Category: Pregled glavnih zbivanja nedelje

Predsednik Rumunije Klaus Johanis i drugi evropski lideri pozdravili su prisustvo ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na vanrednom zasedanju Evropskog saveta u Brisleu kao dodatni znak solidarnosti, evropskog jedinstva i tesne sradnje u podršci ukrajinskog naroda pred ruskom agresijom. U ovom kontekstu, predsednik Johanis je istakao izuzetan značaj evropske pomoći Ukrajini, kao i solidarnost Rumunije sa susednom državom na humanitarnom i ekonomskom planu kao i na jačanju konekcije i poboljšanja transporta ukrajinskih žitarica i napredovanja Kijeva na evropskom putu. Na skupu u Briselu šef rumunske države je ukazao na potrebu daljih pristisaka na Rusiju dodatnim sankcijama. Klaus Johanis je izjavio da će nastaviti razgovore o ulasku Rumunije u Šengen zonu sa napomenom da će uskoro otputovati u Bugarsku kako bi počele zajedničke akcije na diplomatskom nivou sa svojim bugarskim kolegom: ,,Za mene, za Rumuniju i stanovnike zemlje veoma važno je da udjemo u Šengen. Ne želim da razgovaramo o datumu ulaska, jer smo videli u decembru da se ove stvari ne mogu vezati za jedan datum, već za mnoge stvari. Nažalost, tiču se i unutrašnjopolitickih prilika u pojedinim zemljama. O ovom pitanju razgovarao sam sa predsednikom Rumenom Radevom i dogovorili smo se o zajedničkim akcijama.”

Prema oceni šefa rumunske države Rumunija nije izvor migracije i nije ni tranzitna zemlja. U Brisleu, dodao je Klaus Johanis, ovo je evropsko pitanje i Rumunija želi da učestvuje u pronalaženju najboljih rešenja. Migraciju ne možemo vezati za Šengen.

Rumunija se pridružila medjunarotnim spasilačkim timovima i uputila ekipe za spasavanje u teško pogodjenim zonama katastrofalnim zemljotresima na jugu Turske. Upućeno je 120 spailaca i sedam specijalno dresiranih pasa koji su uspeli do sada da iz ruševina izvade nekoliko žrtava. Šef Departmana za hitne situacije Raed Arafat obećao da će rumunski spasioci pomoći Turskoj dok je ovo potrebno: ,,Ostaćemo ovde koliko je potrebno. Ako je potrebno da menjamo timove ili da uputimo dodatnu logističku podršku uradićemo to veoma brzo, uz pomoć nasih kolega iz vazduoplovnih snaga, sa nadom da ćemo spasiti više života i ukazati pomoć kolegama koji se sada suočavaju sa situacijom bez presedana.”

Bukurest je odobrio i pomoć Siriji teško pogodjenoj zemljotresima. Upućena je materijalna pompoć u odeci, hrani i potrebnim objektima za smeštaj. Ministarstvo inostranih poslova Rumunije je na zahteve rumunskih državljana izvršilo repatrijaciju više osoba iz Turske. Ambasada Rumunije u Ankari javlja da je u kontaktu sa nekoliko desetina naših državljana iz ove zemlje.

Rumuniji je ove nedelje isporučen drugi Sistem Petriot od ukupno četiri ugovorena za program snabdevanja vazduhoplovnih snaga. Prema navodima ministra odbrane Angela Talvara rumunski vojnici učestvuju sada u intenzivnom programu obuke za upravljanje ovim protivvazdušnim sistemom. Ministar odbrane je dodao da je sistem Patriot, najnovije generacije stigao prvi put u Rumuniju 2020. godine i da će se ove godine završiti prvea etapa programa snabdevanja. Isporuka sledeća dva sistema Patriot počela je prošle godine, a testiranje i recepcija završiće se krajem aprila. Prvi sistem Patriot isporučen rumunskim Vazduhoplovnim snagama Rumunije obavlja specifične odbrambene misije protiv raketa na vazdušnom prostoru Rumunije i Severnoatlanskog saveza.

Posle dve godine rekordnih kamatnih stopa i 11 povećanja, Narodna banka Rumunije odlučila je-kao i ostale centralne banke regiona-da održi referentnu kamatnu stopu na 7% godišnje. Centralna banka Rumunije održala je i aktuelni nivo kamatnih stopa na minimalne rezerve banaka u lejima i devizama. Odluke Narodna banke usvojene su u vreme kada se očekuje brže smanjenje stope inflacije od predvidjanja. U decembru prošle godine godišnja stopa inflacije premašila je 16% u Rumuniji. Stručnjaci Narodne banke smatraju da će se u trećem tromesećju tekuće godine stopa inflacije smanjiti na jednocifreni broj posle produženja mera plafoniranja i kompenzacije cene energije.

Prilikom susreta predsednika Klausa Johanisa i Ilhama Alijeva u Bakuu Rumunija i Azerbejdžan postigli su dogovor o razvoju bilateralne saradnje u oblastima energije, trgovine, saobraćaja, investicija, digitalizacije, poljoprivrede, obrazovanja i kulture. Šef rumunske države Klaus Johanis zahvalio je svom kolegi na startu izvoza gasa u Rumuniju od 1. januara. Rumunija će uvoziti prirodni gas iz Azerbejdžana posle potisivanja ugovora u Bakuu, u petak. Predsednik Johanis je izjavio da su južni koridor prirodnog gasa i podmorski kabl za prenos električne energije iz Azerbejdžana obnovljivi izvori i projekti koji imaju podršku i Evropske komisije. Ovi če doprinositi u velikoj meri energetskoj bezbednosti Evropske unije u celini. Predsednik Rumunije je dodao da će Rumunija i Azerbejdžan nastaviti da rade na unapredjenju saradnje i na stratekim inicijativama izmedju Evrope, južnog Kavkaza i centralne Azije. Predsednik Azerbejdžana je istakao da je politički dijalog izmedju dve države veoma dinamičan i da se postižu veoma dobri rezultati u ekonomskoj oblasti.

Prosvetni radnici izašli su ponovo na ulice kako bi skrenuli pažnju na njihove zahteve. Sindikalne federacije protestovale su u sredu ispred zgrade Vlade u Bukureštu zahtevajući pristojne lične dohotke, posebno za nenastavno osoblje. Prema navodima predstavnika sindikalnih organizacija, nenastavno osoblje je jedina kategorija budžetskih radnika koja ni u 2023. godini nije dostigla nivo ličnih dohodaka predvidjenih zakonom. Osnovni lični dohodak nenastavnog osoblja kreće se od 366 evra do 468 evra i da je rast stope inflacije do 16,4% u decembru prošle godine i poskupljenje osnovnih namirnica i komunalnih usluga povećalo stepen siromaštva. Sindikalisti tvrde i da lični dohoci prosvetnih radnika nisu atraktivni i zahtevaju donošenje zakona koji bi zaposlene u prosveti stavilo u red budžetskih zanimanja od posebnog značaja za rumunsko društvo. Federacija zdravstvenih radnika Sanitas javlja da će od 6. februara nedelju dana protestovali ispred Vlade u Bukureštu. Sindikalni lideri zahtevaju povećanje ličnih dohodaka za najmanje 15% od 1. februara i konsultacije sa sindikatima prilikom izrade budućeg zakona o ličnim dohocima.

Nacionalna antikorupcijska direkcija (DNA) pokrenula je istragu u vezi sa navodnim korupcijskim delima izvršenih u vreme pandemije kovida-19. Medju optuženima nalaze se Viktor Picurka, bivši selektor fudbalske reprezentacije Rumunije i Gabrijel Cucu, direktor Romarma, glavne kompanije za proizvdnju i izvoz vojnih proizvoda. Dvojici je izrečena kazna dvadesetčetvoročasovnog pritvora zbog sumnje da su uvozili neodgovarajuće zaštitne maske za potrebe Ministarstva nacionalne odbrane. Prema sudskim izvorima, firma koja je prodala maske pripada Aleksu Picurki, sinu bivšeg selektora, a Viktor Picurka intervenisao da se njegovom sinu olakša pristup ugovoru. Tužitelji Nacionalne antikorupcijske direkcije tvrde da je šef Romarma uticao na nabavljanje neodgovarajućeg zaštitnog materijala i opreme za proizvodnju zaštitnih maski i da je od pomenutih firmi tražio 40% profita. Podsećamo da je Viktor Picurka kao fudbaler Steaue osvojio Kup evropskih šampiona 1986. godine, a kao selektror dva puta kvalifikovao reprezentaciju Rumunije na završnim turnirima Evropskog prvenstva.

Ove nedelje počelo je drugo zasedanje Parlamenta Rumunine. Medju glavnim prioritetima parlamentaraca nalaze se posebne penzije koje ne treba da budu veće od plate i predlozi za izmenu Zakona o prosveti, oko kojeg još ne postoji saglasnost političkih stranaka vladajuće koalicije sastavljene od Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liveralne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji. Esperti tri stranke još se nisu izjasnili o Zakonu o preduniverzitetskom i Zakon o univerzitetskom obrazovanju. Razmatraće se i ideja o istovremenom održavanju pojedinih izbora sledeće godine kao i o eventualnoj rekonstrukciji vlade posle rotacije premijera. U skladu sa protokolom vloadajuće koalicije, ova rotacija je predvidjena krajem maja meseca kada bi socijaldemokrata Marčel Čolak preuzeo dužnost predsednika Vlade od liberala Nikolaja Čuke. Sa svoje strane Nikolaje Čuka bi preuzeo dužnost predsednika Senata od svoje koleginice Aline Gorgju. Liberali insistiraju da se protokol poštuje u celini, dok socijademokrate žele da sačuvaju ministarstava u kojima su njihovi članovi postigli dobre rezultate.

U sredu je u Rumuniji je počela podela energetskih kartica najsiromašnijim kategorijama stanovništva. Vlada u Bukureštu donela je odluku da se ovoj kategoriji dodeli pomoć za izmirivanje energetskih faktura u visini od 285 evra. Pravo na ovu pomoć uživa vise od 4 miliona stanovnika Rumunije sa mesečnim ličnim dohodkom do 400 evra. Električnim karticama ove kategorije mogu da plate fakture za prirodni gas, centralmo grejanje, ogrevna drva, mazut i druga sredstva za grejanje.

Ove nedelje u Rumuniji je počela akcija štampanja kartica za pomoć najsiromašnijim kategorijama za izmirivanje faktura za energiju. 1.februara rumunski poštari predaće na kučnu adresu kartice porodicama koje uživaju ovo pravo. Na karticama, koje se mogu koristiti nakon 20. februara, nalazi se iznos od oko 140 evra u prvoj tranši od ukupnog iznosa od oko 287 evra. Ogromno poskupljenje cene struje i priodnog gasa najviše je pogodilo stanovnike sa najnižim primanjima. Više od 50% ispitanika izjavilo je da su spogodjeni poskupljenjem proizvoda. 28% ispitanika odgovorilo je da su cene, inflacija i komunalne usluge glavni problemi sa kojima se rukovodstvo zemlje treba pozabaviti. Slede životni standard, plate i penzije. Prema rezultatima nedavno napravljene sondaže 75% ispitanika u Rumuniji smatra da Rumunija ide pogrešnim putem i samo 12 % pravim. Na suprotnom polu, Nacionalna statistička komisija javlja da je Rumunija prošle godine postigla rekordno povećanje bruto nacionalnog proizvoda sa 240 na skoro 290 miliardi evra. Prema prognozi Komisije u 2023. godini privredni rast smanjiće se sa 4,9% prošle godine na 2,9%. dok će se stopa inflacije smanjiti do kraja tekuće godine sa prošlogodišnje od 16,4% na 8% ove godine.

Posle rasta broja infekcija u prvim danima godine, broj respiratornih infekcija je počeo da se smanjuje. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila izjavio je da se nada da ćemo sledeče godine imati drugačiji pristup vakcinaciji potiv gripa da bi se zaštitio veći broj ljudi od infekcije ovim virusom koji izaziva teška oboljenja pa i smrtne slučajeve. Ministar je dodao da je za kontrolu sezonskog gripa potrebno da se vakcinise više od 3,5 miliona osoba iz rizičnih kategorija. Ministar Rafila smastra da će Rumunija uspešno izaći iz ove sezone gripa koja je došla ove godine ranije nego prethodnih.

Tragičan incident dogodio se ovih dana kada je jedna žena u Bukureštu podlegla ranama od ujeda pasa lutalica. Najavljene su mnoge ankete i kontrole, ali nijedan krivac nije identifikovan. Krivica se prebnacuje sa Agencije za nadzor i zaštitu životinja na lokalnu policiju, optuženu da nije sankcionisala oslobe koje puštaju pse na ulic ili ih ne sterilizuju.

Rumunija je primenila ili zauzela odgovarajući stav prema preporukama o sprečavanju korupcije u redovima parlamentaraca i predstavnika pravosudnih organa-smatra grupa zemalja protiv korupcije GRECO. U izveštaju za javnost GRECO smatra da Bukurešt treba da učini nove korake kada je reč o sukobu interesa i uvodjenju pravila za interakciju članova Parlamenta sa lobistima. Usvajanje novih pravosudnih zakona predstavlja važan korak napred koji treba da se nastavi efektivnom implementacijom novih odredbi, smatra GRECO.

Pentagon će još 9 meseci ostaviti više hiljada vojnika u vojnu bazu Mihajil Kogalničanu, javljaju američki zvaničnici, a prenosi Nju Jork Tajms. U ovu bazu na jugoistoku Rumunije od prošlog leta stacionira oko 4000 vojnika 101 vazdušne divizije SAD. U Rumuniji u jačanju istočnog krila Severoatlanskoh saveza Amerikanci su najbrojniji, ali tu su i Farncuzi, Kanadjani, Britanci, Italijani, Holandjani, Poljaci i Portugalci. Ministrima inostranih poslova Francuske i Holandije Katrini Kolona i Vopkeu Hoestri upućeni su u petak pozivi da posete sanage u bazi Činku.

Pre 164 godine 24. januara kneževine Moldavije i Vlađke ujedinile su se pod vladarom Aleksandrom Joanom Kuzom. Ovaj istorijski dogadjaj smatra se prvom etapom stvaranja rumunske moderne države, koja je zaokružena 1918. godine. I ove godine za 24. januar održane su prigodne svečanosti u celoj zemlji. U svim garnizonima i kojima su podignuti spomenici Ujedinjenja kneževina održane su vojne i religiozne svečanosti. Epicentar manifestacija bio je u gradu Jaši, prestonici Moldavije, koja je kratki period bila jedna od dve prestonice Ujedinjenih kneževina.

Rumunija će i ove godine ostati pri svojim generalnim spoljnopolitičkim ciljevima usmerenih na jačanje uloge i mesta u Severnoatlanskom savezu i Evropskoj uniji i jačanju strateške alijanse sa SAD, izjavio je predsednik države Klaus Johanis u utorak za vreme susreta sa akreditovanim ambasadorima u Bukureštu. Predsednik države je precizirao da će Rumunija podržati i dalje i osigurati pojedine konsolidovane položaje na istočnom krilu Severnoatlanskog saveza, promovisaće strateški značaj Crnog mora i politiku otvorenih vrata Alijanse. Za ulazak Rumunije u Šengen zonu uložiće se važni diolomatski resursi, a pomoć susednoj Ukranjini odvijaće se u istim parametrima. Predsednik Johanis je naglasio da ukidanje Mehanizma saradnje i provere rumunskog pravosudja prošle godine treba dopuniti zaslužnim ulaskom zemlje u Šengen zonu jer Rumunija ispunjava sve uslove za ulazak. U telefonskom razgovoru predsednik Klaus Johanis i bugarski kolega odnsili su se uglavnom na ulazak dve zemlje u Šengen i mogućnostima za prevazilaženje blokade na Savetu za pravosudje i unutrašnje poslove, kada su protiv ulaska dve zemlje glasale Austrija i Holandija. Predsednici Rumunije i Bugarske potvrdili su želju za nastavljanje tesne saradnje potrebne za realizaciju ulaska u Šengen ove godine. Nakon telefonskog poziva od predsednika Austrije Aleksandera van der Belena, šef rumunske države je zahvalio svom kolegi na izraženoj podršci ulasku Rumunije u Šengen zonu i naglasio da brojne poruke koje su stigle iz političkih, ekonomskih i društvenih krugova Austrije dokazuju da je mesto Rumunije u zoni slobodnog prostora. Predsednik Johanis je odlučio da vrati ambasadora Emila Hurezeanua u Beč, koji je pozvan na konsultacije odmah nakon austrijske blokade Rumunije u Savetu za pravosudje i unutrašnje poslove.

Rumunija je ove nedelje preuzela mandat predsedavajuće Komiteta bezbednosti Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, supsidijarnog tela Stalnog saveta OEBS-a. U nadleznost Saveta spadaju bezbednosni politički i nevojni aspekti. Konkretnije, Rumunija će podržati realizaciju ciljeva OEBS-a u oblastima suzbijanja trgovine ljudima, menadžmenta granica i suzbijanja terorizma. Ovaj mandat predstavlja priznanje za aktivno učešće Rumunije u OEBS-u i podršku ulozi, vrednostima i osnovnim principima organizacije u očuvanju mira, bezbednosti i saradnji u Evropi, izjavio je šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku. Rumunija je obavljala ovu dužnost i 2015 i 2016. godine.

U Rumuniji su u utorak stigli prvi put izvidjački avioni Severnoatlanskog saveza. Avioni Avaks učestvuju u Rumuniji u misijama izvidjanja i nadgledanja istočnog prostora Severnoatlanskog saveza. Od ruske invazije na Ukrajinu, avioni su učestvovali u periodičnom patroliranju na istoku Evrope i Baltičkog mora prateći ruske avione u blizini NATO granica. Tri aviona Avaks rasporedjeno je u vazdušnoj bazi Otopeni, nadomak Bukurešta, zajedno sa 180 vojnika i pilota. Misija Avaksa trajaće više nedelja. Avioni nisu opremljeni naoružanjem i koriste se samo kao centri vazdušne komande. Mogu da lokalizuju i identifikuju druge avione na udaljenost od 400 kilometara.

Eksperti upozoravaju da sezonski grip u Rumuniji može potrajati do proleća, tako da preporučuju vakcinaciju protiv gripa. Stanovnici Rumunije mogu da se vakcinišu i u više od 100 apoteka koje imaju odobrenje Ministarstva zdravlja u okviru pilot programa. Prema najnovijim podacima broj respiratornih infekcija je u poratsu. Prošle nedelje potvrdjeno je 140 000 oboljenja, za jednu trećinu više nego pre nedelju dana i skoro dva puta više u odnosu na predpandemijski period. Lekari su potvrdili i nekoliko slučajeva infekcije virusom gripa i koronavirusa. U sadašnjoj epidemijskoj situaciji, Evropska komisija je odobrila Rumuniji tromesečnu zabranu izvoza antibiotika. Rumunske vlasti kažu da ova mera neće ugroziti izvoz lekova rumunskih proizvodjača. Zahtev evropksoj komisiji upućen je da bi se sprećila kriza lekova, jer u pojedinim evropskim zemljama postoji nestašica u apotekama.

U prvim danima 2023. Godine u Rumuniji su zabeležene veoma visoke temperature vazduha. Meteorolozi javljaju da je u gradu Turnu Magurele 18. januara izmerena najviša temperatura u januara od kada se u Rumuniji vrše merenja, od 22,5 Celzijusa. U glavnom gradu zabeležena je rekordna teperatura od 20,6 stepeni Celiziusa. Visoke temperature štetne su i za poljoprivredu.

Rumunski zdravstveni sistem treba da izdrži pred naletom infekcija sezonskog gripa, kovida i nove podvrste koronavrusa koja se pojavila u našoj zemlji. Prema procenama stručnjaka talas gripa mogao bi da dostigne vrhunac u narednim sedmicama, a smanjenje broja oboljenja tek u drugoj polovini sledećeg meseca. Važan doprinos rastu broja oboljenja daće i početak škola posle zimskog raspusta u ovom epidemijskom periodu. Veliki broj oboljenja samo produbljava krizu nastalu nestašiciom lekova u apotekama, posebno pedijatrijskih na bazi paracetamola, iboprufena i pojedinih antibiotika. Posle više susreta sa proizvodjačima i distributerila lekova i predstavnicima farmaceutske industrije, ministar zdravlja Aleksandru Rafila je dao uveravanja da u Rumuniji ne postoji kriza antiinflamatornih lekova i antipiretika: ,,U Rumuniji ne postoji kriza ni ibuprofena ni paracetamola, za razliku od drugih evropskih zemalja koje imaju probleme sa isporukama parcetamola. Nemamo ovaj problem jer naše fabrike lekova proizvode ove supstance i postoje varijante i za odrasle kao i za decu.”

Proizvodjači lekova preuzeli su obavezu da snabdevaju tržište ovim proizvodima. Situacija je komplikovanija sa lekovima protiv raka. Predsednik Federacije asocijacija bolesnih od raka, Čezar Irimia, izjavio je da se pacijenti žale da na tržištu nema čak 7 lekova protiv raka. Medjutim, ministar zdravlja kaže da na tržištu nema 3 leka, od koji se dva nalaze na zalihama.

Narodna banka Rumunije povećala je referentnu kamatnu stopu na 7% godinšje u pokušaju da smiri stopu inflacije i rast cena. Eksperti Centralne banke smatraju da će povećana kamatna stopa uticati na blago smanjenje inflacije u prvoj fazi i na ubrzano smanjenje u drugoj fazi do granice od 10%. Novo povećanje referentne kamatne stope uticaće i na veće bankarske kamate, ali smanjenje stope inflacije, kažu stručnjaci, može da predstavlja signal da se proces povećanje kamata približava kraju. Privredni analitičar Dragoš Kabat smatra da je veoma važno da se nastavi trend rasta referentne kamatne stope da bi se smanjila stopa inflacije: ,,Ovaj trend rasta referentne kamatne stope je veoma važan za usporavanje rasta inflacije. Usporavanje inflacije je najvažnije za privredu Rumunije, važnije od ekonomskog rasta i kredita oko 600 000 stanovnika zemlje koji su bez sumnje pogodjeni većim kamatama.”

Posle nešto više od dve godine pandemije i rata na granicama zemlje, ni spoljnotrgovinskom deficitu Rumunije ne cvetaju ruže. Naprotiv, Nacionalni statistički institut saopštio je da je zabeležen rekordan deficit od 31 miliardu evra u prvih 11 meseci 2022. godine, za oko 10 miliardi veći u odnosu na isti period prethodne godine. Ekonomski analitičar Konstantin Rudnicki ističe: ,,Imamo jedinstven rekord u istoriji Rumunije. Delimično, može se objasniti inflatornim periodom na evropskom i globalnom planu. Uvozimo previše. Pored inflacije postoji i jedna nevralgična zona, a to je veoma veliki obim uvoza u vreme kada domaća proizvodnja i izvoz ne mogu da zadovolje potrebe nacionalne ekonomije.”

U medjuvremenu Vlada Rumunije traži, na domaćem i inostranom tržištu, novac za pokrivanje budžetskog deficita od oko 32 milierde evra i za refinansiranje starog duga.

Nastaviće se razgovori o rešavanju problema na koje ukazuje rumunska strana u Zakonu o nacionalnim manjinama u Ukrajini. Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku u telefonskom razgovoru sa svojim ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom dogovorili su se o održavanju novih sveobuhvatnih konsultcija na nivou eksperata i o susretu dvojice ministara. Zakon je izazvao preokupaciju vlasti u Bukureštu, jer predstavnici rumunske manjine u Ukrajini nisu pozvani na konsultacije u procesu izrade zakona, koji je usvojen i bez saglasnosti Venecijanske komisije. Krajem prošle godine rumunska strana je dostavila spisak sa zakonskim odredbama za koje smatra da imaju negativan efekat na rumunsku zajednicu u Ukrajini. Takodje ove nedelje Bogdan Auresku i šef švetske diplomatije Tobias Bilštrom u telefonskom razgovoru analizirali su pitanje ulaska Rumunije u Šenegen zonu. Rumunija ima podršku Švedske za ulazak u zonu slobodnog kretanja, potvrdio je švedski zvaničnik i dodao da će se Švedska, koja predsedava Savetom Evropske unije, aktivno uključiti i podržati napore Rumunije za ulazak u Šengen. Bogdan Auresku je istakao da je veoma važna koordinacija švedskog predsedništva sa evropskim partnerima koji su uključeni u ovaj proces. Preokupacija za ovu temu pokazana je u Bukureštu ove nedelje i prilikom inauguracije švedskog predsedavanja Savetom Evropske unije.

Predsednik Rusije Vladimir Putin nije održao tradicionalnu novogodišnju konferenciju za novinare. Frustrirajući susreti za Putina kada je licem u lice sa novinarima organizovani su prvi put 2001. godine i nisu se održali samo 2008. i 2012. godine, kada je ovaj obavljao dužnost premijera Ruske Federacije i rukovodio Rusijom, iako je Dmitrij Medvedev, jedan pd najposlušnjih Putinovih saradnika, bio predsednik zemlje. Na konferencijama za novinare okupilo se na stotine ruskih i inostranih novinara. Po nepisanom pravilu ove su trajane nekoliko sati i Putin odgovarao na razna pitanja, od geopolitike do svakodnevnih problema ruskog društva. Odluka o odustajanju od konferencije za novinare posledica je teških vojnih poraza na frontu u Ukrajini i delimične mobilizacije ruskih rezervista. Postoje osnovane sumnje da obe zaračene strane kriju tačan broj žrtava da ne bi podrivale moral sopstvenih snaga. Prema procenama načelnika Generalštaba američke vojske, generala Marka Milija, od izbijanja rata, 24. februara prošle godine, u borbama je poginulo ili ranjeno više od 100 000 ruskih vojnika i da su i gubici ukrajinske strane veliki.

Invazija Ukrajine od strane Rusije izazvala je masovno poskupljenje energije i prehrambenih proizvoda svuda u svetu. Cene prehrambenih proizvoda, prema podacima Organizacije ujedinjenih nacija za hranu, dostigle su istorijski rekord u martu. Kao inaće i cena prirodnog gasa na evropskom tržištu. Ekplozija cena uticala je na rast inflacije, koja je u evrozoni dostigla najveće kvote od 1997. godine, od kada je uveden ovaj pokazatelj. Rat u Ukrajini izazvao je takodje i najveći izbeglički talas u Evropi od Drugog svetskog rata. Visoki komesar za izbeglice saopštio je u maju da je šest miliona ukrajinskih izbeglica naspustilo zemlju i pronašlo utočište u susedne države, a osam miliona je preseljeno u unutrašnjost zemlje. Više od tri miliona Ukrajinaca pobeglo je pred ruskim snagama preko Rumunije. U celom svetu broj izbeglica premašio je prvi put 100 miliona osoba.

U aprilu predsednik Francuske, centrista proevropske orijentacije Emanuel Makron, osvojio je drugi predsednički mandat u drugom krugu izbora. Pobeda Makrona nad šeficom radikalne desnice Marin Le Pen je po rečima predsednika Evropskog saveta, Belgijanca Šarla Mišlela, bila znak da Evropa u narednih pet godina može računati na Francusku. U junu medjutim propredsednicka koalicija osvojila ja manje mandata u Nacionalnoj skupštini, donjem domu zakonodavnog tela Francuske. Ekstremna desnica postigla je istorijski uspeh sa 89 poslaničkih mandata. Na susednom poluostrvu Francuske, šefica postfašističke partije, Braća Italije, Djordjija Meloni preuzela je rukovodeću ulogu u desničarskoj vladi Italije, nakon pobede svoje stranke na parlamentarnim izborima u septembru. Bivša novinarka Meloni je prva žena premijerka u istoriji Italije, a njena deviza je ,,Bog, domovina i poriodica”. Na ideološkom planu bliska je madjarskom konzervativnom premijeru Viktoru Orbanu.

Uprkos vojnoj agresiji Rusije na Ukrajinu i tesnim odnosima sa predsednikom Putinom, Viktor Orban je ubedljivo pobedio na zakonodavnim izborima u Madjarskoj. Njegova stranka FIDES pobedila je ujedinjenu opoziciju koja je okupila stranke ekstremne desnice, kao sto je Jobik koja sebe smatra strankom desnog centra, pa sve do socijalista, naslednika bivše komunističke partije.

U SAD na izborima na polovini predsedničkog mandata, demokrate Džoa Bajdena uspeli su da sačuvaju kontrolu nad Senatom, ali su izgubili večinu u Predstavničkom domu.

Knjiga istorije otvorena je istovremeno sa nestankom kraljice Velike Britanije Elisabete II, koja je preminula u spetembru, u 96 godini života. Njena sedmodecenijska vladavina, najduža u istoriji Engleske, obeležila je sudbinu nekoliko generacija i poklapa se sa sudbinom planete u drugoj polovini proslog veka. Ustavni monarh, kraljica je saradjivala sa 15 britanskih premijera, od legendarnog Vinstona Čercila do Liz Tras. SAD, majvažniji strateški partner Velike Britanije imale su u ovom periodu 14 predsednika, počev sa Harijem Trumanom pa sve do Džoa Bajdena. Najstariji sin dugovečne krajice postao je kralj u 73. godini života pod imenom Čarls III. Štampa u Bukureštu smatra kralja Čarlsa velikim prijateljem Rumunije, državu koju je u poslednje dve decenije periodično posećivao. Oduševljan transilvanskim tradicijama, novi monarh dao je važan doprinos očuvanju i popularizaciji ovih tradicija. Kralj Čarls poseduje u Rumuniji i nekolio kuća i terena.

Svetski kup u fudbalu, prvi put odigran u jednoj arapskoj državi, završen je trijumfom reprezentacije Argentine. Od 2026. godine na završnom turniru Svetskog kupa u SAD, Kanadi i Meksiku učestvovaće 48 reprezentacija a ne kao do sada 32. Od 2010. godine od kada je Katar izabran za organizatora Svetskog kupa, ova država je skoro neprestano bila meta kritika zbog korupcije i neljudskih uslova rada za migrante, nepoštovanje prava žena ili zajednica LGBT. Vlasti Arapskih emirata odbacile su sve kritike kao i predsednik FIFA-e Švajcarac Djani Infantino , koji je osudio zapadne moralne lekcije smatrajući ih licemernim. U punom jeku završnog turnira u fudbalu grčka evroposlanica socijalisticke orijentacije Eva Kaili, podpredsednica Evropskog parlamenta, uhapšena je u Brisleu zbog osnovane sumnje da je umešana u primanje mita iz Katara.

Novi klimatski rekordi obeležili su 2022. godinu. U Evropi, leto je bilo najtoplije od kada se vrše merenja, a zone zahvaćene požarima najveće. Emisije uglen dioksida fosilnog porekla nikada nisu bile veće kao prošle godine. Prema podacima Ujedinjenih nacija stanovništvo zemlje dostiglo je 8 miliordi ljudi u novembru. Poredjenja radi, u 1950. godine zemlja je imala samo dve i po miliarde stanovnika.

Nakon dve godine udarnih vesti o novom koronavirusu, u 2022. ruska nelegalna i neopravdana agresije na Ukrajinu, nekadašnjeg saveznika u sovjetsko vreme, potislula je pandemiju u drugi plan. Zajedno sa partnerima iz Evropske unije i saveznicima iz NATO-a, Rumunija je oštro osudila rusku agresiju i svoje akcije koordinisala sa saveznicima kako bi se osujetila ,, najveća evroatlanska bezbednosna pretnja u poslednjim decenijama”, naglašeno je u novembru u Završnoj deklaraciji ministarskog skupa Severnoatlanske alijanse u Bukureštu. Rusija snosi celu odgovornost za ovaj rat, za flagrantno kršenje medjunarodnog prava i principa Povelje ujedinjuenih nacija, a njene neprihvatljive akcije, energetska ucena i nuklearna retorika podrivaju medjunarodni poredak zasnovan na pravilima. Na svaki napad na saveznike uslediće zejednički i odlučni odgovor, naglašeno je u Deklaraciji. Nakon ruske agresije počelo je jačanje istočnog krila NATO-a. SAD su povećale broj vojnika na terirtorije strateških partnera. Na teritoriji Rumuniji srasporedjeno je oko 5000 vojnika, većina iz SAD, Francuske, Belgije, Holandije i Kanade. Borbena grupa Severnoatlanskog saveza osnovana je nekoliko meseci posle izbijanja rata pretvaranjem savezničkih multinacionalnih elemenata iz sastava Snaga za reakciju, a Francuska preuzela ulogu okvirne-nacije.

Rumunija se od samog početka priključila medjunarodnim naporima za pomoć Ukrajini i zalaže se i dalje za višestranu pomoć. Vlastima u Bukureštu stigle su čestitke za brigu o ukrajinskim izbeglicama i olakšavanje tranzita ukrajinskih žitarica ka svetskom tržištu. Istovremeno, rumunske vlasti imale su zadatak da upravljaju unutrašnjim krizama izazvanih ratom u Ukrajini. U saradnji sa evropskiim partnerima Bukurešt je smanjio zavisnost od ruskog gasa. Vlada u Bukureštu preduzela je i mere oganičenja ogromnih cena gasa i električne energije koje su zajedno sa visokom stopom inflacije od skoro 17% opasno zapretile kućnom budžetu i poslovanju mnogih firmi. U državnom budžetu za narednu godinu predvidjeno je produženje ograničenja cene struje i gasa, nove mere zaštite najsiromašnijih društvenih kategorija i povećanje penzija i minimalne plate u privredi.

Evropska komisija je pri kraju godine preporučila ukidanje Mehanizma saradnje i provere rumunskog pravosudja, instrument uveden 2007. godine kada je Rumunija postala članica Evropske unije. Presudnu ulogu u donošenju ove odluke imalo je usvajanje pravosudnih zakona, čime su ispravljenje ogromne greške napravljene 2017. i 2018. godine za vreme vladavine Socijaldemokrate partije (PSD). Evropska komisija je zaključila da Rumunija, kao inače i Bugarska, ispunjava tehničke uslove za ulazak u Šengen zonu slobodnog kretanja i preporučila članicama Unije da ubrzaju pristupanje dve države. I Evropski parlament je izglasao rezoluciju sa sličnim sadržajem. Podrške institucija Evropske unije i zemalja članica, uključujući Holandiju koja se ranije suprostavljala ulasku Rumunije i Bugarske, naišle su medjutim na neočekivani i opsesivni negativni odgovor Austrije. Argumenti da se Rumunija ne nalazi na koridorima nelegalnih migranata, pozitivni rezultati Agencije Fronteks, pa ni izveštaji Komisije o pozitivnim rezultatima Bukurešta u odbrani spoljnih granica Unije i kontroli nelegalne migracije nisu mogli da uvere Austriju. Austrijski veto u Savetu za pravosudje i unutrašnje poslove blokiralo je dugoočekivani ulazak Rumunije u Šengen zonu. Gest Austrije izazvao je zahladjenje diplomatskih odnosa izmedju Bukurešta i Beča. U uzavrseloj političkoj situaciji pojedini rumunski političari nisu se ustručavali da apeluju na bojkotovanje austrijskih kompanija. Sa položaja šefa rumunske diplomatije predsednik Klaus Johanis je apelovao na smnirivanje tenzija i osudio poziv na bojkot. Na samitu Evropske unije Johanis je apelovao na jedinstvo i solidarnost sa napomenom da Rumunija zaslužuje ulazak u Šengen zonu.

Nakon punih 7 godina od tragedije u bukureštanskom klubu Kolektiv, sud je najzad doneo odluku. Bivši gradonačelnik IV sektora u kojem se dogodila tragedija koja je odnela više desetina mladih života, osudjen je na 4 godine zatvora za zloupotrebu službenog položaja, kaznu smanjenu za 4 godine u odnosu na prvostepenu odluku. Vlasnici kluba osudjeni su na 6 do 12 godina zatvora, a vatrogasci Inspektorata za hitne situacije, koji su proverili klub i nisu preduzeli odgovarajuće mere, na 8 godina i 8 meseci zatvora. Osudjeni treba da plate porodicama stradalih i preživelih odštetu u visini od nekoliko desetina miliona evra. Porodice preminulih i preživelih u požaru u Klubu Kolektiv tvrde medjutim da je najveći krivac rumunska država i njeni sistemi koji ne mogu da suzbiju korupciju i nestručnost.

Sportska 2022. godina bila je uspešna za mnoge naše takmičare. Postignuti su zapaženi rezultati u veslanju, kajaku i kanuu, stonom tenisu, atletici ili dizanju tegova. Ove godine medju svetske zvezde plivanja vinuo se i naš plivač David Popović. Bukureštanski gimnazijalac osvojio je na juniorskim i svetskim prvenstvima u plivanju zlatne medalje na 100 i 200 metara slobodnim stilom, a u Rimu postavio novi svetski rekord na 100 metara slobodno. Sportska štampa već govori o ,,fenomenu” Popović, a u anketi Swimming World magazin proglašen je plivačem godine.

Nažalost bivši prvi ženski reket sveta Rumunka Simona Halep primila je vest da je posle antidoping kontrole na US openu bila pozitivna na doping testu. Dvostruka pobednica grend slem turnira, koju mogi smatraju modelom sportskog integriteta, počela je po njenim rečima najteži meč života, borbu za istinu, jer želi da dokaže da nije svesno koristila nedozvoljena sredstva.

Manifestacije u čast heroja antikomunističke revolucije iz 1989. godine organizovane su tokom protekle nedelje u Rumuniji – u velikim gradovima održane su verske ceremonije i polaganje venaca na značajnim mestima za istorijske trenutke od pre 33 godine. Predsednik Klaus Johanis položio je venac na troicu na Univerzitetskom trgu u centru Bukurešta, gde je održao i minut ćutanja. Podsećamo, iskra rumunske antikomunističke revolucije planula je 16. decembra u gradu Temišvar (zapad), zatim se proširila na Bukurešt i druge gradove. U prestonici je 21. decembra izbila pobuna koja je dovela do pada komunističkog režima, velikim mitingom koji je organizovao Nikolae Čaušesku, u nadi da će uspeti da smiri stanovništvo i da ostane na čelu. Posle neuspelog mitinga, pobuna je zahvatila Bukurešt. Održale su se demonstracije protiv režima, na koje je policija reagovala pucnjavom i paljbom na demonstrante tokom kojih je ubijeno oko 50 ljudi, ranjeno nekoliko desetina i uhapšeno je više od 1.000 ljudi. Uprkos represalijama, demonstracije su nastavljene 22. decembra, a pritisak ulice doveo je bivšeg diktatora Nikolaea Čaušeskua da pobegne helikopterom sa krova bivšeg Centralnog komiteta Rumunske komunističke partije. Ukupno je više od 1.000 ljudi poginulo, a oko 3.000 je povređeno u borbama koje su se vodile u jedinoj zemlji istočne Evrope u kojoj je došlo do promene režima uz krvoproliće.

Nema opravdanog razloga da se Rumunija i Bugarska ne budu primljene u šengenski prostor, jer su ispunjeni svi uslovi za pristupanje“, izjavila je u ponedeljak u Bukureštu predsednica Evropskog parlamenta, Roberta Metsola. Ona je na konferenciji za novinare održanoj sa predsednikom Klausom Johanisom navela i da se ulažu napori da se ova situacija reši što pre, čak i sledeće godine. Spoljna granica Evropske unije je branjena. Vidimo da sve zemlje, uključujući i Rumuniju, primenjuju sve komponente šengenskog akija, što je odgovor na svaku zabrinutost koja bi mogla da postoji sa ove tačke gledišta“, dodala je zvaničnica iz Brisela. Rumunski šef države je sa svoje strane izjavio da tema Šengena neće biti na dnevnom redu vanrednog Evropskog saveta od februara 2023. godine, a diskusije će se voditi samo na marginama sastanka. Podsećamo, početkom meseca je u Savetu za pravosuđe i unutrašnje poslove, Austrija, koja je navela pitanja u vezi sa ilegalnim migracijama, blokirala prijem Rumunije u Šengen. Dokumenti Fronteksa – Evropske agencije za graničnu policiju i obalsku stražu – u suprotnosti su sa izjavama austrijskog kancelara.

Zvanična rumunska delegacija, u kojoj je bilo nekoliko ministara, kao i premijer Nikolae Čiuka i predsednik Poslaničkog doma, Marčel Čolaku, posetila je ove nedelje Južnu Koreju. Rumunija je zainteresovana za razvoj velikih ekonomskih projekata zajedno sa velikim korejskim kompanijama, u suštinskim oblastima kao što su: transport, energetika, odbrana, IT industrija, ITN i poluprovodnici. Odbrambena i energetska industrija dominirale su razgovorima sa zvaničnicima u Seulu, uključujući premijera Han Duck-sooa. Razgovaralo se o upravljanju situacijom koju je izazvala ruska agresija u Ukrajini, bezbednosti u regionu i saradnji NATO-a i Južne Koreje. Rumunska delegacija imala je sastanak i sa predstavnicima rumunske zajednice, kojima je premijer preneo zahvalnost za način na koji su uspeli da se integrišu u ovo društvo, zadržavajući pritom identitet, jezik, kulturu i vrednosti njihove rodne zemlje bliske njihovom srcu.

Rumunija će nastaviti da podržava susednu Republiku Moldaviju kako bi uspešno prevazišla krize sa kojima se suočava – ponovio je u ponedeljak, u Kišinjevu, šef diplomatije iz Bukurešta, Bogdan Auresku. Ministar je imao sastanke sa predsednicom Majom Sandu, premijerkom Natalijom Gavrilica, sa svojim kolegom Nikuom Popeskuom i sa predsednikom parlamenta Igorom Grosuom. Strane su istakle značaj razvoja elektroenergetskih interkonekcija između dve države, racionalizacije prekograničnog saobraćaja, uključujući i kroz izgradnju mostova preko reke Prut. Razgovaralo se i o sprovođenju sporazuma o bespovratnoj finansijskoj pomoći u visini od 100 miliona evra, koju je Kišinjevu ponudio Bukurešt, ali i o operacionalizaciji platforme podrške Republici Moldaviji koju je inicirao ministar Auresku sa svojim nemačkim i francuskim kolegom. Na dnevnom redu su bili i evropski put Republike Moldavije i konkretna podrška Rumunije za postizanje ovog cilja, uključujući i otvaranje pristupnih pregovora sa EU.

Prisustvo portugalskih vojnika u Jugoistočnoj multinacionalnoj brigadi u Karakalu, zajedno sa vojnicima Severne Makedonije i drugih saveznika, ima značajan doprinos jačanju odbrane i bezbednosti Rumunije, rekao je predsednik Klaus Johanis povodom svoje posete, koju je u utorak učinio zajedno sa svojim portugalskim kolegom, Marselom Rebelom de Souzom, Prvom bataljonu za obuku Olt“ u Karakalu. U fokusu razgovora na visokom nivou bila je bezbednosna situacija u Ukrajini, sa akcentom na intenziviranju humanitarne pomoći susednoj zemlji, kao i na podršci u olakšavanju izvoza žitarica. Dvojica predsednika razgovarala su i o intenziviranju rumunsko-portugalske saradnje, kako u oblasti odbrane, tako i u oblasti ekonomije, trgovine, digitalne agende, obnovljivih izvora energije, zdravstva i obrazovanja.

Predsednik Klaus Johanis je u četvrtak predstavljao Rumuniju na poslednjem ovogodišnjem sastanku lidera Evropske unije u Briselu. Mada je pre polaska za Brisel nameravao da ovo pitanje uvrsti kao temu na zvaničnoj agendi, pitanje proširenja šengenskog prostora nije bilo na agendi saveta, i pored revolta Rumunije i Bugarske da se i dalje drže van prostora slobodnog kretanja. Nedelju dana ranije, na Savetu ministara pravde i unutrašnjih poslova, Austrija se usprotivila pristupanju dveju zemalja, navodeći argumente koji se smatraju lažnim i sitnom politizacijom. Pridružila joj se i Holandija, koja je bila protiv ulaska Bugarske. Klaus Johanis na samitu u četvrtak sa evropskim liderima nije razgovarao o konkretnom budućem kalendaru ulaska u Šengen, niti je dobio bilo kakvu čvrstu podršku Švedske, koja od 1. januara preuzima predsedavanje Savetom EU. Ali je rekao da je prilično optimističan“ da će 2023. doneti pozitivne rezultate. Šefica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, i predsednik Saveta, Šarl Mišel, naveli su da će biti više razmene mišljenja o ovoj temi i da očekuju napredak u narednim mesecima. Prethodno je u Strazburu Evropski parlament organizovao debatu u kojoj su predstavnici političkih grupa potvrdili da su Rumunija i Bugarska ispunile sve kriterijume i da zaslužuju da što pre postanu deo Šengena. Evropska komesarka za unutrašnje poslove, Ilva Johansson, istakla je da će odobravanje pristupanja dve zemlje Šengenu ostati njen prioritet i da je odlučna da to postigne sledeće godine. Bio je samo jedan pobednik i on živi u Kremlju“ – rekla je gospođa Johanson. Evropski parlament ne može više da poništi glasanje u Savetu za pravosuđe i unutrašnje poslove, ali to ne znači da je rasprava bila nevažna, već bi, naprotiv, mogla da bude važna u budućim akcijama – ocenili su politički analitičari. U Rumuniji su bili pogođeni rumunsko-austrijski bilateralni odnosi. Božićni poklon za Vladimira Putina – tvrdio je lider PSD-a, Marčel Čolaku. ,,Žalosno i neopravdano – rekao je predsednik Klaus Johanis. Što se tiče običnih Rumuna, mnogo je onih koji su pozvali na bojkot austrijskih kompanija u Rumuniji, uprkos pozivu šefa da se pitanje reši diplomatskim putem. Benzinske pumpe grupe OMV ili važne banke sa austrijskim kapitalom bile su na meti verbalnog nezadovoljstva stanovništva. Pozvan je bojkot i nekih proizvoda austrijskog porekla – kafe, slatkiša ili energetskih napitaka, kao i austrijskih turističkih destinacija. Austrija je jedan od najznačajnijih stranih investitora u Rumuniji, sa ukupnim investicijama procenjenim, u 2021. godini, na preko 12 milijardi evra.

Parlament je u sredu usvojio državni budžet i budžet državnog socijalnog osiguranja usvojila sa vrlo malo izmenama u odnosu na verziju koju je usvojila Vlada. Senatorima i poslanicima su bila potrebna samo tri dana za amandmane, debate i konačno izglasavanje. Reč je o budžetu koji otklanja nedostatke u privredi i izdvaja znatna sredstva za investicije – rekli su predstavnici vladajućih partija, dok je opozicija okvalifikovala budžet kratkovidnim i lažnim. Da su investicije prioritet dokazuje izdvajanje od 7,2% BDP-a. Istovremeno, predviđeno je povećanje penzija za 12,5%, povećanje minimalne zarade u privredi na 3.000 leja (oko 600 evra) i dodela novčane pomoći osobama sa niskim primanjima. Budžet je zasnovan na ekonomskom rastu od 2,8% i godišnjoj stopi inflacije od 8% na kraju godine. Takođe, javni deficit će se smanjiti sa 80 milijardi leja (oko 16 milijardi evra) ove godine, na 68,2 milijarde leja u 2023. godini.

Godišnja stopa inflacije porasla je, u Rumuniji, u novembru, na 16,8% sa 15,3% u koliko je bila u oktobru. Podaci objavljeni ove nedelje premašuju prognozu inflacije za kraj godine od 16,3% koju je prethodno objavila Narodna banka. Rumuni troše za hranu mnogo više novca nego na početku godine, jer je hrana poskupela za skoro 22%. U vrhu poskupljenja je šećer, sa poskupljenjem od preko 60%, ali ne zaostaju ni puter i ulje, sa poskupljenjem od preko 40%. Neprehrambena roba skuplja je za 16%, a usluge za skoro 10%. Struja je poskupela za skoro 50%, a prirodni gas za skoro 40%. Predsednik Klaus Johanis je ove nedelje proglasio zakon o novim sadašnjim ograničenjima cena koji će stupiti na snagu 1. januara 2023. godine. Tako se zadržavaju sadašnje cene od 68 bani (oko 13 evrocenti) i 80 bani (oko 16 evrocenti) po kilovatu za mesečnu potrošnju do 100 KVh, odnosno do 255 KVh. Oni koji pređu ovaj poslednji prag takođe će imati koristi od limitirane cene od 1,3 leja (26 evro centi). Domaći potrošači sa jednim energetskim ugovorom automatski će podleći ovoj gornjoj ceni. Umesto toga, četiri kategorije potrošača moraju da podnesu prijavu i izjavu na sopstvenu odgovornost da imaju niže cene: osobe koje koriste medicinska sredstva, porodice sa više od 3 dece i samohrani roditelji, kao i oni koji imaju više od jednog mesta potrošnje. U poslednjem slučaju postoji mogućnost da se popust odobri samo za jednu nekretninu.

Niko i ništa nije moglo da ubedi Austriju da Rumunija i Bugarska zaslužuju da udju u Šengen zonu od 1. januara 2023. godine. Ako su pre 11 godina rumunske neuverljive reforme pravosudja i korupcija bili solidni razlozi za mnoge države da ne odobre ulazak Rumunije u Šengen, ovoga puta stav zvaničnog Beča je u najmanju ruku bizaran. Ovakav ishod dolazi posle dve misije eksperata koji su potvrdili da Bukurešt ispunjava sve tehničke uslove za pristupanje i posle nedvosmislene podrške svih ostalih članica Unije ulasku Rumunije u bezgraničnu zonu. Razočaran glasanjem, ministar unutrašnjih poslova Rumunije Lučijan Bode je izjavio da se nije glasalo protiv Rumunije već protiv cele Evropske unije i njnog jedinstva. Ovakvom odlukom Austrija se sama izolovala u okviru Evropske unije, smatra Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu. Ministarstvo smatra da je ovaj rezultat totalno nepravedan i bez ikakve objektivne motivacije, naročito u situaciji kada je Rumunija dokazala otvorenost i transparentnost u odnosima sa evropskim partnerima, uključujući Austriju, i da su stepen spremnosti Rumunije za sprovodjenje šengenskih propisa potvrdili, u više navrata, eksperti Evropske unije i zemalja članica. Pozivanje austrijske stane na rast nelegalne migracije kao opravdanje je neprihvatljivo, nekorektno i neopravdano jer su svi podaci Agencije Fronteks pokazali da se Rumunija ne nalazi na migrantskoj ruti Zapadnog Balkana, da se ne suočava sa migrantskim pritiskom i nije izvor sekundarnih migracijskih pokreta, navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Rumunije. Neopravdani i ne prijateljski stav Austrije imaće neizbežne posledice na bilateralne odnose, poručeno je ambasadorki Austrije u Bukureštu u Ministarstvu inostranih poslova.

Da bi ublažila zabrinutost Austrije i drugih zemalja članica Unije zbog velikog broja nelegalnih migranata, Evropska komisija je prošle nedelje predstavila Akcioni plan za upravljanje dolaskom nelegalnih migranata na ruti Zapadnog Balkana. Plan sadrži operativne akcije, strukturisane na četiri stuba: jačanje graničnog menadjmenta, ubrzane procedure za azil i pomoć za prihvatne kapacitete, borba protiv trgovine migrantima, jačanje saradnje o readmisiji i vraćanju migranata i uskladjivanje viznih politika. Zemlje Zapadnog Balkana pozivaju se da usklade viznu politiku sa politikom Evropske unije jer postoje bezbrojni slučajevi kada migranti dolaze iz balkanskih država u kojima im nisu potrebne ulazne vize i odavde nastavljaju put ka zapadu Evriope. Vlada Rumunije je pozdravila Akcioni plan Evropske unije za Zapadni Balkan i izrazila spremnost za aktivni doprinos impelemnatciji mera i predloženih akcija Evropske komisije u evropskom duhu solidarnosti i odgovornosti i u tesnoj saradnji sa ostalim evropskim partnerima.

Nacrt državnog budžeta Rumunije za 2023.godinu, koji je ove nedelje Vlada usvojila i koji izmedju ostalog predvidja privredni rast od 2,8% i deficit od 4,4% bruto nacionalnog projizvoda dostavljen je Parlamentu na razmatranje i usvajanje. U vreme najveće bezbednosne krize u poslednjim decenijama najveća novina je porast izdvajanja od 2,5% za budžet odbrane. Vlada je u budžetu predvidela i finansijska sredstava za najsiromašnije društvene kategorije i za kompenzaciju cene energije. Državni budžet i budžet socijalnog osiguranja predvidjaju i povećanje penzija za 12,5 %, povećanje minimalne plate u privredi na oko 600 evra i dodeljivanje finansijske pomoći penzionerima sa nižim penzijama od 600 evra. Fiskalni savet, nezavisno telo, kritikuje Vladu zbog načina na koji je zamišljen budžet za sledeću godinu jer smatra da su prihodi precenjeni za najmanje 2,5 miliardi. Vlada računa i na smanjenje troškova za 0,58% bruto nacionalnog proizvoda ali rizikuje da prilikom narednog rebalansa nabavi dodatnih 7 miliardi. Fiskalni savet zaključuje da je budžetski deficit previše optimistički nastrojen i smatra da bi mogao da se poveća na 5,7% bruto nacionalnog proizvoda. Vlada ne izdvaja dovoljna sredstva za kofinansiranje evropskih projekata i lokalnih investicionih projekata, upozorava Fiskalni savet. Replicirajući, ministar za finansije Adrijan Kaču je podsetio da je ova institucija tvrdila da su prihodi precenjeni i prilikom usvajanja budžeta za prošlu godinu. Kaču je podsetio da je Rumunija u 2022. godini imala u budžetu višak od 70 miliardi leja i da je zadatak Ministarstva za finansije da eliminise rizik od smanjenja stope prikupljanja prihoda.

Najpoznatiji sajam knjiga u Rumuniji Gaudeamus, u organizaciji Radio Rumunija, otvoren je u klasičnoj formi posle dvogodišnje pauze. Na 29. Sajmu knjiga u Bukureštu izdavači izlažu široku paletu izdavačkih proizvoda na raznim podlogama za sve uzraste i oblasti. Održaće se ukupno 600 izdavačkih dogadjaja, promocije kniga, debata i radionica. Počasna predsednica ovogodišnjeg sajma knjiga, knjizevnica Ana Blandijana, izjavila je da ovaj kulturni dogadjaj pomaže čitaocima i autorima da se bolje upoznaju.

Ne treba potceniti Rusiju čije rekete i dalje gadjaju ukrajinske gradove, civile i kitičku infrastrukturu- izjavio je u sredu u Bukureštu generalni sekretar Severnoatlanske alijanse Jens Stoltemberg na kraju skupa šefova diplomatija zemalja Alijanse. Dalja vojna podrška Ukrajini je od suštinskog značaja, posebno protivvazdušna, precizirao je šef NATO-a i dodao da pristupanje Finske i Švedske Alijansi je skoro završen posao i zahvalio Rumuniji na odličom organizovanje skupa u Bukurešu. Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku je naglasio potrebu pažljivog praćenja situacije u Crnom moru zbog nepredvidljivog ponašanja Rusije. Šefovi diplomatija preuzeli su obavezu da pojačaju pomoć Ukrajini i pomognu u obnavljanju ukrajinske energetske infrastrukture. Istaknut je takodje i strateški značaj Crnog mora za Alijansu i obavezu da se odbarni cela saveznička teritorija. Ministarski skup bio je prvi ove vrste održan u Rumuniji posle ulaska zemlje u NATO i prvi dogadjaj koji se odvijao u jednoj zemlji na istočnom boku Severnoatlanskog saveza od početka rata u Ukrajini. Pored skupa šefova diplomatija Severnoatlanske alijanse, Rumunija je premijerno bila domačin skupa lidera iz Minhena. 75 zvaničnika viokog ranga i spoljnopolitičkih i bezbednosnih eksperata razgovarali su o posledicama rata u Ukrajini i bezbednosnim problemima regiona. Ekonomska, energetska i prehrambena kriza, kao i rat u Ukrajini bile su glavne teme Aspen foruma u Bukureštu. U glavnom gradu Rumunije okupila se i grupa za energetsku koordinaciju, u cijem su sastavu predstavnici Grupe G-7 i drugih savezničkih država, sa ciljem da se planira isporuka opreme Ukrajini u najbržem mogućem roku.

Americki stejt dipartment pozdravio je navršavanje 25 godina od uspostavljanja Strateškog partnerstva sa Rumunijom. Naglašen je doprinos Bukurešta multinacionalnim operacijama i opercijama Severnoatlanske alijanse, kao i razmeštanje vojnih struktura Alijanse i američkih snaga u Rumuniji, uključujući postavljanje antiraketnog štita u naselju Deveselu na jugu zemlje. U utorak u Bukureštu američki državni sekretar Entoni Blinken i šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku potvrdili su angažman dve države za produbljavanje Strateškog partnerstva izmedju dve države na svim dimenzijama. Šef rumunske diplomatije je naglasio da je Strateško partnerstvo suštinski stub spoljne i bezbednosne politike Rumunije. Istovremeno Auresku je ukazao i na prioritetni značaj ulaska Rumunije u program ukidanja ulaznih viza u SAD. Entoni Blinken je razgovarao i sa predsednikom Klausom Johanisom i premijerom Nikolajem Čukom.

1. Decembar – Nacionalni praznik Rumunije-obeležen je vojnim paradama u mnogim rumunskim gradovima. Na vojnoj paradi u Bukureštu, održanoj pored Trijumfalne kapije, defilovalo je više od 1500 vojnika iz Rumunije i Belgije, Francuske, Severme Makedonije, Republike Moldavije, Portugalije, SAD i Holandije. Na vojnoj paradi u gradu Alba Julija učetvovao je i francuski odred iz sastava Borbene grupe za kolekrivnu odbranu. Nacionalni praznik Rumunije obeležen je i u rumunskim zajednicama u inostranstvu. Rumunski kulturni institut od 10. decembra organizuje 50 dogadjaja u 31-om gradu u inostranstvu. U ponedeljak je Parlament Rumunije organizovao svečanu sednicu povodom navršavaja 104 godine od Velikog ujedinjenja Rumunije. Ove godine je u Alba Juliji obeležena i stogodišnjica krunisanja Kralja Ferdinanta I i Kraljice Marije. Ferdinant I, nazvan i ,,Ujediniteljem zemlje” bio je prvi kralj svih Rumuna i pod njegovom vladavinom je realizovano Veliko ujedinjenje 1. decembra 1918. godine, kada su se sa maticom zemljom ujedinile Transilvanija, Basarabija i Bukovina.

U poljskom gradu Lodž na Ministarskom savetu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku osudio je ruske zločine nad ukrajinskim civilima i civilnom infrastrukturom, uključujući energetsku. Auresku je pozvao Moskvu da neodložno i bezuslovno prekine vojnu agresiju na Ukrajinu i da povuče svoje snage i vojnu tehniku sa svih medjunarodno priznatih teritorija Ukrajine. Rumunski ministar inostranih poslova odnosio se i na medjunarodnu i bilateralnu pomoć Republici Moldaviji, teško pogodjenoj sukobom u Ukrajini

Rumunska narodna košulja sa posebnim vezom, poznata kao ia, postavlejna je na UNESCO-vom spisku Nematerijalne kulturne baštine sveta. Kandidature su zajedno podneli Rumunija i Republika Moldavija. Odluka UNECO-a predstvlja prizanje identiteta i vrednosti ovog elementa i signal upućen kulturnim institucijama Rumunije i Republike Moldavije da promovišu umetnost stvaranja ove košulje koja je osnovni element svečane narodne nosnje. Na spisku UNESCO-a pored drugih zemalja nalazi se i tradicija uzgoja Lipicanera u Rumuniji..

Evropska komisija zaključila je da je Rumunija ispunila sve preuzete obaveze predvidjene Mehanizmom za saradnju i proveru pravosudja i peporučuje ukidanje monitoringa rumunskog pravosudja. Pozitivni rezultati postignuti su u usvajanju pravosudnih zkona, novoj strategiji razvoja pravosudnog sistema, i borbi protiv korupcije. Brisel medjutim upozorava da je veoma važno da Rumunija i dalje radi na pretočenju preuzetih obaveza u konkretne zakone i njihovu primenu. Vlasti u Bukureštu su pozdravile odluku Evropske komisiie i ocenile da je odluka jasna potvrda da je Rumunija realizovala nepophodne reforme. Ukidanje Mehanizma za saradnju i proveru bilo je od presudnog značaja za pristupanje Bukurešta Šengenu, jer je poznato da je Holandija uslovljavala ulazak Rumunije u zonu slobodnog protoka ljudi, roba, kapitala i usluga rešavanjem problema u oblastima pravne države i korupcije. Holandski premijer Mark Rute rekao je prošlog meseca rumunskim voastima u Bukureštu da će odustati od protivljenja ulasku Rumunije u Šengen kada će uslovi predvidjeni Mehanizmom za sradnju i proveru biti ispunjeni.

O ulasku Rumunije u Šengen razgovarao je i predsednik Rumunije Klaus Johanis sa kolegama iz Letonije i Litvanije tokom zvaničnih poseta ovim državama. Povodom obeležavaja stogodišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa, šef rumunske države je razgovarao sa predsednikom Eglisom Levitisom o produbljavanju saradnje i koordinaciji dve države u okviru Evropske unije i NATO kao i o raznim regionalnim formatima. Što se tiče ulaska u Šengen zonu, Johanis je izjavio da Rumunija nije bila, nije i neće biti država koja će dozvoliti nekontrolisanu migraciju nelegalnim prelaskom njenih granica, ogovorarajući na nedavno izraženu zabrinuost austrijskog kancelara koji je kazao da je 75 hiljada neregistrovanih osoba prešlo granice Evropske unije do Austrije. Klaus Johanis je precizirao: ,,Kroz Rumuniju nije bilo i neće biti nekontroslisanog migrantskog protoka. Ne kroz Rumuniju i ne iz Rumunije dolaze migranti. Balkanska ruta je problematična i mi to znamo, tako da smo u Rumuniji preduzeli sve potrebne mere.”

Rumunski ministar unutrašnjih poslova Lučijan Bode otputovao je u Beč da bi uverio svog kolegu Gerharda Kramera da će pristupanje Rumunije Šengen zoni biti dodatni doprinos evropskoj bezbednosti a ne opsanost za zemlje članice. Bode je podsetio da su eksperti Evropske komisije ovih dana posle provere granica zaključili da Rumunija poštuje sve evropske norme potrebne za pristupanje slobodnom protoku ljudi. U Viljnusu Klaus Johanis je vodio razgovore sa litvanskim kolegom Gitanasom Nausedom o bezbednosnoj situaciji u zoni. Litvanski predsednik smatra da naredni paket sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu treba doneti u najkraćem roku. Sa svoje strane Johanis je izjavio da Rumunija podržava Kišinjev jer su ruski napadi pogodili ne samo Ukrajinu već i snabdevanje Republike Moldavije električnom energijom. Rumunija će ostati slodidarna sa Moldavijom i nastaviće da je podržava sve dok je to potrebno – izjavio je u ponedeljak u Parizu u radovima Platforme o pržanju pomoći Republici Moldaviji i šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku. Rumunija, Francuska i Nemačka saopštile su da će Kisinjevu odobriti novu tranšu pomoći u visini od 100 miliona evra.

Nicim izazvanu, neopravdanu i nelegalnu agresiju Rusije na Ukrajinu oštro su osudili premijeri Rumunije i Španije Nikolaje Čuka i Pedro Sančez na prvoj zajedničkoj sednici vlada dve države u Madridu. U zajedničkoj deklaraciji dve države su izrazile solidarnih sa partnerima u Evropskoj uniji i saveznicima koji u okviru NATO-a podržavaju bezbednost evroatlanskog prostora. Na evropskom planu dve države preuzele su obavezu da podrže politiku proširenja Evropske unije na zapadni Balkan kao i evropske puteve Kijeva i Kišinjeva. Na bilateralnom planu vlade dve države donele su odluku o osnivanju radne grupe za dodeljivanje dvojnog državljanstva Rumunima iz Španije. Premijer Španije izrazio je zahvalnst Rumunima koji žive i rade u Španiji na njihovom doprinosu razvoju Španije sa napomenom da se skoro milion Rumuna veoma uspešno integrisalo u špansko društvo. I premijer Nikolaje Čuka je izrazio zahvalnsot Rumunima iz Španije: ,,Koristim ovu priliku da se zahvalim Rumunima na načinu integrisanja i želim da kažem da se Rumunija ponosi njihovim doprinosom bez obzira gde se ovi nalaze.” Na kraju skupa potpisani su memorandumi o razumevanju u mnogim oblastima

U vreme energetske krize sa kojom se suočava cela Evropa, Poslanički dom Parlamenta Rumunije usvojio je u sredu nacrt izmene hitne uredbe o energiji. Novi nacrt predvidja najvišu cenu od oko 26 evrocenta za kilovat električne energije. Plafonirane cena primeniće se od 1. januara sledeće godine do 31. marta 2025. godine. Tekuće nedelje Vlada Rumunije zajedno sa društvenim partnerima odlučila je da se minimalna plata u privredi poveća sa oko 510 evra na 600 evra i da se oko 40 evra od ovog iznosa oslobodi poreza. Prema dogovoru dve strane, u gradjevinarstvu minimalna plata neće biti manja od 800 evra. Vlada smatra da će povećanje minimalne plate imati pozitivne efente na privredni rast, kupovnu moć i smanjenje stope nezaposlenosti. Prethodno su lideri vladajuće koalicije u Rumuniji odlučili da se od 1 januara penzije povećaju za 12,5%. Osobe sa najnižim penzijama primiće i pomoć od države. Premijer Rumunije je izjavio da sve dogovorene mere u koaliciji neće izazvati budžetske debalanse. Opozicija u kritičkom izveštaju posle godinu dana Vlade navodi da je u Rumuniji stopa inflacije dostigla ogromnu granicu, da Vlada ne misli na smanjenje državnih troškova i da nije ni dotakla posebne penzije za izabranike. Opoziciona Unija sapasite Rumuniju (USR) podseća na rekordna poskupljenja, plagijate i promašene projekte, a Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) optužije Vladu za nestručnost i odsustvo političke volje za donošenje mera koje će pomoći stanovništvu i ekonomiji.

Rumunija je u potpunosti solidarna sa Poljskom u ovim veoma teškim trenucima i istovremeno izražava saučešće zbog gubitaka ljudskih života u ovom incidentu, navodi se u poruci Bukurešta Varšavi posle eksplozije na granici sa Ukrajinom. Poljska je posle ovog incidenta podigla borbenu gotovost i u sredu amasadori Severnoatlanske alijanse okupili su se, na zahtev Varšave, da razmatraju situaciju u skladu sa tačkom 4 Alijanse. Ne raspolažemo nijednim podatkom da Rusija priprema napad na NATO- izjavio je posle skupa generalni sekretar Alijanse Jens Stoltemberg i dodao da se eksplozija dogodila nakon masovnog raketnog napada Rusije na Ukrajinu. Od početka nezakonite agresije Rusije na Ukrajinu, Alijansa je povećala stepen opreznosti na istočnom boku i pažljivo prati situaciju. Alijansa i dalje jača istočno kilo, ove nedelje u Rumuniju je stigao drugi konvoj francuskih tenkova Leklerk. Ova vrsta tenka smatra se najefikasnijom u kompnenim borbama i može da uništi ciljeve i na udaljenost od 4000 metara. Francuska je Bukureštu obećala ukupno 10 vojnih konvoja. Prvi konvoj oklopnih vozila stigao je u Rumuniju 23. oktobra. U vojnu bazu Činku, Francuska će poslati skoro 150 borbenih vozila sa neophodnom opremom.

Evropska komisija traži od Saveta da bez odlaganja donese potrebnu odluku koja će omogućiti pristupanje Rumunije, Bugarske i Hrvatske Šengenskom prostoru. Komisija je podvukla da Rumunija ima solidan i veoma kvalitativan menadžment granica i da je uključena u medjunarodnu saradnju graničnih policija. Takodje, Rumunija je aktivna na dva prioritetna fronta: u suzbijanju nelegalne migracije i nelegalne trgovine ljudima. Rumunija raspolaže i efikasnim strukturama za garantovanje pristupa medjunarodnoj zaštiti i poštuje princip nevraćanja, naglasila je Evropska komisija. Očekuje se da će Savet Evropske unije doneti odluku u vezi sa pristupanjem tri države šengenskoj zoni početkom narednog meseca. Za usvajanje potrebna je medjutim jednoglasna odluka. Tekuće nedelje u Rumunijiu je doputovao novi mešoviti tim eksperata Komisije i pojedinih država da proveri stepen spremnosti naše zemlje za ulazak u Šengen. U ovom timu nalaze se i predstavnici Holandije, zemlje koja se ranije usprotivila ulasku zbog pravnih problema .

Prema podacima Nacionalnog statističkog instituta Rumunije privreda zemlje postigla je ove jeseni umereni rast od 4% u trećem tromesečju u odnosu na isti period 2021. godine. Rumunija i Kipar postigle su najveći rast u Evropskoj uniji u odnosu na prethodno tromesečje, dok su odruge članice zabeležile rast od svega 1%. Premijer Rumunije Nikolaje Čuka izjavio je da Rumuniji ne preti ekonomska recesija i da dosadašnji pokazatelji ukazuju da postoje preduslovi da na kraju godine naša zemlja zabeleži privredni rast od 5%, a sledeće godine od 1,5%. I guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku je izrazio uverenje da će privreda Rumunije iduće godine zabeležiti umreni rast a ne tehničku resesiju, sa napomenom da ove evolucije zavise od spremnosti Vlade da privuče evropske fondove. Centralna banka u Izveštaju o inflaciji prognozira stopu inflacije na 16,3% na kraju tekuće godine i na 11,2% do kraja iduće godine, a u decembru 2024. na 4%.

Vlada Rumunije usvojila je drugi rebalans državnog budzeta i predvidela dodatna finansijska sredstva za pokriće obaveznih rashoda za lične dohodke i troškove za socijalju zaštitu. Nacrt rebalansa predvidja i izdatke za realizaciju evropskih projekata kao i za efikasno funkcionisanje državnih institucija do kraja godine. Najveća izdvajanja predvidjena su za ministarstava finansija, rada, poljoprivrede i ekonomije. Ključne institucije kao što su ministarstava energije, unutrašnjih poslova, zdravstva i saobraćaja primiće manje iznose.

Dve rumunske rukometašice, Kristina Neagu i Krina Pintea, dobile su nominaciju u anketi za idealni tim Evropskog šampionata u rukometu u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Sloveniji. Kristina Neagu je predložena za najboljeg levog beka, a Krina Pintea za najboljeg pivotmena. Kristina Neagu je u četvrtak saopštila da je za nju ovogodišnjie evropsko prvenstvo poslednje i da je završeno onako kako se nije nadala osvajanjem tek 12. mesta. Sa 303 postignuta gola Kristina Neagu je postala najbolja golgeterka svih dosadašnjih prvenstava Evrope u obe konkurencije, i u ženskoj i u muškoj.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvovao je ove nedelje na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Šarm El Šejku. Ovom prilikom šef rumunske države prisustvovao je i razmeni pisama o namerama o pozajmici od 3 miliarde dolara od US Eksim banke za projektovanje i realizaciju III i IV reaktora Nuklearke Černavoda. Klaus Johanis je izrazio podršku nastavljanju rumunsko-američkih zajedničkih inicijativa za promovisanje energetske bezbednosti, istovremeno sa realizacijom ciljeva u oblastima klimatskih promena, razvoja obnovljivih izvora i nuklearne energije, koji su ključni elementi za uspešnu realizaciju zelene tranzicije. Na Konfereciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Egiptu predsednik Johanis je kazao da Bukurešt u potpunosti podržava lidersku ulogu Evropske unije u procesu ograničenja klimatskih promena. ,,Moramom da obezbedimo jednu urednu klimatsku tranziciju, sa višetrukmim prednostima, investicijama u istraživanje, razvoj, inovaciju, ekonomski razvoj i otvaranje novih radnih mesta”, podvukao je predsednik Klaus Johanis.

Ustavni sud Rumunije odlučio je da su nedavno usvojeni pravosudni zakoni u Parlamentu Rumunije u skladu sa Ustavom zemlje. Ocenu ustavnosti Zakona o statutu sudija i tužilaca, Zakona o sudskom organizovanju i Zakona o Vrhovnom savetu sudstva tražile su opozicione partije Unija spasiste Rumuniju (USR) i Asocijacija za ujedinjenje Rumuna (AUR) kao i Ombudsman. VD predsednica Senata Alina Gorgju izjavila je da je odluka Ustavnog suda Rumunije korektna i normalna sa napomenom da je sada glavni cilj Rumunije ukidanje Mehanizma saradnje i provere rumunskog pravosudja, mehanizam kojim Brisel prati funkcionisanje pravne države u našoj zemlji još od ulaska Rumunije u Evropsku uniju 2007. godine. Od ukidanja ovog mehanizma zavisi i ulazak Rumunije u Šengen, zonu slobodnog protoka ljudi, roba, kapitala i usluga. Opozicija traži od predsednika države Klausa Johanisa da ne potpiše pomenute zakone, iako se Ustavni sud izjasnio, i da čeka zeleno svetlo od Venecijanske komisije.

Narodna banka Rumunije donela je nekoliko važnih odluka. Povećala je referentnu kamatnu stopu sa 6,25 % na 6,75%, kao i kamate na kredite i depozite. Centralna banka je odlučila da sačuva strogu kontrolu nad likvidnošću na monetarnom tržištu i nivo minimalnih rezervi kreditnih instutucija u lejima i devizama. Podsećamo da je referentna kamatna stopa na početku tekuće godine bila od 2%. Povećanje se obrazlaže poskupljenjem struje i prirodnog gasa, poskupljenje koje je uticalo u septembru na povećanje stope inflacije na 16%. Prema procenama eksperata stopa inflacije povećaće se i u narednom periodu ali u sporijem ritmu, da bi u prvom polugodištu 2023. godine pala na 10%.

Posle višenedeljnih razgovora lideri Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partiej (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR), stranke vladajuće koalicije, postigli su tekuće nedelje dogovor o novo plafoniranju cene energije. Odredbe koje će se primeniti od 1. januara naredne godine pogodiće naročito one potrošače koji troše više od 255 kilovata mesečno jer će morati da plate skuplji kilovat. Od 1. januara za kučnu potrpošnju struje preko 255 kilovata i za velike kompanije kilovat struje koštaće oko 26 evrocenti. Za mala i srednja preduzeča, prehrambenu i farmaceustsku industriju i crkve kilovat košta oko 20 evrocenta. Cene kubnog metra prirodnog gasa ostaju po starom, tako da cena kubnog metra za kučne potrošače ostaje na nivou od oko 6 evrocenta, a za ostale kategorije na oko 7 evrocenta.

Evropska unija dodeliće Republici Moldaviji pomoć u visini od 250 miliona evra za prevazilaženje energetske krize i kompenzaciju cene energije, sopštila je u Kišinjevu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Moldavija, država sa večinskim rumunofonskim stanovništvom, suočava se sa energetskom krizom bez presedana nakon odluke Gazproma da smanji isporuke gasa. Moldavija je ostala i bez potrebnih količina električne energije iz Ukrajine i rusofonske separatističke zone Pridnjestrovlje. Sada Moldavija nabavlja 90% potreba za strujom iz susedne Rumunije. Prema navodima šefa rumunske diplomatije Bogdana Aureskua Rumunija je Moldaviji poslala i mazut i ogrevno drvo. Na molbu Kišinjeva Bukurešt je odobrio isporuku 130 000 kubnih metara ogrevnog drveta Moldaviji.

Premijer Rumunije Nikolaje Čuka zajedno sa svojim ukrajinskim kolegom Denisom Smihalom prisustvovao je u četvrtak otvaranju graničnog prelaza Vikovu de Sus-Krasnoilsk. Novi granični prelaz je prvi koji je otvoren nakon 1999. godine i prvi izmedju Ukrajine i jedne članice Evropske unije posle izbijanja ruske agresije na Ukrajinu. Novi grančni prelaz olakšaće protok ljudi i roba izmedju Ukrajine i Rumunije ka zemljama Evropske unije.

Socijaldemokratska partija (PSD) postavila je svog člana Angela Talvara za ministra odbrane Rumunije na upražnjeno mesto posle ostavke Vasilea Dankua. Angel Talvar je izjavio da su prioritetni zadaci svog mandata vezani za neopravdanu invaziju Rusije na Ukrajinu i rumunske vojnike prisutne na raznim ratnim operacijama u svetu. O bezbednoj situaciji na granicama zemlje, Andjel Talvar je već razgovarao sa ministrom francuskih oružanih snaga, Sebastijanom Lekornuom, koji je boravio u Rumuniji gde Francuska komaduje Borbenom grupom NATO saveza. Talvar i Lekornu otvorili su u naselju Činku sedište Kolektivne odbrane Borbene grupe i obišli Nacionalni centar za visoku obuku ,,Djetika”. Francuski ministar odbrane vodio je razgovore i sa predsednikom Rumunije Klausom Johanisom i premijerom Nikolajem Čukom o bilateralnom strateškom partnerstvu, sa posebnim naglaskom na odbrambenu komponentu i bezbednosnu situaciju u zoni Crnog mora. Šef rumunske države izrazio je zahvalnost Francuskoj na naporima za formiranje i oparacionalizaciju Borbene grupe NATO-a u Rumuniji kao sastavnog dela savezničkog angažmana za jačanje odbrambenog položaja i odvraćanja eventualnog neprijatelja na istočom boku Alijanse. Sa svoje strane Sebastian Lekornu pohvalno se izrazio o profesionalnosti rumunskih vojnika i o veoma doboj saradnji za vreme obavljanja misija i obuke. Podsećamo da je prošlog meseca Francuska donela odluku da uputi vojne snage i dodatnu vrhunsku vojnu opremu u Rumuniju.

Predsednica Republike Moldavije Maja Sandu sastala se u utorak u Bukureštu sa predsednikom Rumunije Klausom Johanisom i premijerom Nikolajem Čukom. Sa ratom na granicama Moldavije i nadom da će nabaviti dovoljne količine električne energije iz Rumunije, Maja Sandu je izrazila zahvalnost Bukureštu na isporuci struje, gasa, mazuta i ogrevnog drveta. Rumunske vlasti dale su uveravanja da će i ubuduće podržavati susednu državu u vreme energetske krize i prirodnog gasa i da će pomoći Kišinjevu da upravljanja ukrajinskim izbeglicama jer je poznato da je od svih zemalja Moldavija najviše pogodjena migraciom državljana Ukrajine. O teškoj situaciji sa snabdevanjem energijom Maja sandu je izjavila: ,,Znam da je teško pružati pomoć kada je teško i vama, ali danas preživljavamo dramatične i presudne trenutke i potrebni smo jedni drugima. Zbog rata prolazimo kroz ogromnu energetsku krizu i rizikujemo da ostanemo na pragu zime bez gasa i struje. ”

Iz Kišinjeva oglasio se i prvi podpredsednik Vlade Moldavije Jurije Curkanu koji je zahvalio Rumuniji na pomoć u ogrevnom drvetu, prirodnom gasu i struji. ,,Hvala Vam za svu pruženu pomoć u ovim teškim danima za našu zemlju”- naglasio je Jurije Curkanu.

Federacija udruženja bolesnika od raka pozitivno ocenjuje dan kada je Nacionalni plan za sprečavanje i suzbijanje raka proglašen istorijskim i novom životnom šansom za bolense od ove opake bolesti. Šef rumunske države Klaus Johanis, pokretač ove inicijative, naglasio je u sredu, na svečanosti potpisivanja Zakona o odobrenju Plana, da je potrebno da se identifikuju rešenja i omogući nesmetani pristup stanovništva adekvatnim terapeutskim opcijama: ,,Zdravstveno stanje jedne nacije je bez sumnje vektor progresa i iz ove perspektive potrebno je da javne politike imaju solidne osnove.”

Plan perdvidja garantovano pravo državljana Rumunije na zdravstvene, socijalne i psihološke usluge. Primena zakona omogučila bi smanjenje smtnosti od raka za 15% zahvaljujući programima rane dijagnoze na nacionalnom nivou, besplatnim genetskim testovima i opremanjem centara za tretman. Naučni koordinator Plana profesor doktor Patričiju Akimaš-Kadariu o aspetkima o kojima treba voditi računa izjavio je: ,,Potrebna nam je multidisciplinska komisija u čijem bi sastavu bili jedan genetičar i klinički psiholog specijaliziran za onkologiju. Veoma važni su i hirurgija i sistemski tretman kao i radioterapija. Ne traba zaboraviti ni na pristup paleativnoj nezi.”

Tekuće nedelje Vlada u Bukureštu donela je odluku prema kojoj će od sledećeg meseca lekovi za pacijenate sa rakom biti na spisku besplatnih molekula.

Zemljotres jačine 5,4 stepena po Rihterovoj skali pogodio je u nedelju ujutro okrug Buzau, na jugoistoku Rumunije. Najsnažniji potres u poslednje dve godine osetili su i stanovnici glavnog grada Rumunije. Vlasti su javile da u zemljotresu niko nije povredjen i nije pričinjena materijalna šteta. Port parol Generalnog inspektorata za hitne situacije Adrijan Marin je izmedju ostalog rekao: ,,Informacije o merama i načinu ponašanja za vreme i posle zemljotresa postavljene su na nacionalnoj platformi i na našem veb sajtu. Važno je reći da u slučaju zemljotresa sistem Ro-ALERT neće uputiti upozorenja pre početka zemljotresa.”

Jači zemljotres, od 5,8 stepeni po Rihtereovoj skali, zabeležen je u oktobru 2018. godine, takodje u okrugu Buzau.