Category: Pregled glavnih zbivanja nedelje

Rumunija je odobrila ukrajinskim brodovima natovareni žitaricama da plove dunavskim kanalima Kilija i Bistroje. Podsećamo da je izgradnja kanala Bistroje bio razlog za spor sa Kijevom jer ovaj polazi kroz sam centar Delte Dunava i ne poštuje medjunarodne konvencije o zaštiti životne sredine. Prema saopštenju Ministarstva inostranih poslova u Bukureštu odluka rumunskih vlasti sastavni je deo napora za smanjene posledica nelegalne, neopravdane i smišljene agresije Rusije na Ukrajinu. U saopštenju se izmedju ostalog naglašava da rumunska saglasnost ima izuzetan značaj za diverzifikaciju i poboljšanje saobraćajnih puteva koji se koriste za izvoz ukrajinskih žitarica. Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu ističe da Rumunija nije promenila svoj principijelni stav prema projektu razvoja plovidbe kanalom Bistroje i prema poštovanju odredaba medjunarodnog prava, uključujući odredbe zaštite životne sredine.

U sredu Vlada u Bukureštu je usvojila Nacrt zakona o ratifikaciji protokola za pristupanje Finske i Švedske Severnoatlanskoj alijansi, saopštio je port parol rumunske Vlade Dan Karbunaru. Rumunija je medju prvim državama koje su na nacionalnom planu pokrenule inicijativu za usvajanje odluke o pristupanju dve države NATO paktu. Sa jedne strane inicijativa potvrdjuje uspeh Severnoatlanske alijanse kao bezbednosne alijanse, kao i politiku ,, otvorenih vrata”, koja je omogučila jačanje i povečani kapacitet organizacije da pruži svojim članovima najjače bezbednosne garancije, izjavio je Dan Karbunaru. Finska i Švedska podnele su u maju zahtev za pristupanje. Prema oceni eksperata pristupanjem pomenutih država NATO postaje jača organizacija jer će Baltičko more biti skoro u potpunosti okruženo članicama Savernoatlanske alijanse. Posle Drugog svetskog rata Finska i Švedska sačuvale su višedecenijsku neutralnost do izbijanja rata u Ukrajini

Zbog iznenadjujućeg privrednog rasta od 5,2% u prvom tromesečju tekuće godine Evropska komisija je korigovala prognozu o rastu rumunske privrede ove godine sa 2,6% u martu na 3,9%. Evropska vlada korigovala je medjutim na dole prognozu o privrednom rastu Rumunije u 2023. godini sa 3,6% na 2,9% zbog očekivanog sporijeg ritma rasta na svetskom nivou i u Evropskoj uniji. ,,Privatna potrošnja i investicije biće i dalje motori privrednog rasta ove i iduće godine, dok će izvoz delovati na bruto nacionalni proizvod kao kočnica i produbiće spoljnotrgovinski bilans”, ocenjuje Evropska komisija. Komisija je istovremeno povećala prognozu o rastu godišnje stope inflacije sa 8,9% na 11%, da bi naredne godine pala na 7,2%. U prolećnom izveštaju Komisija je prognozirala godišnju stopu inflacije u Rumuniji od 5,3% u 2023. godini.

U Rumuniji broj novozaraženih osoba kovidom 19 je u naglom porastu. Ove nedelje zabeleženo je više hiljada novozaraženih dnevno, tako da su vlasti donele odluku da objave podatke o broju novozaraženih svakog dana, a ne nedeljno kao pre mesec dana. Eksperti tvrde da nova podvarijanta Omikrona, koja je potvrdjena i u Rumuniji, u velikoj meri smanjuje efikasnost vakcine ali ne izaziva teže posledice. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila preporučuje povratak na mere zdravstvene zaštite, nošenje maske i izbegadavnje gužvi. Kada je reč o vakcinaciji, Rafila preporučuje davanje vakcine protiv kovida na jesen, kada će se pojaviti nova varijanta virusa. Ministar zdravlja je naglasio da sadašnja vakcina više nije efikasna protiv novih varijanti Omikrona.

Evropska komisija preporučuje Rumuniji, u Izveštaju koji je objavljen u sredu, da preduzme neophodne mere za sudske istrage i krivično gonjenje odgovornih iz pravosudnog sistema i da se osigura da revizija pravosudnih zakona jača garancije o nezavisnosti sistema, uključujući reformu disciplinskog režima pravobranilaca. Evropska komisija precizira da je istražna sekcija u pravosudnom sistemu ukinuta, ali da ostaju i dalje preokupacije u vezi sa krivičnim gonjenjem za ovakva dela. Preporučuje se da se pre usvajanja nacrta zakona realizuje efikasna javna konsultacija, veća transparentnost finansiranja političkih stranaka i da se poboljšaju norme i mehanizmi za jačanje uredjivačke nezavisnosti javnih medijskih usluga. Evropska komisija upozorava istovremeno da ne postoji dovoljna transparentnost plaćenih sadržaja od strane političkih stranaka, van izbornih kampanja, i da je pristup novinara informacijama nedovoljan. Brisel upozorava da postoji zabrinutost u vezi sa funkcionisanjem i budžetom Nacionalnog saveta elektronskih medija i upozorava da Rumunija još nije usvojila izmene direktive o elektronskim medijima iz 2018. godine.

Interkonektor izmedju gasnih magistrala Grčke i Bugarske otvara Rumuniji šansu za pristup drugim resursima prirodnog gasa, u vrema kada je sve izvesnije da će Rusija prekinuti isporuke prirodnog gasa Evropskoj uniji. Prema procenama u Rumuniji je ublažena zabrinutost u vezi sa eventualnom nestašicom gasa u zimskom periodu i istovremeno otvara se put našoj zemlji da pomogne i drugim državama regiona i smanji zavisnost od ruskog gasa, istakao je rumunski premijer Nikolaje Čuka u četvrtak u Atini, gde je boravio u radnoj poseti. Premijer se u četvrtak sastao u Bukureštu sa Džonom Hopkinsom predsednikom američke kompanije NuScale, koja će u Rumuniji razvijati tehnologiju malih modularnih reaktora za proizvodnnu nuklearne energije. Tokom razgovora naglašen je poseban značaj inicijative ,,Globalnog partnerstva za infrastrukturu”, inicijative pokrenute na Samitu G7 , kao i dodeljivanje granta u visini od 14 miliona dolara za novu etapu razvoja malih modularnih reaktora u Rumuniji. Premijer je precizirao da će Rumunija, posredstvom Nacionalnog nuklearno-električnog društva, učestvovati sa 9 miliona dolara u finansiranju ove etape programa. Nuklearna energije predstavlja rešenje za ralizaciju energetske nezavisnosti i dekarbonizacije, podvukao je premijer Rumunije.

U najkraćem roku Parlament Rumunije ratifikovaće pristupne protokole Finske i Švedske Severnoatlanskoj alijansi, izjavio je predsednik Poslaničkog doma Parlamenta Rumunije Marčel Čolaku i dodao de će se sazvati vanredna sednica Parlamenta. Čolaku je učestvovao na 22 Medjuparlamentarnom bezbednosnom forumu u Bukureštu. Učesnicima foruma u video formatu obratio se i ministar inostranih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba. Kuleba je izjavio da je ruska agresija na Ukrajinu izazov za medjunarodnu bezbednost i ponovo apelovao da se Ukrajini dostavi teško naoružanje da bi se stabilizovala linija fronta. Rumunija je i dalje jedan od najaktivnijih pristalica evropskog puta Ukrajine, izjavio je premijer Nikolaje Čuka u video poruci upučenoj učesnicima skupa. Razgovori su se uglavnom usresredili na rat u Ukrajini, budućnost diplomatije, izazove u oblastima odbrane, bezbednosti, informacija, sajber bezbednosti, tehnologije 5G, trafiking ljudima, terorizma i energetske bezbednosti.

Narodna banka Rumunije povećala je za jedan indeksni poen referentnu kamatnu stopu, sa 3,75% na 4,75% sa ciljem da se sačuva stroga kontrola likvidnosti na monetarnom tržištu i sadašnji nivo minimalnih obaveznih rezervi kreditnih institucija u lejima i devizama. Guvener Centralne banke Mugur Isaresku je objasnio da će inflacija i dalje rasti do polovine trećeg tromesečja, ali u sporijem ritmu. Sa druge strane Ministarstvo finansija uputilo je na javnu raspravu Nacrt izmene Poreskog zakona, dokument koji bi Vlada mogla da usvoji već sledeće nedelje. Nacrt izmene predvidja povećanje poreza na dobit od igara na sreću, povećanje akciza na cigarete i alkoholna pića, smanjenje granice od koje se primenjuju fiskalne olakšice za gradjevinarstvo, poljoprivredu i prehrambenu industriju, zatim odustajanje od specifičnog poreza na aktivnosti u ugostiteljskim objektima i povratak na porez na ukupni dohodak. Ove mere stupiće na snagu 1. avgusta, ali postoje i pojedine odredbe koje treba primeniti od početka naredne godine. Pomenute odredbe odnose se na povećanje poreza na dovidende, povećanje pdv-a na katering, dostavu hrane i pića, restoranske usluge i hotelski smeštaj kao i na povećanje poreza na stambene zgrade.

Na 20. Svečanom dodeljivanju nagrada Pozorišne unije u Rumuniji, UNITER, ove nedelje dodeljene su nagrade za najbolja pozorišna ostvarenja u 2021. godini. Za najbolju predstavu proglašena je predstava Nacionalnog teatra ,,Vasile Aleksandri” iz grada Jaši ,, Orač i Smrt”, autora Johanesa fon Tepla, u režiji Silvijua Purkaretea. Za najbolju režiju nagradjen je Horija Suru za ,,Trilogiju ruda”, autora Čabe Sekeljija, a za najbolju scenografiju Kosmin Florea za predstavu Nacionalnog pozorišta ,,Vasile Aleksandri” iz grada Jaši ,,Tri tužne predstave”, u režiji Radua Afrima. Za najbolju radio pozorišnu predstavu proglašen je ,,Sto godina rumunskog pozorišta u Kišinjevu- Revanš zabranjenog sečanja”, po scenariju Marijane Ončanu i umetničke rezije Petrua Hadarke, u produkciji Rumunskog radiodifuznog društva. Nagrada za izuzetno glumačko dostignuće dodeljena je posmrtno Jonu Karamitruu, bivšem direktoru Bukureštanskog narodnog pozorišta i osnivaču UNITER-a.

Veliki deo teritorije Rumunije pogodjen je ekstremnom šusom, dok se u drugim krajevima beleže obilne padavine, grad i oluje. Na nacionalnom nivou više od 70% teritorije Rumunije je pogodjeno sušom, a mnoge reke su i presušile. Vlasti pažljivo prate strateške rezerve vode i apeluju na razumnu potrošnju vode za piće. Suša je uticala i na naglo smanjenje vodostaja Dunava koji je za 50 % manji od višegodišnjeg proseka u ovom periodu. Nizak vodostaj negativno utiče i na proizvodnju energije na Djerdapu I i II kao i plovidbu rekom. Prema prognozi sinoptičara ekstremne prirodne pojave trajaće tokom celog jula. A od 15. jula očekuje se novi talas tropskih vručina.

Za Rumuniju Samit NATO-a u Madridu predstavlja jedan od najvažnijih savezničkih skupova poslednjih godina, izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis i dodao da se centralna tema rasprava i donetih odluka odnosila na rusku vojnu invaziju na Ukrajinu, a da novousvojeni strateški koncept Severnoatlanske alijanse odražava aktuelnu bezbednosnu situaciju. Rusija se ne smatra više partnerskom državom već najvećom i najneposrednijom pretnjom po bezbednost i stabilnost saveznika. Premijerno, komunistička Kina je optužena za široku lepezu političkih, ekonomskih i vojnih aktivnosti usmernih na projekciju sile u svetu. Proklamovane ambicije Kine i njene politike predstavljaju izazove za naše interese, bezbednost i vrednosti, zaključili su lideri zemalja Severnoatlanske alijanse, koji osudjuju strateško partnerstvo Rusije i Kine usmereno protiv medjunarodnog poretka. NATO je potvrdio i jačanje vojnog prisustva Alijanse na istočnom boku, uključujući Rumuniju. Snage za reakcije povečavaju se sa 40 000 na više od 300 000 visokoobučenih vojnika. ,,Ovo je najvažnija reaorganizacija naše kolektivne odbrane od Hladnog rata do danas”, naglasio je generalni sekretar Sevenoatlanske alijanse Jens Stoltemberg, a američki predsednik Džo Bajden podvukao da ,,smo tamo” i da je ,,Severnoatalanska alijansa potrebnija nego ikada ranije”. Bajden je najavio i jačanje američkog vojnog prisustva u celoj Evropi. NATO je obećao da će podržavati Ukrajinu sve dok je potrebno kako bi obva zemlja odolela ruskoj invaziji. Generalni sekretar Stoltemberg kazao je da je podrška Kijevu ,, moralna i politička obaveza”.

Rumunija, članica Evropske unije koja je najmanje zavisna od uvoza ruskog goriva, može postati energetski nezavisna kao i izvoznik energetske bezbednosti u regionu i transportni koridor za prirodni gas i zelenu energiju iz Kaspijskog mora, naglasio je rumunski ministar energije Vidjil Popesku. Popesku je u utorak zajedno sa premijerom Nikolajem Čukom, prisustvovao svečanosti početka eksploatacije prirodnog gasa u zoni Midija, na jugoistoku Rumunije. Ministar energije izjavio je da se rezerve prirodnog gasa u zoni Crnog mora procenjuju na 200 miliardi kubnih metara. Ekstrakcija prirodnog gasa u zoni Midija je prvi projekat ove vrste u crnomorskoj zoni u poslednjih 30 godina, a u junu su domaćem tržištu već isporučene prve količine gasa. Premijer Rumunije Nikolaje Čuka je precizirao da je sada popunjenost skladišnjih kapaciteta od 41% i da će se do 1. novembra popunjenost povećati na 80%.

Pravna lica koja žele da odlože plaćanje bankarskih kredita najviše 9 meseci treba da dokažu da su u poslednja tri meseca zabeležila gubitke od najmanje 25%, a fizička lica da su im mesečni troškovi povećani za 25% predvidja nova odluka Vlade Rumunije sastvljene od predstavnika Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR). Odluka je doneta sa ciljem ad se ublaže posledice eksplozije cena. Odlaganje bankarskih kredita zbog rasta cena je samo privremena korist, upozorava ekspert Adrijan Mitroj, profesor Akademije ekonomskih nauka u Bukureštu. On je objasnio da odlaganje predpostavlja dodatni trošak. Kada će dužnik početi pa izmiri dug, mesečne obaveze biće veće jer će se u ove uračunati i dodatne bankarske marže. Vlada je usvojila i odluku kojom se izlazi u susret studentima i mladima da dobijaju bankarske kredite sa državnom garancijom od 80%. Maksimalni iznos kredita za studente je od 10 000 evra a za mlade bračne parove od 15 000 evra.

Šefica Evropskog tužilastva, bivša šefica rumunske Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA), Laura Jodruca Kjoveši, saopstila je da analizira mogućnost da se obrati Evropskoj komisiji sa zahtevom da se aktivira mehanizam uslovljavanja evropskih fondova poštovanjem pravne države u Rumuniji. U skladu sa saopštenjem Tužilaštva, razlog za obraćanje je sadržaj nedavnousvojenog zakona o zaštiti osoba koje upozoravaju na prekršaje. Normativni akt je eliminisao anonimna dojave o korupcijskim delima. Glavna zabrinutost je ta da bi ova ova eliminacija mogla da obeshrabri potencijalne dojavljače i da negativno utiče na zloupotrebu evropskih fondova, navodi se u izveštaju Evropskog tužilastva. Mnoge domaće gradjansje organizacije javljau da će se obratiti Ombudsmanu i upozoravaju da Rumunija rizikuje sankcije jer normativni akt usvaja samo selektivno delove iz evropske direktive.

Nakon odluke liberala Florina Kacua da podnese ostavku na dužnost predsednika Senata Rumunije, na funkciji vd predsednice imenovana je Alina Gorgju, pravnica sa kontroverznim zakonskim inicijativama koju mnogi smatraju bliskom saradnicom predsednika. Pre dve godine Gorgju je predložila da osobe koje su osudjene do sedam godina zatvora mogu da odsluže kaznu u kučni pritvor. Florin Kacu je nakon ostavke izjavio da su mu predsednik liberala i premijer Rumunije Nikolaje Čuka i ministar unutrašnjih poslova Lučijan Bode rekli da je izgubio podršku Nacionalne liberalne partije. Kacu je precizirao da su razlog za gubljenje podrške nejgove višegodisnje kritike socijalnih politika Socijaldemokratske partije, koalicionog partnera liberala. Za pojedine komentatore Florin Kacu je poznati ekonomisata a za druge kontroverzna ličnost. Dok je bio miljenik predsednika države postao je premijer i predsednik Nacionalne liberalne partije, da bi kasnije izgubio obe ove dužnosti u korist sadašnjeg premijera Nikolaja Čuke.

Republika Moldavija i Ukrajina su i zvanično kandidati za pristupanje Evropskoj uniji, odlučili su lideri 27-morice na zasedanju Evropskog saveta u Briselu. Gruzija, treća država koja je podnela zahtev, ohrabrena je da nastavi sa realizacijom reformi da bi stetka status. Predsednik Rumunije Klaus Johanis, prisutan u četvrtak i petak u Briselu na skupu lidera Evropske unije sa liderima zapadnog Balkana, na Evropskom savetu i Evro samitu u proširenom sastavu izjavio je izmedju ostalog: ,,Ovim korakom možemo reći da je promenjena paradigma proširenja Evropske unije i da je politika proširenja dobila novi podsticaj. Verujem da su Ukrajina, Moldavija i Gruzija dobile takodje podsticaj i uveren sam da će svi prionuti na posao da bi se u delo sprovele reforme, procedure i projekti koji nepohodni za naredni korak.”

Predsdenik Ukrajine Volodimir Zelenski pozdravio je ovaj ,,jedinstveni i istorijski trenutak”. Istorijskim trenutkom okvalifikovala je dodeljivanje statusa kandidata Moldavije i Ukrajine i predsednica Moldavije Maja Sandu ali je istovremeno upozorila da je pred ovim zemljama komplikovan put koji zahteva veliki napor. Evropske države su izrazile podršku Ukrajini i na početku nedelje kada je Kijevu odobren statut partnera učesnika u Inicijativi tri mora. Inicijativa je političko-ekonomska platforma sastavljena od 12 članica Evropske unije koje se nalaze izmedju Baltičkog, Jadranskog i Crnog mora. Okupljeni u Rigi, u Letoniji, evropski lideri opredelili su se za novu vrstu partnerstva. Novoj vrsti mogu da se pridruže i druge države srednje i istočne Evrope koje nisu članice Unije. Prisutan u Rigi, Klaus Johanis je saopštio da će naredne godine Rumunija biti domaćin samita Inicijative tri mota, sa napomenom da će preuzimanne madata organizatora skupa vratiti centar odlučivanja Inicijative na Crnom moru.

Posle dugih rasprava u vladajućoj koaliciji Rumuniji, Vlada u Bukureštu donela je odluku o kompenzaciji cena goriva, jedina opcija koju rumunska vlada može da podrži u ovom periodu. Liberalni premijer Nikolaje Čuka saopštio je da će od 1. jula litar goriva pojefiniti za oko 10 evrocenta. Kompenzacioni paket vredan je oko 400 miliona evra. Premijer je precizirao: ,,Ova mera predpostavja odgovornost Vlade ali i naftnih kompanija. 50% ovog smanjenja cene snosice državni budžet. Ovaj mehanizam stabilizacije cene goriva primeniće se u naredna tri meseca. Smanjenjje cene biće naznačeno na svakom računu benzinskih stanica.”

Sličnu meru donele su i druge države Evropske unije, poput Španije i Francuske. Socijaldemokratska partija, stranka vladajuće koalicije, koja se na početku zalagala za ograničenje cene goriva, smatra da je ova vrsta kompenzacije funkcionisala samo nekoliko nedelja u drugim državama, a zatim je gorivo ponovo poskupelo. Ako će cene ponovo rasti, socijademokrate će predložiti koaliciji ograničenje cene ili smanjenje trgovisnke marže. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) kritikuje odluku Vlade i tvrdi da će gorivo ponovo poskupeti a pojeftinjenje uskoro ispariti. Premijer je precizirao da će Vlada posle tri meseca analizirati situaciju i odlučiti da li su potrebne nove mere. Kompenzacija cene goriva sastavni je deo mera pomoći domačinstvima i industriji da odole dvocifrenoj inflaciji. Prošlog meseca Vlada u Bukureštu donela je mere pomoći penzionerima sa niskim primanjima u visini od 1,1 miliarde evra, a u aprilu dodelila grantove, vaučere i subvencije domačinstvima sa niskim primanjima i ključnim industrijskim granama u visini od 3,5 miliardi evra. Vlada je takodje ograničila cenu električne energije i prirodnog gasa kučnim potrošačima i drugim klijentima do marta 2023. godine.

U četvrtak na sednici Vlade dlučno je da se iz Rezervnog fonda izdvoji 200 000 evra za Davida Popovica, sedamnajestogodišjeg rumunskog plivača koji je u Budimpešti na Svetskom prvenstvu osvojio duplu krunu, na 100 i 200 metara slobodnim stilom. U utorak na 200 metara slobodno David Popović je ubedljivo osvojio 1 mesto, a dan kasnije ponovio uspeh i na 100 metara slobodno. Popović je i svetski juniorski rekorder na 100 i 200 metara Dvostruki šampion svata je izjavio: ,,Za ovo takmičenje nismo se naporno pripremali. Ovo mi uliva nadu u blisku budućnost. Ne bih bio iskren ako bih vam rekao da nisam bio u dobroj formi. Bio sam, i mislim da je dobro što mogu sam sebe de iznenadim.”

David Popović će ovog leta učetvovati na Evropskom juniorskom prvenstvu u Rumuniji, na Evropskom prvenstvu u Rimu i na Svetskom juniorskom prvenstvu u Limi.

Predsednici Rumunije i Francuske Klaus Johanis i Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i premijer Italije Mario Dragi doputovali su u četvrtak u Kijev u istorijskom sastavu kako bi potvrdili evropsku solidarnost sa ovom zemljom teško pogodjenom ruskom agresijom. Četvorica lidera obišla i Irpim, nadomak Kijeva, mesto skoro sravnjeno sa zemljom, i osudili agresora za nezamislivu ljudsku tragediju i strahovite razmere razaranja. Poseta četvorice lidera odvijala se pre prestojećeg samita Evropske unije sledeće nedelje na kome će se doneti odluka u vezi sa ukrajinskim statusom kandidata na pristupanje Uniji, statusa na koji inistiraju ukrajinske vlasti kako bi se podržao moral Ukrajinaca u ratu sa Rusijom. Četvorica lidera izjasnila su se za bezodložno zvanično dodeljivanje statusa kandidata Ukrajini na pristupanje, saopštio je u Kijevu Emanuel Makron, čija zemlje presedava Sevetom Evopske unije. Šolc, Makron, Johanis i Dragi izrazili su podršku obnovi Ukrajine. Šef francuske države je istakao da je od samog početka rata Pariz strogo poštovao svoje obaveze i podržao Ukrajinu na svim planovima. Makron je dodao da će Francuska Kijevu uputiti još šest topova Sezar, poznatih po preciznosti. Italijanski premijer je izrazio podšku inicijativi za vodjenje istrage protiv ratnih zločina u Ukrajini. Nemački kancelar je precizirao da će Nemačka podržavati Ukrajinu sve dok će biti potrebno. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je istakao da je Rumunija regionalni hab za ukrajinske žitarice i da olakšava tranzit izvoza žitarica iz Ukrajine. Johanis je apelovao na formiranje jedne koalicije koja bi podržala medjunarodne napore za stvaranje plavih koridora za bezbednu plovidbu Crnim morem. Šef rumunske države je istakao da je na Evropskom savetu sledeće sedmice dodeliljivanje statusa kandidata na pristupanje Evropskoj uniji Ukrajini, Republici Moldaviji i Gruziji od suštinskog značaja. U sredu predsednici Johanis i Makron sastali su se sa raspordjenim vojnicima u rumunskoj Bazi ,,Mihajil Kogalničanu”. Johanis je ovim povodom izjavio da je u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu, saradnja izmedju Rumunije i Francuske u oblast bezbednosti postala deleko intenzivnija. On je zahvalio na prisustvu francuskih vojnika i francuskog preuzimanja komande nedavnoosnovane Borbene grupe NATO-a u Rumuniji. Predsednici Rumunije i Francuske vodili su razgovore o potrebi jačanja odbrambenog položaja i odvraćanja protivnika na Istočnom boku, posebno u Crnom moru, o novom strateškom konceptu Alijanse i šansama za pristupanje Švedske i Finske Severoatlanskoj alijansi. Emanuel Makron je naglasio da se rumunsko-francuski odnosi, konkretizovani strateškim partnerstvom, zasnivaju na dvovekovnom prijateljstvu.

U Rumuniji je počela proizvodnja prvih količina prirodnog gasa u zoni Midija u Crnom moru, koje su več stigle u Nacionalni transportni sistem. Prema procenama ove godine se iz ove zone očekuje pola miliarde kubnih metara gasa. Midija je prvi projekat eksploatacije prirodnog gasa na kontinentalnom platou Crnog mora u poslednjih 30 godina i pokrivaće 10 % unutrašnjih potreba.

Nacrt zakona o sprečavanju špekulacija usvojen je u četvrtak na sednici Vlade Rumunije. Cilj nacrta je zaštita konačnog potrošača i nesmetano funkcionisanje tržišta. U četvrtak Vlada je donela i hitnu uredbu o zabrani novih zapošljavanja u budžetskom sektoru od 1. jula. Uredba predvidja da se do kraja godine u ovoj oblasti ne raspišu konkursi. Prema navodima Vlade mera je neophodna za smanjenje troškova javnih institucija.

Bivša ministarka turizma Elena Udrea vraćena je iz Bugarske u Rumuniju na izdržavanje šestogodišnje zatvorske kazne za uzimanje mita i zloupotrebu službenog polozaja. U aprilu, kada joj je izrečena konačna sudska odluka, Udrea je napustila Rumuniju, ali je uhvaćena u Bugarskoj, na granici sa Grčkom. 10. juna Apelacioni sud u Sofiji prihvatio je zahtev rumunskih vlasti za izručenje bivše ministarke. Protiv Elene Udrea u Rumuniji se vodi još jedan sudski proces za nelegalno finansiranje predsedničke izborne kampanje 2009. godine. Prvostepeni sud osudio je bivšu ministarku na 8 godina zatvora. Udrea je bila bliska saradnjica tadašnejg desnoorijentisanog predsednika Trajana Baseskua koga je sud nedavno proglasio saradnikom Sekuritate, bivše komunističke političke policije.

U Ligi nacija fudbalska reprezentacija Rumunije zauzima poslednje mesto sa samo 3 boda i jednim postignutim golom posle četiri odigrane utakmice. Nakon poraza od Crne Gore sa 0:2 i Bosne i Hercegovine sa 0:1 u gostima i pobede, na domaćem terenu, protiv Finske sa 1:0, u utorak uveče reprezentacija Crne Gore nanela je u Bukureštu težak poraz Rumuniji sa 3:0.

Izmedju lokalnih vlasti i Ministarstva razvoja tekuće nedelje u Bukureštu su potpisani prvi ugovori finansirani Nacionalnim planom oporavka i otpornosti. Ugovori se odnose na rehabilitaciju i modernizaciju škola, sedišta gradskih skupstina i na efikasniju toplotnu izolaciju administrativnih zgrada. Sve mesne zajednice, bez obzira na zonu ili političku pripadnost gradonačelnika, imaju jednake šanse za finansiranje posredstvom Nacionalnog plana oporavka i otpornosti- istakao je premijer Rumunije Nikolaje Čuka, Evropskim fondovima finansiraće se i veći deo atotuta Moldavije u ukupnoj dužini od 440 km., koji povezuje južni sa severostočnim delom Rumunije, do granice sa Ukrajinom. Autoput Ploješti-Paškani, u dužini od 320 km., finansiraće se takodje sredstvima Nacionalnog plana oporavka i otpornosti. Tekuće nedelje potpisan je i ugovor o izgradnji prve deonice autoputa Ploješti-Buzau kao i srednje deonice autoputa Mizil-Pjetroasele. Do kraja godine Rumunija iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti trebalo bi da primi 10 miliiardi evra. Bespovratni evropski fondovi uslovljeni realizacijom obaveznih reformi olakšaće izlazak iz ovog kriznog perioda.

Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku predstavio je prvi put Rumuniju u svojetvu zemlje kandidata na godišnjem zasedanju Ministarstkog saveta Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Ministru inostranih poslova Rumunije uručena je mapa puta sa reformama koje naša zemlja treba da ostvari kako bi se pridružila odabranom klubu od 38 svetskih država sa razvijenim privredama. Pristupni proces Rumunije startovaće sa ,,inicijalnim memorandumom” koji će analizirati napredak naše zemlje i uskladjivanje sa instrumentima i normama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Modernizacija i digitalizacija uprave, solidnost i transparentnost javnih finansija, profesionalni i kompetentni menadžment glavni su uslovi postavljeni memorandumom. Članstvo u ovom veoma odabranom klub najvažnijih ekonomija sveta sa najvećim obimom trgovinske razmene i investicijama predstavlja pasoš za ekonomski rast-izjavio je za Radio Rumunija Bogdan Auresku.

Parlamentarni dijalog izmedju Rumunije i Republike Moldavije, dve države povezane jezikom i istorijom, podignut je na novi nivo. Kišinjev će uskoro biti domaćin zajedničke sednice parlamenata Rumunije i Moldavije, saopštio je predsednik moldavskog zakonodavnog tela Igor Grosu nakon susreta sa predsednikom Poslaničkog doma Parlamenta u Bukureštu Marčelom Čolakuom. Čolaku je tokom ovonedeljne posete Kišinjevu izjavio da je mesto Republike Moldavije u Evropskoj uniji i da Rumunija ima obavezu da pomogne susednoj državi na ovom putu i dodao da je potrebno da moldavske i rumunske vlasti saradjuju na sigurnosti granica. Razgovori Čolakua sa predsednicom Moldavije Majom Sandu bili su usresredjeni na komplikovanu regionalnu situaciju nastalu nakon ruske invazije na Ukrajinu i na bilateralnu agendu. Predsednica Sandu zahvalila je na podršci Rumunije, naročito na nepovratnoj finansijskoj pomoći u visini od 100 miliona evra, dogovorene na zajedničkoj sednici dve vlade. Nakon susreta sa premijerkom Moldavije Natalijom Gavrilica, Marčel Čolaku je obećao da će Rumunija podržati proširenje evropske finansijske pomoć i na Republiku Moldaviju.

Rumunska stampa objavila je ove nedelje kriticne opaske na sadržaj nacrta zakona o nacionalnoj sigurnosti. Novinari tvrde da nacrti opasno jačaju položaj obaveštajnih sluzbi, pokretača zakonske inicijative. Predvidjeno je da se nacrti dostave Vladi i Parlamentu na usvajanje, ali se od ove namere odustalo. Predsednik Rumunije Klaus Johanis dao je uveravanja da će se sadržaj nacrta korigovati. ,,Niko ne zeli restauraciju bivše Sekuritate, komunističke političke policije”, podvukao je predsednik države. On je objasnio da je sadašnji zakonski okvir donet početkom 90-tih godina i da ga treba prilagoditi sadašnjim izazovima, ali da je nova varijanta samo prva verzija nacrta koja će proći kroz mnoge filtre i izmene do usvajanja u Vladi, Vrhovnom savetu odbrane zemlje i Parlamentu. Predsednik je nezadovoljan pojavom u štampi prvog drafta paketa zakona koji nije bio namenjen javnosti i smatra da je ovo bila greška. Kritičari nacrta kritikuju predsednika da je više zainteresovan za curenje informacija o zakonima o bezbednosti u štampi nego o njihovom opasnom sadržaju. Lider opozicione Unije spasite Rumuniju (USR) Katalin Drula oštro je kritikovao prvu verziju paketa zakona i tražio da iniciatori preuzmu odgovornost i podnesu ostavke.

8. juna 1922 godine u prvom svom nastupu na medjunarodnoj sceni fudbalska reprezentacija Rumunije pobedila je u Beogradu reprezentaciju Jugoslavije sa 2:1. Sto godina kasnije naši fudbaleri nisu mogli pobedama da obeleže ovaj jubilej. U samo nekoliko dana, predvodjeni novim trenerom Edijem Jordaneskuom, naši reprezentativci izgubili su dve utakmice, od Crne Gore sa 0:2 i Bosne i Hercegoviine sa 0:1, dve države nastale raspadom Jugoslavije. Prema pisanju rumunske sportske štampe ovi porazi predstavljaju istovremeno i najslabiji debi jenog rumunskog selektora reprezentacije i da je očekivani oporavak rumunskog fudbala posle višegodisnjih neuspeha, samo pusti san.

Rumunija pozdravlja odluke Evropskog saveta o uvodjenju progresivnog embarga na uvoz ruske nafte. Deo takozvanog šestog talasa ekonomskih sankcija Rusiji, nakon invazije na Ukrajinu 24. februara, usmeren je u prvoj etapi na izvoz ruske nafte morskim putem, odnosno na oko dve trećine ukupnog izvoza. Dogovoreno je da se privremeno ne uvede embargo na prevoz nafte naftovodima, na inistiranje Madjarske, zemlje koja nema izlazak na more i koja preti da će u suprotnom posegnuti za pravom veta. Proširenje embarga na dostavljanje nafte naftovodima, razmatraće se ,,u najkraćem mogućem roku” , a 90% uvoza nafte iz Rusije obustaviće se do kraja godine. Embargom na rusku naftu nestaće ogromni izvor finansiranja ruske ratne mašinerije, naglasio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Novi paket evropskih sankcija predvidja i isključenje tri ruske banke iz medjunarodnog Svift sistema. Medju ove banke nalazi se i Sberbank, najveća ruska banka. Analitičari ocenjuju da, posle prethodnih talasa sankcija, ruska privreda već oseća posledice. Cena rezervnih delova za inostrane automobile povećana je za 30 %. Godišnja inflacija od 18% najveća je u poslednje dve decenije. Zapadne firme, od Mek Donaldsa pa sve do Renoa povukle su se sa ruskog tržišta, a hiljade radnika rade skraćeno ili su na prinudnom odmoru.

Velika većina Rumuna je na strani Ukrajine u sukobu sa Rusijom. Prema najnovijim rezultatima sondaže IRSOP-a više od 70% ispitanika smatra da je Rusija odgovorna za izbijanje rata, a 87% da ruske lidere treba osuditi za ratne zločine u Ukrajini. Kada je reč o Evropskoj uniji i Severoatlanskoj alijansi, više od 80% ispitanika izjasnilo se protiv izlaska iz ovih organizavija, 22% ispitanika smatra da nije isključena mogućnost da Rusija okupira susednu Republiku Moldaviju, a 68,7% da je hipoteza neosnovana.

U vreme galopirajuće inflacije, koja neprestano srozava kupovnu moć stanovnika Rumunije, koaliciona vlada u Bukureštu donela je odluku da se penzionerima sa primanjima ispod 400 evra mesečno dodeli jednokratna finansijska pomoć u visini od 140 evra. Osim ove pomoći najsiomašnijim kategorijama dodeliće se socijalni vaučeri za prehrambene proizvode u vrednosti od 50 evra. Pravo na ovu pomoć jednom u dva meseca uzivaće više od 2,5 miliona stanovnika zemlje.

Ponovo se menjaju pravila igre u obrazovnomm sistemu, sektor koji je bio izložen najvećem broju reformi, uglavnom neuspešnih, u poslednje 32 godine rumunske postkomunističke demokratije. Posle izmene strukture nove školske godine, ministar prosvete Sorin Kampeanu je saopštio da će se odustati od polugodišnjih prosečnih ocena, obaveznih pismenih zadataka i da je dovoljna samo jedna generalna posečna ocena na kraju školske godine. Na ovaj način, smatra ministar, profesori će imati veću autonomiju prilikom provere znanja učenika tokom školske godine, a ocene će odražavati kompetentnost učenika. Nacionalni savet učenika organizovao je ispred sedišta ministarstva protest jer mnogi učenici ne primaju zdravu hranu u školi ili ne primaju hranu uopšte. Prema rezultatima studije World Vision Romania, svaki deseti učenik ide na spavanje gladan, a dvoje od 10 učenika u seoskim sredinama tvrde da im porodice obezbedjuju samo ponekad dovoljno hrane. Jedan od troje tinedjera odsustvuje iz škole jer treba da vodi brigu o domaćinstvu a jedan od 10 ne pohadja nijednu obrazovnu instituciju.

Rumunija ne ispunjava nijedan od četiri uslova za prelazak na evropsku jedinstvenu valutu. U skladu sa Sporazimom iz Mastrihta iz 1992. godine, uslovi za prelazak na evro su stabilnost cena, solidne i održive javne finansije, stabilnost kursa i dugoročna konvergentnost kamatnih stopa. U skaldu sa takozvanim izveštajem o konvergentnosti, koji je Evropska komisija objavila, od ukupno 27 zemalja članica Unije jedino protiv Rumunije je pokrenut postupak za prekomerni deficit. Paradoksalno 2016. godine Rumunija je ispunila tri od ukupno ćetiri uslova, jedino nije ispunila kursne razlike i kao dodatni preduslov Evropske komisije-zakonsku kompatibilost. Drugim rečima ekonomske politike svih rumunskih vlada, levog ili desnog centra, jednobojnih ili koalicionih doprinele su samo pogoršanju kompatibilnosti Rumunije sa zahtevima evro zone.

Aleksandru Belk osvojio je glavnu nagradu za režiju za film,, Metroniom” u sekciji ,,Un certain Regard” na Kanskom festivalu. Film je priča o dvoje mladih ljudi koje se vole u komunističkom periodu i šalju pisma emisiji ,,Metronom” Slobodne Evrope, radio finansiran sredstvima Kongresa SAD u vreme kada su ćuveni rumunski teniseri Jon Cirijak i Ilije Nastase igrali u finalu Devis kupa protiv američkih tenisera. Aleksandru Belk je filmom ,Metronom” debitovao u dugometražnom filmu. Do nedavno bio je poznat po dokumentarcima ,,Cinema, mon amour” i ,,8 Mart”.

U Ligi nacija fudbaska reprezentacija Rumunije rasporedjena je u grupi sa reprezentacijama Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Finske. Nova kampanja rumunske selekcije počinje ovog meseca posle završetka domaćeg prvenstva. ČFR Kluž je peti put zaredom uspeo da osvoji titulu šampiona Rumunije, a Šepši OSK Sfantu Gjorge Kup Rumunije. Premijerno u drugu ligu ispao je bukurestanski Dinamo, osvajač 18 šampionskih titula i 13 kupova. Dinamo je bio i prvi rumunski klub koji je 1984. godine uspeo da se plasira u polufinale Kupa evropskih šampona.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis razgovarao je u četvrtak telefonom sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom u okviru priprema za vanredni sastanak Evropskog saveta u Briselu krajem ovog meseca. Centralna tema na agendi samita je humanitarna i finansijska podrška Ukrajini. Bezbednost hrane, energija, bezbednosna situacija i odbrana bile su teme razgovora dvojice predsednika. U međuvremenu, situacija u Ukrajini je teška gde snage Ruske Federacije nastavljaju ofanzivu. Generalni inspektorat granične policije precizirao je da je, od početka rusko-ukrajinske krize, 24. februara više od milion ukrajinskih državljana ušlo u Rumuniju.

Zakon o ofšoru, koji reguliše eksploataciju gasa u Crnom moru, potpisao je u sredu predsednik Klaus Johanis. Ovaj novi dopunjen zakon je pogodniji za investitore i obezbediće korist kompanijama i državi, tvrde vladini zvaničnici. Ministar energetike, liberal Virdžil Popesku, je nakon usvajanja predloga zakona u Poslaničkom domu, izjavio da nova regulativa obezbeđuje stabilnost, predvidljivost, ali i nižu cenu gasa za domaćinstva. Zakon predviđa set mera o stabilnosti poreskog režima i tantijema za naftu, kao i ukidanje dodatnog oporezivanja dohotka za prodajne cene po kojima investitori ne ostvaruju ekstraprofit. Za vreme trajanja ugovora o nafti onšor i ofšor, nosioci ugovora imaju pravo da slobodno trguju ugljovodonicima proizvedenim u tim naftnim nalazištima, po cenama i količinama koje sami odrede, u skladu sa nacionalnim i evropskim zakonodavstvom koje je na snazi. Prema dokumentu, Rumunija će imati prioritet u vađenju depozita, a dobit će biti podeljena između rumunske države koja će ubirati 60 odsto i investitora koji će dobiti 40 odsto. Vadjenja gasa otpočeće u junu, kroz projekat koji sprovodi kompanija Black Sea Oil & Gas. Procene pokazuju da će se kroz ovu operaciju isporučivati milijardu kubnih metara godišnje, čime će se pokriti 10% potreba Rumunije.

Nakon pauze zbog pandemije KOVID-19 naslednik britanske krune, princ Čarls, posetio je Rumuniju. Princ od Velsa sastao se u sredu u Bukureštu sa predsednikom Rumunije Klausom Johanisom, premijerom Nikolajeom Čiukom Iiprincezom Margaretom, čuvarom rumunske krune. Razgovori su bili fokusirani na ukrajinsku izbegličku krizu i pomoć Rumunije susednoj zemlji u kontekstu ruske invazije. Šef države je obavestio princa od Velsa o humanitarnom hub-u u Sučavi (severoistok) i koordinaciji napora podrške nekoliko država Ukrajini. Klaus Johanis i naslednik britanske krune razgovarali su o bilateralnim odnosima i rumunsko-britanskom strateškom partnerstvu, rešenjima za ograničavanje efekata klimatskih promena i očuvanju biodiverziteta, ali i o mogućnosti za razvoj obrazovnih projekata o klimatskim promenama. Klaus Johanis je podvukao posvećenost Bukurešta postizanju evropskih ciljeva u pogledu klimatskih promena. Tokom sastanka sa šefom Vlade, princ Čarls je bio zainteresovan i za politiku Rumunije u oblasti zelene i obnovljive energije. Nikolaje Ćuka je iskazao spremnost za podršku investicijama u zelenu energiju, posebno ofšor, u koje se očekuje da će britanske kompanije ulagati u narednom periodu. Princ Čarls je, zajedno sa princezom Margaretom, posetio centar za izbeglice u Bukureštu, gde se sastao i razgovarao sa ukrajinskim porodicama i volonterima koji pomožu izbeglicama. Naslednik britanske krune Princ Čarls, koji skoro svake godine dolazi u našu zemlju, prvi put je posetio Rumuniju 1998. Tokom ovog perioda podržavao je fondacije i programe koji obučavaju zanatlije, štite I promovišu kulturno nasleđe ili biodiverzitet Transilvanije, a preko Fondacije Princa od Velsa, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo je razvilo programe podrške malim poljoprivrednicima i poseban program podrške ranjenim rumunskim vojnicima koji su učestvovali u vojnim misijama u Avganistanu i Iraku.

Dogovorena od strane vladajuće koalicije, Vlada u Bukureštu objavila je u ponedeljak novi paket socijalnih i ekonomskih mera kao odgovor na talas poskupljenja bez presedana koji pogađa gradjane Rumunije. Paket pomoći u vrednosti od 1,1 milijardu evra treba da stupi na snagu 1. jula. Među merama je i odlaganje, za devet meseci, obračunavanja bankarskih zateznih kamata za građane i kompanije koje su u finansijskim poteškoćama zbog nedavnih višestrukih kriza. Odlučeno je i da se odobri 25% razlike u platama, u skladu sa zakonom o jedinstvenoj plati zaposlenima u javnom sektoru, kao i da se obezbedi jedinstvena finansijska podrška u vrednosti od 700 leja (140 evra) za sve penzionere koji imaju penziju manju od 2.000 leja (400 evra). Istovremeno, Vlada će preduzeti korake za jačanje fiskalnog i ispunjavanja obaveza prema javnom deficitu. Državni rashodi biće smanjeni za najmanje 10%, od ovih mera izuzeti su: svi oni koji upravljaju investicijama, mesečni prihodi gradjana, osobe koje primaju penziju ili socijalnu pomoć, takodje od 1. jula biće obustavljeno zapošljavanje u javnom sektoru, kao i povećanje naplate prihoda iz konsolidovanog državnog budžeta sa 10 milijardi leja (2 milijardi evra). Ministar evropskih investicija i projekata Marčel Bološ, u ponedeljak, najavio je da će većina vaučera za ugrožena lica biti podeljena korisnicima u junu, a ostatak u prvoj polovini jula. Vlada u Bukureštu je 9. maja odobrila meru pomoći koja se odnosi na socijalne vaučere, koji će biti dodeljeni licima iz nekoliko kategorija koja su izložena riziku od ekstremnog siromaštva. Više od tri miliona Rumuna će, na svaka dva meseca, primiti novčanu pomoć -socijalni vaučer- u vrednosti od 250 leja (50 evra).

U Poslaničkom domu Parlamenta Rumunije usvojen je Zakon o eksploataciji prirodnog gasa iz Crnog mora. Iako je energetska nezavisnost bila lajtmotiv ekonomskih rasprava, posebno nakon izbijanja rata u Ukrajini, sada izgleda da nije više neostvareni cilj. Bar tako proizilazi iz deklaracija predstavnika Vlade i vladajuće koalicije Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madajara u Rumuniji (UDM). Za razliku od prethodne varijante, nova je povoljnija za investitore i trebalo bi da donese profit i kompanijama i državi. Ministar energetike, liberal Virdjil Popesku, izjavio je da nove zakonske odredbe obezebedjuju stabilnost, predvidljivost i povoljan poreski sistem za investitore, kao i nižu cenu za kućne potrošače. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) glasala je za zakon, iako je inistirala da se prihodi od eksploatacije nalazišta usmere na 2 penzijski stub pod privatnom administracijom. Jedini koji su se suprostavili zakonu bili su članovi ekstremistiške Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), poznati po ultranacionalističkoj retorici. Novi zakon predvidja, izmedju ostalog, da u energetskim krizama država može da preusmeri proizvodnju prirodnog gasa na unutrašnju potrošnju.

Eurostat je potvrdio podatke Nacionalnog statističkog instituta Rumunije prema kojima je naša zemlje u prva tri meseca tekuće godine postigla najveći privredni rast medju zemljama Evropske unije od 5,6%. Nove prognoze medjutim ne najavljuju ništa dobro. Prema procenama Evropske komisije, posle solidnog privrednog rasta u 2021. godini, privreda Rumunije usporiće rast na 2,6% ove godine, u vreme kada inflacija smanjuje prihode, a rat u Ukrajini poverenje u privredu, investicije i snabdevanje. U februaru, pre ruske invazije na Ukrajinu, Evropska komisija je pognozirala privredni rast Rumunije od 4,2% u 2022. godini. Komisija je korigovala na dole prognozu o evoluciji bruto nacionalnog proizvoda u 2023. na samo 3,6% i povećala prognozu o rastu stope inflacije ove godine sa 5,3% na 8,9%. Tek iduće godine očekuje se pad inflacije na 5%. U poslednje vreme eksperti, kada govore o rumunskoj privredi, upotrebljavaju često pojam stagflacija, odnosno relativnu i dužu inflaciju kojoj se pridodaje i skromni privredni rast.

Povećanje penzija i dečijeg dodatka, smanjenje socijalnih doprinosa, šema ograničavanja cene energije za kućne i ostale potrošače i Program ,,Pomoć za Rumuniju” doprineli su ubrzanom praznjenju državne kase. Zabrinuti članovi Socijaldemokratske partije smatraju da je vreme za progresivno oporezivanje, ali liberali, partneri socijaldemokrata u vladajućoj koaliciji, ne žele nikako da odustanu od jedinstvene poreske stope, teme koja se sada nalazi na agendi vladajuće koalicije. Dok se neće doneti odluka u vezi sa ovim predlogom, na snagu stupiće dve mere iz programa ,,Pomoć za Rumuniju”. Hitna uredba usvojena u sredu dozvoljava privatnim kompanijama da dobrovoljno povećaju minumalnu platu za oko 40 evra od 1. juna. Ovo povećanje minimalca za 40 evra biće oslobodjeno poreza i socijalnih doprinosa. Druga mera odnosi se na kompenzaciju cene goriva za drumske prevoznike robe i putnika. Pravo na ovu kompenzaciju cene uživaže oko 3000 kompanija.

Rumunija je pozdravila nameru Finske i Švedske da se pridruže Severoatlanskoj alijansi. Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je da će podržati pomenute države tokom pristupnog procesa i dodao da je uveren da će ulaskom dve države u NATO, Alijansa ojačati. Premijer Nikolaje Čuka kaže da su u sadašnjem kontekstu, kada Rusija krši sve medjunarodne pravne norme i pribegava agresiji na jednu suverenu i nezavisnu drzavu, dve države odlučile da postanu članice jedne alijanse koja je dokazala svoj odbrambeni karakter, duh solidarnosti, jedinstvo i odluku da učini sve što je moguće za odbranu svakog pedlja teritorije zemalja članica. Posle ulaska dve države u NATO, najizloženiji saveznički bok je istočni, posebno njen južni deo. O konsoliadaciji ovog boka Alijanse u Bukureštu razgovarali su premijer Čuka i njegov portugalski kolega Antonio Kosta. Dvojica zvaničnika obišla su trenažni bataljon na jugu Rumunije, gde vežba oko 200 vojika iz Portugalije, koji su ovde razmešteni da bi konsolidovali jugoistočni bok NATO-a. Saveznici su uputili jasnu poruku Rusiji: napad na jednu savezničku državu smatra se napadom na sve nas, naglasio je premijer Kosta. Ministri odbrane Rumunije i Portugalije potpisali su u četvrtak u Bukureštu Bilateralni sporazum o saradnji u oblast odbrane.

Rumunski reditelj Kristijan Mundjiu vraća se u Kan filnom ,,RMN, koji će biti predstavljen u zvaničnoj konkurenciji za osvajanje ,,Zlatne palme”. Podsećamo da je Mundjiu osim osvojene ,,Zlatne palme” 2007. godine za film ,,4 meseca, 3 nedelje i 2 dana” osvojio i dve nagrade za najbolji scenario i najbolju režiju. Na 75. Kanskom festivalu prikazaće se premijerno još dva rumunska filma u drugim sekcijama:kratkometražni film Aleksandrua Belka ,,Metronom” i drugi, takodje kratkometražni, ,,Potemkinisti”, u reziji Radua Žudea. Na ovogodišnjem Kanskom festivalu učestvuju i producentkinja Dijana Paroju i glumica Kosmina Stratan, koja je pre 10 godina osvojila nagradu za žensku ulogu u filmu ,,Iza brda” reditelja Kristijana Mundjiua.

Nakon skoro sedam godina sud je najzad utvrdio krivčnu odgovornost u takozvanom predmetu ,,Kolektiv”, največoj civilnoj katastrofi u postkomunističkoj Rumuniji. U požaru koji je izbio 30. novembra 2015. godine na rok koncertu u improvizovanom bukureštanskom klubu ,,Kolektiv”, u bivšoj fabrici poginule su 64 osobe, večina mladi ljudi, a 180 osoba je ranjeno. Jedan od učesnika koncerta izvršio je kasnije samoubistvo. Posle samo nelkoliko dana od katastrofe, socijaldemokratski premijer Viktor Ponta podneo je ostavku pod pritiskom demonstracije pod sloganom ,,Korupcija ubija”. Sudski epilog dogodio se medjutim tek u četvrtak 12. maja, kada su tri vlasnika kluba osudjena na zatvorske kazne od 6 do 11 godina, pirotehničari koji su organizovali vatromet koji je izazvao požar na 6 godina i 10 meseci, njihov polodavac na 2 godine i 6 meseci, vatrogasci koji su morali da provere da li se poštuju protivpožarne norme na 8 godina i 8 meseci zatvora. Četiri godine iza rešetaka ostaće i levoorijentisani političar Kristijan Popesku-Pjedone, tadašnji gradonačelnik 4 sektora Bukurešta koji je bio zadužen za izdavanje dozvole za rad kluba. Bivši vlasnik kafane sa završenom gimnazijom u 32 godini života, Pjedone je 2015. godine, sledeći primer Viktora Ponte, podneo je ostavku na dužnost gradonačelnika, ali je 2020. izabran za gradonačelnika 5 bukureštanskog sektora što je, po oceni stampe, u najmanju ruku zabrinjavajuće sa moralne tačke domaće politike kao i opredeljenja birača.

Nacrt zakona o izmeni Zakona o offshore-u, čiji je glavni cilj podsticanje investicija u eksploataciju nalazišta prirodnog gasa u Crnom moru, usvojen je u Senatu Rumunije. Pokretač nacrta, vladajuća koalicija , sastavlejna od Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madajara u Rumuniji (UDMR), navodi da je izglasavanjem nacrta Rumunija napravila korak ka energetskoj nezavisnosti. Izmedju ostalog Zakon predvidja da se profit podeli izmedju države i investitora u odnosu 60:40%, i da rumunska država ima prednost prilikom kupovine prirodnog gasa. Stranke vladajuće koalicije inistirale su na potrebi usvajanja zakona u ovoj ekonomskoj situaciji kada Rumunijau zimskom periodu iz Rusije uvozi oko 30% potreba za prirodnim gasom. I opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) glasala je za nacrt zakona, iako su njeni predloženi amandmani odbačeni. Nacionalistička Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) nije glasala za nacrt je smatra da je ovaj antinacionalni jer se stranim firmama prodaje strateški resurs. Presudnu reč ima Poslanički dom.

Prema podacima Generalnog inspektorata granične policije više od 900 000 ukrajinskih drzavljana prebeglo je u Rumuniju nakon invazije ruskih snaga 24 februara. Ambasador Ruske Federacije u Bukureštu Valeri Kuznim pozvan je u sedištu Ministarstva inostranih poslova na zahtev šefa rumunske diplomatije Bogdana Aureskua. Ruskom diplomati rećeno je da je neprihvatljiv neprikladan, izazivački i uvredljiv govor ruske misije na račun Rumunije i NATO-a, alijanse kojoj je Rumunija pristupila posle demokratske odluke. Poziv ambasadoru usledio nakon što je ruska diplomatska misija objavila članak ,,O lajanju NATO na granicama Rusije i glavnom izvoru dezimformisanja sveta.”. Prošlog meseca Ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da su rumunske vlasti proglaile 10 radnika Ambasade Ruske Federacije nepoželjnim osobama jer su njihove aktivnosti bile suprotne odredbama Bečke konvencije o diplomatskim odnosima.

Dva rumunska novinara televizije Digi 24 oslobodjena su iz Pridnjestrovlja posle diplomatskih demaša rumunske diplomatija. Novinare su zadržale takozvane bezbednosne snage proruske separatističke zone. Prema saopštenju Ministarstva inostranih poslova u Bukureštu, Ambasada Rumunije u Kišinjevu je preduzela sve demaraše i novinari su oslobodjeni posle samo nekoliko sati. Movinari su sa pratnjom bezbedno stigli u Kišinjev. Pridnjestrovle se de fakto otrglo kontroli centralnih vlasti posle oružanog sukova sa više stotina poginulih, sukob prekinut na intervenciju ruskih snaga na strani secesionističkih pobunjenika 1992. godine samo godinu dana posle proglašenja nezavisnosti Republike Moldavije. Bivši predsednik Rusije Boris Jelcin preuzeo je obavezu da povuče ruske snage iz Pridnjestrovlja na samitu OEBS-a u Istambulu 1999. godine. Oko 15 000 vojnika i ruski arsenal nalaze se i dalje u Pridnjestrovlju.

Rumunski fudbalski klubovi OSK Sfantu Gjorge i Voluntari plasirali su se ove nedelje u finale Kupa Rumunije. I fudbalski šampionat u Rumuniji približava se kraju. U trci za osvajanje šampionske titule ostala su dva tima šampion ČFR Kluz i FČSB, bivša Steaua iz Bukurešta. Podsećamo da će posle šampionata, fudbalska reprezentacija Rumunije učestvovati u Ligi nacija u grupi sa selekcijama Crne gore, Bosne i Hercegovine i Finske.

Dok se u Ukrajini nastavlja invazija ruskih snaga, u susednoj Rumuniji odvijaju se susreti na visokom nivou posvećeni podršci Ukrajini. Na početku tekuće sedmice u Bukureštu je doputovao predsednik Nemačke Frank Valter Štajmajer. Prilikom susreta sa visokim nemačkim zvaničnikom predsednik Rumunije Klaus Johanis je izjavio da je od presudne važnosti dalja podrška Evropske unije Uktajini i ukrajinskim izbeglicama, sa napomenom da je potrebno da se uvedu nove sankcije Rusiji. Klaus Johanis je kazao da medjunarodno pravosudje treba da istraži detaljno i kazni sve zločine ruskih snaga i da naša zemlja podržava ovaj proces. Šef države je kazao takodje da Bukurešt podržava predlog Evropske komisije o zabrani uvoza nafte iz Rusije i da je Rumunija spremna za ovakvu situaciju. Frank-Valter Štajnmajer je naglasio da su Nemci impresionirani pokazanoj solidarnosti Rumunije sa ukrajinskim izbeglicama u ovoj teškoj situaciji sa kojom se suočavaju. Krajem tekuće nedelje najavljena je i poseta prve dame SAD, Džil Bajden. Program posete predvidja susrete sa američkim vojnicima i diplomatama, preseljenim i zaposlenim ukrajinskim izbeglicama u humanitarnim organizacijama.

Rumunska državna gasna kompanija Romgaz preuzela je u utorak 50% akcija američke kompanije ExxonMobil u projektu eksploatacije zone ,,Neptun Deep” u Crnom moru. Ugovor je vredan miliardu evra. Nalazište prirodnog gasa u pomenutoj zoni procenjuje se na oko 100 miliardi kubnih metara. Romgaz će saradjivati sa OMV Petromom, kompanije koja je sastavni deo ovog strateškog projekta za Rumuniju, zemlje koja želi da postane energetski nezavisna i da proizvede prirodni gas za susedne zemlje i Evropsku uniju. Prve količine prirodnog gasa iz ovog nalazišta ocekuju se tek nakon pet godina. Ali pre početka eksplaotacije nalazišta gasa u Crnom moru investitori čekaju da se usvoji novi Zakon o offshore-u, koji je dostavljen Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Nova varijanta je povoljnija za državu kao i za zainteresovane strane.

Bogdan Liku, prvi zamenik generalnog tužioca, predložen od strane Socijaldemokratske partije (PSD), dobio je najveći broj parlamentarnih glasova za dužnost sudije Ustavnog suda Rumunije. Senat je za ustavnog sudiju izabrao Julijanu Skantej, na predlog Nacionalne liberalne partije (PNL). Nominacije socijaldemokrata i liberala izazvale su oštre kritike opozicione Unije spasite Rumuniju (USR) koja smatra da nisu ispoštovani profesionalni uslovi za promovisanje pojedinih sudija. Preuzimanje dužnosti sudija Ustavnog suda održaće je u junu, kada ističu mandati sadašnjem predsedniku Valeru Dorneanuu i Moni Pivničeru. U ponedeljak ističe i mandat Danijelu Moraruu, izabran na ovu dužnost 2013. godine na predlog Predsedništva Rumunije. Ustavni sud Rumunije ima devet sudija sa devetogodišnjim mandatom. Tri sudije bira Poslanički dom, tri Senat i tri Predsedništvo Rumunije. Svake treće godine na upražnjena mesta biraju se tri nova člana. U medjuvremenu Ustavni sud je proglasio neustavnom proceduru kojom je prošle godine usvojen zakon o eliminisanju posebnih penzija parlamentaraca. Više od 70 bivših parlamentaraca obratilo se sudskim instancama zbog gubljenja prava na posebne penzije i 11 sudova i jedan Apelacioni sud presudili su u njihovu korist.

Apelacioni sud Bukurešta odložio je 5 put zaredom konačnu presudu u slučaju požara u bukurestanškom klubu Kolektiv, u kojem je poginulo 64 mladih ljudi, 200 je povredjeno i jedan je kasnije izvršio samoubistvo. Novi rok za presudu je 12 maj. 30 okobra 2015. godine na sceni improvizoanog kluba u bivšoj fabrici na rok koncertu izbio je požar izazvan vatrometom u sali predvidjenoj samo sa jednim izlaznim vratima. Mnogi mladi ljudi su poginuli na licu mesta, drugi su teško povredjeni u nastaloj panici. Prvostepeni sud osudio je na zatvorske kazne u trajanju od 4 do 13 godina tadašnjeg gradonačelnika 4 sektora Kristijana Popeskua, vlasnike kluba, dva vatrogasca, nekoliko gradska funkcionera, dva pirotehničara i predstavnike vatrometne firme.

Narodno pozorište u Bukureštu bilo je ove nedelje domaćin 16 izdanja Gala premija Gopo, na kojoj se dodeljuju nagrade za najbolja rumunska filmska ostvarenja. Film reditelja Radua Žudea ,,Baksuzno bubanje ili bezumni pornić”, dobio je Veliku nagradu za najbolji film 2021. godinea, a Katija Prisakariju nagradu za najbolju glavnu žensku ulogu. Najveći broj nagrada osvojio je film ,,Malmkrog”, za koji je Kristi Puju primio ,,Nagradu za najbolju reziju”. Film je dobio nagrade i za najbolju fotografiju, najbolju šminku, najbolju frizuru, najbolji dekor i najbolje kostime. Nagrada za glavnu mušku ulogu dodeljena je Bogdau Farkašu, protagonisti Filma ,,Neidentifikovani”. Ovom filmu je pripala i nagrada za najbolji scenario. Viktoru Rebendžuku i Marijani Mihuc, omiljenijim rumunskim pozorišnim i filmskim glimcima, dodeljena je nagrada za celokupnu karijeru.

Posetama najvažnijih rumunskih političkih faktora odlučivanja Ukrajini, Rumunija je izrazila podšku susednoj državi koja se suočava sa ruskom agresijom. U utorak u Ukrajinu su doputovali premijer Rumunije Nikolaje Čuka, predsednik Poslaničkog doma Marčel Čolaku i šef diplomatije Bogdan Auresku, a u sredu je na Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Ukrajine, održan pod predsedništvom lidera Volodimira Zelenskog, učestvovao i predsednik Senata Rumunije Florin Kacu. Premijer Čuka je primljen kod predsednika Zelenskog a kasnije vodio razgovore sa premijerom i predsednikom Vrhovne Rade. Razgovori su se usresredili na dalju podšku Rumunije Ukrajini, na humanitarnu situaciju i proces obnove susedne države. Predsednik Vlade u Bukureštu naglasio je da Rumunija najoštrije osuduje flagrantno kršenje suvereniteta i teritorijanog integriteta od strane Rusije i ruske zločine i izrazio podršku Rumunije medjunarodnoj anketi koja bi pred licem pravde privela odgovorne za počinjene zločine. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je naglasio da je ,, poseta važan i nedvosmislen signal podrške Ukrajini u ratu protiv Ruske Federacije”. O položaju rumunske manjine u Ukrajini premijer Čuka je izjavio: ,,Predsednik Zelenski je naglasio da će rumunska manjina u Ukrajini uživati ista prava kao i ukrajinska u Rumuniji. Naglasio sam da su predstavnici rumunske zajednice u Ukrajini državljani ove zemlje, da ispunjavaju obaveze prema državi i da treba da uživaju podršku vlasti i institucija kako bi sačuvali kulturni i jezički identitet.”

Premijer Rumunije izjavio je da Rumunija nije pogodjena odlukom Gazproma da obustavi isporuke gasa Bugarskoj i Poljskoj, zemlje koje su odbile da plate prirodni gas rubljama, kako Moskva zahteva. Potrošnja prirodnog gasa u Rumuniji manja je od proizvodnog kapaciteta zemlje. Rumunija je medju retkim državama Evrope koja raspolaže velikim resurskima gasa, podvukao je predsednik Vlade Rumunije i dodao da je na srednji i dugi rok Rumuniji potreban prirodni gas. Nacrtom zakona o offshore-u omogućava se početak investicija u eksploataciji nalazišta prirodnog gasa u Crnom moru kao i nalazišta na velikim dubinala u zoni Buzaua, na jugoistoku zemlje. Predsednik Poslaničkog doma Parlamenta Rumunije Marčel Čolaku izjavio je da je poseta Kijevu nedvosmisljen signal da se rumunska politička i parlamentarna večina zalaže za podršku Ukrajini. Po povratku iz Kijeva, predsednik Senata Florin Kacu je izjavio da ukrajinske vlasti gledaju sa optimizmom na budućnost, uprkos teškoj situaciji u zemlji. Predsednik Senata je dodao da iako sankcije Rusiji pogadjaju mnoge sektore, njihova je namera da osiguraju nacionalni integritet Ukrajine. Rumunski ministar odbrane Vasile Danku, koji je u utorak učestvovao na zasedanju Konusultativne grupe za odbranu Ukrajine u Vazdušnoj bazi Ramštajn izrazio je podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u medjunarodno priznatim granicama. Rumunski zvaničnik je osudio počinjene zločine i naglasio da je potrebo da se hitno i bezuslovno otvore humanitarni koridori. Vasile Danku je prilikom kratkog susreta sa svojim ukrajinskim kolegom izrazio punu solidarnost sa Ukrajinom i saopštio spremnost Rumunije za održavanje konstantnog i otvorenog dijaloga.

Rumunsko ministarstvo odbrane saopštilo je u sredu da Rumunska vojska nema vojnike u Republici Moldaviji koji bi učestvovali u vežbama ili drugim oblicima obuke. Saopštenje je izdato nakon objavljivanja netačnih informacija u publikacijama na ruskom jeziku da Rumunija namerava uz pomoć NATO snaga da napadne Pridnjestrovlje i kasnije da pripoji Republiku Moldaviju. Publikacija je objavila i vest da su na teritoriji Republike Moldavije rasporedjeni rumunski vojnici. Dezinformacije ruskih kanala objavljene su posle nekoliko napada neidentifikovanih lica u Pridnjestrovlju. Zbog provokacija u separatističkoj zoni parlamentarne stranke u Rumuniji izrazile su podršku evropskom putu Kišinjeva. Evropska unija treba da uputi jasnu poruku podrške evropskom putu Moldavije, smatraju rumunski političari. Predsednik Nacionalne liberalne partije (PNL), premijer Nikolaje Čuka je naglasio da najnovije dogadjaje u Tiraspolju treba analizirati veoma pažjivo i u uravnoteženom maniru da ne bi eskalirala situacija koja je i tako složena. Lider Socijaldemokratske partije (PSD) Marčel Čolaku smatra da su incidenti u Tiraspolju pokušaji zaplašivanja i saopštio da će se u narednim sedmicama održati zajednnicka sednica rukovodstva Senata i Poslaničkog doma sa predstavnicima Parlamenta Republike Moldavije. Ideju podržava i Unija spasite Rumuniju (USR), koja ocenjue da su incidenti u Tiraspolju jednostavne provokacije koje treba tretirati diplomatskom mudrošču, sa napomenom da samo u Evropskoj uniji Moldavija može da bude evropska država. Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) smatra da sada treba analizirati zahteve za pristupanje Ukrajine, Repunlike Moldavije i Gruzije Evropskoj uniji kako bi ove države postale kandidati. I Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) osudjuje incidente u Tiraspolju i naglašava da Republika Moldavija treba da izadje iz ove sive zone.

U vreme kada se nastavlja nelegalna agresija Rusije na Ukrajinu, na poziv šefa Bele kuće Dzoa Bajdena predsednik Rumunije Klaus Johanis je učestvovao na video konsultacijama sa liderima Evropske unije, Severoatlanske alijanse i partnerskih država. Tokom konsultacija analizirana je strategija podrške Ukrajini, odgovor medjunarodne zajednice na ruske akcije i uvedene sankcije Moskvi. Učesnici su izrazili odlučnost u nameri da obezbede ekonomsku, humanitarnu i bezbednosnu podršku Ukrajini. Predsednik Klaus Johanis je u svom obraćanju naglasio da je od posebanog značaja savezničko i transatlansko jedinstva i oštro osudio zločine ruske vojske nad civilima. Šef rumunske države je istovremeno naglasio da sadašnja kriza utiče na bezbednost na Istočnom boku Alijanse i posebno u Crnom moru. Klaus Johanis govorio je i o hitnoj potrebi osnivanja Borbene grupe NATO-a na teritoriji Rumunije i apelovao na preduzimanje odlučnih i koordinisanih akcija za eliminisanje energetske zavisnosti od Rusije, sa napomenom da su se dosadašnje sankcije dokazale efikasanim instrumentom.

Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku i američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarali su telefonom o posledicama ruske vojne agresije na Ukrajinu i naporima saveznika za pronalaženje adekvatnnog odgovora. Bogdan Auresku je predstavio bezbednosne evolucije na istočnom boku Nato-a i u Crnom moru i detaljno objasnio mere koje preduzimaju rumunske vlasti za političku, logističku i humanitarnu podršpku susednoj Ukrajini. Ministar inostranih poslova u Bukureštu je naglasio da je veoma važno da se bez odlaganja sprovedu odluke vanrednog Samita NATO-a iz marta, posebno ubrzano osnivanje Borbene grupe u Rumuniji, kao prvi korak ka dugotrajnom uravnoteženju i jačanju prisustva Severoatlanske alijanse na Istočni bok. Sa svoje strane američki državni sekretar Entoni Blinken je izrazio zahvalnost SAD na regionalnoj ulozi koju je Bukurešta preuzeo i podršci Kijevu i drugim vulnerabilnim partnerima regiona, uključujući Moldaviju. Američki zvaničnik je dao uveravanja o punoj angažovanosti Vašingtona na odbrani teritorija Rumunije i svih saveznika, posebno zemalja koje se nalaze u prvoj liniji. U ponedeljak ministar odbrane Rumunije Vasile Danku i njegov američki kolega Lojd Ostin u telefonskom razgovoru razmatrali su bezbednosne evolucije i zoni Crnog mora. Vasile Danku je izrazio zahvalnost SAD za angažman i snažan doprinos osiguranju bezbednosti Istočnog boka Alijanse. Repozicioniranje bataljona Stryker, razmeštanje aviona F-16 i F-18 sa ciljem da se ojačaju misije vazdušne policije u Rumuniji predstavljaju samo dva konkretna primera solidnosti transatlanskih odnosa.

Nacrt zakona o offshore-u, koji predvidja eksploataciju nalazišta priorodnog gasa iz Crnog mora, dostavljen je u utorak na razmatranje Stalnom birou Senata Rumunije. Nakon zelenog svetla stručnih institucija, Nacrt zakona će se razmatrati po hitnoj proceduri. Smatra se da će se glasanje u Senatu održati u maju. Premijer Nikolaje Čuka je izjavio da će Zakon osigurati stabilnost i predvidljivost poslovnim krugovima. Količine prirodnog gasa iz Crnog mora procenjuju se na oko 200 miliardi kubih metara, od kojih se većina nalazi u zoni Neptun Deep-a, vlasništvu OMV Petroma i ExxonMobila.

Ministarstvo inostranih poslova Rumunije pozdravilo je usvajanje nacrta zakona o ratifikaciji Sporazuma o implementaciji programa tehničke podrške i nepovratne finansijske pomoći Republici Moldaviji u visini od 100 miliona evra. 11. februara u Kišinjevu Sporazum su potpisali premijeri Rumunije i Moldavije, Nikolaje Čuka i Natalija Gavrilica. Rumunija će učestvovati u jacanju otpornosti Republike Moldavije u glavnom društvenim sektorima: energetskom, transportnom, saobraćajnoj infrastrukturi, zaštiti čovekove okoline, suzbijanju klimatskih promena, javnim radovima, insfratstrukturi, zdravstvu, obrazovanju, kulturi, kulturnoj baštini i istraživanju.

Medjunarodni monetarni fond korigovao je nadole jesenju prognozu o ekonomskom rastu Rumunije sa 4,8% na 2,2% u tekučoj godini. Podsećamo da je nacrt državnog budžeta Rumunije predvideo godišnji privredni rast zemlje od 4,6 %. MMF prognozira takodje i rast godišnje stope inflacije u Rumuniji na 9,3%, 2,5 puta veći od pro[logodišnje jesenske prognoze i smanjenje stope na 4% u narednoj godini. Na globalnom nivou MMF smatra da su se ekonomske perspektive pogoršale u odnosu na januar, posebno zbog ruske invazije na Ukrajinu, invazije koja je izazvala humanitarnu krizu u istočnoj Evropi i uvodjenje sankcije kako bi se primorala Moskva da prekine agresiju. Medjunarodna finansijska institucija prognozira svetski privredni rast ove i iduće godine od 3,6%

Vladajuća koalicija Rumunije sastavljena od Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumunij (UDMR) usvojila je paket ekonomskih i socijalnih mera za ublažavanje posledica energetske krize i ograničenje rasta cene proizvoda. Od skoro 17 miliardi leja, odnosno oko 3,5 miliardi evra, koliko vredi Plan ,,Podrška za Rumuniju”, evropski fondovi predstavljaju čak 50%. Glavne odluke odnose se na povećanje minimalnog ličnog dohotka u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, dodelu vaučera osobama sa niskim primanjima i subvencije i pomoć Malim i srednjim preduzečima i farmerima. 400 000 evra izdvojiće se za ograničenje rasta cena, malim i srednjim preduzečima dodeliće se najviše 400 000 evra za podsticanje investicija, za transportne firme litrar goriva biće jetfiniji se za 0,50 leja, dok će farmeri primiti grantove. Druge mere usmerene su na dobrovoljno povećanje minimalne plate, povećanje bolničke hrane i vrednosti bonova za topli obrok. Paket mera ima tri glavna cilja, kaze premijer Nikolaje Čuka: pomoć za zdravi rast ekonomije, realizaciju društvene kohezije i solidarnosti medju generacijama. Skoro 12 miliona osoba uživaće pravo na socijalne mere predvidjene programom Vlade, naglasavaju rumunske vlasti. U medjuvremenu Statistički institut Rumunije saopštio je da je godišnja stopa inflacije u martu povećana na 10,15% , rekord u poslednjih 18 godina.

Rat u Ukrajini i konsolidovano prisustvo NATO-a na Istočnom boku bile su glavne teme bukureštanskog susreta predsednika Rumunije Klausa Johanisa sa premijerom Belgije Aleksanderom de Kroom. Potreban je novi strateški koncept Alijanse koji bi potvrdio da je kolektivna odbrana osnovni prioritet NATO-a. Streteški koncept treba takodje jasno da naznači da je Rusija glavna pretnja po bezbednosti, smatra predsednik Rumunije. Klaus johanis je saopštio da će se-posle konsultacija sa saveznicima-ovog proleća na teritoriji Rumunije formirati borbena grupa NATO-a. Premijer Belgije je izjavio da je NATO jaka alijansa na koju Rumunija može da racuna: Vaša granica je i naša i branićemo je, naglasio je belgijski premijer. 25. februara, dan nakon početka ruske agresije na Ukrajinu Severaetlanski savet je aktivirao snage za odgovor. U sastavu ovih snaga nalaze se i 300 belgijskih vojnika koji su se pridružili francuskom kontingentu od 500 vojnika prisustnih u 57 Vazdusnoj bazi Mihail Kogalničanu , na jugu zemlje. Pomenutu bazu su tekuće nedelje posetili šef rumunske države i belgijski premijer . U pratnji dvojice bio je i premijer Rumunije Nikolaje Čuka koji je naglasio da saveznici treba da budu spremni za produženu krizu koja se može približiti granici Severoatlanske alijanse.

Evropkka komesarka za saobraćaj, Rumunka Adina Valean, učestvovala je u Bukureštu zajedno sa premijerom Rumunije Nikolajem Čukom na Medjunarodnoj konferenciji o budućnosti Evrope, u organizaciji predstavništva Evropske komisije u Bukureštu. Putem video konferencije Adina Valean je ragovarala sa ministrima saobraćaja Rumunije, Republike Moldavije i Ukrajine. Premijer Čuka i evropska komesarka Adina Valean dogovorili su se o tesnijoj saradnji sa ciljem da se poboljša železnički, drumski, rečni i pomorski transport roba iz Ukrajine i Republike Moldavije. Premijer Rumunije čestitao je evropskoj komesarki na inicijativi za formiranje radne grupe za identifikovanje rešenja za veći stepen apsorpcije evropskih fondova za rumunsku saobraćajnu infrastrukturu.

Nakon četvorogodišnjeg pauze od prve varijante zakona koja je samo oterala investitore, Nacrt izmene Ofšor zakona o eksploataciji prirodnog gasa iz Crnog mora dostavljen je Parlamentu Rumunije na razmatranje i usvajanje po hitnoj proceduri. Vladajuća koalicija Rumunije predlaže sada izbalnsiranu varijantu za koju smatra da će biti od koristi i državi i kompanijama koje će eksploatisati nalažiste. Rumunska država i rumunske firme imaće prednost prilikom kupovine gasa, dok višak količina firme mogu izvoziti. 60% profita od prodaje gasa pripašće državi a 40% investitorima. Nacrt zakona predvidja takodje i oslobadjanje od poreza na dodatnu dobit za prodajne cene koje investitorima ne donose super profit, sa izuzetkom prodaje gasa po ceni većom od 85 leja za MW/sat. Rasprava Nacrta zakona po hitnom postupku posledica je i energetske križe i inicijativa za eliminisanje zavisnosti od ruskog gasa. Privredni analitičari smatraju da će predložena varijanta podsticati investicije, ali da se količine gas iz eksploatacije nalažista očekuju tek za nekoliko godina.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski obratio se u ponedeljak, u video formatu,Parlamentu Rumunije kao i prilikom prethodnih obraćanja parlamentima drugih zemalja posle ruske invazije. Pre obraćanja Zelenskog na zajedničkoj sednici oba doma Parlamenta postavljene su zastave Rumunije, Ukrajine i Evropske unije, a senatori i poslanici Rumunije minutom čutanja odali počast poginulim Ukrajincima u ruskoj vojnoj agresiji. ,,Ukrajina nije poslednja meta ruske agresije. Braneći slobodu Ukrajine, brani se bezbednost Evrope”- naglasio je Volodimir Zelenski. Predsednik Ukrajine zahvalio je rumunskom narodu na pruženu pomoć ukrajinskim izbeglicama. ,,Ovo je temelj za veće približavanje naših naroda, kako bismo omogućili punu zaštitu naših nacionalnih manjina, rumunske zajednice u Ukrajini, odnosno ukrajinske u Rumuniji. Poruka ukrajinskog lidera Parlamentu Rumunije upućena je nakon strahovitih zločina ruske vojske nad civilima. U ovom kontekstu Rumunija je u utorak proglasila deset predstavnika Ambasade Ruske Federacije u Bukureštu nepoželjnim osobama. Prema navodima Ministarstva inostranih poslova Rumunije proterivanje predstavnika Ambasade je odgovor na grozne zločine u Burči i drugim gradovima Ukrajine ,,za koje Rusija snosi odgovornost”. Okupljeni u Briselu ministri inostranih poslova zemalja članica Severoatlanske alijanse postigli su saglasnost o pojačanoj pomoći Ukrajini, uključujući i slanje novih vojnih sistema. Zamenik generalnog sekretara Alijanse, bivši šef rumunske diplomatije, Mirča Džoana, izjavio je da rat u Ukrajini ulazi u novu fazu jer se ruske snage regrupišu i spremaju za novi napad na Dombas i južni deo zemlje. Šef rumunske diplomatije Bogdan Aurescu izjavio je da je za efikasnije odvraćanje na istočnom boku Alijanse i posebno u Crnom moru neophodna snažnija odbrana.

Sa druge strane zamenik visokog komersara za operacije Agencije UN za izbeglice Rauf Mazu doputovao je u sredu u naselju Vama Siret gde se upoznao sa aktivnostima koje se preduzimaju za zbrinjavanje Ukrajinaca koji se sklanjaju pred ratom. On je pozitivno ocenio rad svih osoba koje su uključene u aktivnostima na granici izmedju Rumunije i Ukrajine.

Nemačka, Francuska i Rumunija predsedavale su u utorak u Berlinu Medjunarodnom konferencijom o osnivanju platforme podrške Republici Moldaviji. Predvidjen je finansijski paket vredan 695 miliona evra kao i politička pomoć ovoj državi u kontekstu rata u Ukrajini. Republika Moldavija, najsiromašnija evropska država, primila je najveći broj ukrajinskih izbeglica u odnosu na broj stanovnika ove zemlje. Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku je izjavio da Vlada ima u pripremi dodatni paket nepovratne finansijske pomoći Moldaviji u visini od 10 miliona evra. Auresku je dodao da ovu pomoć treba dodeliti na duži rok kako bi se ublažile posledice energetske krize.

Tekuće nedelje u Rumuniji održani su protesti 35 sindikalnih federacija privatnog i javnog sektora koje su pridruzene Nacionalnom sindikalnom bloku. Demonstranti zahtevaju da se donesu mere podrške za ublažavanje ekonomsko-socijalnih posledica rata u Ukrajini. Sindikalne federecije zahtevaju takodje i donošenje mera za energetsku i prehrambenu bezbednost usled poskupljenja električne energije, prirodnog gasa i goriva. Lideri vladajuće koalicije sastavljene od Socijaldemokratske partije (PSD) Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) razmatrali su konačnu verziju paketa ekonomskih i socijalnih mera za zaštitu stanovnika i privrede od posledica krize u koju se Rumunija nalazi. Usvojeni plan vredan je 3,5 miliardi evra, od kojih će Evropska unija odobriti 1,4 miliarde evra.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis potpisao je dekret o ostavci Dana Valčanua na dužnost ministra investicija i evropskih projekata i imenovanje Mateja-Joana Bološa, ministra istraživanja, za vd. ministra investicija i evropskih projekata. Dan Valčanu je podneo ostavku na dužnost ministra i generalnog sekretara Nacionalne liberalne partije nakon odluke Florina Kacua da-usled pritisaka partijskih filijala-podnese ostavku na dužnost predsednika liberala. Izbor novog predsednika stranke predvidjen je u nedelju, na vanrednom kongresu, na koji se očekuje dolazak skoro 1300 liberala iz cele zemlje. Premijer Nikolaje Čuka podneo je kandidaturu za predsednika Nacionalne liberalne partije i izjavio da je njegov glavni cilj jačanje stranke i pripreme za naredne izbore.

Bivša ministarka turizma i regionalnog razvoja Elena Udrea privedena je u četvrtak u Bugarskoj i blizini granmice sa Grckom na bazi naloga rumunskih vlasti za krivično gonjenje. Posle odbijanja njene žalbe na prethodnu odluku suda o šestogodišnjoj kazni zatvora, Elena Udrea je imala obavezu da se prijavi nadležnim vlastima. Udrea je bila bliska saradnica bivšeg predsednika Trajana Baseskua. Podsećamo da je krajem marta tekuće godine Visoki kasacioni sud doneo konačnu odluku prema kojoj je bivši šef države saradjivao sa komunističkom političkom policijom Sekuritetea.