Category: Pregled glavnih zbivanja nedelje

Prošla nedelja debitovala je spektakularnom ostavkom rumunskog socijaldemokratskog ministra odbrane Vasilea Dankua. U ponedeljak, uoči Dana vojske i sednice Vrhovnog saveta odbrane zemlje, Danku je u obrazloženju svoje odluke o ostavci naveo nemogućnost saradnje sa predsednikom Rumunije, vrhovnim komandantom Vojske. Njegova situacija nije bila nimalo prijatna posle sopstvene izjave da su pregovori sa Rusijom jedina šansa za prekid rata u Ukrajini. Predsednik Rumunije Klaus Johanis podsetio je bivšeg ministra da je zvanični stav Rumunije i saveznika taj da samo Ukrajina može odlučiti kako i o čemu će pregovarati i ironično preporučio Dankuu da češće čita pregled štampe. Sa premijerom Nikolajem Čukom i u ulozi privremenog ministra odbrane, Vrhovni savet odbrane zemlje usvojio je aktualizaciju Programa ,,Vojska 2040”, odnosno obezbedjivanje potrebnih sredstava za vojno osoblje i rekonfiguraciju programa opremanja i modernizacije namenske industrije.

U nedelju uveče u Rumuniju su ušli konvoji francuskih lakih i teških oklopnih vozila koji će se pridružiti tehničkim sredstvima Borbene grupe Severnoatalanske alijanse rasporedjenih u rumunskom gradu Činku Borbena grupa je osnovana u maju od savezničkih multinacionalnih elemenata iz sastava Snaga odgovora. Na predlog Francuske da preuzme ulogu okvirne nacije, francuski bataljon rasporedjen u Rumuniji je integrisana rotaciona grupa sa efektivima Belgije i Holandije. I Španija će dati sopstveni doprinos jačanju istočnog boka NATO saveza upućivanjem borbenih aviona F-18 i Eurofajter u Rumuniju i Bugarsku. Avioni ce stići u rumunsku vojnu bazu Fetešti u decembru, sa zadatkom da patroliraju vazdušnim prostorom. Španija je već postavila radar velikog dometa u Dobrodji, na jugoistoku Rumunije.

Suočen u Rumuniji sa protestima zbog širomastva i ,,uhvaćen” zajedno sa socijaldemokratskim partnerom u ekonomski nezdravnom tenderu i obečanim povećanjem penzija, liberalni premijer Nikolaje Čuka je u Briselu dobio prijatnu vest: da se granica od 9,4% bruto nacionalnog proizvoda za izdatke za penzije, predvidjena Nacionalnim planom oporavka i otpornosti, može zameniti pokazateljem o finansijskoj diciplini. Razgovori na ovu temu sa predsednicom Evropske komisije, Ursulom fon der Lajen bili su principijelne prirode, dok tehničke detalji treba da utvrde eksperti. U Bukureštu stranke vladajuće koalicije žele da povećaju penzije sa stopom inflacije koja je premašila 16%. Po pitanju Šengena, Rumunija uživa punu podršku Brisela. ,,Dokazali smo i ranije i za vreme rata da možemo da branimo spoljne granice Evropske unije”, naglasio je premijer Čuka. Medjutim, potrebna je jednoglasna odluka za pristupanje slobodnom protoku ljudi, roba, kapitala i usluga, a Holandija, čija vlada zavisi od evroskeptičnih radikala, i dalje okleva. Tokom dvodnevne posete Briselu predsednik Vlade Rumunije vodio je razgovore i sa generalnim sekretarom Severnoatlanske alijanse, Jensom Stoltembergom koji je izmedju ostalog naglasio da je Rumunija veoma vredan saveznik i da je NATO savez spreman da brani ovu zemlju.

Vrhovni kasacioni sud Rumunije doneo je u utorak škakljivu odluku o zastarevanju krivičnih dela. Odlučeno je da se zastarevanje primeni retroaktivno, po principu povoljnijeg krivicnog dela. Prema oceni pojedinih pravosudnih izvora ova odluka prekinuće vodjenje više hiljada sudskih procesa ili anketa. Osumničeni i optuženi mogli bi da budu oslobodjeni nakon ove odluke Vrhovnog suda. Spisak osoba koje bi mogle da se oslobode sudskih postupaka i optužbi sadrži i zvučna imena. Ime Elene Udrea je bez sumnje najzvučnije. Ona je trenutno na izdržavanju zatvorske klazne za korupciju. Protiv Elene Udrea, nekadašnje ministarke i bivše bliske saradnice bivšeg predsednika Rumunije,Trajana Baseskua, vode se još dva sudska postupka. Jedan za pranje novca i podsticanje na uzimanje mita u vreme izborne kampanje Trajana Baseskua 2009. godine, za koji je prvostepeni sud osudio bivšu ministarku na 8 godina zatvora. U ovom predmetu na 5 godina zatvora osudjena je i ćerka bivšeg predsednika Trajana Baseskua, Joana Basesku. Protiv Elene Udrea vodi se sudski postupak i za zloupotrebu službenog položaja i pranje novca u predmetu ,,Hidroelektrika”.

Najtrofejnija teniserka Rumunije Simona Halep suspendovana je privremeno nakon pozitivnog nalaza antidoping komisije na US openu. Bivši prvi ženski reket sveta i dvostruka pobednica grend slem turnira na Roland Garosu i Vimbldonu izjavila je da je ,,borba za istinu njen najteži meč života”. Halep, koja u svetu tenisa važi za model sportskog integriteta, obećava da će se boriti da dokaže da svesno nije uzela zabrenjenu supstancu. Ako neće uspeti, sledi četvorogodišnja suspenzija. Šanse da se naša teniserka oslobodi optužbe i sankcija su minimalne. Podsećamo da svaka suspenzija, pa ćak i ona najblaža, može da znači i kraj karijere za 31-nogodišnju rumunsku teniserku. Slučaj Simone Halep ja najzvučniji posle dopingovanja Ruskinje Marije Šarapove pre šest godina.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis, izjavio je na zasedanju saveta EU u Briselu da se, dugoročno gledano, moraju naći rešenja za dovoljno energije i po pristojnim cenama. Predlog Evropske komisije u cilju suprotstavljanja visokim cenama energenata je dobar, rekao je Predsednik Rumunje precizirajući da se Rumunija slaže sa novim predloženim merama. U tom kontekstu, Predsednik se osvrnuo i na diversifikaciju energetskih resursa, zelenu energiju ili eksploataciju gasova iz Crnog mora. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen podržava zajedničku kupovinu prirodnog gasa od strane država članica Unije, moguće ograničavanje njihovih cena, formiranje konzorcijuma gasnih kompanija i zaključivanje sporazuma energetske solidarnosti između susednih zemalja. Na dnevnom redu sastanka bila je analiza evolucije ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, kao i opredeljenje EU da nastavi sa podrškom ovoj zemlji na političkom, finansijskom, humanitarnom i vojnom nivou.

Rumunija će dobiti 2,2 milijarde evra, od evropskog novca, kako bi pomogla ugroženom stanovništvu i kompanijama da se izbore sa povećanjem računa za energiju, nakon što je Evropska komisija odlučila da se 10 odsto nepotrošenih sredstava vezanih za period 2014-2020 može dodeliti stanovništvu kao podrška. Premijer Nikolae Čuka je precizirao da će, osim nadoknade računa koje primaju siromašne porodice ili dodele vaučera, novac biti usmeren i na podršku malim i srednjim preduzećima i otvaranje radnih mesta.

U protekloj nedelji u Rumuniji je održano nekoliko protesta. Sindikalisti su izašli na ulice, nezadovoljni niskim platama i ogromnim cenama. Nekoliko sindikata iz kartela Alfa organizovalo je u ponedeljak proteste u vidu karavana koji su krenuli iz raznih gradova u zemlji ka Bukureštu. Karavani su se sastali u četvrtak u prestonici, gde je održan veliki miting, a potom i drugi protesti. Sindikalci traže kontrolu cena i oporezivanje ekstraprofita, povećanje plata i penzija, deblokadu kolektivnih pregovora i punu i nediskriminatornu primenu Zakona o platama zaposlenih iz javnih sredstava, kao i zakon o statusu železničkog osoblja.

Tri zakona koja je pokrenulo Ministarstvo pravde iz Bukurešta, a tiču se Visokog saveta magistrata, organizovanje pravosuđa i statusa sudija i tužilaca, usvojio je Senat, veće koje odlučuje u njihovom slučaju. Opozicija, koju predvodi USR, kritikuje, međutim dokumente, način vođenja debata, kao i to što vlast nije čekala savetodavno mišljenje Venecijanske komisije. U odgovoru je većinska koalicija PSD – PNL – UDMR tvrdila da su tekstovi izrađeni u skladu sa preporukama nadležnih evropskih institucija. Parlamentarci opozicije tražili su mišljenje Ustavnog suda u vezi sa tri pomenuta zakona.

Poslanički dom u Bukureštu odbacio je u sredu zahtev za pokretanje odgovornosti protiv ministra unutrašnjih poslova, Lučijana Bodea, koji su podneli USR i poslanici koji pripadaju partiji Snaga desnice. Njeni potpisnici su tražili da ministar Bode napusti rukovodstvo Ministarstva unutrašnjih poslova, jer nije uspeo da reformiše instituciju. Autori se pozivaju i na netransparentan način na koji je raspisan tender za kupovinu 600 automobila marke BMV koji će ući u opremu rumunske policije. Istovremeno, Lučijan Bode je optužen da je sakrio svoju doktorsku tezu, čak i pre njenog objavljivanja. Ministar unutrašnjih poslova je odbacio optužbe, tvrdeći da je tekst zahteva pun laži.

Vlasti u Bukureštu pozdravile su u utorak rezoluciju Evropskog parlamenta (EP), koja je usvojena velikom većinom a koja podržava pristupanje Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru. To je četvrta rezolucija koju je usvojio forum zajednice. Holandski parlament usvojio je u četvrtak, s druge strane, rezoluciju u kojoj traži od Vlade da bude oprezna u pogledu pristupanja Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru. U dokumentu se od vlade na čelu sa Markom Ruteom traži da ne preduzima nikakve nepovratne korake u vezi sa proširenjem, sve dok ne sprovedu dalje istrage u vezi sa nadzorom granica od strane dve zemlje. Trenutno su sve države EU, izuzev Bugarske, Hrvatske, Kipra, Irske i Rumunije, deo šengenskog prostora. Vlasti u Bukureštu podsećaju da Rumunija ispunjava tehničke kriterijume i potvrđuju da je zemlja spremna da bude deo evropskog prostora slobodnog kretanja. Za proširenje Šengena potrebna je jednoglasnost u Savetu EU, koji je zakazan za 8. decembar.

U mestu Sfantu George, istočnom rukavcu Dunava, u blizini Zmijskog ostrva (Ukrajina), preko 300 rumunskih vojnih lica obučavalo se u okviru vežbe Danube Protector 22. Rečna flotila je jedina te vrste u Alijansi i, istovremeno, prve snage za reagovanje u slučaju pretnje u Podunavlju. S druge strane, prvi konvoji sa vojnom opremom koje je Francuska poslala u Rumuniju stići će za nekoliko dana, na poligon Čincu (centar). Nedavno je Francuska odlučila da pojača borbenu grupu NATO-a u Rumuniji i poslala je Leklerk teške tenkove i oklopne transportere. Francuska predvodi borbenu grupu NATO-a u Rumuniji, a trenutno se u Činku nalazi nekoliko stotina francuskih vojnika. Rat u Ukrajini podstakao je NATO da ojača svoj istočni bok sa četiri nove borbene grupe u Slovačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji.

Pitanje ulaska Rumunije u Šengen detaljno je razmatrano tokom posete holanskog premijera Marka Rutea Bukureštu.Podrška Holandija za ulazak Rumunije na prostor slobodnog protoka ljudi kapitala i usluga bila je centralna tema razgovora na visokom nivou. Podsećamo da su se od 2011. godine, od kada je Rumunija ispunila sve tehničke uslove za ulazak u Šengen, pojedine članice Unije suprostavljale ulasku naše zemlje, a Holadija je bila medju prvima. Tokom posete, premijer Mako Rutea je naglasio da se Holandija ne protivi ulasku Rumunije u Šengen ali da je ovaj proces u tesnoj vezi sa reformom pravosudja i poštovanjem principa pravne države. Neuspeh pristupanja nije varijanta na koju računamo, podvukao je predsednik Rumunije Klaus Johanis. U medjuvremenu eksperti Evropske komisije doputovali su u Rumuniju da provere da li je naša zemlja spremna za ulazak u Šengen. Evropski inspektori proveravali su kako se vrše kontrole na granici, politiku azila i vraćanje migranata i da li su zaposleni upoznati sa normama slobodnog protoka ljudi. Ulazakom u Šengen državljani Rumunije mogli bi da predju unutrašnje granice Evropske unije bez kontrole, ulazak u Šenegen podstiče trgovina i turizam i otvara brojne mogućnosti za poslovanje.

Rusija je prošle nedelje raketirala civilne zgrade i javna mesta u Ukrajini sejući strah i teror u gradovima širom zemlje kao odgovor za rušenje mosta na moreuzu Kerč, koji povezuje aneksirani Krim sa Ruskom Federacijom. Na svom tviter nalogu predsednik Rumunije Klaus Johanis oštro je osudio ruske napade. ,,Zločini protiv nevinih ljudi treba da prestanu”, podvukao je šef rumunske države i ponovio da Rumunija podržava Ukrajinu u svojoj borbi protiv ruske agresije.Rumunski ministar inostranih poslova Bogdan Auresku je saopštio da je osoblje rumunske ambasade u Kijevu bezbedno iako je u ponedeljak jedna ruska raketa pala na samo 850 metara od zgrade ambasade.

Oklopni transporteri i tenkovi Leklerk francuske vojske stižu krajem oktobra u Rumuniju da bi dopunili tehnička sredstava Borbene grupe NATO-a koje su razmeštene u Činku, naselju u centralnom delu zemlje, saopstilo je Ministarstvo odbrane u Bukureštu.Borbnena grupa je osnovana u maju od saveznickih multinacionalnih elemenata iz sastava Snaga za odgovor Severnoatlanske alijanse. U francuskom bataljou u Rumuniji uključeni su vojni efektivi Belgije i Holandije. Borbena grupa Severnoatlanske alijanse dorineće boljoj vojnoj saradnji Rumunije i Francuske i jačanju bezbednosti na istočnom evrooatlanskom boku, naročito u kontekstu rata u Ukrajini i krize u crnomorskoj zoni.

Povodom 30 godina od obnavljanja bilateralnih diplomatskih odnosa, predsednik Rumunije Klaus Johanis primio je ove nedelje u Bukureštu predsednicu Gruzije Salomeu Zourabišvili. Ovom prilikom šef rumunske države je izjavio da je od prioritetne važnosti izgradnja električnog kabla izmedju Rumunije, Gruzije i Azerbejdzana koji bi povezao Kaspisko more sa Crnim Morem i Evropskom unijom. Voma važan je i podmorski kabl od optickih vlakana za digitalni konektivitet. Rumunija radi sa Gruzijom na operacionalizaciji transportnog koridora roba izmedju Crnog i Kaspijskog kora i na otvaranju redovne trajektne linije izmedju dve države. Rumunija ostaje i dalje jedan od najodlučnijih zagovornika aspiracija Gruzije za evropsku i evoatlansku integraciju, naglasio je Klaus Johanis. Predsednici Rumunije i Gruzije potpisali su zajedničku deklaraciju o uspostavljanju strateškog partnerstva izmedju dve zemlje.

Godišnja stopa inflacije dostigla je u septembru 15,9% i veća je od avgustovske za 0,6%. U poslednjih 12 meseci najviše su poskupeli prirodni gas za 70%, šecer i jestivo ulje za 50% i krompir za skoro 43%. Prema podacima Narodne banke Rumunije stopa inflacije povećaće se do kraja godine ali u sporijem ritmu. Centralna banka Rumunije smatra da su uravnotežena kombinacija makroekonomskih politika i implementacija strukturne reforme, kao i evropski fondovi od suštinskog značaja za makroekonomsku stabilnost i jačanje kapaciteta rumunske privrede da odoli pred nepovoljnim trendovima.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis učetvovao je ove nedelje u Pragu na neformalnom Samitu Evropskog saveta posvećenom ratu u Ukrajiji, energetskoj krizi i ekonomiji. Dan ranije šef rumunske države je u Pragu učestvovao na prvom zasedanju Evropske politicke zajednice. ,,Samit održan u ključnom ternutku za evropski kontinent zbog nelegalnog i neopravdanog rata Ruske Federacije protiv Ukrajine, bila je povoljna prilika za politički dijalog o podršci Ukrajini, reakciji na nedavnu eskalaciju Ruske Federacije, osiguranju bezbednosti, energetskoj situaciji i osiguranju bezbednosti snabdevanja, klimatskim promenama i ekonomskim tokovima. Ova nova platforma za dijalog usmerena je i na lakšu razmenu stavova prema temama od maksimalnog značaja u novom geopolitičkom kontekstu”, navodi se u saopstenju Predsedničke administracije u Bukureštu. Lideri 44 države učesnice jednoglasno su osudili rusku invaziju na Ukrajinu i potvrdili jedinstvo i solidarnost pred ruskom agresijom.

Evropski parlament razmatrao je u Strazburgu, zajedno sa predstavnicima Evropske komisije i Saveta, pristupanje Rumunije i Bugarske Šengenskom prostoru. Rumunski evroposlanici su na plemumu podržali pritupanje Rumunije slob0odnom protoku ljudi, kapitala i usluga u najkraćem roku jer su dve države ispunile sve tehničke uslove još pre 11 godina. Skoro svi predstavnici političkih grupa u Evropskom parlamentu izjasnili su se za pristupanje, osim evroposlanika Grupe ,, Identitet i Demokratija” koji odbacuju proširenje Sengena boječi se masovne migracije. Glasanje o ulasku u Šengen održaće se na narednom zasedanju Evropskog parlamenta.

Rumunski senatori razmatrali su ove nedeje nacrte pravosudnih zakona. Nacrte zakona o funkcionisanju Visokog saveta sudstva, sudskoj organizaciji i statusu pravobranilaca treba usvojiti ove jeseni, inistira ministar pravde Katalin Predoju. On je objasnio da od od usvajanja ovih zakona zavisi ulazak Rumunije u Šengen. Bivsi ministar opozicione Unije spasite Rumuniju (USR) Stelijan Jon traži da se glasanje odloži do izjašnjavanja Venecijanske komisije. Predsednica Senata Alina Gorgju kaže medjutim da je usvajanje potrebno da bi Rumunija postigla dobar rezultat u izveštaju o pravosudju, a u decembru, u slučaju preporuka Venecijanske komisije da se izmene zakoni, uskladjivanje treba da se napravi bez oklevanja.

Premijer Rumunije Nikolaje Čuka izjavio je da če podržati Lidjuju Deka, novu ministarku prosvete, u realizaciji predsedničkog projekta ,,Obrazovana Rumunija”. Premijer je dodao da novi zakoni o obrazovanju treba da budu dostavljeni Parlamnetu na razmatranje i usvajanje do kraja tekućeg meseca. Bivša predsednička savetnica Lidjia Deka položila je zakletvu u ponedeljak na dužnost ministarke prosvete. Predložena na ovu dužnost od strane Nacionalnog političkog biroa Nacionalne liberalne partije (NL) Lidjia Deka nasledjuje na ovoj dužnosti Sorina Kampeanua, koji je podneo ostavku posle optužbe za plagijat.

Upravni odbor Narodne banke Rumunije povećao je ponovo referentnu kamatnu stopu na 6,25% u pokusaju da uspori stopu inflacije. Prema navodima podpredsednika Asocijacije profesionalnih investitora, finansijskog analitičara Adrijana Kodrlašula Narodna banka smatra da će inflacija dalje rasti, tako da je povećala referentnu kamatnu stopu. Eksterti Centralne banke Rumunije ocenjuju da će se rast inflacije nastaviti do kraja godine ali u sporijem ritmu. Inflacija raste pre svega zbog najavljenog poskupljenja prirodnog gasa, električne energije i hrane kao i produžene suše u celoj Evropi. Prema podacima Centralne banke godišnja stopa inflacije dostigla je 15,32%.

Tužioci Direkcije za istragu krivičnih dela i organizovanog kriminala i terorizma optužili su cetiri oosbe za špijunazu u korist srpske kompanije NIS Petrol, koju kontroliše ruska grupa Gazprom. Tužioci su izvršili pretrese sedišta kompanija i stanova optiženih u Bukureštu i Temišvaru i odneli dokumente. Četiri osobe su optužene za odavanje poverljivih informacija o mineralnim rezervama Rumunije, jaavlja Direkcija za istragu krivičnih dela, organizovanog kriminala i terorizma. Dogovorom vlada Beograda i Moskve Gazprom je 2009. godine preuzeo večinski paket akcija NIS Petrola.

Rumunija, kao inače i medjunarodna zajednica, oštro je osudila nelegalne referendume na okupiranim ukrajinskim oblastima i saopštila da ne priznaje rezultate referenduma. Ova vrste lažne narodne konsultacije predstavlja teško kršenje medjunarodnog prava i nema nikakave pravne posledice, navodi Ministarstvo inostranih psolova u Bukureštu. Moskva po ko zna koji pot dokazuje da ne poštuje osnovne principe medjunarodnog prava i postupa suprotno odgovornostima koje proističu iz članstva u Savetu bezbednosti. Bukurešt je istovremeno ponovio odlučnu podršku nezavisnosti, suverenosti i teritorijalnoj celovitosti Ukrajine. Posle nedavnih dogadjaja u Rusiji, Ministarstvo inostranih poslova Rumunije savetuje stanovnike zemlje da bez preke potrebe ne putuju u Rusiju, a Rumunima koji se nalaze privremeno na teritoriji Ruske Federacije da napusete ovu zemlju u najkraćem mogućem roku.

Vlada u Bukurestu usvojila je u četvrtak hitnu uredbu kojom se do kraja godine produžava kompenzacija cene goriva za 0,50 leja po litru goriva. Država iz budžeta za kompenzaciju izdvaja 0,25 leja a trgovina isti iznos. Od uvodjenja ove mere u julu, iz budžeta je za ovu namenu izdvojeno 120 miliona evra, a za sledeća tri meseca iznos se procenjuje takodje na oko 120 miliona evra. Ove nedelje u Senatu Rumunije usvojena je i hitna uredba o plafoniranju i kompenzaciji cene električne energije, uredba će biti dostavljena Poslaničkom domu na razmatranje i usvajanje.

Premijer Rumunije Nikolaje Čuka i predsednik Poslaničkog doma Marčel Čolaku boravili su ove nedelje u Japanu gde su prisustvovali državnoj sahrani premijera Šinzoa Abea. U ponedeljak Nikolaje Čuka sastao se sa japanskim kolegom Fumiom Kišidom. Premijeri su razgovarali o bezbednosti i odbrani , jedan od četiri stubova saradnje u okviru budućeg Starteškog partnerstva izmedju Rumunije i Japana, kao i o ekonomskoj saradnji Rumunije i Japana, najvećeg azisjskog investitora u rumunsku privredu. Japanski premijer je dao uveravanja da će podržati postizanje Starteškog partnerstva i unapredjenje bilateralne saradnje i na spoljnom planu u sadašnjem regionalnom i medjunarodnom kontekstu koji nalaže odbranu demokratije i pravne države.

Ministar prosvete Sorin Kampeanu podneo je ostavku na ovu dužnost posle optužbe za plagijat. On je optužen za plagijat stručnog rada i prepisivanje više desetina stranica drugih autora sa Univerziteta za agrarne i veterinarske nauke. Sorin Kampeanu je odbaio sve optužbe i naglasio da su ove usmerene na blokiranje usvajanja Zakona o obrazovanju. Posle izbijanja skandala sa plagijatom, stranke Unija spasite Rumuniju (USR) i Snaga desnice saopstile su da će traziti utvrdjivanje političke odgovornosti ministra Sorina Kampeanua.

Privreda Rumunije postigla je mnogo bolje rezultate u prvoj polovini godine od predvidjanja. Povoljan trend rumunske privrede potvrdili su i BERD i MMF. Evropska banka za obnovu i razvoj navodi da posle privrednog rasta od 5,9% u 2021. godini, bruto nacionalni proizvod Rumunije je povećan u prvim mesecima 2022. godine za 5,8%. Pomenuta institucija procenjuje ekonomski rast naše zemlje na 5,4% ove godine , a MMF na 4,8%. Privredni rast usporiće se medjutim u 2023. godini na 1,9% prema prognozi BERD-a. Prema statističkim podacima budžetski deficit Rumunije u prvih 8 meseci tekuće godine smanjen je u odnosu na isti period prethodne godine sa 3,3% na 2,4% bruto nacionalnog proizvoda

Više od 3000 lidera i delegacija iz 193 države trasiraće globalnu direkciju digitalne transformacije na globalnoj Konferenciji medjunarodne telekomunikacijske unije-agencije Ujedinjenih nacija za tehnologiju infornacije i komunikacija. U sastavu delegacija nalaze se predstavnici svih kategorija članova Medjunarodne telekomunikacijske unije-privatne kompanije, akademske institucije i nacionalna, regionalna i medjunarodna tela koja se bave aktivnostima radiokomunikacije i standardizacije ili promovisanjem digitalne transformacije u skladu sa ciljevima Ujedinjenih nacija o trajnom razvoju. Rumunija je prva zemlja Evropske unije koja organizuje ovu vrstu skupa.

Na Svetskom prvenstvu u veslanju u Račicama u Češkoj Rumunija je osvojila četiri zlatne medalje. Zlato su osvojili ženski samac lake kategorije, muški dvojac, ženskui dvojac skul i žensjki osmerac sa kormilarom. ,, Na Svetskom prvenstvu ispisali smo novu stranu istorije i postigli rekorde”, izjavila je predsednica Rumunske veslačke federacije Elisabeta Lipa. Rumunska delegacija, koja je u Račicama učestvovala sa 11 posada i 35 sportista, imala je u finale čak 9 posada.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis, kustos rumunske Kraljevske krune princeza Margareta i princ suprižnik Radu učestvovali su na državnoj sahrani kraljice Elizabete Druge. Na najvećem skupu svetskih lidera na jednom mesto prsustvovalo je više od 2000 zvanica. Nakon prisustva na sahrani, predsednik Klaus Johanis je na društvenoj mreži podvukao da u ime rumunskog naroda izrazava saočešće nakon smrti kraljice Elizabete. U poruci Kraljevske kuće Rumunije izmedju ostalog se navodi da je za ,, Njeno veličanstvo princezu Margaretu kraljica Elizabeta Druga bila svetionik, model kraljevskog upravljanja i hrabrosti”. Oba sina kraljice Elizabete i kralja Mihaja Prvi bili su rodjaci drugog kolena, a novi Kralj Velike Britanije, Čarls Treći, je veliki prijatelj Rumunije. U ,,Plavoj kući ”, vlašnistvu Kralja Čarlsa u rumunskom naselju Viskri, u okugu Brašov, ambasador Velike Britanije Andrew Noble i predstavnici zajednice odali su počast preminuloj Kraljici Elizabeti Drugoj.

Na 77. Generalnoj skupštini Organizacije ujedinjenih nacija predsednik Rumunije govorio je o potrebi pronalaženja zajedničkih rešenja za prevazilaženje globalnih izazova, polazeći od situacije u Ukrajini pa sve do klimatskih promena i pristupa obrazovanju. Razmatralo se i pitanje energetske bezbednosti, kojim povodom predsednik Johanis je naglasio da energija ne treba da bude instrument ucene i dodao: ,,Energetska bezbednost je globalna preokupacija koja nalaže zajednička rešenja i odgovorne akcije. Treba da izbegnemo da koristimo energiju kao instrument ucene. Energetska bezbednost nalaže strateške investicije u obnovljive izvore, nuklearnu energiju, nove projekte okrenute budićnosti kao i male nuklearne modularne ili hidrogenske reaktore. Pored toga cene energije treba da budu pristupačne svim našim državljanima. Veza izmedju klimatskih promena, mira i bezbednosti treba da zauzme centralno mesto u našim razgovorima, pa i u Savet bezbednosti.”

Na skupu u Nju Jorku šefovi država ili vlada osudili su bezrezervno invaziju Ukrajine. ,,Rumunija će i dalje podržavati Ukrajinu”, izjavio je predsednik Klaus Johanis na plenumu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i podsetio da je Bukurešt pružio humanitarnu pomoć ukrajinskim izbeglicama. Od Ruske agresije, u Rumuniju je ušlo više od 2,3 miliona ukrajinskih izbeglica. Predsednik Rumunije je dodao da ne postoji nikalkvo opravdanje za vojnu agresiju na jednu suverenu državu, sa napomenom da su demokratija i univerzalna ljudska prava legitimne težnje celog sveta.,, Rumunija ponovo poziva Rusiju da bez odlaganja prekine agresiju na Ukrajinu i da povuče sve svoje oružane snage”

Nakon odluke predsednika Vladimira Putina o mobilizaciji više hiljada rezervista za rat u Ukrajini, šefovi diplomatija članica Evropske unije okupili su se u sredu u Nju Jorku na hitnoj sednici. U Završnoj deklaraciji šefovi diplomatija osudili su nedavne ruske akcije, neopravdanu i nelegalnu agresiju na Ukrajinu. Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku je oštro osudio nedavne akcije Kremlja, odluku o delimičnoj mobilizaciji i oranizavanje nelegalnih referenduma u ukrajinskim okupiranim zonama. Auresku je naglasio da ovo predstavlja povredu nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta susedne Ukrajine, medjunarodnog prava, Povelje Organizacije ujedinjenih nacija i principa na kojima se bazira medjunarodni poredak. Auresku je precizirao da je potpuno neopravdana pretnja nuklearnim oružijem. O razvoju situacije u Ukrajini i uticaju na evropsku i evroatlansku bezbednost razmatralo se i na Formatu Bukurešt 9, održanog na margini Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Bogdan Auresku je izjavio da je B9 bio korisni instrument za transatlansku koordinaciju posle ruske agresije na Ukrajinu.

Premijer Rumunije Nikolaje Čuka i ministri energije regiona identifikovali su u četvrtak u Bukureštu rešenja za osiguranje potrebnih kolicina gasa u regionu, dok su članovi Ekonomske komisije Senata Rumunije razmatrali sa dostavljačima energije i nadležnim vlastima mere predvidjene Hitnom uredbom Vlade Rumunije o regulisanju tržišta energije. Do usvajanja odluke, Rumunija se i dalje nalazi na začelju zemalja po preuzetim merama za ublažavanje posledica energetske krize. U Izveštaju grupe za analizu iz Brisela navodi se da je za ovu namenu Nemačka izdvojila više od 100 miliardi evra, a Rumunija samo 7 miliardi. U medjuvremenu stranke vladajuće koalicije dogovorile su se do kraja godine produže subvencije za gorivo u maloprodaji. Sa druge strane ministar rada Marijus Budaj javlja da bi se penzije mogle povećati za najmanje 10% od 1. januara naredne godine. Sa sindikatima i poslodavstvom razgovaraćemo im o povećanju bruto minimalne plate u privredi, rekao je ministar rada. Podsećamo da je Evropski parlament zaključio da zemlje članice treba da garantuju minimalne plate koje će omoguciti radnicima pristojan život. U Rumuniji minimalni lični dohodak sada iznosi nešto manje od 500 evra.

Poskupljenja koja haraju svetom nisu zaobišla ni Rumuniju. Prema objavljenim podacima Nacionalnog statističkog instituta Rumunije godišnja stopa inflacije dostigla je u avgustu tekuće godine 15%. Prošlog meseca poskupeli su prehrambeni proizvodi za 1,8% i usluge za 0,4%. U odnosu na jul avio saobraćaj je poskupeo za 24%, šečer za 10%, maslac za skoro 6,8% i mleko za 5%. Najmanje su poskupeli kopneni saobraćaj i telefonske usluge. U odnosu na prošlu godinu najviše su poskupeli prirodni gas za 70%, krompir za 54% i jestivo ulje za 50%.

Rumunska skladišta prirodnog gasa do kraja ove nedelje premašice preporučeni minimalni nivo Evropske komisije od 80%- izjavio je liberalni ministar energije Virdjil Popesku. Ministar je dodao da je ovaj nivo popunjenosti viši od prošlogodišnjeg. Za neuspešno upravljanje energetskom krizom ministra Popeskua optužuju ne samo opozicionie partije i štampa, već i socijaldemokratski partneri na vlasti. Virdjil Popesku je naglasio da bi se nova uredba o ograničenju cene energije mogla korigovati kako bi bile obuhvaćene i osobe zavisne od koncentratora za kiseonik, aparata koji troše struju preko utvrdjene kvote.

Avio kompanija TAROM i dalje prevozi rumunske državljane koji čekaju na evropskim aerodromima. Vlada u Bukurestu je izdvojila oko milion evra iz Rezervnog fonda za troškove repatrijacije rumunskih državljana. Ministar saobraćaja Sorin Grindeanu savetuje putnike da traže obeštećenja od avio kompanije Blue Air i druge varijante za povratak u zemlju, jer TAROM ne može preuzeti sve putnike Blue Air-a. Bivši ministar saobraćaja, lider opozicione Unije spasite Rumuniju (USR) Katalin Drula, optužio je ministra Grindeanua da je ranije bio upoznat sa finansijskom situacijom Blue Air-a ,,ali da nije na vreme upozorio putnike da ne kupuju avio karte ove kompanije”. ,,Blue Air je u stečaju i niko ne može dobiti natrag novac za kupljene karte”- tvrdi Drula. Avio kompanija javlja da ne garantuje vraćanje novca za kupljene karte ili uslovljava povratak novca i obštećenja obnavljanjem letova i prodajom kompanije privatnom investitoru. Otkazivanjem svih letova u periodu 6. septembar- 9. oktobar pogodjeno je oko 230 000 putnika.

Vlada u Bukureštu obavezaće sve centralne i lokalne javne institucije da odustanu od ruskih antivirusa i aplikacija za koje se sumnja da su pod kontrolom Moskve. Vlada je usvojila Nacrt zakona u vreme kada su se druge evropske države, poput Nemačke i Italije, već odlučile na ovaj korak. Kompanija Kasperski, koja proizvodi jedan od najpoznatijih antivirusa, biće direktno pogodjena ovom merom jer će svi njeni programi biti skinuti sa javnih informatičkih sistema u Rumuniji. Svaki antivirusni program ostavlja prostor za pristuk računarima i mogao bi se koristiti za špijunažu. U obrazloženju odluke navodi se da mnoge javne institucije u Rumuniji, uključujući Grdsku skupštinu Bukurešta, koriste ruske antivirusne programe zbog niskih cena.

Francuska i Rumunija, ukrajinski sused, potpisale su dogovor o lakšem izvozu ukrajinskih žitarica. Dogovor su u Parizu potpisali francuski ministar saobraćaja Kleman Bon i rumunski državni sekretar u Ministarstvu saobraćaja Jonel Skriošteanu, u prisustvu ukrajinskog ambasadora u Parizu. Prema navodima izveštaca Radio Rumunija iz Pariza Francuska se nada da će Ukrajina uspeti da dostigne obim izvoza žitarica od pre ruske invazije, koja je izvršena po naredjenju predsednika Vladimira Putina. Pre ruske agresije, Ukrajina je na medjunarodno tržište izvozila šest miliona tona žitarica mesečno. U skaldu sa dogovorom, Francuska će pomoći Rumuniji da poveća protok ukrajinskih žitarica morskom lukom Konstanca i kanalom Sulina. Rumunske vlasti saradjivaće sa fracuskim i na modernizaciji graničnih prelaza izmedju Rumunije i Ukrajine i na povećanju broja teretnih vagona. Ambasador Ukrajine u Francuskoj Vadim Omelčenko zahvalio je na konkretnoj, potrebnoj i efikasnoj podršci koja je intenzivirana naročiti nakon julske posete predsednika Francuske Emanuela Makrona i Rumunije Klausa Johanisa Kijevu. U medjuvremenu broj Ukrajinaca koji su pobegli u Rumuniju pred ruskim snagama premašio je 2,3 miliona.

Cela rumunska politićka klasa i skoro svi politički lideri sveta odali su počast Kraljici Velike Britanije Elizabeti II koja je u četvrtak preminula u 96. godini života. Sedam decenija vladavine kraljice Elzabere II obelezile su nekoliko generacija i poklapale sa sudbinom planete od druge polovine prošlog veka do trenutka njene smrti. Ustavni monarh, kraljivca je saradjivala sa 15 britanskih premijera, od legendarnog Vinstona Čercila pa sve do nedavne inauguracije premijerke Liz Tras. U ovih sedam decenija SAD, najvažniji strateški partner Velike Britanije imale su 14 predsednika počev od Herija Trumana pa sve do Džoa Bajdena. Zategnutim odnosima Londona sa Moskvom tokom svih ovih decenija u Kremlju upravljala je galerija sovjetskih i postsovjetskih lidera počev sa boljševičkim tiraninom Josifom Visarjonovičem Staljinom pa sve do ozlojedjenog i nepredvidljivog Vladimira Putina. Fizičkim nestankom Elisabete II zatvara se jedna strana istorije. Princ Čarls, prvorodjeno dete kraljice Elisabete, postaće kralj u 73. godini pod imenom Carls III. Štampa u Bukureštu smatra Čarlsa prijateljem Rumunije, zemlju koju je često posećivao u posdnje dve decenije. Oduševljen saksonskom i rumunskom tradicijom na jugu Transilvanije, novi britanski kralj je dosledno doprinosio očuvanju i polpularizaciji rumunske kulturne baštine.

U ponedeljak je u Rumuniji počela nova školska godina. Umesto već poznata dva polugodišta, uvedeno je 5 obrazovnih modula. Pismeni zadaci nisu više obavezni, a polugodišnje prosecne ocena zamenjene su samo jednom prosečnom ocenom na kraju godine. Prosečne ocene učenike od V do VII razreda neće se računati prilikom prijemnog ispita u gimnaziju. Novine su samo deo reforme koju promoviše liberalni ministar prosvete u Vladi Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) Sorin Kampeanu. Akademici i profesori naročito iz unutrašnjosti kao i univerzitetski rektori i asocijacije učenika oštro kritikuju minitra prosvete. Prikupljeno je više desetina hiljada potpisa za ostavku ministra prosvete. Da nervoza i frustracije vladaju obrazovnim sistemom potrdili su i rezultati sondaže Organizacije World Vision. Dvoje o troje profesora žale se da je školski program preopterećen i da je napuštenje skole i ove godine veliki problem. Zbog širomastva 35% učenika nema neophodni školski pribor. Jedan od 10 roditelja povlači privremeno ili definiivno dete iz škole zbog siromaštva. 50 % profesora izjavljuje da su obeshrabreni neučestvovanjem roditelja u vaspitnom procesu dece, a 65% smatra da je neophodno da se više ulaže u školske laboratorije i sportske sale.

Vlada u Bukurestu izdvojila je oko milion evra iz Rezervnog fonda za troškove repatrijacije stanovnika Rumunije, koji su zbog odluke domaće aviokompanije Blue Air da suspenduje letove ostali blokirani u inostranstvo. Novac treba nadoknaditi od operatera, izjavio je premijer Nikolaje Čuka. Oko 3000 osoba obratilo se konzularnim predstavništvima naše zemlje u inostranstvu za pomoć, a Ministartvo saobraćaja uz pomoć avio kompanije TAROM priskočilo je u pomoć rumunskim putnicima. 12. septembra Kompanija Blue Aur odlučila je da suspenduje sve letove sa rumunskih aerodroma zbog blokade računa od strane Administracije Fonda za očuvanje sredine zbog duga od skoro 5,6 miliona evra. Prema objavljenim podacima Blue Aira suspendovano je 400 letova za koje je kupljeno više od 54 000 avio karata. Nacionalna agencija za zaštitu potrošača sankcionisala je pre dva meseca kompaniju jer je od početka godine suspendovala mnoge letove.

Na zajedničkoj sednici Poslaničkog doma i Senata Rumunije odbačen je zahtev Unije spasite Rumuniju (USR) za utvrdjivanje političke odgovornosti liberalnog ministra energije Vidjila Popeskua. Lider Unije spasite Rumuniju Katalin Drula je izjavio da je šema ogranićenja i kompenzacije cene električne energije i prirodnog gasa zadužila najvažnije ekonomske kompanije Rumunije, ugrozila više hiljada radnih mesta i oslabila energetsku bezbednost zemlje u veoma složenoj medjunarodnoj situaciji. Drula je dodao da ,,Popesku več tri godine džabe troši vreme ”. Ministar je odbio sve optužbe i okvalifikovao populističkom inicijativu Unije spasite Rumuniju. Ministar za energiju tvrdi da će novi mehanizam sprečiti špekulacije u ovoj oblasti.

Predsednica Madjarske Katalin Novak izjavila je u srediu tokom zvanične posete Bukureštu da Madjarska podržava pristupanje Rumunije Šengenskom prostoru. ,,Susedne smo zemlje i želimo da ublažimo postojeće tenzije, a ne da ih pojačamo”, izjavila je madjarska predsednica. Katalin Novak je priznala da se Rumunija i Madjarska neće uvek slagati, ali da je najvažnije da razgovaraju. Predsednik Rumunije Klaus Johanis izrazio je spremnost rumunskih vlasti za saradnju sa susednom državom. On je podvukao da se u Rumuniji poštuju prava svih manjina i da manjine imaju zastupnike u rumunskom parlamentu. Madjarska manjina u Rumuniji broji oko 1,2 miliona osoba, odnosno oko 6% ukupnog broja stanovnika zemlje. Glavna politička stranka madjarske manjine, Demokratski savez Madjara u Rumuniji, od 1996. godine do danas je sastavni deo vladajućih koalicija desne ili leve orijentacije.

U petak je u Rumuniji počelo drugo ovogodišnje parlamentarno zasedanje. Prvog dana skupa senatori i poslanici usvojili su odluka o formiranju Stručne komisije za izmenu pravosudnih zakona. Od usvojenja ovih zakona zavisi ukidanje Mehanizma saradnje i provere pravosudja i istovremeno predstavlja smernicu predvidjenu Nacionalnim planom oporavka i otpornosti. Izmene pravosudnih zakona, Krivičnog zakona i Zakona o krivičom postupku kao i Zakona o obrazovanju prioritetni su zadaci vladajuće koalicije sastavljene od Socijaldemokratske partije (PSD) Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji. Uz to socijaldemokrate predlažu i povećanje mininalne penzije, penzijskog boda i minimalne plate u privredi na oko 600 evra. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) predložiće nekoliko nacrta o smanjuju poreza i štednji budžetskih sredstava. Opozicija je saopstila da će tražiti i političku odgovornost ministra energije Virdjila Popeskua i ministra prosvete Sorina Kampeanua.

U četvrtak Vlada Rumunije donela je hitnu uredbu o ograničenju cene električne energije i prirodnog gasa. Istovremeno pedvidjeno je i formiranje nacionalnog fonda za energetsku tranziciju, ali i sankcije za kompanije koje vestački dižu cene kako bi povečale profit. Ministar energfije Virdjil Popesku je izjavio: ,,Famozni prelazak sa jednog trejdera na drugi i zatim na distributera da bi se veštački povečala cena električne energije ili prirodnog gasa ovoga puta biće drastično kažnjena. Ovakvo ponašanje na tržištu nije normalno. Praktično kazna za ove kompanije biće u visini od 5% obrtnih sredstava. Sada Agencija za regulisanje tržišta energije ima na raspolaganju meru koju može primeniti.”

Druga novina je ta da oblast električne energije ima obavezu da solidarno učestvuje u specijalnom fondu namenjenom energiji. Ove mere predvidjene vladinom uredbom doneće u državni budžet oko 200 miliona evra mesečno. Ako se ovaj iznos neće prikupiti iz novoformiranog fonda solidarnosti, vlasti tvrde da će se razlika dopuniti iz državnog budžeta.

U ponedeljak vlasti u Bukureštu su pozdravile podršku Nemačke pristupanju Rumunije Šengenu, prostoru slobodnog protoka ljudi, kapitala i usluga, i zahvalile nemačkom kancelaru Olafu Šolcu na pomoć u realizaciji ovog cilja. U svom govoru na skupu Evropske unije u Pragu, nemački kancelar je izmedju ostalog rekao da Rumunija, Hrvatska i Bugarska ispunjavaju sve tehničke uslove za punopravno članstvo u Šengen, prostor koji treba zaštititi i razvijati. ,, Preduzeću sve da ove države postanu punopravne članice”, izjavio je u Pragu nemački zvaničnik. Predsednik Rumunije Klaus Johanis u poruci na društvenoj mreži podvukao je da je ulazak Rumunije na Šenegenski prostor strateški cilj Bukurešta, a premijer Nikolaje Čuka da bi pristupanje bio veliki podstrek i za rumunski izvoz. Predsednik Poslaničkog doma Marčel Čolaku smatra da će ova odluka skratiti čekanja robnih prevoznika na granici. Izjava Olafa Šolca o nemačkoj podršci ulasku Rumunije u Šengen je veoma važna jer je ovo prvi put kada na visokom nivou Nemačka berzerervno podržava pristupanje naše zemlje, izjavio je šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku.

Ministar inostranh poslova Rumunije Bogdan Auresku učestvovao je u utorak i sredu u radovima neformalnog skupa ministara spoljnih poslova zemalja Evropske unije. Glavne teme skupa bile su ruska agresija na Ukrajinu i posledice na odnose Evropske unije sa Moskvom. Bogdan Auresku je ponovio da Rumunija podržava Kijev, ukazuje pomoć ukrajinskim izbeglicama i olakšava tranzit ukrajinskih žitarica kroz Rumuniju. Ministar je naglasio da je potrebno da Evropska unija i njene članice nastave da pruže snažnu podršku Ukrajini na političkom, ekonomskom, humanitarnom planu i medjunarodnom pravu. U Pragu, koji predsedava Savetom Evropske unije, u utorak i sredu rumunski ministar odbrane Vaile Danku učestvovao je na neformalnom skupu ministara odbrane zemalja Unije. Obraćajući se prisutnima, Danku je naglasio da je rat u susednoj Ukrajini promenio percepciju bebednosti i odbrane na evropskom nivou. Većim ulaganjima u odbranu pojačaće se otpornost i povečati kakacitet Evropske unije za efikasno odvraćanje na buduće pretnje. Na povratku u Bukurešt, Vasile Danku se sastao sa zamenikom ministra odbrane Ukrajine Denisom Šarapom. Rumunski zvaničnik je upoznao ukrajinskog kolegu sa preduzetim akcijama Evropske unije i NATO-a na jačanju regionalne bezbednosti i odvraćanje Rusije od agresije na susednu Ukrajinu.

Rumunski plivač David Popović osvojio je ove nedlje dve zlatne medalje na Svetskom prvenstvu juniora u plivanju u Limi. Prvo zlato Popović je osvojio u štafeti 4X100 metara, a drugo na 200 metara slobodnim stilom novim rekordom prvenstva. Ovog leta David Popović je osvojio sve četiri zlatne medalje na 200 metara slobodno na evropskim prvenstvima seniora i juniora, odnosno na svetskim prvenstvima juniora i seniora. Ove sezone na nacionalnim i medjunarodnim takmičenjima Popović, nova svetska zvezda plivanja, osvojio je 10 zlatnih medalja.

Ove nedelje obeležavanje 31. godine od proglašenja nezavisnosti Ukrajine od Sovjetskpg saveza poklapalo se sa obeležavanjem 6 meseci od ruske invazije. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski obećao je da će Ukrajina povratiti okupirane teritorije, a evropski lideri, koji su od početka ruske invazije bili na strani Ukrajine, da će i dalje pružati pomoć Kijevu. U onlajn obraćanju na drugom samitu Krimske platforme, premijer Rumunije Nikolaje Čuka je naglasio da demokratske države treba da ostanu čvrsto ujedinjene i podrže nezavisnost i teritorijalnni integritet Ukrajine. ,,Nelegalnim i brutalnim ratom, Rusija je pokazala svetu da je zemlja koje ne odustaje od flagrantne agresije, kršenja medjunarodnog prava, uključujući medjunarodno humanitarno pravo i da vodi politiku uticajnih zona”, podvukao je premijer Rumunije. Čuka je podsetio da je u svojstvu članice Evropske unije i NATO-a zemlja sa najdužom kopnenom granicom sa Ukrajinom, Rumunija učinila sve što je mogla da pomogne Ukrajini i izbeglicama koje su tražile utočiste pred ratnim vihorom.

Energija, tačnije cena energija koja dostiže neslučene razmere, stavara tenzije unutar glavnih rumunskih vladajućih stranaka. Socijaldemokratska partija (PSD) i Nacionalna liberalna partija (PNL) donele su odluku o ograničenju i kompenzaciji cene energije do 31. marta sledeće godine. Medjutim cena energije se otrgla svakoj kontroli, a prve procene Vlade u Bukureštu o budžetskim posledicama ove mere dokazale su se prekomerno optimističke. Cena struje u junu bila je četiri puta veća u odnosu na isti period prosle godine. Socijaldemokrate smatraju da je potrebno regulisati cenu na energetskom tržištu, varijanta koja se kosi sa logikom tržišne privrede i nije prihvatljiva za liberale. Socijaldemokratska partija smatra da je glavni krivac za nastalu situaciju ministar energije, liberal Virdjil Popesku. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) optužuje ministra energije da je zadužio zemlju sa 6 miliardi evra. Pod lavinom optužbi koje stižu sa svih strana Vidjil Popesku se najzad oglasio i podvukao da će ogranićenje i kompenzacija cene ostati i dalje na snazi. Da bi nabavio novac iz budžeta, ministar namerava da dodatno oporezuje sve aktere koji učestvuju u energetskom lancu, a ne samo proizvodjače.

Suša je u Rumuniji teško pogodila useve na 400 000 hektara. U izveštaju Evropske komisije navodi se da se Rumunija zajedno sa Slovačkom, Madjarskom i Republikom Moldavijom nalazi u zoni koja je teško pogodjena sušom. Ekstremna suša pogodila je posebno centralni i južni deo Portugalije, celu Španiju, jug Francuske, centralni deo Italije i južne predele Nemačke. Vlasti u Bukureštu tvrde da Rumuni ne traba da se boje nestašice hrane. Statistički institut Rumunije javlja da je rumunski izvoz žitarica i preradjevina u prvih 5 meseci tekuće godine povećan za 77% u odnosu na prethodnu godinu i vredan je više od 2,155 miliarde evra. Ove nedelje je i Ministarstvo za zaštitu čovekove okoline lansiralo Šumsku strategiju za 2030. godinu. Ministar za sredinu Tancoš Barna izjavio je da strategija ima novi pristup kontroli i restrikcijama. Barna je precizirao da se do 2026. godine predvidja pošumljavanje 56 000 hektara.

Vlada Rumunije usvojila je nacrte zakona o statutu sudija i tužilaca, organizaciji sudstva i statutu Visokog suda pravde. Nacrti, koji su dobili zeleno svetlo Visokog saveta sudstva, bili su na javnoj raspravi dve godine. Ministar pravde Katalin Predoju na optužbe asocijacije pravobrnilaca odgovorio da projekti sadrže vise dogovorenih izmena sa evropskim partnerima u cilju modernizacije pravosudnog sistema. Unija spasite Rumuniju i REPER, stranka bivšeg premijera Dačijana Čološa, tvrde da sadašnja varijanta udaljava Rumuniju od reforme i da pravosudje ostaje i dalje pod političkim uticajem. Glavne identifikovane mane, prema oceni eksperata, su odredbe o imenovanju i opozivu policajaca koji učestvuju u istragama po nalogu Generalnog tužioca.

Izuzetni sportski rezultati postignuti ovog leta dopunjeni su zlatnom medaljom Katalina Kirile u kanuu jednokleku na 1000 metara na Evropskom prvenstvu u kajaku i kanuu u Minhenu. Podsećamo da je Katalin Kirica osvojio i bronanu medalju u kajaku jednokleku na 500 metara. U prvim danima avgusta Kirica je osvojio i svetsku titulu u kajaku jednosedu na 1000 metara na Svetskom prvenstvu u Kanadi i srebrnu medalju u ovoj disciplini na 500 metara. Na evropskom prvenstvu u Minhenu rumunski veslači osvojili su 5 zlatnih i 3 bronzane medalje. Da se u vodi i na vodi naši sportisti odlično snalaze dokazali su i Konstantin Popovič i Katalin Preda osvajači zlatne i srebrne medalje na Evropskom prvenstvu u skokovima sa velikih visina u Rimu. Zvezda evropskog prvenstva u Večitom gradu bio je bez sumnje 17-togodišnji Rumun David Popović, svetski šampion na 100 i 200 metara slobodnim stilom. Na 100 metara slobodno David Popović je oborio svetski rekord postignut davne 2009. godine. Medalje su osvojene i na prvenstvima Evrope u stonom tenisu i atletici. Recimo na kraju da su se fudbalski šampion Rumunije ČFR Kluž i vicešampion zemlje FČSB plasirali u grupnu fazu Lige konferencije.

Vlada Rumunije usvojila je prvi ovogodišnji rebalans državnog budžeta zasnovan na privrednom rastu od 3,5%, budžtskim prihodima u prvih 6 meseci tekuće godine i izvršenju budžeta u ovom periodu. Za Ministarstvo za finansije izdvojiće se najveći fondovi koji će se usmereni uglavnom na finansiranje velikih projekata. Ministarstvo rada iz odobrenih fondova usmeriće sredstva u kompenzaciju cene energije. Ministarstavima zdravlja, saobraćaja i poljoprivrede odobreni su takodje veći fondovi od predvidjenih. Sledeći rebalans budžeta programiran je u novembru. Medjutim Fiskalni savet upozorava da se ovogodišnjim rebalansom budžeta može premašiti budžetski deficit od 7% bruto nacionalnog proizvoda, iako Ministarstvo za finansije tvrdi da se deficit može držati pod kontrolu i da će ciljni deficit na kraju godine biti od 5,84%. U medjuvremenu prema podacima Nacionalnog statističkog instituta privreda Rumunije zabeležila je rast od 5,8% u prvom polugodištu u odnosu na isti period 2021. godine, a u drugom tromesečju privredni rast je bio za 2,1% veći u odnosu na prethodno tromesečje.

Svake godine 15. avgusta u rumunskim morskim i rečnim lukama obeležava se Dan rumunske mornarice. Pored mnogih ličnosti svečanostima u crnomorskoj luci Konatanca prisustvovali su predsednik države Klaus Johanis i premijer Nikolaje Čuka. Rumunske pomoske snage mogu zajedno sa saveznicima da osiguraju bezbednost nacionalnih i medjunarodnih voda, izjavio je predsednik Klaus Johanis u svom obraćanju. On je podsetio da je Crno more sastavni deo koncepta strateške bezbednosti NATO-a. Za Dan mornarice u Konstanci su defilovali rumunski mornari zajedno sa kolegama iz Kanade, Francuske i SAD. Prisutni su imali mogućnost da posete fregate ,, Kralj Ferdinand” i ,,Kraljica Marija” i školski brod ,, Mirča.

Politički dogadjaji ostali su ovog vručeg leta u senci senzacionalnih sportskih uspeha naših predstavnika. Sedamnaestogodišnji David Popović najnovija svetska zvezda plivanja, ponovio je u Rimu, na Evropskom prvenstvu, podvige sa Svetskog prvenstva. Osvojio je zlatne medalje na 100 i 200 metara slobodnim stilom. Na 100 metara slobodno rezultatom 46 sek. i 86/100 oborio je svetski rekord postignut davne 2009. godine. U finalu trke na 200 metara slobodno David Popović je preplivao četiri dužine bazena u vremenu 1 minut, 42 sek. i 97 /1000 i oborio svetski juniorski rekord. Francuski L’ Equipe je ubedljivu pobedu Popovivca na 200 metara naslovio ,,Popović je sam na svojoj planeti”. Na Evropskom prvenstvu David Popović je dokazao da može pretvoriti atipičnost u normalnost, pisali su novinari španskog Monda Deportiva.

Iako je Popović sada glavna zvezda rumunskog i medjunarodnog sporta i drugi naši sportisti postigli su zapažene rezultate na medjunarodnim takmičenjima. U sredu na Evropskom atletskom prvenstvu u Minhenu Bjanka Florentina Gelber osvojila je najsjajniju medalju u bacanju kladiva i donela rumunskoj delegaciji prvo zlato posle dvadesetogodišnjeg sušnog perioda. Takodje u Minhenu ali na Evropskom prvenstvu u veslanju Rumunija je osvojila 8 medalja, 5 zlatnih i tri bronzane.

I ljubitelji tenisa u Rumuniji imali su razlog za slavlje. Najtrofejnija rumunska teniserka Simona Halep posle trijumfa na teniskom turniru u Torontu napredovala na listi najboljih profesionalnih teniserki do 6. mesta. Simona Halep se u nedelju vratila medju 10 najboljih teniserki sveta, odakle je ispala 9. avgusta 2021. godine posle 373 nedelje. U Kanadi Rumunka je u finalu savladala Brazilku Beatriz Hadad -Maja sa 6:3, 2:6,6:3 i osvojila 3 titulu, prethodne su osvojene 2016 i 2018. godine. Halepova je istovremeno i treća profesionalna teniserka koja je osvojila više od 40 miliona dolara igrajući tenis.

Narodna banka Rumunije korigovala je na gore stopu inflacije na 13,9 % na kraju tekuće godine i na 7,5% iduće godine. U maju Centralna banka je prognozirala ovogodišnju inflaciju na 12,5% i na 6,7% u 2023. Prema procenama polovinom 2024. godine stopa inflacije biće od 2,3%. Zbog ogromnog poskupljenja energije, goriva i prehrambenih proizvoda, posebno preradjevina u periodu april-jun, stopa inflacije povećana je na 15%. Guverner Narodne banke Mugur Isaresku odnosio se izmedju ostalog i na pokazatelj ROBOR koji se koristi pri obračunavanju kamatnih stopa i zaključio da su banke prekoračile meru kada su povećale ovaj pokazatelj daleko iznad referentne kamatne stope. Ako je u januaru ROBOR bio na granici od 3%, sada je premšio 8%, za 2,5% veći od referentne kamatne stope.

Žetva pšenice u Rumuniji je završena, ali prinosi su za 15-18% manji od prošlogodišnjih, izjavio je u sredu rumunski ministar poljoprivrede Petre Daea. Prošle godine Rumunija je zabeležila rekordan prinos žitarica od 11,3 miliona tona pšenice, ali ove godine na prinose su negativno uticali suša i visoki proizvodni troskovi. Ministar Daea je podvukao da postoje dovoljne količine za domaću potrošnju i izvoz. Prosečna potrošnja pšenice u Rumuniji je od oko 2,5-3 miliona tona. Tropske temperature i prdužena suša pogodile su useve kukuruza i suncokreta na više od 300 000 od ukupno 7 miliona zasejanih površina žirtaricama. Rumunija je jedan od najvećih proizvodjača žitarica u Evropskoj uniji i veliki izvoznik na Srednji istok, posebno u Egipat. Rumunske žitarice izvoze se glavnom iz luke Konstanca, koju sada koristi i Ukrajina kao alternativu nakon ruske blokade Crnog mora.

Na sednici Nacionalnog komiteta za hitne situacije, zakazanoj na predlog premijera Nikolaja Čuke, usvojena je odluka o dodeli hitne humanitarne pomoći Francuskoj za gašenje požara. Mobilizovano je 7 vatrogasnih oficira i 70 podoficira sa interventnom opremom. Pomoć se ukazuje na bazi zahteva za medjunarodnu pomoć francuske vlade posredstvom Evropskog mehaniozma civilne zaštite. Sličnu pomoć Rumunija je ukazala i Grčkoj. U Francuskoj su upućeni vatrogasni timovi i iz Nemačke, Poljske, Austrije i četiri aviona Flote Evropske unije za gašenje požara. Predsednik Francuske Emanuel Makron je zahvalio Rumuniji i ostalim zemljama koje pomažu u gašenju pozara, sa napomenom da je pomoć demonstracija evropske solidarnosti.

Šef rumusnke diplomatije Bogdan Auresku osudio je ruske vojne akcije u blizini Nuklearke Zaporožije. U poruci na Twitteru Auresku je okvalifikovao ovakvu vrstu akcija neodgovornom koja predstavlja veliku opasnost po celu Evropu. Nuklearka Zaporožje, najveća ove vrste u Evropi, nalazi se na teritorijama koje su od marta pod ruskom kontrolom. U zoni centrale nalaze se ruski vojnici, ali nuklearkom rukovodi ukrajinska kompanija sa ukrajinskim radnicima. Ukrajina je ove nedelje javila da je na liniji fronta Rusija intenzivirala bombardovanje. Obe strane se optužuju za napade na centralu na veliku zabrinutost medjunarodne zajednice u vezi sa eventualnom nuklearnom katastrofom. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, traži neodožni prekid svih vojnih aktivnosti u neposrednoj blizini ukrajinske Nuklearne centrale Zaporožije. Apel je upoćen obema stranama.

Vicešampioni Rumunije, fudbaleri FČSB-a, plasirali su se u plej-of Lige konferencije, pošto su u revanš susretu, na domaćem terenu, savladali slovački tim Dunajska Streda sa 1:0 U baražu za grupe Ligu konferencije FČSB sastaje se sa norveškim Viking Stavagerom. I Univerzitetea Krajova je uspela da se plasira u plej-og Lige konferencije pošto je na domaćem terenu savladala ukrajinsku Zariju Lugansk sa 3:0. U istom evropskom kup takmičenju plasirao se i ČFR Kluž koji je na domaćem terenu savladao Beloruski Šahtjor Soligorsk sa 1:0 i u barazu igra protiv slovenskog NK Maribor. Jedini rumunski tim koji je ispao u ovoj fazi je Šepši Sfantu Gjorge, pošto je na Stokholm areni izgubio od Djurgardensa sa 1:3.

Pored dvocifrene inflacije izazvane i ogromnim povećannjem cene prirodnog gasa i energije, stanovnici Rumunije suočavaju se sa novim talasom poskupljenja. Od 1. avgusta stupio je na snagu novi Poreski zakon, tako da su poskupeli duvan i duvanski proizvodi i alkoholna pića. Dobit od igara na sreću oporezivaće u zavisnosti od visine dobiti, od 3% do najviše 40%. Plate u gradjevinarstvu, poljoprivredi i prehrambenoj industriji oslobodiće se pojedinih dažbina ali samo do visine od 6 000 evra mesečno. Od 1. avgusta za ugovore sa pola radnog vremena poslodavac treba da plati poreze i doprinose do visine minimalne plate u privredi. Najveće poreske izmene primeniće se medjutim od 1. januara sledeće godine, kada će se povećati pdv na ugostiteljske usluge i pića sa dodatkom šečera. Menja se takodje i način obračunavanja poreza na zgrade. Povećavaju se takodje i bankarske kamate na kredite jer je ROBOR dostigao 8,11% godišnje. Podsećamo da je ovaj pokazatelj početkom godine iznosio samo nešto više od 3%. Više od 50% kredita u Rumuniji uzeto je sa varijabilnom kamatnom stopom.

Državna kompanija Romgaz saopštila je u ponedeljak da je završeno prezimanje 50% akcija od američkog EXXonMobila u zoni ekaploatacije nalazišta prirodnog gasa Neptun Deep u Crnom moru. Rumunija, članica Evropske unije koja je najmanje zavisna od ruskog gasa, ima velike količine neeksploatisanog gasa u Crnom moru. Nalazišta u Crnom moru prcenjuju se na oko 200 miliardi kubnih metara. Najbogatije nalazište je u zoni Neptun Deep, koju će Romgaz eksploatisati zajedno sa OMV Petromom. Prve količine prirodnog gasa iz ove zone očekuju se krajem 2026. ili početkom 2027. godine. U medjuvremenu iz zone Midija, na oko 120 km. od rumunske obale, kompanija BlackSeaOil&Gas je već isporučila prve količine gasa. Tekuće nedelje ministar energije Virdjil Popesku dao je uveravanja da će Rumunija imati dovoljne količine gasa za zimski period i da popunjenje skaldišta gasa ide po planu. U Rumuniji popunjenost kapaciteta skaldišta dostigla je 59% ukupnih potreba.Prema planu cilj je bio da se do 1. avgusta puni 46% kapaciteta skaldišta, a do 1. seprembra 57%,

Rumunsko ministarstvo saobraćaja potpisalo je ove nedelje najveći ugovor o izgradnji treće deonice autoputa Pitešti-Sibinj vredan miliardu evra. Projekat zajedno sa izgradnjom deonice trajaće oko 5 godina. Posle potpisivanje ugovora o izgradnji ove deonice, sve deonice autoputa Pitešti-Sibinj nalaze se u fazi projektovanja ili izgradnje. Autput A1 je deo 4 paneropskog korioda od Bukurešta do graničnog prelaza Nadlak prema Madjarskoj.

Prema popisu stanovništva Rumunija ima 18.150 000 stanovnika, saopšteno je u nedelju poslednjeg dana popisa stanovnika i stanova. Jednogodišnje kašnjenje popisa stanovništva zbog pandemije koronavirusa počelo je 1. februara. Posle prve logističke etape usledilo je autocenzurisanje, da bi se u poslednjoj etapi prikupljali podaci direktnim putem, licem u lice. Prvi put u Rumuniji prikupljanje i prerada podataka izvršena informatički. Cilj popisa je prikupljanje informacija za javne, socijalne i ekonomske politike, dugotrajni razvoj zajednica, akedemske krugove ili za poslovne ljude.

U rumunskom gradu Kluž Napoka u četvrtak je poćeo 7 festival elektronske muzike UNTOLD. Tokom četvorodnevnog trajanja, na scenama festivala nastupaće vise od 200 rumunskih i inostranih umetnika. Neće izostati ni čuveni David Guetta, Hardvel ili Vini i Vici. Organizatori se nadaju ove godine rekordnoj poseti. UNTOLD je najveći festival elektronske muzike u Rumuniji i medju prvih 5 u svetu.

Tekuće nedelje tropske temperature od preko 40 stepeni Celzijusa zahvatile su najveći deo teritorije Rumunije, tako da su mnoge zone bile pod žutim i narandjastim meteo alarmom. Pored visoke temperature stanovništvo se suočava i sa visokom vlažnošču vazduha. Zbog vručine u pojedinim zonama uverene su restrikcije saobraćaja za vozila velike nosivosti, do su se druge zone suočile sa obilnim padavinama, grmljavinom i jakim udarima vetra.

Produžena suša uništava useve ove godine i mnogi poljoprivrednici su na pragu bankrotstva. Najveće probeleme imaju južni i istočni delovi Rumunije, gde su rezerve vode smanjene na minimum. Vlada u Bukureštu obratila se Evropskoj komisiji sa zahtevom da se Bukureštu odobri dodeljivanje 70 do 80% ukupnih sredstava namenjenih zaštiti životne sredine i klime iz Nacionalnog programa oporavka i otpornosti za 2014/ 2022 godinu kao pomoć farmerima pogodjenim sušom. Vlada Rumunije nastoji da vinogradarima, voćarima, uzgajivacima svinja i živine 51 milion evra, 25,5 miliona evra iz evropskih fondova i isto toliko iz domačeg budžeta. Predvidjene su takodje investicije u lokalne sisteme za navodnjavanje u visini od 100 miliona evra iz evropskih fondova posredstvom Nacionalnnog strateškog programa za 2023/ 2027. godinu. Suša je do sada desetkovala useve na 150 hiljada hektara. U okrugu Dolž vodostaj Dunava je najniži u poslednjih 70 godina i u ovoj situaciji usevi se ne mogu navodnjavati. U mnogim mnaseljima uvedene su i restrikcije vode.

Vlada Rumunije odobrila je metodologiju primene Hitne uredbe koja predvidja mogućnost odlaganja otplate rata. Pravo na odloženu otplatu kredita imaju fizička lica koja do sada nisu kasnile sa otplatom rata i pravna lica koja mogu dokazati da su u poslednjoj godini postigla slabije poslovene rezultate za najmanje 25%. Period za koji se može tražiti odlaganje otplate varira od jednog do 9 meseci. Osobe koje su uzele kredite posredstvom programa ,,Prvi stan ” ili ,,Novi stan” mogu uživati ovo pravo ako im je kredit odobren ove godine najkasnije do 30 aprila. Medjutim Ministar za finansije Adrijan Kaču i privredni analitičari preporučuju ipak da se kreditne rate izmire na vreme i da dužnici od banke traže prelazak na fiksnu kamatnu stopu. Pokazatelj ROBOR, koji se računa prilikom obračunavanja potrošačkih kredita u lejima sa promenjlivom kamatnom stopom dostigao je ove godine 7,71%. I indeks hipotekarnih kredita povećan je u poslednjih šest meseci na 7,83%, dok je referentni indeks (IRCC) za potrošacke kredite, povečan na 2,65% godišnje.

Rumunija je napravila Nacionalni plan za srednjoročnu i dugoročnu integraciju ukrajinskih izbeglica. Sredstva za ovu namenu, u visini od 200 miliona evra, izdvojiće se iz državnih sredstava i evropskih fondova. Rumunija na ovaj način postaje prva zemlja Evropske unije sa vizijom i planom za integraciju Ukrajinaca, naglašavaju rumunske vlasti. Ukrajinici koji su se odlučili da ostanu u Rumuniju uzivaće pravo na olakšice u oblastima obrazovanja, zdravstva, zapošljavanja, stanovanja i pomoć deci i vulnerabilnim osobama. Od 10. februara do sada u Rumuniju je ušlo više od 1,7 miliona ukrajinskih izbeglica, večina u tranzitu ka zapadnoj Evropi.

Rumunski kučni potrošači gasa, mala i srednja preduzeča, socijalne usluge i kritična industrija neće biti pogodjeni eventualnim merama štenje prirodnog gasa, naglašava Vlada u Bukureštu. U Rumuniji rezerve gasa su od 55%, za 9% veće od preuzete obaveze do 1. avgusta. Ako se nastavi ovim ritmom pre 1. novembra popunjenost skaldišta prirodnog gasa biće od 80%. Podsećamo da su članice Evropske unije usvojile plan koordinisanog smanjenja potrošnje prirodnog gasa sa ciljem da se smanji zavisnost od ruskog goriva. Sporazum je postignut iako su se ranije neke članice suprostavljale smanjenju potrošnje za 15%, koliko je tražila Evropska komisija za period 1. avgust 2022-31. mart 2023.godina. Dogovor, koji za sada ima dobrovoljni karakter, predvidja izmedju ostalog da će članice Unije učiniti sve što je moguće za smanjenje potrošnje gasa. Rumunski ministar energije Virdjil Popesku izjavio je da Rumunija uživa široku podršku SAD. On je u Vašingtonu od predstavnika Stejt dipartmenta dobio uveravanja da će SAD podržati razvoj civilnog nuklearnog programa Rumunije. Viddjil Popesku je naglasio da Rumunija želi da završi etapu finansiranja 3. i 4. reaktora Nuklearke Černavoda.

Novi talas pandemije kovida 19 širi se Rumunijom. U utorak zabeležen je rekordan broj od 12 000 novozaraženih. Prema procenama Ministara zdravlja Aleksandrua Rafile, sledeće nedelje možemo imati više od 10 000 obolelih u jednom danu. Iako se virus širi velikom brzinom, ova varijanta ne izaziva teže posledice. Na jesen startuje nova kampanja vakcinisanja, kada se očekuje nova vakcina prilagodjena novim varijantama Omikrona.

Zbog tropskih temperatura vlasti u Bukurestu usvojile su mere koje će biti na snazi sve dok traju meteo alarmi. Formiraće se krizna ćelija, otvoriti punktove za hitnu pomoć sa vodom za piće, stanovništvo će biti blagovremeno upozoreno, a vlasti saradjivati sa nevladinim organizacijama na pružanju pomoči najugroženijim kategorijama stanovništva. Uz to vlasti preporučuju naročito starijim osobama da bez potrebe ne napuštaju stanove u vreme velikih vručina ili da de sklone u prostojijama sa uredjajima za klimatizaciju. U uslovima teške suše ne treba trošiti vodu za piće na zalivanje bašte i vlasti upozoravaju da će pojedine mesne zajednice morati da uvedu restrikcije. Železnički putnički saobraćaj javlja da će se u vagonima bez uredjaja za klimatizaciju broj putnika smanjiti, a drumski saobraćaj uvodi restrikcije za vozila velike tonaže.

Potrebno je da intervenišemio i to hitno, svim raspoloživim nacionalnim i evropskim sredstvima da bismo zaštitili poljopriveru i farmere, izjavio je premijer Rumunije Nikolaje Čuka. Čuka je u utorak sazvao sednicu Medjuministarskog komiteta za upravljanje posledicama klimatskih promena i kako ove utiču na poljoprivredu. Komitet, sastavljen od predsatvnika više ministarstava, analizirao je posledice klimatskih promena i poslebno suše. Na srednji i duži rok Komitet želi da realiuzje potrebne mere za povećanje kapaciteta industrijalizacije poljoprivredne proizvodnje i da pomogne farmerima u pripremanju jesenje kampanje. Premijer je istovremeno saopšptio da vlasti pripremaju pregovore o evropskim fondovima, predvidjenih Nacionalnim planom oporacka i otpornosti, koji bi se upotrebili za povećanje kapaciteta sistema za navodnjavanje. Suša je ugrozila useve u više rumunskih okruga i prema procenama vlasti 70 % teritorije Rumunije pogodjeno je sušom.

Parlament Rumunije ratifikovao je u sredu, na vanrednoj sednici, protokol o pristupanju Švedske i Finske Severnoatlanskoj alijansi. Naša zemlja je medju prvima članicama Unije ratifikovala protokol i time doprinela bržoj realizaciji procesa integracije dve skandinavske države u vojnu alijansu. Sve parlamentarne grupe glasale su za pristupanje dve države NATO-u sa napomenom da je ova inicijativa neophodna u sadašnjoj globalnoj bezbednosnoj situaciji ugroženoj ratom u Ukrajini. Istovremeno inicijativa je i dokaz evropske solidarnosti. Protokoli o pristupanju potpisani su u Briselu 5. jula na zahteve Švedske i Finske.

Premijer Rumunije Nikolaje Čuka dao je uveravanja da će Rumunija imati dovoljne količine prirodnog gasa u zimskom periodu. Premijer je dodao da je ove nedelje na skladištima probijena granica od 1,6 miliardi kubnih metara i da je u energetskom planu previdjeno da se do 1. novembra popuni 80% ukupnih kapaciteta. Sa domaćom proizvodnjom i usvojenim offshore zakonom, koji otvara put eksploataciji nalazišta gasa u Crnom moru, Rumunija može samo iz domačih izvora da pokrije zimsku potrošnju i ne treba da uvozi, izjavio je predsednik Nacionalne agencije za regulativu u oblast energetske Nikolaje Havrilec. Po njogovoj oceni Rumunija bi mogla i da pomogne drugim članicama Evropske unije uz kompenzacije a ne besplatno. Ovaj scenario je ostvarljiv i Ministarstvo energije ima i plan za reakciju ako se pojave neočekivani problemi sa snabdevanjem prirodnog gasa.

Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku učestvovao je ove nedelje u Briselu, zajedno sa svojim kolegama iz ostalih zemalja Evropske unije, na skupu Saveta za evropske poslove. Prema saopštenju Ministarstva inostranih poslova u Bukureštu, šef rumunske diplomatije ohrabrio je Ukrajinu da nastavi putem reformi i u ovom veoma komplikovanom periodu zbog ruske agresije. Auresku se zalaže za jačanje režima snakcija Moskvi i za evropsku pomoć Ukrajini. U kontekstu prehrambene krize izazvane ruskom agresijom, Auresku je precizirao da je oko 2,7 miliona tona ukrajinskih žirtarica do sada prošlo kroz Rumuniju, odnosno oko 50% ukupnog izvoza ukrajinskih žitarica.

Sa četiri zlatne i jednom srebrnom medaljon na Medjunarodnoj olimpijadi iz fizike, organizovane online u Švajcarskoj, rumunski učenici osvojili su drugo mesto u svetu zajedno sa učenicima iz Južne Koreje. I matematički tim Rumunije, sa dve zlatne i četiri srebrne medalje, osvojio je prvo mesto u Evropi i 5. u svetu na Medjunarodnoj olimpijadi iz matematike u Oslu. U maju rumunski olimpijci osvojili su šest medalja i prvo mesto na 39 Balkanskoj olimpijadi iz matematije na Kipru, a ove nedelje treće mesto na Medjunarodnoj olimpiajdi iz geografije.