratsko-liberalna opozicija uglavnom su očuvale na listama imena koja su potvrdila u sadašnjem mandatu. Prema poslednjim anketama alijansa u kojoj glavnu ulogu imaju socijaldemokrate može osvojiti skoro polovinu mandata, dok će ostale mandate podeliti Nacionalna Liberalna Stranka, Demokratsko Liberalna Stranka, Narodni Pokret i predstavnici mađarske nacionalne manjine.

Rukovodstvo Međunarodnog Monetarnog Fonda odobrilo je prvu i drugu evaluaciju sporazuma preventivnog tipa sklopljen sa Rumunijom u jesen prošle godine. MMF je stavio Bukureštu na raspolaganju još skoro 440 miliona evra, a ukupne fondove koje sada Rumunija ima na raspolaganju u okviru sporazuma iznose više od 650 miliona evra. Sporazum sa MMF-om i EU u ukupnom je iznosu od 4 miliardi evra. Rumunske vlasti tvrde da ne nameravaju da iskoriste ove fondove, a cilj sporazuma je da zaštiti Rumuniju od eventualnih problema na finansiskim tržištima i manji troškovi za finansiranje.

Više od 230 hiljada rumunskih penzionera koji su izašli u penziju posle 1 januara 2011 godine će primiti veće penzije u proseku za 63 leja, oko 14 evra do kraja marta, saopštio je Ministar rada, gospođa Rovana Plumb. Ona je precizirala da se radi o razlici koja će se isplatiti za nobembar i decembar 2013 godinu. Opozicija tvrdi da se neradi o rastu penzija i da je vlada obavezna od novembra prošle godine, odlukom Ustavnog Suda da pravi novi obračun penzija koji da koriguje propuste u obračunu penzijskih bodova.

Venecijanska Komisija, konsultativna institucija Saveta Evrope vršila je evaluaciju nacrta rezivije Ustava Rumunije. U jednom izveštaju obljavljen u utorak, Komisija smatra da je nejasna definicja državnog uređivanja koji će se primeniti u Rumuniji i insistira na bolju preraspodelu nadležnosti predsednika i premijera. Druge preporuke se odnose na ogranićenje proceduralnog okvira u slučaju Vladinih hitnih uredbi, kao i na poboljšanje zakonske osnove Visokog Saveta Sudstva, da bi ovaj ispunio misiju garanta samostalnosti tužioca i sudija. Potpredsednik Rumunskog Senata, socijaldemokrata Joan Kelaru izjavio je da će se nastaviti razgovori na temu revizije Ustava, uz učešće Visokog Saveta Sudstva i građanskog društva. On je precizirao da referendum za reviziju Ustava može da se održi najranije u 2015 godine.

Aneksija Krima od strane Rusije i velike posledice na regionalnom i globalnom planu ovog događaja razmotrene su od strane Visokog Saveta Odbrane okupljen pod rukovodstvom predsednika Rumunije, Trajana Baseskua. Prethodno, na bilansu Ministarstva Osdbrane, šef države je izjavio u kontekstu događaja u regionu da rumunska armija treba da ima novi cilj, to jest rast kapaciteta za reagovanja. Trajan Basesku:

,,Nemožemo više posmatrati incidente od 2008 godine kada je Ruska Federacija okupirala Abhaziju i Južnu Osetiju kao na neke izolovane incidente. Usledila je Ukrajna i svaki političar, kao i svaki vojni strateg treba da postave pitanje ko sledi. Možda će biti Transinistrija, možda Republiia Moldavija to su pitanja koje može svako da postavi i Rumunska Armija treba da ima novi cilj, najime znaćajni rast kapaciteta za reagovanje.”<
><
>

Predsednik se je odnosio i na potrebu dodeljivanja dodatnih finansikih resursi odbrani da bi se nastavio proces modernizacije.

Vlada Rumunije odborila je paket mera za ogranićenje poskupljenja prirodnog gasa i struje, posvećene da stimulišu industrijske potrošače i da zaštite domaćinstva. Za industrijske potrošače referentna cena gasa će biti ona od 1 januara 2014 godine, odnosno 230 dolara za hiljadu kubika. Za domaćinstva gas će poskupiti za 2%. Vlada je odlučila očuvanje na nivou od 2013 godine na 11,1% tržištne kote za struju iz obnovljive energije. Mere su izazvale sporove između velikih industrijskih potrošača i proizvođača zelene energije. Prvi su zadovoljni očuvanjem cene gasa i tržištne kote za zelene sertifikate. U zamenu proizvođači obnovljive energije izražavaju nezadovljstvo jer država nije ispoštovala angažman o rastu kote za zelene sertifikate na 15% u 2014 godini i tvrde da rizikuju stečaj jer su planirale nivo poslovanja na osnovu ove kote.