Category: Pregled glavnih zbivanja nedelje

Severoatlanski savez izrazio je snažnu slolidarnost sa Rumunijom posle objavljene vesti da su u na teritoriji Rumunije u blizini granice sa Ukrajinom identifikovani delovi jednog ruskog drona. Pratićemo pažljivo situaciju i ostaćemo u kontaktu sa Rumunijom,našim saveznikom-navodi se u deklaraciji. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltemberg je izjavio da ne postoje informacije koje bi ukazale na namerni napad Rusije. Stoltemberg je dodao da ovaj slučaj ,,dokazuje da postoji opasnost od incidenata” zbog rata u Ukrajini i podsetio da su slični incidenti zabeleženi i u Poljskoj. Rumunski ministar odbrane Andjel Talvar je saopštio da su eksperti Ministarstva odbrane prikupili dokaze u blizini naselja Plauru u okrugu Tulča na oko 70 metara od reke Dunava. Port parol ministartsva je precizirao da su ,,utvrdjene mere jačanja tehničkog kapaciteta nadgledanja i bezbednosti vazdušnog prostora”. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je naglasio da ako se dokaže da bespilotna letelica pripada Rusiji, incident predstavlja teško kršenje suvereniteta i tritorijalnog integriteta Rumunije. Dan ranije šef države je izjavio da ,,ne postoji nijedan deo, nijedan dron i nijedan uredjaj koji je pao na teritoriju Rumunije ”. Ruska strana često napada rečne luke Izmail i Reni, na jugu Basarabije, rumunske istočne teritorije koju je Sovjetski savez aneksirao 1940. godine a Ukrajina nasledila ovu teritoriju kao država sukcesor. Ove luke su veoma važne za izvoz ukrajinskih žitarica naročito nakon julskog izlaska Rusije iz Sporazuma o tranzitu žitarica Crnim morem. Luka Reni nalazi se na svega 13 kilometara udaljenosti od rumunskog grada Galaci, a Izmail je na dunavskom rukavcu Kilija, rumunsko-ukrajinskoj granici.

Bukurešt je ovih dana bio domaćin Samita Inicijative tri mora. Ovom prilikom Grčka je postala 13 zemlja članica Inicijative, a Ukrajina i Republika Moldavija pridružene članice. U završnoj deklaraciji lideri zemalja učesnica izrazili su podršku Ukrajini i ponovu osudili rusku invaziju. Na margini Samita, u četvrtak je održan Poslovni forum Inicijative tri mora koji je okupio više od 1000 predstavinika poslovnih krugova, političke faktore odlučivanja i predstavnike gradjanskog društva. Rumunske vlasti izrazile su i ovim povodom zainteresovanost za projekte koji bi povećali stepen regionalne interkonekcije.

Socijaldemokratski lider Vlade Rumunije, sastavljene od Socijaldemokratske partije (PSD) i Nacionalne liberalne partije (PNL), Marčel Čolaku saopštio je u utorak da će njegov kabinet do kraja tekućeg meseca preuzeti odgovornost pred Parlamentom za mere sa kojima se nada da će uspeti da samnji budžetski deficit. Premijer je izjavio da je paket mera usmeren na suzbijanje utaje poreza, utaje koja je po oceni eksperata rasprostranjena u pojedinim sektorima, zatim na reforme centralnog i lokalnog administrativnog sistema kao i na poresku reformu koja je dogovorena sa Briselom i predvidjena Nacionalnim programom oporavka i otpornosti. Socijaldemokrate i liberali imaju solidnu parlamentarnu večinu tako da će posle medjusobnog dogovora obećane reforme premijera Čoloakua lako proći kroz Parlament. Opozicione stranke Unija spsite Rumuniju (USR) i ultranacionalisticka Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) javljaju da će u aktuelnom zasedanju zasebno podnositi zahtev za glasanje o nepoverenju kabinetu, iako su po oceni medjija šanse za uspen inicijative minimalne.

Vlasnivcima stanice za tečni naftni gas u naselju Krevedija, gde je prošlog meseca u dve eksplozije poginulo i ranjeno više osoba odredjen je pritvor u trajanju od 30 dana. Tužioci su zaplenili i više zgrada i blokirali bankarske račune dvojice vlasnika. Prema navodima vlasti u eksplozijama je 26. avgusta poginulo 5 osoba a više od 50 je ranjeno. Uništeno je šest kuca i ošteceno 80. Vlasnici firme su optuženi za sistematsko kršenje zakonskih odredbi o točenju, transportu, transferu i smeštaju goriva.

Rumunska teniserka Sorana Krtsea plasmanom u četvrtfinale US Opena, poslednjeg grend slem turnira godine, postigla je najbolji rezultat karijere u Nju Jorku. U četvrtfinalu Krstea je medjutim poražena od Čehinje Karoline Muhove. Rumunka je 2009. godine, kada je imala samo 19. godina uspela da se plasira u četvrtfinale Roland Garosa. Posle uspešnjih nastupa na terenima Flushing Meadowsa, Sorana Krstea je napredovala četiri mesta i od ponedeljka se nalazi na 26. mestu svetske rang liste. Bez Simone Halep, suspendovane zbog navodnog dopingovanja, Sorama Krstea je postala, po oceni sportske štampe, lider rumunskog ženskog tenisa.

Krevedia, naselje nadomak Bukurešta, od 26. avgusta uveče nalazi se na mapi rumunskih tragedija koje su se mogle preduprediti. U katastrofalnim eksplozijama tečnog gasa poginulo je i ranjeno više osoba, većina vatrogasaca koji su intervenisali posle prve eksplozije. Iako se okolnosti i broz žrtava razlikuju, uporedjenje sa tragedijom u bukureštanskom klubu Kolektiv, kojom je prilikom poginulo 6o mladih ljudi, je donekle logićno, pod uslovom da istraga dokaže da su zloupotrebe i nezakonite radnje omogučile dalje funkcionisanje centra za snabdevanje tečnim gasom iako je firmi oduzeta dozvola za rad 2020. godine. Vode se čak četiri istrage: Prvu vodi Generalno tužilastvo, drugo Vojno tužlastvo, koje analizira način intervencije vatrogasaca i dve Antikorupcijska direkcija pod sumnjom da je izvršeno krivično delo zloupotrebe službenog položaja od strane javnih funkcionera koji su imali obavezu da vrše kontrolu dozvole stanice za snabdevanje tečnim gasom. Po nepisanom pravilu u ovakvim slučajevima nadležne vlasti brže-bolje preduzimaju masovne kontrole u celoj zemlji i na kraju konstatuju brojne propuste u radu. Mediji pišu da je jedan od vlasnika stanice za snabdevanje tečnim gasom sin socijaldemokratskog gradonačelnika iz drugog okruga, poznat kao veliki sponzor socijaldemokrata. U 10-godišnjoj aktivnosti pomenuta firma je potpisala brojne ugovor i sa drzavom i zabeležila nagli razvoj.

Načelnici Policije Konstance, okruga na jugoistoku zemlje, gde se nedavno dogodila tregična saobraćajna nesreća u kojoj je vozač automobila pod dejstvom opojnih droga usmrtio 2 osobe i tri teško ranio u blizini naselja 2. Maj, tražili su da se oslobede dužnosti, istog dana kada je ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju predstavio zaključke kontrolne komisije koja je istražila slučaj. Predoju je obećao kompetno resetovanje celog zaduženog aparata za primenu zakona iz strukture Ministarstva unutrašnjih poslova, resetovanje koje će početi sa Policijskim inspektoratom Konstance, gde je-prema sopstvenim navodima-borba sa kriminalom u posledjim godinama izgubljena. Pre tragičnog udesa policijska patrola zaustavila je vozilo 19 godišnjenjeg vozača pod uticajem opojnih droga. Vozač je priveden u policijsku stanicu gde je konstatovano da nije pod uticajem alkohola i dozvoljeno mu je da nastavi vožnju. Predoju je naveo da je naložena istraga protiv nekolicine policijskih oficira za nesavesno obavljanje službene dužnosti i dodao da namerava da militarizuje sve obrazovne institucije Ministarstva unutrašnjih poslova kao i da će preispitati nadležnosti Nacionalne agencije za borbu protiv droga. Ministarka pravde Alina Gorgju izjavila je da borba protiv droge predpostavlja zajednički napor i da je broj tužitelja koji se bave predmetima krijumčarenja droge veoma mali. Oko 4700 sudskih predmeta za krijumčarenje droge rešeno je ove godine uz pomoć samo 14 tužitelja odseka za suzbijanje krijumčarenja droge.

Glavne teme skupa rumunske diplomatije, koji se održava na pragu Dana diplomatije, 1. seprembra, bile su upravljanje izazovima u crnomorskoj zoni i maksimalizacija šansi. Rumunija će podržavati Ukrajinu sve dok je ovoj zemlji potrebna pomoć, a Republici Moldaviji pružice finansijsku i političku pomoć kao i ekspertizu na njenom nepovratnom putu ka Evropi i izgradnji jedne sigurne i prosperitetne države, obećao je predsednik Rumunije Klaus Johanis za vreme susreta sa šefovima diplomatskih misija i direktorima kulturnih instituta. Dužnost Rumunije je da odigra svoju ulogu autentičnog izvoznika bezbednosti u regionu kako bi Crno more postalo zona mira i prosperiteta, poštedjena raznih opasnosti, podvukao je šef rumunske države. Ulazak Rumunije u Šengen zonu, do sada jos nedostignuti cilj, ostaje prioritetni zadatak narednog perioda, dodao je Johanis. Skup rumunske diplomatije je povoljna priliku za reaktualizaciju prioriteta u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu, pretnje bez presedana po mir, bezbednost i medjunarodni poredat zasnovan na pravilima, ocenila je ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku. Šefica rumunske diplomatije je dodala da će se intenzivirati demarši za jačanje položaja Rumunije u okviru Evropske unije, Severoatlanskog saveza i na medjunarodnom planu.

Do 24. septembara Bukurešt je muzička prestonica kontinenta. 3500 umetnika nastupaće na 90 koncerata Medjunarodnog festivala klasične muzike ,,Djordje Enesklu” koji se odvija pod geslom ,,Velikodušnost kroz muziku”. Ovogodišnji Festival ima novog direktora, maetra dirigenta Kristijana Mačelarua. Prvog dana Festivala Mačelaru je 2. Rapsodiju Djordja Evneskua posvetio svima kojima je potrebna duhovna uteha posle katastrofe u Krevediji. Na ovogodišnjem 36. Festivalu muzike ,,Djordje Evnesku” učestvuju Bečka filharmonija, Kraljevska filharmonija Kencertgebau iz Amsterdama, Francuski nacionalni orkestar, Ciriški Tonhale orkestar, Londonski sinfonijski orkestar i Češki filharmonijski orkestar. Priznati dirigenti sirom sveta: Kristijan Mačelaru, Zubin Mehta, Ser Sajmon Ratl, Vinston Hermanto, Delijana Lazarova., Lorens Foster i Vladimir Jurovski nastupaće na sceni festivala. Poziv za nastup na festivalu poslat je i muzičkim orkestrima Rumunske radiodifuzije: Nacionalnom orkestru, Kamernom orkestru, Akademskom horu i Dečijem horu.

Vlada Rumunije preuzeće odgovornost pred Parlamentom za paket zakona o reformi držvnog aparata, merama za fiskalno uravnotežnje i suzbijanje utaje poreza. Premijer Marčel Člaku izjavio je da je Rumuniji potreban pravedan fiskalni sistem. ,,Budžetsko rasipnišvo, utaja poreza i zaobilaženje taksi kočnica su za razvoj Rumunije, naglasio je rumunski premijer sa napomenom da je u razgovorima u poslednjim sedmicama zaključeno da su zemlji potrebne ,,korenite” reforme. Na drugoj strani samo dva dana nakom štrajka upozorenja, zaposleni Ministarstva za finansije organizovali su u četvrtak spontani protest u nekoliko rumunskih gradova. Sindikalisti Poreske uprave zahtevaju očuvanje radnih mesta, ličnih dohodaka i statuta ovih radnika. Sindikalisti su nezadovoljni vladinim predloženim merama o smnjenju budžetskih troškova jer ocenjuju bi ova mera mogla da ugrozi više od 22 000 radnika ovog sistema.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis uputio je u četvrtak telegram čestitku ukrajinskom kolegi Volodimiru Zelenskom povodom Dana nezavisnosti Ukrajine. Prema navodima Predsedničke administracije u Bukureštu, šef rumunske države je pozitivno ocenio ,,odlučnost” ukrajinskog naroda u odbrani nezavisnosti, suverenosti i teritorijalne celovitosti od ruske agresije. Premijer Rumunije Marčel Čolaku u poruci ukrajinskom susedu izrazio najbolje zelje i podršku Rumunije za povratak mira i slobode. ,,Ostaćemo uz Ukrajinu i ukrajinski narod do pobede i povratka teritorijalnog integriteta kao i u procesu obnove zemlje”, dodao je rumunski zvaničnik. U onlajn obraćanju na trećem Samitu medjunarodne krimske platforme, rumunska ministarka inostranih poslova Luminica Odobesku je istakla da će Bukurešt podržavati Ukrajinu ,,u hrabroj borbi za očuvanjue teritorijalnog integriteta”. ,,Nedavni nerazumni napadi na ukraijinske dunavske luke, u neposrednoj blizini rumunske granice, dokazuju, po ko zna koji put, želju Rusije da rasplamsa sukob”, ocenila je Luminica Odobesku i dodala da je Bukurešt bio uz svog suseda od prvog dana rata i da će biti i do ,, konačne pobede”

Rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Pedoju izjavio je u sredu u Beču, na kraju susreta sa svojim austrijskim kolegom Gerhardom Karnerom, da rumunsko resorno ministarstvo želi da od Rumunije napravi ,, standard za odbranu granica ”. Rumunski zvaničnik najavio je potpisivanje admiminstrativnog dogovora Dablin, dogovor koji će pojasniti azilske procedure. Predoju je izjavio da vodjeni razgovori predstavljaju dobar početak za ,,konstruktivni put” na sve teme od zajedničkog interesa. Ministar unutrašnjih poslova Rumunije naglasio je da je migracija ozbiljna tema i da se ovoj temi u Rumuniji posvećuje posebna pažnja. Austrijski ministaar unutrašnjih poslova izjavio je da je poželjno da se model saradnje sa Rumunijom u oblast suzbijanja transnacionalnog kriminala krijumčarenjem migranata promoviše i na evropskom nivou. Transnacionalna saradnja pokazuje i ,, posebne rezultate” u akciji koju su sprovele vlasti u Rumuniji, Madjarskoj i Austriji. Podsećamo da je Austrija jedina zemlja koja se suprostavlja ulasku Rumunije u Šenegen zonu, iako naša zemlja ispunjava sve postavljene uslove, podatak koji priznaju sve članice Evropske unije i evropske institucije. Šengenski sistem kao celina ne funkcionise, dodao je u sredu Gerhard Karner koji smatra da proširenje nije rešenje u ovom trenutku.

Ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju izjavio je da su četiri policijska načelnika okruga Konstanca, (na jugoistok) oslobodjena dužnosti na njihov zahtev posle saobraćajnog udesa u koji je 19-godićnji mladić pod uticajem više druga, usmrtio dve osobe i teško ranio tri. Vozilo kojim je upravljao pomenuti mladić zaustavila je policijska patrola tri sata pre udesa, ali nije proverila da li se vozač nalazi pod dejstvom opojnih droga, iako je policija u kolima pronašla drogu. Saobraćajna policija reagovala je posle saobraćajnog udesa i proverava vozila širom zemlje. Sudska inspekcija sa svoje strane kontroliše sudske predmete za upotrebu zabranjenenih supstanci i krivična dela počinjena pod dejstvom opojnih droga.

Rumunski vatrogasvci učestvuju u Grčkoj u misiji gašenja požara vegetacije u blizini autoputa kod Aleksandropolisa. Prema zvaničnom saopštenju Generalnog inspektorata za hitne situacije u Bukureštu više od 50 vatrogasaca sa vatrogasnim kolima učestvuju u gašenju požara. Šumski požari u Grčkoj prate se i iz vazduha pomoću evropskog satelitskog porograma Kopernikus.

Fudbaleri rumunskog šampionskog tima Farul Konstanca pobedili su u četvrtak uveče, na domaćem terenu, finski HJK Helsinki sa 2:1 u prvoj utakmici plej-ofa Lige konferencija. U istoj fazi takmičenja na domaćem terenu pobednik Kupa Rumunije Šepsi Sfantu George remizirao je 2:2 sa norveškim Bode Glimtom. Revanš susreti održaće se sledeće nedelje.

Pomorrske snage Rumunije doprinose u značajnoj meri poboljšanju regionalne, evropske i evroatlanske bezbednsti, a misije saveznika i partnera iz Severnoatlanskog saveza i Evropske unije sigurnijim teritorijalnim i svetskim vodama, izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis u utorak povodom Dana mornarice. Dan Mornarice je obeležen ove kao i prošle godine u atmosferi rusko-ukrajinskog rata. Predsednik Johanis je dodao da je bezbednost Rumunije ojačana i da će se nastaviti napori za jačanje struktura Severnoatlanskog saveza na teritoriji Rumunije, posebno borbene grupe NATO-a osnovane 2002. godine. Sa svoje strane premijer Marčel Čolaku je obećao da će Vlada Rumunije i ubuduće izdvajati 2,5% bruto nacionalnog proizvoda za odbranu i obezbediti potrebna finansijska sredstva za opremanje i modernizaciju Pomorskih snaga. Bivši načelnik Generalštaba rumunske vojske Nikolaje Čuka, aktuelni predsednik Senata, podvukao je da je crnomorska zona postala zona od velikog strateškog interesa za severnoatlanske saveznike. Bezbednost ovih voda obezbedjuje stabilnost celog regiona i pretvara Rumuniju u važnog izvoznika bezbednosti, dodao je Čuka. Ministar odbrane Andjel Talvar izjavio je da rat u Ukraini dokazuje da je veoma važno da Rumunija, zemlja sa izlaskom na Crno More, raspolaže kapacitetima za odbranu teritorijalnih voda i zone ekonomske isključenosti. Ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju je istakao da Rumunija u svojstvu granične zemlje Evrospke unije i Sevenoatlanskog saveza odgovorno obavlja svoje obaveze kao članice ovih ključnih organizacija za prisperitet i bezbednost zemlje.

Strukture Ministarstva odbrane Rumunije koje vrše nadzor vazdušnog prostora nisu identifikovale pretnje vojne prirode po nacionalnu teritoriju i teritorijalne vode Rumunije. Saopštenje ministarstva usledilo je posle ruskog napada na infrastrukturu ukrajinskih dunavskih luka Reni I Ismail, koje se nalaze u neposrednoj blizini rumunske granice. Odjeci eksplozije čuli su se i u rumunskoj luci Galaci. Ministarstvo odbrane navodi da je pojačalo mere predostrožnosti u skladu sa nacionalnim i savezničkim planovima u saradnj sa strukturama NATO-a i da preduzima mere za jačanje celog istočnog boka Severnoatlanskog saveza kao i mere odvraćanja od svake agresije na rumunsku teritoriju. Istovremeno Ministarstvo odbrane odlučno osudjuje redovne ruske napade na civilne zone i elemente ukrajinske kritičke infrastrukture. Ministarstvo ponavlja da ruska vojna agresija predstavlja flagrantno kršenje medjunarodnog prava. I ministarka inostranih poslova Rumunije Luminica Odobesku je oštro osudila ruske napade na nevine ljude, civilnu infrastrukturu i skladišta žitarica u lukama Reni I Izlail. Ovakvim flagrantnim kršenjem medjunarodnih zakona Rusija i dalje ugrožava globalnu bezbednost ishrane i sigurnu plovidbu Crnim morem, podvukla je na svom Tviter nalogu Luminica Odobesku. Luke Reni i Ismail postale su glavni koridor za izvoz ukrajinskih žitarica nakon izlaska Rusije iz Sporazuma o bezbenom transportu Crnim Morem.

Statistički institut Rumunije javlja da je bruto nacionalni proizvod Rumunije povećan za 0,9% u drugom tromeseću u odnosu na isti period prošle godije, a u prvom tromesećju za 1,7% u odnosu na isti period 2022. godine. Nacionalna komisija za strategiju i prognozu procenjuje privredni rast Rumunije ove godine na 2,8% kao i u prolećnoj prognozi, i koriguje na dole privredni rast u 2024. godini sa 4,8% na 4,2%. Korigovanje prognoze je posledica sporijeg oporavka industrijskog sektora zbog neizvesnosti oko sukoba na granici Rumunije. Svetska banka održala je prognozu o privrednom rastu Rumunije na 2,6% ove godine a MMF na 2,4%. Evropska komisija je poboljšala ovog proleća procenu o privrednom rastu Rumunije i prema najnovijim procenama ove godine Rumunija će zabeležiti rast od 3,2%, a iduće godine od 3,5%. Fiskalni savet korigovao je na gore prgnozu o budžetskom deficitu na 6% bruto nacionalnog proizvoda ocenjujući da nisu preduzete mere za smanjenje budžetskih rashoda. Prema godišnjem izveštaju ove institucije, proces budžetsko-fiskalne konsolidacije predpostavlja rast budžetskih prihoda koji zaostaju mnogo za potrebama Rumunije. Fiskalni savet smatra da je potrebno da se eliminišu izuzeci iz sadašnjih zakona i da se poboljša prikupljanje budžetskih prihoda, da se obeshrabre poreske optimizacije i smanji obim utaje poreza.

Šampioni Rumunije fudbaleri Farula iz Konstance i fudbaleri Šepšija Sfantu Gjorge, pobednici Kupa Rumunije, plasirali su se u plej-of Lige konferencije. Farul je eliminisao estonski tim Flora Talin, a Šepši kazahstanski Aktobe. U plej ofu Farul se sastaje sa HJK Helsinkijem, a Šepsi sa norveškim Bodoe Glimtom. Podsećamo da je danski Nordjeland eliminisao vicešampiona Rumunije, FCSB-a.

Gradjanske organizacije organizovale su u četvrtak, ispred sedišta Vlade Rumunije, protesni miting sa zahtevom da se bez odlaganja privedu pred lice pravde odgovorni žandari za nasilje nad demonstrantima na protivladinom mitingu 10. avgusta 2018. godine. Gradjanske organizacije ističu da je do zastarivanja krivičnih dela na mitingu preostalo samo 3 godine i da će krivci ostati nekažnjeni. U utorak Generalno tužilastvo saopštilo je da su protiv 16 žandarmerijskih oficira i podoficira, kao i šefova interventnog odeljenja podnete sudske prijave. Prema istražnom postupku vojnih tužilaca nasilna intervencija žandara nad masom demonstranata ispred sedišta Vlade bila je nelegalna i neopravdana. Istovremeno primena sile od strane organa reda može se smatrati nehumanim i degradirajučim postupkom. U istražnom postupku se navodi da su izbili incidenti izmedju demonstranata i organa reda i da su pojedini žandari i demonstranti ranjeni i da je ovima bila potrebna lekarska pomoć, sa napomenom da situacija na licu mesta nije opravdala primenu sile nad masom demonstranata. Vojno tužilaštvo precizira da je većina prisutnih na protestu mirno demonstriralo.

Prema procenama Narodne banke Rumunije krajem godine stopa inflacije smanjiće se na 7,5%. Guverner Mugur Isaresku izjavio je da se primećuju znaci smanjenja privrednog rasa i potrošnje: ,,Imamo privredni rast, ali slabiji od naše prognoze na početku godine. Postigli smo rast potrošnje stanovništa u prvom tromesečju. Što nas je iznenadilo. Povećana potrošnja je posledica većih prihoda, ali primećuje se i ublažavanje potrošnje najveraovatnije kao posledica stvorenih zaliha kod stanovništa.”

Isaresku je dodao da je poželjno da Rumunija postigne privredni rast baziran manje na potrošnji i više na investicije, i da je privlačenje evropskih fondova od suštinske važnosti za privredni rast. Ipak, precizira Mugur Isaresku, na prognozu Narodne banke Rumunije utiču i neizvesnosti medju koje spada i najavljeni poreski program vladajuća koalicija socijaldemokrata i liberala. Vlada je najavila program smanjnejnja troškova u budžetskom sektoru i nove akcize na poroke. Istovremeno obećava da neće uvesti nove takse.

I ove zime cena energije biće ograničena, obećao je premijer Rumunije Marčel Čolaku. Čolaku je pozvao resornog ministra da se blagovremeno preduzmu mere za zimsku sezonu da bi stanovništvo bilo snabdeveno energijom po ograničenim cenama. Ministarstvo za energiju treba u najkraćem roku da napravi zimski program i da ga predstavi Vladi. Na sednici Vlade Rumunije u četvrtak je usvojen novi dokument o izmirivanju državnog duga prema dobavljačima energije. Podsećamo da su pritisci na energetskom tržištu 2021. i 2022. godine izazvani vojnom agresijom Rusije na Ukrajinu ubrzali rast cene i preduzimanje specifičnih mera u većini evropskih država. U Rumuniji hitnom uredbom Vlada je ograničila cene energije od 1. januara 2023. do 31. marta 2025. godine i kompenzaciju cene električne energije i prirodnog gasa. U četvrtak Vlada je usvojila normativni akt koji predvidja da strane vozačke dozvole mogu da se menjaju za rumunski dozvole posle polaganja vozačkog ispita. U odnosu na stari zakon sada više nisu potrebne potvrde o obuci vozača.

Julijan Gerguc, Rumun otet u Burkini Faso 2025. godine oslobodjen je i sada se nalazi na sigurnom mestu, javlja Ministarstvo inostranih poslova Rumunije. Gerguc je najstariji oteti državljanin u Sahelu. 2015. godine kada ga je otela jedna teroristička grupa, Gerguc je bio bezbednosni oficir jedog rudnika na severu Burkine Faso, u blizini granice sa Nigerom i Malijem. U to vreme Ministrstvo inostranih poslova u Bukureštu formiralo je kriznu celiju ali u šturom saoštenjau nije dalo opširnije podatkle o učinjenim koracima za oslobadjanje rumunskog državljanina. Prema navodima francuske publikacije La Kroa (La Croix) otmica Rumuna bila je prvi teroristički akt na teritoriji Burkine Faso i obeležila je početak dugotrajnog cikljusa nasilja i džihadističkih napada koji su se proširili na celu teritoriju ove zemlje.

U prvoj utakmici treće faze kvalifikacija za Ligu konferencije šampion Rumunije u fudbalu Farul Konstanca pobedio je u četvrtak uveče na domaćem terenu estonski tim Flora Talin sa 3:0 . U ovoj fazi takmičenja, na domaćem terenu vicešampion Rumunije FCSB igrao je nerešeno 0:0 sa danskim Nordsjelandom. Nerešenim rezultatom, 1:1, završen je i meč izmedju pobednika Kupa Rumunije Šepšija Sfantu George i kazahstanskog Aktobea.

Nacionalna agencija za mineralne resurse odobrila je u četvrtak konačan plan o razvoju komercijalnih nalazišta Domino i Pelikan u rumunskoj crnomorskoj zoni Neptun Deep, saopštile su kompanije OMV Petrom i Romgaz koje eksploatišu nalazišta prirodnog gasa u ovoj zoni. Projekat Neptun Deep ulazi u razvojnu fazu koja predpostavlja potpisivanje ugovora i gradnju infrastrukture za vadjenje prirodnog gasa. OMV Petrom, austrijska kompanija i rumunska kompanija Romagaz investiraće skoro 4 miliarde evra u razvojnu fazu projekta koji će omogućiti proizvodnju oko 100 miliardi kubnih metara prirodnog gasa. Procenjuje se da će proizvodnja početi 2027. godine. Zona Neptun Deep prostire se na 7500 kvadratnih kilometara i nalazi se na udaljenosti od 160 km. od obale. Dubina zone varira od 100 do 1000 metara. Eksploatacija ove zone ubrzana je 2008. godine, a prve količine prirodnog gasa pronadjene su 2012. godine.

Ministarstvo inostranih poslova Rumunije potvrdilo je da su ruske vlasti upoznale vd otpravnika poslova Ambasade Rumunije u Moskvi sa uvodjenjem identičnih kvota za diplomatsko i tehničko adninistrativno osoblje Rumunije u Rusiji, posle nedavne odluke rumunskih vlasti da ograniče broj osoblja ambasade Ruske Federacije u Bukureštu. Sva odgovornost za donošenje mera smanjenja broja diplomatskog i tehničko-administrativnog osoblja Rusije pripada ruskoj strani u uslovima nastavljanja nelegalne vojne agresije na Ukrajinu i rastućeg bezbednosnog rizika u zoni Crnog mora- precizira Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu. Sa druge strane ruska vojska je ponovo napala ukrajinske dunavske luke Reni i Izmail. Izmail se nalazi na samo nekoliko stotina metara od rumunske granice. Predsednik države Klaus Johanis izjavio je da se radi o ratnim zločinima, a Ministarstvo odbrane Rumunije saopštilo da nakon analize nisu identifikovane neposredne pretnje po rumunsku teritoriju ili rumunske teritorijalne vode. Napadi Rusije usledili su posle povlačenja Rusije iz Sporazuma o izvozu ukrajinskih žitarica Crnim morem. Plovidba Dunavom je sada jedini put kojim Ukrajina može izvoziti žitarice vodenim putem i Rumunija pokušava da eliminise gužvu na Dunavu. Prema podacima Dunav i sliv reke su preopterećeni brodovima koji pokušavaju da uplove u ukrajinske luke ili da isplove iz ovih luka.

U Rumuniji je 1. avgusta počela javna rasprava o novom Zakonu o šumama. Šumske površine na kojima je kompletna seća zabranjena povećaće se 10 puta, a vozila koja nelegalno prenose drvnu masu biće konfiskovana. Vlasti preciziraju da je kompletna seća zabranjena na skoro 5% pošunljene površine, a novi zakon zabranjuje seću na skoro 50%. Prema novom zakonu država može da preuzme pošumljavanje površina koje su vlasnici napustili. Usvanajnem novog zakona doneće se i izmene Krivičnog zakona koji će predvideti petogodišnju zatvorsku kaznu za lažne izjave o transportu drvne mase.

Tekuće nedelje u Rumuniji je startovao Program ,,lokalni auto krš”. Ovim programom fizička lica imaju mogućnost da predaju automobil stariji od 15 godina u zamenu za oko 600 evra, bez obaveze da kupe novi auto. Za ovu namenu država iz državnog budžeta izdvojila je 80% sredstava, a mesne zajednice 20%. Za ovaj program prijavljeno je 500 mesnih zajednica, a ukupan iznos finansijskih sredstavva dostigao 48 miliona evra. Zainteresovani za prodaju starog vozila mogu da se prijave do 31. avgusta. Mirča Feket, ministar za zaštitu sredine, izjavio je da je posle starta programa u mnogim zajednicama fond već potrošen. Interesovanje postoji i za još dva slična projekta, izjavio je predsednik Administracije fonda za zaštitu sredine, Laurenciju Nekulaesku. Prema podacima povećan je broj registracija vozila sa unutrašnjim sagorevanjem za 25% i vozila na električni pogon za 57% . Uvoz polovnih vozila smanjen je za 21%.

U četvrtak je u rumunskom gradu Kluž-Napoka (na severu zemlje) počeo najveć rumunski festival muzike i jedan od najpopularnijih medjunarodnih festivala. Od 3. do 6. avgusta na 8. UNTOLD-u očekuje se dolazak najmanje 400 000 posetilaca. Oko 250 domaćih i inostranih umetnika nastupaće na na 8 postavljenih bina. Medju ovima nalaze se sastav Imagine Dragons, David Gueta, Armin Van Buuren, Bebe Rexha, Ava Maks, Martin Garrix, Steve Aoki i Salvatore Ganacci. Organizatori očekuju i zaradu od 80 miliona evra.

Ekstremne prirodne nepogode zahvatile su ove nedelje teritoriju Rumunije. Najveće temperature od preko 40 stepeni Celzijusa zabeležene je u sredu na istoku i jugoistoku zemlje i ovde su progašeni crveni, marandjasti i žuti meteoaalarmi na tropske vrućine. U pojedinim zonama proglašeno je i crveno upozorenje na obilne padavine, praćene gradom i olujnim vetrom. U centru Temišvara poginula je jedna osoba kada je oluja oborila stablo na njeno vozilo, a u gradu Botošani, na severoistoku zemlje, poginula su dva braća od udara groma. U okrugu Hargita, u centralnom delu zemlje, železnički saobraćaj je blokiran nakon obaranja nekoliko stabala na železnicku prugu. Orkanski vetar odneo je i krov bazena u gradu Mjerkurea Čuk. Vetar je dan ranije odneo i krov Univerzitetske biblioteke i gradu Oradea kao i solarne panele. Više potrošaca ostalo je bez stuje. U okrugu Jaši, na istoku zemlje, nekoliko naselja je ostalo bez vode za piće, a zbog olujnog vetra zatvorena je crnomorska luka Konstanca. Spasilački timovi intervenisali su u gradu Tulča i evakuisali ljude koji su ostali blokirani u vozila u snažnim bujicama. Podsećamo da ovih dana rumunski vatrogasci učestvuju u gašenju masovnih požara u Grčkoj.

Ruska vojna invazija na Ukrajinu približila se ovih dana rumunskoj granici. Prvi put od izbijanja rata, Rusija je u ponedeljak u rano jutro napala dve ukrajinske luke na Dunavu, uništila skladišta žitarica i ubila više osoba. Napadnuta je luka Reni, koja se nalazi na udaljenosti od samo 20 kilometara od rumunske granice. Rumunske vlasti su oštro osudile ruski napad na dunavske luke. Napadi su izvršeni u vreme kada je Dunav jedna od glavnih ruta za prezoz ukrajinskih žitarica posle izlaska Rusije iz sporazuma o bezbednoj plovidbi brodova natovarenih ukrajinskim poljoprivrednim proizvodima. U Bukureštu Ministarstvo odbrane saopštilo je da u ovom trenutku ne postoji direktna vojna pretnja po nacionalnu teritoriju ili teritorijalne vodame. Ministarka spoljnih poslova Rumunije Luminica Odobesku izjavila je da Rumunija, članica Severnoatlanskog saveza i Evropske unije, raspolaze najvažnijim i najsolidnijim bezbednosnim garancijama u rumunskoj istoriji. Šefica rumunske diplomatije razgovarala je telefonski sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom i zajedno osudili nedavne ruske napade na ukrajinsko civilno stanovništvo, rečnu i pomorsku infrastrukturu. Osudili su i ciničan način na koji Ruska Federacija ugrožava globalnu bezbednost hrane.

Budžetski deficit Rumunije dostigao je polovinom godine 2,34% bruto nacionalnog proizvoda i veći je za jedan indeksni poen u odnosu na isti period 2022. godine. Budžetski prihodi su povećani za 12%, a rashodi za 16,5%. Prema podacima Ministarstva za finansije pozitivan rast zabeležile su investicije koje su povećane za 56%. Ciljni deficit na kraju godine je od 4,4% i u ovom smislu Vlada priprema poreski paket. Predložene su mere za povećanje poreza i eliminisanje poreskih olakšica kao i ukidanje 200 000 upražnjenih radnih mesta uporedo sa smanjenjem ministarskih troškova. Računa se i na eliminisanje oslobadjanja od plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje za radnike IT-a, gradjevinsratva i poljoprivrede kao i o ostajanju na snazi dve takse na dodatu vrednost od 5% i 19%.

Vlada u Bukureštu usvojila je nacionalni plan o sprečavanju i suzbijanju raka, plan koji bi se u narednih 5 godina primenio u tri etape. Novi program obezbedjuje lakši pristup pacijanata prevenciji, dijagnozi, lečenju i paliativnim uslugama. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila izjavio je da će se investirati u onkologiju i da će usluge za pacijente biti besplatne, uključujuci naprednu radioterapiju. Vlada će finansirati i fond za inovaciju namenjen onkološkim pacijentima. Predstavnici Federacije asocijacija onkoloških bilesnika kritikovali su vlast zbog nepostojanja metodoloških normi za primenu ovog plana jer se još ne zna koliko je vremena potrebno da prodje od dijagnoze do početka lečenja. U ovom kontekstvu Federacija navodi da namerava da tuži Ministarstvo zdravlja.

Rumunski takmičari Konstantin Popović i Katalin Petru Preda osvojili su u četvrtak prve medalja za rumunsku delegaciju na Svetskom prvenstvu u plivanju u Fukuoki. Popović i Preda osvojili su zlatnu ,odnosno srebrnu medalju u skokovima u vodi sa visine od 27 metara. U Fukuoki osmanaestogodišnji rumunski plivač David Popović, svetski šampion 2022. godine na 100 i 200 metara slobodno, nije uspeo da se domogne nijedne medalje.

TOPLOTNI TALAS

Toplotni talas je zahvatio i Rumuniju i trajao je cele nedelje, ali nije imao intenzitet toplotnog talasa koji je zahvatio jug kontinenta. Temperature su dostizale 40 stepeni, posebno na jugu i zapadu, toplotna nelagodnost je bila visoka, a temperaturno-vlažni indeks prešao je kritični prag od 80 jedinica. U mnogim gradovima, gradske kuće su postavile prostore u prometnim zonama gde su ljudi mogli da se rashlade i preduzeli su mere da fontane i sistemi klimatizacije u javnom prevozu budu funkcionalni. Drumski prevoz bio je ograničen za teška vozila na pojedinim putnim sektorima. Pogođen je i železnički saobraćaj. Ekstremno visoke temperature i ljudski nemar doveli su do požara vegetacije, ali u kontrolisanom obliku. U nekoliko oblasti zemlje prevelike vrućine su se smenjivale sa olujama.

DVA NOVA MINISTRA U KABINETU ČOLAKU

Politička temperatura je dodatno pala nakon što je Socijaldemokratska stranka (PSD), deo vladajuće koalicije, predložio smene dvoje ministara koji su podneli ostavke usred skandala u vezi sa socijalnim centrima u kojima su ponižavajući tretmani i nedostatak empatije prema stanarima predstavljali pravilo. Poslanica Natalija Intotero zamenila je Gabrijelu Firju u Ministarstvu porodice, omladine i jednakih mogućnosti, a druga socijaldemokratska poslanica Simona Bukura-Opresku preuzela je ministarstvo rada od Marijusa Budaja. Premijer Marčel Čolaku, koji je upozorio da će otpuštanja biti svuda gde se otkriju nepravilnosti u vezi sa centrima za stare, zatražio je od novog šefa Ministarstva rada da suspenduje načelnike odeljenja socijalne pomoći iz 7 županija i iz glavnog grada Bukurešta. On je priznao da, iako su neophodne, otpuštanja i ostavke rešavaju samo deo problema, da sledi drugi suštinski deo, a to je izmena zakona u vezi sa akreditacijom, licenciranjem, praćenjem i kontrolom ovih centara. S druge strane, nezadovoljan što njegova stranka sama plaća političke troškove skandala, portparol socijaldemokrata Lučijan Romaškanu izjavio je da će biti nametnuta i ostavka aktuelnog ministra kulture, liberala Raluke Turkan, jer je odobrila takozvane azile strave tokom svog mandata u ministarstvu Rada. Gospođa Turkan je odgovorila da je u trenutku odobrenja sve bilo u redu, a potpisivanje akreditacije je administrativni uslov i obaveza, ako su ispunjeni uslovi predviđeni zakonom.

DAN RUMUNSKE AVIJACIJE I OBUKA ZA UKRAJINSKE PILOTE

Obuka ukrajinskih pilota za avione F-16 mogla bi da počne u Rumuniji krajem avgusta. Saopštenje, zapravo potvrdu nedavno objavljenih informacija, dao je predsednik Klaus Johanis. Šef države je precizirao da je reč o važnom i dugotrajnom projektu, koji mora biti dobro pripremljen da bi pokazao uspeh. U nedelji kad je predsednik ovo izjavio, obeležen je Dan vazduhoplovstva i rumunskog vazduhoplovstva. Ono predstavljaju savremenu i važnu komponentu rumunske vojske, kao sredstvo odgovora na vojno-bezbednosne izazove u regionu Crnog mora i na celom istočnom krilu, a akcije koje sprovode vojni avijatičari, zajedno sa ostalim vojnicima, značajno doprinose učvršćivanju profila zemlje na regionalnom i evroatlantskom nivou, istakao je predsednik Johanis. Prema rečima šefa države, izdvajanje od ove godine od 2,5% bruto domaćeg proizvoda za odbranu omogućiće razvoj velikih projekata za opremanje Vazduhoplovstva i značajno poboljšanje uslova za izvršavanje borbenih zadataka, kao što je dodatna nabavka aviona F-16, koji su tranzitni za platforme F-35.

DŽON MALKOVIČ NA SCENI U TEMUŠVARU

Čuveni američki glumac Džon Malkovič nastupio je u četvrtak i petak na scenu Narodnog pozorišta u Temišvaru, u predstavi Paklena komedija”, apsolutnom premijerom za grad i kulturnim vrhuncem Evropske prestonice kulture. Paklena komedija“ je predstava koju je njen autor, Austrijanac Mihael Šturminger, koji potpisuje i umetničku režiju, napisao posebno za Malkoviča, gradeći dijalog između govornog i pevanog jezika. Zvučni univerzum je naglašen muzikom Vivaldija, Mocarta, Betovena, Hajdna, Vebera, Gluka i Bokerinija. Paklena komedija” igrala se u preko 150 pozorišta širom sveta, u zemljama na tri kontinenta. Dvostruki nominovan za Oskara, Zlatni globus i BAFTA, Džon Malkovič je glumio u brojnim filmovima sa svetskim uticajem. Njegov lik u Con Air-u, Sajrus The Virus, poznat je kao jedan od najupečatljivijih negativnih likova kinematografije druge polovine 20. veka.

RUMUNSKI FUDBAL

Nosilac titule u Rumuniji Farul Konstanca (jugoistok) eliminisan je u preliminarnim utakmicama fudbalske Lige šampiona od Šerifa Tiraspolja, šampiona Republike Moldavije. Moldavski tim se nametnuto, na domaćem terenu, sa 3-0, u revanšu prvog pretkola, nakon poraza u prvom meču sa 1-0. Sa Šerifom smo bili najgora verzija sebe, rekao je Farulov trener, George Hađi. Prošle godine, šampion CFR Kluž (severozapad), eliminisan je u istoj fazi od kvazianonimnog tima iz Jermenije. U nemogućnosti da predloži timove za suočavanje sa malim timovima sa istoka kontinenta, rumunski fudbal je trenutno svoja najslabija verzija u istoriji. Farul Konstanca, zajedno sa CFR Klužom, Sepsi Sfantu Georgeom (centar) i FCSB (Bukurešt), sada će pokušati da se izbori za plasman u grupe poslednjeg važnog kontinentalnog takmičenja, u Konferens ligi.

Predsednik Klaus Johanis na Samitu NATO

Rumunija je ispunila ciljeve postavljene za samit u Vilniusu, gde je učinjen odlučujući korak u pravcu konsolidacije Alijanse, izjavio je predsednik Klaus Johanis, posle godišnjeg samita NATO-a. Šef države je podsetio da usvajanje novih odbrambenih planova osigurava najviši nivo bezbednosti za istočni bok na Crnom moru i pokazuje da Alijansa ima odgovor za svaku bezbednosnu pretnju koja bi pogodila Bukurešt. Predsednik je zahvalio svim saveznicima prisutnim u Rumuniji na njihovom doprinosu. Klaus Johanis: Uverili smo se da postoji okvir za povećanje borbenih grupa, uključujući i onu u Rumuniji, na nivou brigade, preko snaga pojačanja, ako to situacija zahteva. Istovremeno ćemo ubrzati procese u vezi sa prepozicioniranjem opreme. Zahvalio sam svim saveznicima prisutnim u Rumuniji na njihovom doprinosu i pozdravio najavu Španije da će rasporediti trupe u Rumuniji“. Istovremeno, šef države je ponovo potvrdio potrebu za konsolidovanom podrškom NATO-a ranjivim partnerima, posebno za Republiku Moldaviju (bivšu sovjetsku, pretežno govornika rumunskog jezika). On je najavio novi finansijski prilog za Kišinjev, koji će Rumunija preneti u dobrovoljni fond NATO-a posvećen ovoj državi. Što se tiče rata u susednoj zemlji, Klaus Johanis je podržao jasan napredak za što bržu realizaciju evroatlantskih aspiracija Ukrajine i naglasio da će Rumunija, zajedno sa ostalim državama članicama, pružati podršku koliko god bude potrebno, dok Kijev ne pobedi rat. A zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirčea Đoana izjavio je da je za Rumuniju najvažnija odluka doneta na samitu Severnoatlantske alijanse u Vilniusu ona o novoj generaciji odbrambenih planova za savezničku teritoriju, koja predstavlja snažan element odvraćanja od raznih vrsta pretnji, uključujući i Rusiju.

Evropski Parlament podržava ulazak Rumunije u Šengen

Evropski parlament (EP) usvojio je u sredu rezoluciju zasnovanu na peticiji koju je evropskom zakonodavstvu podnelo civilno društvo u Rumuniji, kojom se poziva da se ospori zakonitost veta Austrije na pristupanje Bukurešta šengenskom prostoru. Dokument je usvojen sa 526 glasova za, 57 protiv i 42 uzdržana. Nacrt rezolucije podstiče Evropsku komisiju da proceni troškove nepristupanja Rumunije i Bugarske i da analizira opcije u vezi sa mehanizmima finansijske kompenzacije. Podsećamo, krajem prošle godine u Savetu Pravde i Unutrašnjih Poslova nije donešena jednoglasna odluka o ulasku u šengenski prostor dve zemlje članice Evropske Unije od 2007. godine, nakon što su se tome usprotivile Austrija i Holandija. Austrijski kancelar Karl Nehamer motivisao je ovaj stav dovodeći u raspravu ilegalne migrante koji su stigli u njegovu zemlju, od kojih bi, kako navodi, mnogi došli preko Rumunije i Bugarske, podaci kojima se suprotstavljaju vlasti u Bukureštu. Holandija je izjavila da podržava pristupanje Rumunije, ali ne kao paket sa Bugarskom.

Maltretiranja u azilima u Rumuniji

Desetine domova za stare, osobe sa invaliditetom ili decu zatvoreno je ili im je obustavljena aktivnost i kažnjene su nakon opsežnih provera koje su ove nedelje sprovedene širom Rumunije u rezidencijalnim socijalnim centrima. Nadležni saopštavaju da su utvrđene brojne nepravilnosti, domovi koji su radili na crno, a sačinjeno je više krivičnih dosijea za krivična dela protiv ličnosti ili ekonomske prirode. Sve se odvija u kontekstu skandala izazvanog stanjem nekih domova za stare u županiji Ilfov, u blizini Bukurešta, gde su tužioci utvrdili nehumane uslove u kojima su držani korisnici. Nekoliko osoba je u ovom slučaju je preventivno uhapšeno na 30 dana, ostali su u kućnom pritvoru ili su pod sudskom kontrolom. Predsednik Klaus Johanis opisao je situaciju u centrima za ugrožene kao nacionalnu sramotu i poručio da svi oni koji su krivi za maltretiranje primenjeno u takozvanim azilima strave moraju da plate. Svi centri za brigu o deci ili starima, državni i privatni, biće provereni i sva njihova ovlašćenja za rad biće ponovo analizirana – uverio je premijer Marčel Čolaku, posle više sastanaka sa ministrima i zvaničnicima na terenu. Marčel Čolaku je apelovao na sve religijske predstavnike u Rumuniji, kao i na nevladine organizacije da se uključe na društvenom nivou. Marčel Čolaku: Dela koja su se desila u ovim azilima strave pokazala su nam potpunu dehumanizaciju nekih ljudi koje ne mogu nazvati ljudima. Sistem mora da se promeni. Nije dozvoljeno imati puno kontrolnih institucija koje se međusobno okrivljuju. Celokupni sistem autorizacije, nadzora i kontrole mora se ponovo osmisliti. Čvrsto sam uveren da će na narednoj sednici, zajedno sa svim socijalnim partnerima, biti urađene sve zakonske izmene u tom pogledu. Čelnici nekoliko nadležnih organa na terenu su smenjeni, na zahtev premijera, a ministar rada Marijus Budaj podneo je ostavku na svoju funkciju zbog optužbi o njegovoj odgovornosti u ovom dosijeu i na osnovu istraga koje su sproveli Direkcija za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) i Nacionalna direkcija za borbu protiv korupcije (DNA). Unija Spasite Rumuniju (USR) koja je u opoziciji, obavestila je Evropsku komisiju o azilima u županiji Ilfov i zatražila je aktiviranje mehanizama Unije koji bi mogli da nametnu poštovanje ljudskih prava, ali i poštovanje prava osoba sa invaliditetom.

Kompanija Hidroelektrika kotirana na Berzi

Glavni proizvođač električne energije u Rumuniji – Hidroelektrika – izlistan je u sredu na Bukureštanskoj berzi. Prvog dana listiranja uspešno je zaključila najveću javnu ponudu ikada napravljenu na Bukureštanskoj berzi i najveću u Evropi, kao i treću u svetu ove godine. Taj trenutak je premijer Marčel Čolaku označio kao istorijski, i izjavio je da će država u potpunosti zadržati svojih 8%, a građani Rumunije i drugi institucionalni investitori moći će da postanu akcionari najvrednije kompanije u Rumuniji. Tržišna vrednost Hidroelektrike procenjena je na 10 milijardi evra. Kompanija proizvodi i isporučuje električnu energiju koju proizvodi kroz 187 hidroelektrana i mikroelektrana kojima upravlja, kao i iz segmenta energije vetra.

Tokom dvodnevne posete Nemačkoj, premijer Rumunije Marčel Čolaku sastao se sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom koji je rumunskom zvaničniku potvrdio da Nemačka podržava ulazak Rumunije u Šengen zonu ove godine. Marčel Čolaku je istakao poseban značaj i potencijal bilateralne saradnje sa Nemačkom, najvažnijim trgovinskim partnerom Rumunije. Šolc i Čolaku razgovarali su i o bezbednosti istočnog krila Severoatlanskog saveza i o prestojećem samitu NATO-a u Vilnjusu sledeće nedelje. Premijer Rumunije sastao se i sa predstavnicvima poslovnih krugova koji su ispoljili interes za ulaganja u rumunsku petrohemiju, industriju veštačkog djubriva i gradjevinskog materijala. Poseta rumunskog premijera predvidela je i susrete sa predstavnicima saveznog Parlamenta, diaspore i odbrambene industrije. U pratnji predsednika Vlade Rumunije bili su ministarka inostranih poslova Luminica Odobesku i ministri ekonomije i odbrane Radu Oprea i Andjel Talvar.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis potpisao je nove zakone o obrazovanju i vaspitanju. Predsednik Johanis, bivši profesor gimnazije, pokrenuo je 2016. godine projekat ,,Obrazovana Rumunija”. Glavni ciljevi ovog projekta su osetnije finansiranja obrazovanja, smanjenje napuštanja škole kao i smanjenje funkcionalne nepismenosti. Zakoni o obrazovanju i vaspitanju usvojeni su u maju u Senatu Rumunije. Opozicione stranke Unija spasite Rumuniju (USR) i Snaga desnice (PD) tražile su od Ustavnog suda ocenu ustavnosti zakona, smatrajući da ovi ograničavaju pravo na vaspitanje i ne poštuju princip ravnopravnosti. Zakoni o obrazovanju i vaspitanju naišli su i na kritike Nacionalnog saveta učenika i studenskih organizacija zbog pojedinih diskriminatornih odredbi. U objavljenoj studiji Eurostata za 2021. godinu, Rumunija po izdvajanju sredstava za obrazovanje zauzima 26 mesto od ukupno 27 zemalja. Podsećamo da je u 2019. godini za obrazovanje iz državnog budžeta izdvojeno samo 2,92%, u 2020, 2,9%, u 2021 2,39% i u 2022. 2,28%. U 2023. godini predvidjeno je izdvajanje od 2,1%.

Šefica rumunske diplomatije Luminica Odobesku pozdravila je stav Španije, zemlje koja predsedava Evropskom unijom, prema ulasku Rumunije u Šengen zonu slobodnog kretanja. U ekskluzivnom intervju za Radio Rumunija, ministarka inostranih poslova je naglasila da ulazak u Šengen ostaje i dalje jedan od glavnih prioriteta rumunskih vlasti. Prethodno je špaski ambasador u Bukureštu Hoze Antonio Hernandez Perez Solorzano izjavio da Španija podržava ulazak Rumunije u zonu slobodnog protoka ljudi, roba, kapitala i usluga i da će ovo pitanje biti najverovatnije ove jeseni na dnevnom redu Saveta za pravosudje i unutrašnje poslove. Podsećamo da je prošle nedelje Komisija Evropskog parlamenta za žalbe rezolucijom tražila od Evropskog saveta da odobri prijem Rumunije i Bugarske u Šengen zonu do kraja tekuće godine, sa napomenom da pomenute države ispunjavaju uslove za pristup i da je prošlogodišnje odbijanje zahteva za ulazak stvorilo antievropsko osećanje. Evroposlanici tvrde da ostavljanje Rumunije i Bugarske van Šengena za firme i stanovništvo dve države predstavlja veliku socijalnu i ekonomsku prepreku.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je da novi viseći most na Dunavu kod Braile predstavlja najveći rumunski gradjevinski poduhvat u poslednje tri decenije i da je novi dokaz da se u Rumuniji mogu realizovati veliki infrastrukturni projekti. Most je pušten u saobraćaj i najveći je ove vrste ikad izgradjen u Rumuniji, a po dimenzijama treći je u Evropi. Prema projektu rok trajanja mosta je od 120 godina. Dug skoro 2 km, most povezuje jugoistočne okruge Braila i Tulča i doprinosi jačanju ekonomskog potencijala Dobrodje. Ukupna vrednost projekta premašila je 400 miliona evra. Za izgradnju Evropska unija izdvojila je 85% iznosa.

Na sednici Vrhovnog saveta odbrane zemlje doneta je odluka da se Regionalni centar za obuku pilota vojnih aviona F-16 otvori u Rumuniji. Obuka će se odvijati u saradnji sa savezničkim državama i kompanijom koja proizvodi borbeni avion. U prvoj fazi obućavaće se rumunski piloti da bi se kasnije pridružili i piloti savezničkih i partenrskig država, uključujuči ukrajinske pilote. Istovremeno Vrhovni savet odbrane zemlje utvrdio je ciljeve za samit NATO-a u Vilnjusu. Predsednik države Klaus Johanis postaviće u prvi plan aspekte bezbednosti crnomorske zone. Naša zemlja će aktivno podržavati pristupanje Švetske Severnoatlanskom savezu.

U Konstanci se ovih dana održava 5 Festival Neversea, najveći evropski festival muzike na plaži. Učestvuju ljubitelji muzike sa svih kontinenata, većinom iz Velike Britanije, Nemačke, SAD, Italije, Bugarske i Izraela. Preduzete su vanredne mere bezbednosti, mobilizovano je više od 1000 policajaca i žandara i 700 privatnih bezbednosnih agenata. Organizatori festivala Neversea, koji je počeo u četvrtak, očekuju dolazak više od 260 000 posetilaca.

Poslednju nedelju pre završetka redovnnog zasedanja Parlament Rumunije posvetio je usvajanju Penzijskog zakona. U ponedeljak poslanici i senatori eliminisali su posebne penzije parlamentaraca i najzad odustali od ove privilegije, koju štampa i javno mnjenje smatraju nemoralnom. U sredu su usvojena još dva važna nacrta zakona. Nacrt zakona o istovremenom primanju penzije i ličnog dohotka u javnom sistemu. Ovom zakonu ne podležu medjutim lokalni izabranici i parlamentarci, prosvetni i zdravstveni radnici kao i zaposleni u Rumunskoj akedemiji, Nacionalnoj banci i pojedinim nacionalnim agencijama. Izglasan je i Nacrt zakona o reformi službenih penzija koje se samo delimično baziraju na doprinosu za penzijsko osiguranje. Ove penzije uživaju pravobranioci, vojno osoblje, diplomate, funkcioneri, osoblje Revizorskog suda i avijatičari. Posle mnogobrojnih usvojenih amandmana primena reforme odlaže se za pet godina, tako da do 2028. godine pravobranioci, sudije i vojnici mogu da se penzionišu po starom zakonu. Postepeno se povećava granica za starosnu penziju i za pravo na penziju pravobraniocima je potreban radni staž od najmanje 25 godina u ovoj struci. Penzije veće od prosečne plate u privredi oporezivaće se sa 15%. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR), zagovornica eliminacije svih posebnih penzija, glasala je protiv nacrta zakona sa napomenom da će u Rumuniji i posle stupanja ovog zakona na snagu posebne penzije uživati 210 000 osoba. Visoki kasacioni sud Rumunije smatra da su pomenuti zakoni u suprotnosti sa ustavom zemlje. Reforma službenih penzija predvidjena je i Nacionalnim programom oporavka i otpornosti.

Sa 49 od ukupno 51 zacrtanog cilja Rumunija je položila ispit pred Evropskom komisijom koja je odobrila drugi zahtev naše zemlje za isplatu tranăe predvidjene Nacionalnim programom oporavka i otpornosti u visini od 3,22 miliarde evra. Zbog dva neispunjena cilja iz energetske oblasti Bukurešt će uknjižiti oko 53 miliona evra manje od Evropske unije, ali ima na na raspolaganju šest meseci nadoknadi nedostatke. Premijer Marčel Čolaku je izjavio da pozitivna procena evropske komisije ohrabruje Vladu Rumunije i obećao da će se brzo ostvariti ovi energetski ciljevi. Za realizaciju Plana oporavka i otpornosti Rumunije Evropska unija izdvaja 29 miliardi evra i do sada je odobrila dve tranše u ukupnoj vrednosti od 3,8 miliardi evra.

Evropska unija izdvojiće 10 miliona evra pomoći farmerima pogodjenim masovnim uvozom jeftinih žitarica iz Ukrajine. Ova druga pomoć farmerima izdvaja se iz Rezervnog fonda Unije. Od ukupno pet članica Evropske unije koje se granice sa Ukrajinom ili se nalaze u neposrednoj blizini ove zemlje, Poljskoj i Rumuniji namanjeni su najveći fondovi. Poljskoj je odobren iznos od 40 miliona evra a Rumuniji 30 miliona. Ova dva paketa pomoći Rumuniji iznose 40 miliona evra, a Vlada naše zemlje ima i saglasnost Evropske komisije da duplira ovu pomoć.

Lideri zamalja članica Severnoatlanskog saveza i generalni sekretar Jens Štoltemberg sastali su se u Hagu na skupu o pripremama za saveznički Samit u Vilnjusu polovinom jula meseca. Na skupu je učestvovao i predsednik Rumunije Klaus Johanis koji je u Holandiji ponovo istakao da je Rusija sada i ubuduće neposredna i najdirektnija pretnja po evroatlansku bezbednost. Predsednik Johanis je dodao da saveznici treba da budu sposobni i spremni da još više konsoliduju položaj i da i dalje pruže potrebnu pomoć Ukrajini i najvulnerabilnijim partnerima, posebno Republici Moldaviji. Zbog strateškog položaja, Rumunija je posebno zaiteresobvana za dodatno jačanje istočnog krina NATO-a i to koherentnimm i unitarnim pristupom, strukturama, potrebnom opremom i komandim i kontrolim angažmanima. Ako su saveznici u Bukureštu 2008 godine odlučili da će Ukrajina postati ćlanica NATO-a u Vilnjusu treba napraviti korak napred, smatra šef rumunske države.

Kulturni monopol nedelje pripada 30. Medjunarodnom pozorišnom festivalu u Sibinju. Tokom trajanja festivala, ovaj transilvanski grad koji nosi obeležje saksonskog nasledja ne spava. Zahvaljujući dvoranama Pozirišta ,,Radu Stanka”, nekonvencionalnim zonama, crkvama, trgovima i srednjovekovnim ulicama, Sibinj je bio ponovo velikodušan domaćin umetnosti spektakala.

Rumunija podržava očetak pregovora o pristupanju Republike Moldavije Evropskoj uniji u najkraćem roku, izjavio je u Kišinjevu premijer Rumunije Marčel Čolaku povodom svoje prve posete inostranstvu od preuzimanja mandata predsednika rumunske Vlade. Čolaku je podvukao da je budućnost Republike Moldavije u Evropskoj uniji. Rumunska strana je spremna da pruži potrebnu ekspertizu partnerima u Kišinjevu. Sa svoje strane premijer Moldavije Dorin Rečan je izrazio zahvalnost Rumuniji na podršci i društveno-ekonomskoj pomoći. On je naglasio da se odnosi izmedju dve obale reke Prut sve više konsoliduju izgradnjom mostova, puteva i energetskih mreža. Dorin Rečan je dodao da postoje 9 projekata iz druge tranše rumunske pomoći Moldaviji u visini od 28 miliona evra, novac koji će se usmeriti u investicije u razvoj moldavskih mesnih zajednica. Početkom tekuće nedelje Kišinjev je posetila i novoimenovana šefica rumunske diplomatije Luminica Odobesku. Predsednica Moldavije Maja Sandu primila je šeficu rumunske diplomatije koja je prvi put došla u Kišinjev u novom svojstvu. Luminica Odobesku je vodila razgovore i sa svojim moldavskim kolegom Nikuom Popeskuom o rumunskoj humanitarnoj pomoći, energetskim resursima i jačanju otpornosti. Šefica rumunske diplomatije je izjavila da je otvaranje pristupnih pregovora Moldavije sa Evropskoom unijom u najkraćem mogućem roku jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Rumunije.

Pravobranioci iz više sudskih i tužilačkih instanci prekinuli su rad u sredu nezadovoljni namerom Vlade da izmeni odredbe Zakona o službenim penzijama. Sudije i tužioci tvrda da izmene Zakona o službenim penzijama ugrozavaju nezavisnost sudstva. Vladajuća koalicija sastavlejna od Socijaldemokratske partije (PSD) i Nacionalne liberalne partije (PNL) namerava da poveća i starosnu penziju na 65 godina za sudije i tužioce i da se obračun penzije napravi na bazi višegodisnjih ličnih dohodaka prevobranilaca, a ne samo na ličnim dohocima u poslednjoj godini radnog staža. Ministarka pravde Alina Gorgju saopštila je da poštuje pravo pravobranilaca na slobodno izražavanje, ali je istovremeno naglasila da je dijalog rešenje za svaki problem pravosudja a ne protest. Reformu zakona o službenim penzijama, ili takozvanim posebnim penzijama, rumunske vlasti obećale su Evropskoj uniji u okviru Nacionalnog programa oporavka i otpornosti. U četvrtak Nacrt zakona o ukidanju posebnih penzija senatora i poslanika dobio je zeleno svetlo Stručne komisije Parlamenta Rumunije. Predsednik Komisije socijaldemokratski poslanik Eudjen Bežinariu objasnio je da će se pronaći i druga rešenja za smanjenje ili ukidanje službenih penzija parlamentaraca ako će Ustavni sud konstatovati da zakon nije u skladu sa Ustavom.

Cene pojedinih prehrambenim proizvoda smanjiće se u narednom periodu, saopštio je premijer Rumunije Marčel Čolaku, i dodao da ovo pojeftinjenje neće negativno uticati na rumunske proizvodjače. Marčel Čolaku je izjavio da je od predstavnika velikih lanaca prodavnica dobio spisak smanjenja trgovinske marže. Spisak sadrži najosnovnije namirnice: hleb, mlečne prpoizvode, jaja, pšenično i kukuruzno bršno, jestivo ulje i sveže voće i povrće. U četvrtak Vlada Rumunije razmatrala je i dodeljivanje državne pomići rumunskim proizvodjacima gradjevinskog materijala. Mera je usmerena na povećanje domaće proizvodnje gradjevinskog materijala po konkurentnim cenama i na smanjenje uvoza. Trenutno 70% materijala koristi se iz uvoza i Vlada želi da smanji ovaj procenat. Budžet namanjen ove godine za pomoć proizvodjačima gradjevinskog materijala procenjuje se na 150 miliona evra, ali poslednju reč ima Ministarstvo za finansije. Istovremeno, Vlada je odobrila i hitnu pomoć pogodjenom stanovništvu poplavama, klizanjem terena i opasnim meteorološkim pojavama u visini od 1,4 miliona evra. Obilne kiše zahvazile su centralne, jugoistočne i južne predele Rumunije i bila je potrebna intervencija vojnih vatrogasaca za otklanjanje posledica nevremena.

OMV Petrom i Romgaz usvojili su plan razvoja komercijalnih nalazišta prirodnog gasa u zonama Domino i Pelikan Sud u rumunskoj crnomorskoj zoni. Nacionalna agencija za mineralne resurse odobriće najverovatnije ovaj plan koji predvidja investicije u prvoj fazi od 4 miliarde evra i ukupnu proizvodnju od 100 miliardi kupnih metara, što je ravno godišnjoj potrošnji 4,3 miliona domačinstava. Prema navodima rukovodstva OMV Petroma u 2027. godini stizaće prve količine prirodnog gasa iz zone Neptun Deep, tako da će Rumunija postati najveći proizvodjač prirodnog gasa u Evropskoj uniji. Projekat će trajati dve decenije, a budžetski prihodi upotrebiće se za razvoj zemlje. OMV Petrom javlja da će budžetski prihodi rumunske države biti od oko 20 miliardi evra.

Socijaldemokratski lider Marčel Čolaku novi je premijer Rumunije posle ostavke liberala Nikolaja Čuke. Rokada na čelu Vlade, predvidjena dogovorom socijaldemokrata i liberala iz novembra 2021. godine nije, održana u maju vec u junu zbog generalnog štrajka srednjoškolskih profesora. Dogovor je predvideo da nakon godinu ipo dana liberalni premijer preda dužnost predsednika Vlade socijaldemokratskom partneru. Vizija o Rumuniji i problemi sa kojima se suočavaju stanovnici Rumunije centralna su pitanja javnih politika, naglasio je Marčel Čolaku. Glavni zadaci nove vlade su realizacija ciljeva iz Nacionalnog programa oporavka i otpornosti, smanjenje stope inflacije, zaštita najvulnerabilnijih kategorija stanovništva, postepeno smanjenje poreza na rad i osetno povećanje ličnih dohodaka. Marčel Čolaku je precizirao:,,Ovo su normalne mere kako bi na kraju mandata ove Vlade svaki zaposleni radnik mogao da zaradi neto 500 evra mesečno, a najkasnije 1. januara 2025. gdine 1000 evra.

Nova vlada ima ukupno 18 ministarstava, za dva manje od prethodne. Većina socijaldemokratskih ministara iz bivše vlade nalaze se i u novoj. Novi ministri su Florin Barbu, ministar poljoprivrede, i Bogdan Ivan ministar za digitalizaciju. Bivši ministar za finansije Adrijan Kacu novi je ministar za Evropske projekte. U ekipi Nacionalne liberalne partije (PNL) Katalin Predoju, bivši ministar pravde, izabran je za podpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova. Na čelu finansija nalazi se liberal Marčel Bološ, novi ministar razvoja je Adrijan Veštea, a pravde Alina Gorgju. Lidjija Deka ostaje na čelu Ministarstva prosvete, a Raluka Turkan je nova ministarka kulture. Demokratski savez Madjara u Rumuniji nije više sastavni deo vladajuće koalicije. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) tvrdi da je program vlade nerealan i optužuje socijaldemoktrate i liberale za neispunjavanje datih obećanja prilikom preuzimanja vlasti.

DŽINGL

Rokada u vladi Rumunije izvršena je nakon odluke sindikalnih lidera o suspenziji generalnog štrajka i ispunjavanja najvećeg broja zahteva prosvetara. Posle suspenzije u utorak učenici su se vratili u učionice posle tronedeljnog štrajka. U ovom periodu održana su tri velika protesta i miting ispred sedišta Vlade i Predsedništva. Posle nekoliko rundi pregovora izmedju sinikalnih federacija i predstavnika Vlade, hitnim uredbama predvidjeno je povećanje ličnih dohodaka didaktičkog i nedidaktičkog osoblja za 25% od ovog meseca, jednokratka godišnja premija od oko 300 evra za prosvetne radnike do 2027. godine i od oko 100 evra za nenastavno osoblje. Predvidjeno je takodje da se lični dohodak profesora pripravnika poveća do nivoa bruto prosećne mesečne plate u privredi, a lični dohoci profesora za 50% posle stupanja na snagu novog zakona o ličnim dohocima 1. januara 2024. godine. Odluka o suspenziji generalnog štrajka naišla je i na negodovanje pojedinih prosvetnih radnika koji nisu zadovoljni rezultatom pregovora. Suspenzijom štrajka ova školska godina završena je u skaldu sa predvidjanjima, tako da nije bilo potrebnom da se pomere nacionalni ispiti.

DZINGL

Stopa inflacije u Rumuniji smanjena je i u maju, iako su poskupeli prehrambeni i neprehrambeni proizvodi i usluge. Prema podacima Statističkog instituta Rumunije godišnja stopa inflacije u maju tekuće godine smanjena je u odnosu na prethodni mesec sa 11,23% na 10,64%. Analitičari tvrde da je smanjenje inflacije očekivano i da podstiće razvoj ekonomije i investicije. Isti analitičari upozoravaju da najavljena povećanja ličnih dohodaka mogu negativno da utiču na evoluciju inflacije. Prema podacima iz aprila neto prosečni lični dohodak povećan je za 15% u odnosu na isti period 2021. godine. Pomenuti institut saopštio je nedavno da je Rumunija zabeležila privredni rast od 3,2% u prvom tromesečju godine u odnosu na isti period prošle godine. Najvei doprinos privrednom rastu dali su trgovina, IT, gradjevinarstvo i profesionalne aktivnosti. Nažalost, industrija je imala negativan uticaj. Prema procenama, ekonomski rast Rumunije nastaviće se ali u sporijem ritmu nego prošle godine zbog inflacije i strogih uslova finansiranja kao i slabijeg ekonomskog rasta glavnih ekonomskih partnera naše zemlje. Rumunija je prema podacima Eurostata u prvom tromesečju tekuće godine uz Španiju, Kipar i Maltu imala najbolje ekonomske rezultate.

Čarter avion nacionalne aviokompanije Tarom izvršio je probni let na Medjunarodni aerodrom Gimbav u Brašovu, jedinom rumunskom podignutom aerodromu u poslednjih 50 godina. Novi aerodrom biće kontrolisan sa distance uz pomoć brojnih video kamera. Medjunarodni aerodrom Brašov-Gimbav po veličini treći je rumunski aerodrom. U prvoj fazi avioni će poleteti ka četiri destinacije u Namačkoj, a od avgusta i prema Londonu, Barseloni i Briselu.

Samo miniodmor za pravoslavni praznik Duhovi i Medjunarodni dan deteta uspeo je da potisne u drugi plan burne socijalne proteste u Rumuniji. Nakon odmora, protesti su obnovljeni istim intenzitetom što je novi dokaz dubokih društvenih nezadovoljstva. Generalni štrajk srednjoskolških prosvetnih radnika, koji zahtevaju veće lične dohotke, traje već više od dve nedelje. U petak je u Bukurestu održan protesni marš prosvetara nezadovoljnih odgovorom Vlade na nihove zahteve. Dan ranije Vlada je usvojila memorandum koji izmedju ostalog predvidja povećanje ličnog dogotka profesora pripravnika do visine bruto prosečne plate u privredi ali od iduće godine. Sindikalni lideri izjavili su da nisu zadovoljni sadržajem memoranduma. Ministarstvo prosvete produžilo je ispitne rokove računajući na prestanak socijalnog sukoba i povratak profesora na nastavu. Sa druge strane, tekuće nedelje u Bukureštu je održan i protest zaposlenih u zdravstvu. Zdravstveni radnici su nezadovoljni ličnim dohocima i raznim dodacima. Ako lični dohodak jednog lekara sa 25-togodišnjim radnim stažom dostiže i 1800 evra, plata bolničara sa istim radnim stažom dostiže tek 600 evra i to zajedno sa plaćenim dežurstvima. Za vreme protesta zdravstveni radnici primili su vest da je Vlada usvojila hitnu uredbu kojom se uskladjuju lični dohoci ove kategorije bolničkog osoblja sa odredbama zakona iz 2022. godine. I policajci su protestovali zbog nacrta reforme posebnih penzija, predvidjen Nacionalnim programom oporavka i otpornosti. Oni zahtevaju izuzeće za vojne penzije.

Ni situacija u kojoj se stanovnici Rumunije nalaze nije baš ružičasta. Prosećna mesečna primanja jednog rumunskog domaćinstva prošle godine iznosila su oko 1300 evra i bila su viša za 14% u odnosu na prethodnu godinu, javlja Nacionalni statistički institut. Više od 85% zaradjenog novca potrošeno je za hranu, kirije, komunalne usluge i poreze. Rumunska privreda zabeležila je u prvom tromesečju tekuće godine rast od 2,3% u odnosu na isti period prošle godine. Prema procenama, privredni rast Rumunija nastaviće se ali u sporijem ritmu nego u 2022. godini zbog visoke inflacije, strogih uslova finansiranja i slabijeg privrednog rasta rumunskih trgovinskih partnera.

Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku upoznao je u četvrtak ambasadora Ruske Federacije u Bukureštu sa sadržejm odluke rumunskih vlasti o smanjenju broja diplomatskog i tehničko-administrativnog osoblja ambasade Moskve u Rumuniji do nivoa diplomatske i tehničko-administrativne zastupljenosti Rumunije u Rusiji. Moskva ima obavezu da smanji broj diplomatsikih pozicija za 21 i tehničko-administrativnog osoblja za 30, odnosno za ukupno 61%. Mera odražava nivo sadašnjih bilateralnih odnosa, drastično smanjenih posle ruske agresije na Ukrajinu, navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Rumunije. Ruska strana ima na raspolaganju 30 dana za izvršenje odluke. Sa druge strane, predsednici prisutni na samitu zemalja članica Formata Bukurešt 9 u Bratislavi oštro su osodili brutalni, neopravdani i nelegalni rat protiv Ukrajine. Predsednik Rumunije Klaus Johanis u obraćanju prisustnima naglasio je krucijaloni značaj istočnog krila Severnoatlanskog saveza pred ruskim pretnjama.

Kralj Velike Britanije Čarls III završio je petodnevnu privatnu posetu Rumuniji, prvoj poseti inostranstvu nakon krunisanja. U utorak britanski suveren je posetio selo Viskri, okrug Brašov, gde je 2006. godine kupio kuću koju je kasnije pretvorio u botanički muzej. Britanskog suverena dočekali su oduševljeni meštani i turisti. Poseta Čarlsa III počela je 2. juna, kada je u Bukureštu britanskog suverena primio predsednik Rumunije Klaus Johanis. Oko 300 osoba prisustvovalo je prijemu u čast Čarlsa III i njegove prve posete Rumuniji pre 25 godina. Britanski suveren posetio je i selo Valea Zalanului, okrug Kovasna, gde je vlasnik više tradicionalnih kuća.

12. juna održace se 31 Gala predstava UNITER-a, Rumunske pozorišnje unije, na kojoj će se dodeliti nagrade za najbolja pozorišna ostvarenja 2022. godine. Organizatori su odlučili da se ove godine Gala održi u Temišvaru, evropskoj prestonici kulture. Organizatori obećavaju poseban kulturni dogadjaj sa mirisom parfema ’20-’30 godina prošlog veka. Do dodeljivanja nagrada, odlučeno je da se ove nedelje na sceni održe predstave u kategoriji ,,Najbolja pozorišna predstava”. Sa druge strane, u gradu Kluž Napoka, na severozapadu zemlje, u petak je počelo novo izdanje Filmskog festivala Transilvanija. Tokom desetodnevnog trajanja festivala prikazaće se skoro 200 filmkih ostvarenja. Medju poznatim filmskim glumcima i rediteljima koji su najavili dolazak nalaze se i glumci Geofrfrey Rush i Timothy Splash i režiser Oliver Stone.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je u četvrtak u Kišinjevu na drugom samitu Evropske političke zajednice da je od izuzetnog značaja podrška Ukrajini, zemlji koja je meta nemilosrdnih napada Rusije. Šef rumunske države je dodao da je samit u Republici Moldaviji ilustrativan za evropsku vokaciju ove zemlje, za ozbiljne napore na pravcu reformi za pristupanje Evropskoj uniji i da dokazuje koncentraciju usmerenu na celo istočno susedstvo i region Crnog mora. Johanis je pozdravio prisustvo Volodimira Zelenskog, predsednika Ukrajine na samitu. Jačanje Republike Moldavije predstavlja i jačanje strateškog otpora Evrope, ocenio je šef rumunske države. Skoro 50 šefova država i vlada okupilo se u Kišinjevu. Domaćin samita, predsednica Moldavije Maja Sandu, precizirala je da je prisustvo evropskih lidera nedvosmislen dokaz da Moldavija nije sama. Samitu su prisustvovali i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik evropske diplomatije Žozep Borel. Okupljeni lideri zazgovrali su o bnezbednosti i miru, razvoju ekonomske i socijalne infrastrukture na evropskom prostoru kao i o ratu u Ukrajini. Evropska politička zajednica je medjuvladin format za raspravu i platforma za političku kordinaciju evropskih država u cilju unapredjenja političkog dijaloga i saradnje u oblastima od zajedničkog interesa, jačanja bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta na kontinentu. Prvi samit Evropske političke zajednice održan je u oktobru prošle godine u Pragu.

Posle nove runde pregovora sa predstavnicima rumunske vlade, sindikati prosvetnih radnika saopštili su da će se generalni strajk nastaviti i u utorak posle kratke pauze zbog praznika. Podsećamo da je Vlada usvojila hitnu uredbu koja predvidja povećanje ličnih dohodaka nastavnog i pomoćnog osoblja za oko 200 evra i za oko 80 evra za nenastavno osoblje. Sindikati smatraju da su ova povećanja nedovoljna i odbacuju predlog Vlade da se naredna povećanja ličnih dohodaka odvijaju etapno, najkasnije 3 godine nakon stupanja na snagu novog zakona o ličnim dohocima. Predstavnici Vlade obećavaju da će se lični dohodak profesora pripravnika uskladiti sa prosečnom mesecnom platom u privredi. Predsednik Rumunije Klaus Johanis izrazio je nadu u povratak profesora u učionice u utorak i pozvao prosvetne radnike da ne ugrože održavanje nacionalnih ispita. Pored štrajka u poslednje vreme održani su i masovni ulični protesti u Bukurestu i drugim gradovima zemlje. Sindikati zahtevaju povećanje ličnih dohodaka svih zaposlenih u obrazovnom sistemu za 25% , a za profesore pripravnike lični dohodak u visini bruto mesečne plate u privredi, odnosno oko 800 evra. Štrajk prosvetnih radnika nezadovoljnih ličnim dohocima i uslovima rada počeo je 22, maja.

Pored prosvetnih radnika, i zatvorski policajci protestuju. Oni su odbili predlog o pomeranju granice za starosnu penziju na 65 godina života jer tvrde da je životni vek zaposlenih u ovoj oblasti od samo 62. godine. U sredu mnogi zatvorski policajci odložili su početak radnog dana nezadovoljni ličnim dohocima i uslovima rada. I zapisničari su najavili proteste nezadovoljni produžavanjem granice za starosnu penziju na 65. godina. U Bukureštu više stotina železničara organizovalo je protesni miting zahtevajući poboljšanje uslova rada i donošenje podsticajnog sistema. Železničari zahtevaju da se odredbe zakona o ličnim dohocima primene svim zaposlenima, da se dodele vaučeri za godišnji odnor i izmeni obračunski sistem.

Pred rumunski poslanicima je nacrt zakona o reformi penzijskog sistema pravobranilaca i zaposlenih u organima reda. Reforma u ovoj oblasti predvidjena je Nacionalnim programom oporavka i otpornosti. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) zalagala od samog početks za eliminisanje posebnih penzija. Amandmani vladajuće koalicije usvojeni su pre nego što je nacrt zakona stigao u Poslanički dom . Jedan od amandmana odnosi se na uskladjivanje radnog staža sa javnim penzijskim sistemom kako bi se ukinuli izuzeci, tako da diplomate i pomočno osoblje sudskih instanci mogu da se penzionišu kada napune 65 godina života. Menja se osnovica za obračun posebnih penzija. Ako su se do sada posebne penzije obračunavale vodeći računa o primanjima u poslednjih 12 meseci, od sada se ovaj period produžava na 300 meseci. Osim ove izmene, nijedna posebna penzija ne može da bude veća od ličnog dohotka u dotičnoj oblasti. Visoki savet sudstva kritikovao je nacrt sa napomenom da bi naglo povećanje starosne granice na 65 godina života za starosnu penziju sudija i tužilaca moglo da ostavi sistem bez 1500 pravobranilaca.