Category: Vesti

Rumuniju je u četvrtak na drugom sastanku posvećenom Ukrajini, koji organizuje Francuska, predstavljao privremeni predsednik Ilije Boložan, prenosi AGERPRES. Na novi sastanak pozvani su lideri Norveške, Kanade, Litvanije, Estonije, Letonije, Češke, Finske, Grčke, Hrvatske, Švedske i Belgije. Lideri Nemačke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Poljske, Španije, Holandije i Danske okupili su se u ponedeljak u Parizu, na poziv predsednika Emanuela Makrona, zajedno sa rukovodstvom Evropske unije i generalnim sekretarom NATO-a, kako bi razgovarali o najnovijim dešavanjima u vezi sa Ukrajinom, u kontekstu mirovnih inicijativa koje je pokrenula nova američka administracija. „Rumunija, u svom dvojnom svojstvu zemlje članice EU sa najdužom granicom sa Ukrajinom i zemlje koja je dosledno i od samog početka pružala višedimenzionalnu, humanitarnu, ekonomsku i vojnu podršku svom susedu, ima direktan interes da nastavi kolektivnu evropsku i evroatlantsku podršku Ukrajini, kao odgovor na brutalni i nezakoniti rat Ruske Federacije , saopstava Ministarstvo spoljnih poslova. S druge strane, predsednik Boložan je u utorak rekao akreditovanim ambasadorima u Bukureštu da Rumunija veruje u budućnost EU i da ostaje proatlantska država i odgovoran saveznik.

Vladajuća koalicija u Bukureštu danas se sastala kako bi finalizirala korake za uspostavljanje izbornog saveza koji čine Socijaldemokratska stranka (PSD), Nacionalna liberalna partija (PNL) i Demokratski Savez Mađara u Rumuniji (UDMR), koji će, na predsedničkim izborima u maju podržati bivšeg lidera liberala Krina Antoneskua. Upitan da li će se povući iz predsedničke trke u korist privremenog predsednika Ilije Boložana, Krin Antonesku je rekao da odbacuje ovu mogućnost. Novi savez bi u četvrtak trebalo da bude registrovan u Centralnom izbornom birou. Istovremeno, žrebom će biti određeno i pet sudija Višeg kasacionog suda i pravde koji će biti deo Centralnog izbornog biroa (BEC).

Rumunski poslanici usvojili su u sredu nacrt zakona koji dozvoljava obaranje dronova koji ilegalno ulaze u nacionalni vazdušni prostor. Prema dokumentu koji je inicirala Vlada, ove letelice mogu da se unište sredstvima vazdušne i kopnene odbrane, a naredbu za obaranje izdaju lica koja imaju pravo odlučivanja utvrđeno odlukom Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu. Proslanički dom usvojio je i predlog zakona kojim se utvrdjuje način obavljanja vojnih misija u mirnodovskim uslovima na teritoriji Rumunije. Dokument predviđa, između ostalog, mogućnost da se, na određeni period, ovlašćenja nad nekim strukturama rumunske vojske prenesu na komandante NATO snaga koje učestvuju u različitim operacijama. U slučaju ovog zakona, Senat je organ koji odlučuje.

NATO Steadfest Dart 25 vežba, koja se smatra najvećom ove godine, u punom je jeku na teritorijama Rumunije, Bugarske i Grčke. Vežba je počela prošlog meseca i uključuje mobilizaciju vojnika iz devet savezničkih država. Vežbu predvodi Zajednička saveznička komanda iz Napulja i podrazumeva prvo operativno raspoređivanje Savezničkih snaga za brzo reagovanje, uspostavljenih 1. jula 2024. Testira sposobnost Severnoatlantskog saveza da mobiliše i brzo rasporedi snage za odbranu svojih granica. U vežbi učestvuje više od 10.000 vojnika, preko 1.500 kopnenih borbenih vozila i preko 20 aviona i helikoptera, pored 17 brodova i podmornica, a predviđene su borbene vežbe u vazduhu, vodi i na kopnu, kao i u sajber prostoru. U Rumuniji, Steadfest Dart 25 se održava na poligonu Smardan u okrugu Galaci, na jugoistoku, a zemlja učestvuje sa oko 1.150 vojnika i 120 borbenih vozila.

Rumuni neće ostati bez prirodnog gasa i struje, uverio je ministar energetike Sebastijan Burduža. On je učestvovao je u Zimskoj komandi koja je vršila procenu stanja nacionalnog energetskog sistema. „Činjenica da smo postali najveći proizvođač gasa u Evropskoj uniji, činjenica da veliki deo, preko 99,9 odsto prošlogodišnje potrošnje pokrivamo iz domaće proizvodnje gasa, znači možemo biti sigurni da imamo energetsku sigurnost u oblasti gasa“ – kaže Burduža. Povodom produženja šeme ograničenja cene struje nakon 1. aprila, ministar je najavio da će odluka biti doneta u petak. On je precizirao da se ne razmišlja o sistemu vaučera za osobe sa niskim primanjima.

Svake godine 19. februara u Rumuniji se obeležava Nacionalni dan Konstantin Brankuši. Rumunski kulturni institut (ICR) organizuje u narednom periodu, kako u zemlji tako i u inostranstvu, manifestacije povodom 149. godišnjice od rođenja velikog rumunskog vajara. 2024. godine, monumentalni ansambl „Put heroja“, koji je stvorio Konstantin Brancuši u Targu Žiu, uvršten je na Uneskovu listu svetske kulturne baštine. Iste godine u Centru Pompidu u Parizu organizovana je značajna izložba posvećena rumunskom umetniku. Većina njegovih dela pripada Centru Pompidu, kao nasleđe francuskoj državi, ali mnoga druga čuvena Brankušijeva dela nalaze se u velikim svetskim muzejima.

Rumunska teniserka Sorana Kristea plasirala se danas u osminu finala WTA 1.000 turnira u Dubaiju, sa ukupnim nagradnim fondom od preko 3,6 miliona dolara. Sorana je pobedila Amerikanku Alisiju Parks rezultatom 3-6, 6-4, 6-1. Rumunka će u osmini finala odmeriti snage sa pobednicom meča između Švajcarke Belinde Benčići i Amerikanke Eme Navaro, osma favoritkinja. S druge strane rumunski fudbalski šampion FCSB iz Bukurešta igra u četvrtak uveče na svom terenu protiv grčkog PAOK-a iz Soluna, odlučujuću utakmicu plej-ofa za osminu finala Lige Evrope. U prvoj utakmici protiv grčkog tima koji vodi Rumun Razvan Lućesku, FCSB je pobedio u gostima rezultatom 2-1.

Bivši rumunski strucnjak Kristijan Kivu imenovan je za novog trenera Parme – saopstio je italijanski klub. Za njega će ovo biti prvo iskustvo kao seniorski trener, nakon što je trenirao nekoliko juniorskih timova u Internacionale Milano, gde je igrao između 2007. i 2014. i gde je završio igračku karijeru u 34. godini zbog povreda. U sezoni 2009-2010, pod komandom portugalskog trenera Žozea Murinja, sa Interom je osvojio prvenstvo i Kup Italije, kao i Ligu šampiona. Kivu će u Parmi trenirati rumunske internacionalce Denisa Mana i Valentina Mihaila. Tim je na 18. mestu (sklon ispadanju) od 20, a Kivu će debi kao trener u Seriji A odigrati 22. februara, na svom terenu, protiv Bolonje. Podsećamo da je još jedan italijanski tim u Seriji A, Đenova, u vlasništvu rumunskog biznismena Dana Šučua, takođe većinskog akcionara Rapid Bukurešta.

Parlament je 2015. godine usvojio zakon kojim je 19. februar proglašen – Nacionalnim danom Konstantin Brankuši. Na ovaj dan je na nacionalnom nivou organizovano niz kulturnih događaja u prestonici i više gradova širom zemlje. Kulturni događaji su počeli u utorak, u Rumunskom kulturnom institutu (ICR) u Bukureštu, projekcijom dokumentarnog filma “Brankuši, metamorfoze skulpture”, u kome su korišćene retke video arhive sa radionicom velikog rumunskog vajara. Rumunski kulturni institut planira u narednom periodu, u inostranstvu, niz tematskih događaja. Planirane su izložbe, filmske projekcije ili konferencije u Pekingu, Istanbulu, Madridu, Tel Avivu, Londonu, Parizu, Beču, Lisabonu ili Stokholmu. Emblematična ličnost rumunske kulture, Brankuši je dao suštinski doprinos obnovi umetničke vizije u univerzalnoj savremenoj skulpturi. Sin siromašnog stolara, rođen je 19. februara 1876. godine u Hobici, u okrugu Gorž. Odlazio je od kuće nekoliko puta, od malih nogu, i radio u nekoliko radionica, prodavnica i krčmi. Radio je kao šegrt u Krajovi, gde je otkrio svoju veštinu ručnog rada praveći violinu od materijala koje je pronašao u radionici. Kasnije je, u istom gradu, upisao i Školu za umetničke zanate. Posle pohađanja Škole umetnosti u Krajovi (1894 – 1898) odlazi u Bukurešt gde je diplomirao na Školi lepih umetnosti (Nacionalni univerzitet umetnosti Bukurešt – 1902). Tokom studiranja izradio je više radova za koje je osvojio medalje. Godine 1904. Brankuši je odlučio da peške krene za Pariz, zaustavljajući se u Budimpešti i Beču. Nacionalnu školu lepih umetnosti u Parizu, upisuje 1905., a godinu dana kasnije njegovi radovi su izloženi na Jesenjem salonu u Parizu (Salon d’Automne u Parizu). Godine 1907. tri dela vajara izložena su na salonu Nacionalnog društva francuskih umetnosti. Otvaranju prisustvuje i čuveni francuski vajar Ogist Roden, koji poziva Brankušija da postane njegov šegrt, što je Rumun odbio, a svoj gest motiviše rečima: „U senci velikog stabla ne raste ništa“. Narednih godina napravio je skulpture koje su postale poznate, među kojima su „Poljubac“, „Majastra“, „Gospođica Pogani“, „Bludni sin“. UNESKO je 2024. godine uvrstio na listu univerzalne baštine skulpturalni ansambl „Put heroja“, iz Targu Žiua, omaž palim herojima tokom Prvog svetskog rata. Ansambl obuhvata četiri dela: Sto čutnje, Aleju stolica, Kapiju poljubca i Beskrajni stub, koje je projektovao i izradio veliki rumunski vajar u periodu 1937-1938. Sva četiri dela su raspoređena na istoj osi, orijentisana od zapada ka istoku, dužine do 1275 m. Konstantin Brankuši je preminuo 16. marta 1957. godine i sahranjen je na groblju Monparnas u Parizu.

Očekuje se da će vlada Bukurešta ove nedelje doneti odluku u vezi sa nastavkom sadašnje šeme kompenzacije za tarife za električnu energiju i prirodni gas za kućne potrošače. Ministar energetike Sebastijan Burduža se, međutim, založio za bolje usmeravanje ove podrške ka onim ugroženim potrošačima za koje plaćanje komunalija predstavlja preveliko opterećenje. Odluka Izvršne vlasti će se sprovesti kroz hitnu uredbu.

Narodna banka Rumunije povećala je prognozu inflacije za kraj ove godine na 3,8%, sa prethodnih 3,5%, navodi se u najnovijem kvartalnom izveštaju te institucije. Za kraj 2026. godine Narodna banka Rumunije predviđa godišnju stopu inflacije od 3,1%. Guverner Mugur Isaresku je objasnio da će od prvog kvartala ove godine, uključujući i kao uticaj mera konsolidacije budžeta, Rumunija ući u period deficita tražnje – pozitivnog elementa iz perspektive evolucije inflacije, koji bi, međutim, mogao uticati na privredni rast. On je istakao da je veoma važno da u kombinaciji sa fiskalnom i monetarnom politikom ova novonastala situacija ne dovede do recesije. Isaresku je takođe ukazao da će lej ove godine verovatno blago depresirati, pa čak i premašiti prag od 5 leja za jedan evro. Guverner NBR je, međutim, naglasio da će, kada se prevaziđu unutrašnje političke tenzije, lej ostati sidro stabilnosti, a Narodna banka će omogućiti veću fleksibilnost kursa.

Lideri glavnih evropskih sila sastali su se u ponedeljak u Parizu, na hitnom sastanku, kako bi razgovarali o evropskoj bezbednosti i ratu u Ukrajini. Učestvovali su premijeri Nemačke, Velike Britanije, Italije, Poljske, Španije, Holandije i Danske, predsednik Evropskog saveta, predsednik Evropske komisije i generalni sekretar NATO-a, saopštilo je francusko predsedništvo. Današnje diskusije bi se kasnije mogle proširiti i na druge formate, sa ciljem da se okupe svi partneri zainteresovani za mir i bezbednost u Evropi. Sastanak u Parizu odvija se u posebno delikatnom trenutku u odnosima Evropske unije i Sjedinjenih Amerićkih Država, nakon inicijativa koje su poslednjih dana preduzeli predsednik Sjedinjenih Amerićkih Država Donald Tramp i njegov tim da pregovaraju o miru na starom kontinentu direktno sa Vladimirom Putinom, pri čemu su evropske zemlje i Ukrajina isključene iz donošenja odluka, podseća dopisnik Radija Rumunije. S druge strane, američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da će Ukrajina i Evropa biti uključene u „prave pregovore” za mir. Kako prenosi Rojters, Rubioova izjava sugeriše da je sastanak predstavnika Sjedinjenih Amerićkih Država i Rusije, koji će se održati narednih dana u Saudijskoj Arabiji, samo degustacija, da Vašington vidi da li je Moskva zaista voljna da pregovara. Rusko-američki pregovori počeće u utorak u prestonici Saudijske Arabije Rijadu, napominje Bi-Bi-Si.

Zahtev za izglasavanje nepoverenja koalicionoj vladi u Bukureštu, koju predvodi socijaldemokrata Marčel Čolaku, neće danas biti podnet parlamentu, najavio je predsednik opozicione stranke Alijansa za ujedinjenje Rumuna Đorđe Simion. U poruci objavljenoj na Fejsbuku, on je naveo da očekuje da se svi opozicioni parlamentarci, uključujući i one iz Unije Spasimo Rumuniju i Partije mladih, pridruže naporima. Lider Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) je rekao i da od njih očekuje reakciju do petka. Zahtev za izglasavanje nepoverenja, koji je potpisalo 125 izabranih predstavnika SOS Rumunije i Alijanse za ujedinjenje Rumuna, trebalo je danas da bude podnet parlamentu. U vreme prikupljanja potpisa, predsednica Unije Spasimo Rumuniju (USR) Elena Laskoni savetovala je svojim kolegama da ne podržavaju inicijativu, s obrazloženjem da su u Rumuniji potrebni mir i stabilnost.

Triler o izbornom procesu pape “Konklava” i drama o sudbini jednog imigranta “Brutalist” veliki su dobitnici u nedelju na dodeli nagrada britanske filmske industrije BAFTA, uspevši da osvoje po četiri nagrade, prenosi Rojters. ‘Konklava’ je osvojila nagradu za najbolji film, ali i pobedila u kategorijama najboljeg britanskog filma, adaptiranog scenarija i montaže. ‘Brutalist’, film o mađarskom imigrantu, arhitekti, koji je preživeo holokaust, koji napušta Evropu na kraju Drugog svetskog rata da bi pokušao da obnovi svoj život i karijeru u Sjedinjenim Državama, smatran je jednim od favorita za najbolji film. Film je osvojio nagradu za najbolju režiju za Brejdija Korbeta i nagradu za najboljeg glumca za Adriena Brodija. ‘Brutalist’ je takođe osvojio nagradu za najbolju sliku i originalnu muziku. Jedno od velikih iznenađenja 78. gala BAFTA-e bila je pobeda Majki Medison u kategoriji rezervisanoj za najbolje ženske uloge, sa filmom ‘Anora’ u kojem igra ulogu egzotične plesačice u ljubavnoj vezi sa sinom ruskog oligarha.

Rumunski ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu učestvuje do nedelje na Minhenskoj međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji, gde šefovi država i vlada i stotine stručnjaka za odbranu razgovaraju o glavnim globalnim pitanjima, posebno o mogućem miru u Ukrajini. Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu, rešavaće se bezbednosne pretnje i izazovi u političkom, ekonomskom, komercijalnom i tehnološkom polju. Emil Hurezeanu će u tematskim sesijama konferencije izneti procene Rumunije o aktuelnim izazovima, sa fokusom na pogoršanje bezbednosne situacije u crnomorskom regionu i implikacije agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine na bezbednost evroatlantskog prostora. Istovremeno, on će naglasiti opasnost od hibridnih akcija Rusije i važnost suprotstavljanja njima. S druge strane, rumunski zvaničnik će naglasiti važnost snažnijeg transatlantskog odnosa u upravljanju ovim izazovima i borbi protiv pretnji sa kojima se suočava evroatlantska zajednica i istaći izuzetan značaj nastavka pružanja čvrste podrške za povećanje otpornosti Republike Moldavije. Na marginama Konferencije, šef diplomatije u Bukureštu imaće bilateralne susrete sa kolegama i političkim ličnostima iz Evrope, Severne Amerike, Azije i Pacifika, Bliskog istoka i Severne Afrike.

Privremeni predsednik Rumunije Ilie Boložan imenovao je Kristijana Dijakoneskua, bivšeg ministra spoljnih poslova na mesto savetnika predsednika za odbranu i bezbednost, koji će preuzeti i koordinaciju predsedničke kancelarije. Takođe, Bogdan Mazuru će obavljati funkciju predsedničkog savetnika za spoljnu politiku, a Simona-Livija Maftei i Bjanka-Teodora Firezar imenovane su za savetnike u kabinetu privremenog predsednika. Boložan je izjavio da su njegovi prioriteti, tokom tri meseca na funkciji šefa države obezbeđivanje ekonomske, socijalne i političke stabilnosti. U svojoj prvoj poruci nakon što je u palati Kotroćeni preuzeo mandat od Klausa Johanisa koji je podneo ostavku, Boložan je obećao da će predsednički izbori u maju biti fer i transparentni.

Diplomatija u Bukureštu oštro osuđuje neodgovorni napad ruskih snaga na Ukrajinu 13. februara, kada su dva ruska drona narušila vazdušni prostor i pala na rumunsku teritoriju, u blizini granice sa Ukrajinom. Po nalogu ministra spoljnih poslova Emila Hurezeanua, privremeni otpravnik poslova Ruske Federacije u Bukureštu hitno je pozvan u sedište ministarstva, da bude obavešten o odlučnoj osudi ponovljenog kršenja vazdušnog prostora Rumunije. Ovi nezakoniti i neodgovorni napadi se moraju okončati, a Rumunija ima pravo da preduzme neophodne mere za reagovanje, saopštilo je Ministarstvo.

Upravni odbor Narodne banke Rumunije odlučio je danas da zadrži kamatnu stopu monetarne politike na 6,5 odsto godišnje.NBR je takođe odlučila da zadrži kamatnu stopu za kreditnu liniju na 7,50% godišnje i kamatnu stopu za depozitnu liniju od 5,50% godišnje. Zadržani su sadašnji nivoi stopa obavezne minimalne rezerve za obaveze u lejima i stranoj valuti kreditnih institucija. Centralna banka u Bukureštu odlučila je prošle godine, dva puta, da snizi referentnu kamatnu stopu, u julu, sa sedam odsto godišnje na 6,75 odsto godišnje, au avgustu na 6,5 odsto godišnje.

U Rumuniji je godišnja stopa inflacije neznatno smanjena, na 4,95 odsto prošlog meseca, u odnosu na januar 2024, kada je iznosila 5,14 odsto. Prema danas objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poslednjih 12 meseci cene hrane porasle su za 4,54%, neprehrambeni proizvodi za 4,60%, a usluge 6,54%. Najnovija prognoza inflacije Narodne banke ukazuje na pad ovog indeksa na 3,5% na kraju tekuće godine.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da se tokom noći čula eksplozija praćena požarom na kupoli koja štiti ostatke četvrtog reaktora bivše nuklearne elektrane Černobil u Ukrajini. Pripadnici vatrogasne službe reagovali su za nekoliko minuta, a povređenih nije bilo. Nivo radijacije unutra i spolja ostaju normalni i stabilni, izveštava IAEA. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je zauzvrat saopštio da su ruski dronovi pogodili štiti za zaštitu od radijacije u Černobilju. Prema rečima ukrajinskog šefa države, nakon prve procene, ustanovljeno je da je napad značajno oštetio štit. S druge strane, u Bukureštu je Nacionalna agencija za zaštitu životne sredine saopštila da incident u Černobilu ne predstavlja opasnost za Rumuniju. Agencija kaže da permanentno prati evoluciju radioaktivnosti životne sredine na nacionalnom nivou, a vrednosti zabeležene nakon ovog događaja su u uobičajenim granicama, specifičnim za ovaj period.

Predsednik Vladimir Zelenski upozorio je da Ukrajina neće pristati ni na jedan mirovni sporazum koji pregovaraju SAD i Rusija bez učešća Kijeva. Zelenski bi trebalo da se sastane danas, u Minhenu, povodom godišnje konferencije o bezbednosti, sa potpredsednikom SAD Džej Di Vensom, nakon što su se Donald Tramp i Vladimir Putin telefonom dogovorili da odmah počnu pregovore o okončanju rata. Tramp je, nakon razgovora, izjavio da pristupanje Ukrajine NATO-u nije praktično, a njen povratak na granice pre ruske invazije je malo verovatan. Ove izjave su izazvale nezadovoljstvo Ukrajine i razbesnele evropske zemlje, koje u njima vide kapitulaciju pred Rusijom i pretnju po bezbednost Evrope.

Sudije Višeg kasacionog suda i pravde prihvatili su žalbu koju su podneli bivše poslanica PSD-a Laura Vikol i njen suprug, biznismen Vladimir Čorba na odluku Apelacionag suda o preventivnom hapšenju. Odluka suda je konačna. Supružnicu su prethodno uhapšeni 4. februara, odlukom Apelacionog suda u Bukureštu. Laura Vikol i Vladimir Ćorba optuženi su da su proneverili desetine miliona evra kompanija Nordis grupe i potrošili novac na odmore, putovanja privatnim avionom, kupovinu robe i luksuznih automobila. Istraga je usmerena na pojedince i kompanije optužene da su od klijenata naplatili preko 195 miliona evra, a da nisu predali stanove za koje su plaćali različite iznose. Ukupno, istraga je usmerena na 40 pojedinaca i 32 kompanije. Žalbe su uložile i još tri osobe u preventivnom pritvoru u slučaju i tri osobe u kućnom pritvoru.

Rumunski fudbalski šampion FCSB pobedio je u četvrtak uveče grčki tim PAOK Solun sa 2-1 u prvoj utakmici plej-ofa za osminu finala Lige Evrope. Odlučujuća utakmica protiv grckog tima, koji vodi Rumun Razvan Lučesku, igra se 20. februara u Bukureštu. Takođe u četvrtak, u rukometu, muški šampion Dinamo Bukurešt izgubio je sa 26-33 na domaćem terenu protiv mađarske ekipe One Vesprem HC, u grupi A Lige šampiona.

Odlazeći predsednik Rumunije Klaus Johanis završio je svoj mandat u sredu u podne svečanošću u Predsedničkoj palati u Bukureštu. On je u ponedeljak najavio ostavku usred pokretanja postupka njegove suspenzije u Parlamentu. Dva mandata na koja je Klaus Johanis imao pravo trebalo je da isteknu 21. decembra prošle godine, ali je on ostao na funkciji nakon što je Ustavni sud poništio predsedničke izbore zbog sumnje u nepravilnosti. Nezadovoljni odlukom ustavnih sudija, desetine hiljada Rumuna protestovalo je na ulicama. Politički analitičari smatraju da će se, ostavkom Klausa Johanisa, tenzije u društvu nakupljene poslednjih meseci smanjiti. 65-godišnji etnički Nemac, bivši profesor fizike i bivši gradonačelnik grada Sibinja (u centru), Klaus Johanis napušta predsedničku fotelju sa izuzetno niskim rejtingom. Privremenu funkciju, od srede, preuzims predsednik Senata Ilije Boložan, koji je ranije sebe suspendovao sa mesta šefa Senata i predsednika Nacionalne liberalne partije (PNL). On će biti privremeni predsednik do maja, kada će biti održani predsednički izbori, 4. i 18. u mesecu. On će imati skoro sve prerogative šefa države, sa nekoliko izuzetaka: neće imati pravo da se obraća parlamentu, raspušta zakonodavnu vlast i organizuje referendum.

„Da bismo nastavili razvoj Rumunije, moramo nadoknaditi nedostatke koje imamo u implementaciji Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Godine 2025. i 2026. definišu – izjavio je premijer Marčel Čolaku, koji je u sredu predsedavao sastankom Međuministarskog koordinacionog odbora Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Kako se navodi u saopštenju izvršne vlasti, Vlada će pažljivo pratiti poštovanje rokova neophodnih za privlačenje evropskih sredstava iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, s obzirom na ponovne pregovore sa Evropskom komisijom o pretpostavljenim ciljevima i prekretnicama. Događaju u Bukureštu prisustvovala je generalna direktorka SG RECOVER (Task Force for Recovery and Resilience u okviru Generalnog sekretarijata Evropske komisije), Selin Gauer. Zvaničnica je navela da je potrebna promena pristupa u 18 meseci koliko Rumunija još ima na raspolaganju, kako bi obezbedila da može da privuče sredstva koja su joj dodeljena kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost iz budžeta Unije. „Evropska zvaničnica je izrazila punu spremnost da podrži rumunsku stranu u ovim koracima, podsećajući da, iako je postignut napredak, još uvek postoje ciljevi i prekretnice koje nisu postignute, i uverila je da će status implementacije biti procenjen objektivno i transparentno na nivou Evropske komisije“, navodi se u saopštenju.

Ministar odbrane Anđel Tilvar sastao se u sredu, u vojnoj bazi Mihail Kogalničanu, u okrugu Konstanca (jugoistok), sa svojom španskom koleginicom Margaritom Robles Fernandez, koja boravi u poseti Rumuniji. Zvaničnici su izrazili zahvalnost za nivo saradnje između vojski dve zemlje, koji u poslednje vreme doživljava uzlazni trend, kako u bilateralnim tako i u savezničkim formatima, u kontekstu strateškog partnerstva Rumunije i Španije. Ministri su razgovarali i o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji, konsolidaciji savezničkog stava na istočnom krilu Alijanse i multinacionalnim strukturama čiji su deo, kao i o razvoju bezbednosne situacije u crnomorskom regionu. „Čvrsta posvećenost Španije bezbednosti Rumunije, koja se ogleda kroz njeno aktivno učešće u misijama NATO-a u našoj zemlji, jasan je dokaz kohezije i snage našeg saveza“, izjavio je Anđel Tilvar.

Na teritoriji Rumunije odvija se kompleksna vojna vežba Steadfast Dart 2025 u kojoj učestvuju odredi iz Velike Britanije, Italije, Francuske, Turske i Španije. Vežba će se završiti 21. februara i biće testirano operativno raspoređivanje Savezničkih snaga za reagovanje u zoni budnosti NATO Jugoistok, sa fokusom na planiranje-izvođenje aktivnosti pre krize sa ciljem jačanja savezničkih snaga lociranih u Rumuniji i Bugarskoj. Steadfast Dart 2025 odvija se istovremeno u Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj i pokazuje kako bi Alijansa postupila u slučaju aktiviranja člana 4 – konsultovanje država članica u slučaju pretnje. Rumunija učestvuje u ovoj vežbi koja simulira odgovor NATO trupa na mogući scenario munjevitog napada sa snagama od približno 1.150 vojnika i vojne opreme. Vežba okuplja oko 10.000 vojnih lica iz devet savezničkih zemalja i okuplja 17 vojnih brodova, 20 aviona i preko 1.500 vojnih kopnenih vozila.

Rumunija je 2024. godine, zajedno sa drugim evropskim državama, bila na meti „sabotažnih“ akcija koje su specifične za ruski arsenal hibridnih tehnika – tvrdi Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) u svom izveštaju o aktivnostima za prošlu godinu. Svrha ovih napada – precizira bukureštanska Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma – bila je testiranje odbrane zemalja NATO-a i pronalaženje slabosti u infrastrukturi. Prema Direkciji za istragu organizovanog kriminala i terorizma, od 2022. godine dogodilo se najmanje 50 incidenata u 13 zemalja Evrope, što bi moglo biti rusko hibridno poslovanje. To uključuje slučajeve špijunaže, diverzije, vandalizma, sajber napada, kampanja dezinformacija i napada na podvodnu infrastrukturu u Baltičkom moru. Rumunski tužioci takođe pokazuju da je Rusija promenila svoju taktiku u pokretanju hibridnih napada – više ne šalje agente u države NATO-a, već nasumično regrutuje izvođače u četovima na aplikaciji Telegram u zamenu za sume novca. S druge strane, Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma navodi da Rumunija nije suočena sa terorističkim pretnjama.

Romsilva će biti reorganizovana, od centralne strukture naniže, čak i ako to u velikoj meri zabrinjava one koji će izgubiti beneficije, izjavio je u sredu ministar životne sredine Mirčea Feket posle sastanka koji je imao sa sindikalcima šumarstva. Prema rečima ministra, neravnopravnosti unutar Romsilve biće otklonjene predlozima za izmenu statusa šumarskih kadrova, kao i Odlukom Vlade kojom je direkcija organizovana. Članovi Saveza šumarskih sindikata “Silva” protestovali su u sredu ispred resornog ministarstva, nezadovoljni medijskom kampanjom koju je ministar za životnu sredinu pokrenuo protiv Nacionalne agencije za šumarstvo (RNP) – Romsilva. Glavni zahtevi demonstranata su: depolitizacija struktura gazdovanja šumama i njihova profesionalizacija, izuzeće gazdovanja državnim šumama od primene korporativnog upravljanja, konsultacija sindikata, kao socijalnih partnera ministarstva, posebno prilikom izrade normativnih akata sa uticajem na Romsilvinu delatnost. Uporedo sa tim, sindikati šumarstva organizovali su štrajk upozorenja na radnim mestima, bez prekidanja aktivnosti, „u znak protesta protiv kampanje klevete koju podržava ministar za životnu sredinu, vode i šume protiv Romsilve i njenih 14.000 zaposlenih, koji opslužuju rumunske šume“.

Rumunija se treću godinu za redom svrstava među zemlje Evropske unije sa „najgorim“ rezultatima u borbi protiv korupcije, sa 46 bodova, ravnopravno sa Maltom, prema Indeksu percepcije korupcije (CPI) za 2024. koji je objavila nevladina organizacija Transparency International. Na rang listi vodi Danska (90 bodova), dok su zemlje poput Somalije (9 bodova), Venecuele (10 bodova) i Sirije (12 bodova) na poslednjim mestima. Indeksu percepcije korupcije odražava kako nezavisni stručnjaci i poslovni ljudi vide korupciju u javnom sektoru u 180 zemalja i teritorija.

Evropska unija će uložiti 200 milijardi evra u projekte veštačke inteligencije – najavila je u Parizu šefica izvršne vlasti Evropske unije Ursula fon der Lajen. Prisutna na međunarodnom skupu u francuskoj prestonici posvećenom ovom sektoru, predsednica Evropske komisije je govorila i o javno-privatnom partnerstvu za mobilizaciju kapitala neophodnog za razvoj novih tehnologija. Sastanku je prisustvovao i ministar ekonomije i digitalizacije u vladi Bukurešta Bogdan Ivan, koji je izjavio da je Rumunija spremna da odigra svoju ulogu u projektima koji će definisati budućnost. „Rumunija ima mnogo stručnjaka i mnogo dobro obučenih kompanija u ovoj oblasti, a prošle godine je usvojila Strategiju za veštačku inteligenciju koja je čini interoperabilnom sa istraživačke tačke gledišta sa najrazvijenijim zemljama sveta“, rekao je ministar Ivan dopisniku Radija Rumunije u Parizu.

Ambasada Rumunije u Srbiji saopštila je da su školske torbe stigle u škole u ​​Majdanpeku, gde deca rumunske nacionalnosti pohađaju časove rumunskog jezika sa elementima nacionalne kulture. Pokloni koje nudi Ambasada u Srbiji, uz podršku Departmana za Rumune u rasejanju, imaju za cilj da podstiču decu rumunske nacionalnosti da gaje jezik njihovih predaka, rumunski jezik, dodali su iz diplomatskog predstavništva.

Ognjan Krstić, predsednik Saveza Srba u Rumuniji i poslanik u Parlamentu Rumunije, obratio se na plenarnoj sednici parlamenta porukom „Zajedno gradimo budućnost“. U ovim teškim vremenima za sve nas uspeli smo da, usvajanjem državnog budžeta za 2025. godinu, obezbedimo značajna sredstva za finansiranje naših škola, lokalne administracije i za potrebe Saveza  Srba, krovne organizacije srpske zajednice. Hvala svima na bezrezervnoj podršci, posebno kolegama iz poslaničke grupe nacionalnih manjina, rekao je Krstić.

Srpska energetska kompanija Naftna industrija Srbije (NIS), koju kontroliše Gasprom, razmatra, zbog poteškoća na tržišta u Bugarskoj i Rumuniji, odustajanje od poslovanja na oba tržišta, objavio je sajt seenews.com, koji je preuzeo Novinite. U izveštaju kompanije iz četvrtog kvartala 2024. godine navodi se da se analizira mogućnost napuštanja ovih zemalja, uključujući potencijalnu prodaju ili zatvaranje poslovanja. NIS razmatra svoje opcije za rešavanje poteškoća sa kojima se suočava u Bugarskoj i Rumuniji. U Rumuniji, NIS ima 19 benzinskih stanica i bavi se poslovima istraživanja gasa i nafte. Tržišni udeo kompanije u Rumuniji je nizak, sa 0,4% ukupnog tržišta goriva i 0,6% maloprodajnog tržišta u 2024. Pored potencijalnog izlaska iz Bugarske i Rumunije, NIS je zabeležio pad neto dobiti od 77% na 88,6 miliona dolara i pad operativne dobiti od 35% u 2024. godini, dok su investicije porasle za 36%. Ministarstvo finansija SAD je početkom januara uvelo sankcije ruskim proizvođačima nafte Gasprom njeft i Surgutneftegaz, kao i 183 broda koji su prevozili rusku sirovu naftu, pošto Vašington želi da smanji prihode koji Moskva koristi za finansiranje rata u Ukrajini. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 10. januara da je ruskim kompanijama Gasprom njeft i Gasprom dat 45-dnevni period da izađu iz akcionarijata srpske naftne kompanije Naftna industrija Srbije. NIS je podneo zvaničan zahtev Ministarstvu finansija SAD za 90-dnevnu suspenziju režima sankcija.

Prema žrebu održanom u Nionu u Švajcarskoj, reprezentacija Rumunije raspoređena je u Grupu A, zajedno sa Španijom, Finskom, Kosovom, Kiprom i San Marinom, na preliminarnim utakmicama Evropskog prvenstva Under-21 koje će se održati  2027. godine. Rumunija će se prvi put sresti sa Kosovom na Under-21, posle napetih utakmica senjorskih timova tokom poslednjih godina, koje su završene prekinutim, suspendovanim utakmicama i sankcijama UEFA. Finalni turnir u trajanju od dve godine, čiji su domaćini Srbija i Albanija, poslužiće kao kvalifikaciona faza za timove iz Evrope za Olimpijske igre 2028. u Los Anđelesu. Preliminarne utakmice će početi u martu 2025. i završiće  se u oktobru 2026.

Rumunski tehničar Đani Krecu novi je selektor muške odbojkaške reprezentacije Srbije, potvrdio je Odbojkaški savez Srbije, navodi se na Fejsbuk stranici saveza iz Bukurešta. Đani Krecu je do sada bio trener poljskog tima SKRA Belhatov. Krecu je u poslednje tri godine bio trener reprezentacije Slovenije, sa kojom je osvojio bronzanu medalju na EURO 2023 i završio na 4. mestu na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. Proglašen je za selektora godine u Evropi 2022. „Velika mi je čast što sam selektor Srbije. Biti trener u sportskoj zemlji kao što je Srbija je zaista posebno za mene, ali rekao bih da bi bilo posebno za svakog trenera na svetu. Dobro poznajem igrače, na ovom nivou svi smo upoznati sa detaljima svake ekipe. U poslednje dve godine igrao sam četiri puta protiv Srbije kao selektor Slovenije. Znam da je ovo veliki izazov, ali sam ga upravo zato i prihvatio, rekao je selektor Rumunije.

Klaus Johanis je u ponedeljak najavio ostavku na mesto predsednika Rumunije. On je napomenuo da će napustiti funkciju 12. februara. Parlament je pokrenuo proceduru razrešenja, ali to je beskorisan, neosnovan korak jer nikada nisam prekršio Ustav, rekao je Klaus Johanis. Šef države je upozorio da će cela inicijativa imati efekte na domaćem i međunarodnom planu. Prethodno su zajednički biroi dva doma odlučili da Parlament u utorak na zajedničkoj plenarnoj sednici raspravlja o zahtevu opozicije za suspendovanje Klausa Johanisa. Dokument je potpisalo 178 parlamentaraca, većinom iz prosuverene opozicije. Drugi mandat Klausa Johanisa – i poslednji – istekao je 21. decembra 2024. godine. Ustavni sud je odlučio i da poništi predsedničke izbore, zbog stranog mešanja u novembarske izbore, i da zadrži Klausa Johanisa na funkciji dok se ne postavi novi predsednik.

Opozicione stranke u bukureštanskom parlamentu, koje su pokrenule proceduru za suspenziju predsednika Klausa Johanisa, pozdravile su njegovu odluku da podnese ostavku. Poslanik Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Dan Tanasa izjavio je da Johanis nezakonito zauzima najviši položaj u državi i da ga Rumuni više ne žele. Takođe iz opozicije, predsednica Unije Spasimo Rumuniju (USR) Elena Laskoni izjavila je da ostavka Klausa Johanisa ne daje odgovore u vezi sa otkazivanjem prošlogodišnjih izbora i da su, dalje, potrebne suštinske promene u odnosu građana i državnih institucija. U ime vladajuće koalicije, iz Nacionalne liberalne partije (PNL), gradonačelnik grada Kluž-Napoka (severozapad) Emil Bok rekao je da je ostavka poželjnija od suspenzije, što bi zakomplikovalo i domaću scenu i kredibilitet Rumunije u inostranstvu. Zauzvrat, gradonačelnica Krajove (jugozapad) Olguca Vasilesku, iz Socijaldemokratske stranke (PSD), istakla je da je, iz perspektive predsedničkih izbora, opcija na koju ide koalicija bivši liberalni lider Krin Antonesku. Potonji je smatrao da je ostavka Klausa Johanisa mudra odluka kojom je izbegnuto pokretanje procesa suspenzije i organizovanje referenduma.

Rumunski premijer Marčel Čolaku kaže da je potrebna zakonodavna intervencija kako bi svi proizvodi u velikim prodavnicama imali istu komercijalnu cenu. On je u onlajn objavi pokazao koje je rumunske proizvode kupio dan pre bojkota supermarketa koji su za danas najavile pristalice bivšeg predsedničkog kandidata Kalina Đorđeskua. 800.000 Rumuna radi u preko 4.500 velikih prodavnica otvorenih u zemlji, a porezi koji plaćaju predstavljaju 13% državnih prihoda. Pored toga, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u maloprodajnim objektima u Rumuniji 70% proizvoda je rumunskih. Ranije ovog meseca, u nekoliko balkanskih zemalja, kupci su se pridružili velikom bojkotu supermarketa, usred rasta cena hrane. Protesti koji su počeli u Hrvatskoj proširili su se na Bosnu, Crnu Goru i Srbiju.

Rumunski predsednik u ostavci Klaus Johanis potpisao je u ponedeljak ukaze za proglašenje Zakona o državnom budžetu za 2025. godinu i Zakona o državnom budžetu za socijalno osiguranje. Njih je prošle nedelje odobrio ponovo ujedinjeni plenarni sastanak parlamenta. Budžet je izgrađen na ekonomskom rastu od 2,5% i budžetskom deficitu od 7% bruto domaćeg proizvoda. Ministar finansija Tancoš Barna izjavio je, na ponovnoj plenarnoj sednici zakonodavnog tela, da je državni budžet za 2025. „skroman“ i da se „bez preterivanja“ zasniva na opreznom povećanju prihoda. On je istakao da Zakon o budžetu državnog socijalnog osiguranja predviđa „pre svega isplatu penzija“.

Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda zaključila je razgovore koje je vodila u Bukureštu sa predstavnicima glavnih institucija odgovornih za monetarnu i fiskalnu politiku Rumunije. To nije bila procenjivačka misija, već samo informativna, a premijer Marčel Čolaku je stručnjacima Međunarodnog monetarnog fonda preneo opredeljenje Izvršne vlasti da se uklopi u budžetski deficit od 7% bruto domaćeg proizvoda i sprovede reforme preduzete kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost. Međunarodni monetarni fond je svoje najnovije prognoze o kretanju rumunske privrede objavio u jesen prošle godine, kada je za kraj 2025. procenio deficit na nivou koji je odredila Vlada – 7%. Procene Fonda su, međutim, optimističnije kako u pogledu privrednog rasta, 3,3%, u poređenju sa samo 2,5% koliko su uračunale vlasti u Bukureštu, tako i inflacije, izračunate na 3,6%, ispod cilja od 4,4% koji je postavila Vlada. Sa svoje strane, predstavnici Svetske banke pozdravili su vladin plan reformi i pažnju koja se posvećuje investicijama, ističući da je Rumunija snažan i otporan partner.

Kosovski premijer, levičarski nacionalista Aljbin Kurti, tvrdi da je pobedio na nedeljnim parlamentarnim izborima, rekavši da je optimista u pogledu formiranja nove vlade. Za razliku od prethodnog mandata, međutim, njegova stranka neće moći sama da formira većinu. Kurti i lideri drugih kosovskih stranaka jasno su stavili do znanja da nemaju nameru da sarađuju, pa je nejasno kako će se formirati izvršna koalicija u Prištini.

Rumunska policija i dalje traga za napadačima umešanim u subotnji nasilni skandal u Urzičeniju (jug, nedaleko od Bukurešta), u kojem su dve osobe poginule, a pet povređeno. Policija je u nedelju pronašla nekoliko komada oružja zakopanog u gradskom dvorištu – lovačku pušku, pištolj sa nesmrtonosnim okvirom i torbicu sa pet metaka. Prema prvim izveštajima, sukob je izbio između pripadnika dva klana, a razlog je navodno bio vezan za vezu dvojice mladića. Preko 25 ljudi učestvovalo je u nasilnom događaju.

Kontrolno telo rumunskog premijera otkrilo je nepravilnosti i nemar u organizaciji izložbe u Drentovom muzeju u Asenu, odakle su ukradeni predmeti dačkog blaga. Iz izveštaja, koji je upućen Generalnom tužilaštvu, vidi se da su Nacionalni muzej istorije Rumunije i Ministarstvo kulture prihvatili manje rigorozne mere bezbednosti od onih koje su utvrđene za izložbe u Madridu i Rimu, kao što je nedostatak stalnog obezbeđenja. Drugo odstupanje se odnosi na to što izložba nije imala saglasnost Upravnog odbora Muzeja, kako to nalažu važeći propisi, a ugovor o pozajmici nije zaključen u autentičnoj formi. Pored toga, poslednja je utvrđena vrednost osiguranja robe izložene u Holandiji, a za neke komade je to zasnovano na revalorizaciji izvršenoj pre 14 godina. Prema holandskoj policiji, dobijene su stotine dojava u vezi sa krađom vrednih rumunskih artefakata. Bilo je dosta informacija o mestima na kojima su osumnjičeni viđeni nakon pljačke i ljudima sa kojima su imali kontakt. Policija je prošle nedelje uhapsila trojicu osumnjičenih, dva muškarca i jednu ženu, koji su odbili da kažu gde se nalaze ukradeni predmeti. Sva trojica osumnjičenih su i dalje u pritvoru. Detektiv Artur Brend veruje da postoji 50% šanse da su lopovi već istopili zlatne artefakte: kacigu i tri narukvice, predmete baštine.

Rumunija je pretekla Poljsku po bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika prilagođenom paritetu kupovne moći – otkriva istraživanje koje su pripremili stručnjaci Akademije za ekonomske studije u Bukureštu. Prema citiranom izvoru, Rumunija je i iznad drugih ekonomija u regionu, poput Mađarske, Hrvatske ili Grčke, a njen nominalni bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, koji je u poslednjih pet godina rastao u proseku 11% godišnje, premašio je 80% proseka Evropske unije.

Održavanje makroekonomske stabilnosti, održiv tempo investicija i nastavak reformi su ciljevi rumunske vlade za ovu godinu, rekao je premijer Marčel Čolaku na sastanku sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda u petak u Bukureštu. On je tokom konsultacija istakao opredijeljenost Izvršne vlasti da u ovoj godini ispuni budžetski deficit od 7% bruto domaćeg proizvoda i da nastavi trend smanjenja deficita u narednim godinama, prema Fiskalnom planu dogovorenom sa predstavnicima Evropske komisije. U tom kontekstu, Marčel Čolaku je istakao mere za smanjenje troškova javnog osoblja, restrukturiranje budžetskog aparata i administrativno-teritorijalnu reorganizaciju, koje su uvrštene među prioritete Vlade u narednom periodu. Eksperti Međunarodnog monetarnog fonda takođe su razgovarali sa zvaničnicima Narodne banke Rumunije, uključujući guvernera Mugura Isareskua. Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda nije tražila od Rumunije drastične finansijske mere, povećanje poreza ili druge mere štednje, uverio je ministar finansija Tancoš Barna, koji se u četvrtak sastao sa novim šefom misije Međunarodnog monetarnog fonda u Rumuniji, Južnokorejcem Jong Šik Kangom. Trenutno, Rumunija nema tekući sporazum o finansiranju sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali ta finansijska institucija godišnje procenjuje razvoj rumunske privrede, na osnovu konsultacija, što predstavlja obaveznu vežbu nadzora za sve zemlje članice.

Plate u Rumuniji će umereno rasti 2025. i 2026. godine, prema poslednjim makroekonomskim prognozama Evropske komisije. Izvršna vlast Evropske unije svoju prognozu opravdava već velikim povećanjem minimalne zarade koju je napravila vlada u Bukureštu, nižom inflacijom i popuštanjem tenzija na tržištu rada, od čega se očekuje dalje smanjenje nezaposlenosti. Stručnjaci Komisije predviđaju značajno usporavanje rasta cena energenata i hrane. Takođe, predviđa se da će prosečna inflacija nastaviti da opada i da će dostići ciljni raspon Narodne banke Rumunije od 2,5% plus ili minus jedan procentni poen, tek krajem 2026. godine.

U Rumuniji će se minimalna bruto osnovna plata garantovana uplatom u zemlji ažurirati svake godine u zavisnosti od stope inflacije i produktivnosti rada, prema odluci Izvršne vlasti, koja uzima u obzir evropsku direktivu u ovoj oblasti. Vlada je na sednici u četvrtak usvojila ažurirani mehanizam – evropski mehanizam obračuna, preuzet kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti, kroz koji evolucija minimalne zarade tako postaje mnogo predvidljivija, izjavio je premijer Marčel Čolaku, precizirajući i da je formula uspostavljena prošle godine zajedno sa socijalnim partnerima. Od početka godine minimalna zarada iznosi 4050 leja.

Ministri spoljnih poslova Češke, Danske, Estonije, Finske, Islanda, Irske, Letonije, Litvanije, Norveške, Poljske, Rumunije i Švedske u zajedničkom pismu pozivaju zemlje G7 da preduzmu dodatne mere za smanjenje prihoda koje Moskva dobija od prodaje svojih energenata. „Ovim prihodima Rusija finansira svoju tekuću agresiju na Ukrajinu, u kontekstu u kojem je trećina ruskih prihoda i dve trećine njenog izvoza vezani za energente“, navodi se u saopštenju rumunskog ministarstva spoljnih poslova. Prema citiranom izvoru, 12 država je „dosledno podržavalo usvajanje najstrožih mogućih restriktivnih mera protiv Rusije“. G7 se stoga ohrabruje da iskoristi gornju granicu cene nafte kako bi osigurala da ona i dalje služi kao značajno sredstvo u ograničavanju tokova prihoda Rusije, da uvede dodatne sankcije moskovskim brodovima „flote duhova“ i akterima koji su uključeni i da razmotri dodatne mere usmerene na pomorski transport ruskog izvoza, navodi se u komunikatu.

Registrovanih novih automobila u Rumuniji prošlog meseca bilo je skoro 12.000, 6% manje nego u januaru 2024. godine, saopštilo je Udruženje proizvođača. Što se tiče polovnih automobila, njihov obim je premašio 27.000. Dačija je i dalje lider na domaćem tržištu sa 4.000 prodatih jedinica, a slede je Tojota i Škoda, sa po preko 800 registrovanih automobila. Prošle godine, proizvodnja automobila u Rumuniji postavila je novi rekord: preko 550.000 vozila proizvođača Dačija i Ford Otosan.

U Rumuniji je otvoreno preko 300 centara za ambulantnu medicinsku procenu respiratornih virusa i gripa, čiji spisak je objavilo Ministarstvo zdravlja. Mera je preduzeta kako bi se smanjio pritisak na bolničke hitne pomoći, s obzirom da se broj slučajeva virusa udvostručio prošle nedelje. U zemlji je prošle nedelje registrovano preko 170.000 slučajeva respiratornih infekcija, a od gripa je umrlo 15 osoba, čime je broj umrlih od ove bolesti od početka sezone porastao na 35. „Ovo je najintenzivniji period poslednjih godina po broju obolelih“, rekao je ministar zdravlja Aleksandru Rafila. On je naveo da ne podržava zatvaranje škola i naglasio da učenike sa respiratornim infekcijama ne treba slati u zajednicu. Aleksandru Rafila je preporučio osobama sa simptomima respiratornih virusa da nose maske, izbegavaju gužve, a za sve vakcinaciju, kao jedini način da se spreči širenje gripa.

Na plenarnoj sednici Parlamenta u Bukureštu usvojeni su u sredu uveče nacrt zakona o državnom budžetu i nacrt budžeta državnog socijalnog osiguranja za 2025. godinu. Budžet je izgrađen na ekonomskom rastu od 2,5% i budžetskom deficitu od 7% BDP-a. Prema rečima ministra finansija Tančosa Barne, time su se stekli uslovi da se podrži razvoj kroz rekordna ulaganja, da se obezbedi isplata plata i penzija, da se zaštite ugroženi, ali i da se uspostavi ravnoteža u finansijama zemlje.

Koaliciona vlada u Bukureštu zasedala je u četvrtak na prvom sastanku nakon usvajanja ovogodišnjeg državnog budžeta. Vlada je donela odluku da će se minimalna bruto osnovna zarada, ažurirati godišnje u zavisnosti od stope inflacije i produktivnosti rada. Portparol Vlade Mihaj Konstantin izjavio je da je to evropski mehanizam obračuna koji će se primenjivati i u Rumuniji i da će doneti predvidljivost u evoluciji bruto minimalne zarade. Od početka godine, bruto minimalna zarada u Rumuniji iznosi 4.050 leja (oko 810 evra). Na agendi Vlade bile su teme odobrenje nekoliko investicionih projekata usmerenih na zelenu tranziciju, vrednih skoro 90 miliona leja (oko 18 miliona evra) i ovogodišnji prioriteti u okviru Programa lokalnog razvoja „Anghel Saligni”.

Rumunija će, u svojstvu zemlje domaćina nastaviti da pruža svu neophodnu podršku borbenoj grupi NATO, preneo je u četvrtak ministar odbrane Angel Tilvar ministru delegatu za evropske poslove Republike Francuske Benjaminu Hadadu. Razgovori u Bukureštu bili su fokusirani na saradnju unutar NATO-a, posebno na jačanje NATO borbene grupe u Rumuniji, gde je Francuska okvirna država. Benžamina Hadada je u sredu primio i ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu. Benžamin Hadad boravio je u dvodnevnoj poseti Bukureštu kako bi izrazio solidarnost svoje zemlje sa Rumunijom, koja je podložna spoljnom mešanju. Francusko vladino telo nadležno za zaštitu od stranih digitalnih smetnji VIGINUM, tvrdi, u izveštaju koji citira dopisnik Radio Rumunije iz Pariza, da su takvi manevri poremetili nesmetano odvijanje predsedničkih izbora u Rumuniji krajem prošle godine.

Predstoji ukidanje preko 400 radnih mesta u Parlamentu , nakon što je Poslanički dom rumunskog parlamenta u Bukureštu u sredu odobrio reorganizaciju radnog aparata. Smanjivaće se osoblje Kancelarije predsednika Poslaničkog doma i kabineta članova Stalne kancelarije, do različitih odeljenja i direkcija u okviru institucije. Prema rukovodstvu Poslaničkog doma, 240 radnih mesta manje značiće godišnju uštedu od 35 miliona leja (oko 7 miliona evra). Nedavno je i Senat doneo odluku da ukine skoro 200 pozicija, uprkos protestima zaposlenih. Vlada se pozivala na potrebu smanjenja potrošnje radi ograničavanja budžetskog deficita, dok se opozicija žalila na netransparentnost i kršenje zakonskih odredbi.

Partija Mladih ( POT), nova u bukureštanskom parlament, podnela je u sredu uveče zakonodavnoj skupštini treći zahtev za suspenziju vršioca dužnosti predsednika zemlje Klausa Johanisa. Taj potez je usledio nakon što opozicija nije uvrstila prethodne zahteve na dnevni red parlamenta, zbog kako navodi, proceduralnih nedostataka. Ako ovoga puta budu ispunjene sve zakonske procedure, rukovodstvo parlamenta će sazvati zajedničku plenarnu sednicu dva doma radi glasanja. Prošle godine, 21. decembra predsedniku Klausu Johanisu je istekao drugi i poslednji petogodišnji predsednički mandat, na koji mu je Ustav dao pravo, medjutim nakon što je Ustavni sud poništio rezultate prvog kruga predsedničkih izbora, njegova dužnost na čelu zemlje produžena je do izbora novog šefa države.

Pojas Gaze je sastavni deo buduće palestinske države – saopštila je u sredu Evropska unija, posle prethodnih izjava američkog predsednika Donalda Trampa o američkom preuzimanju kontrole nad ovom teritorijom. Brisel ostaje čvrsto privržen rešenju sa dve države, jedinom putu ka trajnom miru za Izraelce i Palestince – rekao je portparol Unije. Projekat koji je predložio lider Bele kuće da se Palestinci koji žive na teritoriji, razorenoj 15 meseci ratom, presele u Jordan ili Egipat izazvao je lavinu protesta širom sveta. Između ostalih, francuski predsednik Emanuel Makron i njegov egipatski kolega Abdel Fatah al-Sisi upozorili su da bi svako prisilno raseljavanje Palestinaca iz pojasa Gaze i Zapadne obale predstavljalo ozbiljno kršenje međunarodnog prava i glavni destabilizujući faktor za Egipat i Jordan, gde bi ovo stanovništvo moglo biti poslato.

O državnom budžetu Rumunije za 2025. raspravljalo se na zajedničkoj plenarnoj sednici Proslaničkog doma i Senata, nakon što ga je 1. februara odobrila koaliciona Vlada PSD-PNL-UDMR. To je budžet razvoja – izjavio je ministar finansija Tančos Barna – sa rekordnim sredstvima namenjenim investicijama i sa odredbama za smanjenje javne potrošnje. Zvaničnik je detaljno izneo brojke na kojima se zasniva ovogodišnji budžet: privredni rast od 2,5 odsto i prosečna inflacija od 4,4 odsto. Glavni cilj Izvršne vlasti je smanjenje budžetskog deficita na 7%, ne uzimajući u obzir, međutim, povećanje poreza i dažbina.

Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Klaus Johanis razgovarao je u utorak u Bukureštu sa izvršnom potpredsednicom Evropske komisije, Rumunkom Roksanom Minzatu, o ulozi obrazovanja u borbi protiv dezinformacija i manipulacija, kao i o jačanju demokratske otpornosti evropskog društva. Komesarka Minzatu – odgovorna u okviru Komisije za socijalna prava i zapošljavanje – istakala je potrebu za ulaganjem u osnovne veštine, tehničko i stručno obrazovanje.

Premijer Rumunije Marčel Čolaku sastao se danas sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanim u Bukureštu. Sastanak organizuje poljsko predsedavanje Savetom Evropske unije – navodi se u saopštenju Izvršne vlasti. Poljska je preuzela rotirajuće predsedavanje Savetom Evropske unije od Mađarske 1. januara 2025. godine, na period od šest meseci, u teškom geopolitičkom kontekstu, uz evropsku bezbednost, podršku Ukrajini i konsolidaciju privrede kao njene glavne prioritete.

Ministar životne sredine Mirčea Fečet izjavio je za Radio Rumuniju da je sistem garancija i povrata postigao svoje glavne ciljeve u prvoj godini delovanja. Sledeći korak, za 2025. godinu, kaže zvaničnik, jeste da sistem postane navika svim gradjanima Rumunije. Mirča Fečet je rekao i da je u januaru ove godine vraćeno više od 340 miliona PET-ova, flaša i aluminijumskih limenki, a otvoreno je oko 80 novih automatskih reciklažnih punktova.

Hiljade ljudi – stanovnika i turista – napustilo je poslednjih dana vulkansko grčko ostrvo Santorini zbog zemljotresa koji nastavljaju da potresaju region, fenomena bez presedana koji je iznenadio čak i naučnike. Od 2 februara zabelezeno je preko 180 zemljotresa u blizini ostrva, od kojih više od polovine ima jačinu preko 3 stepena Rihterove skale. Na Santoriniju, poznatom u celom svetu, ima preko 15.000 stanovnika, kao i brojni sezonski radnici u turističkoj industriji. Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu preporučuje gradjanima Rumunije da izbegavaju putovanja na ostrvo koja nisu neophodna i da prate zvanične informacije.

Litvanija, Letonija i Estonija pripremaju se za subotu, kada će se isključiti iz ruske elektroenergetske mreže i tako trajno prekinu svoje energetske veze sa Moskvom, koje datiraju još iz sovjetskog doba. Očekuje se da na simboličnoj ceremoniji u glavnom gradu Litvanije Viljnusu bude prisutna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Iako su Litvanija, Letonija i Estonija od 2004. članice EU i NATO-a, pripreme za integraciju u evropsku elektroenergetsku mrežu otegle su se nekoliko godina, zbog brojnih tehničkih i finansijskih problema, kao i zbog potrebe diversifikacije izvora snabdevanja. Odvajanje od ruske mreže postalo je još hitnije nakon invazije na Ukrajinu.

Egipat, Jordan i Saudijska Arabija kategorički su odbacili predlog predsednika SAD Donalda Trampa, na konferenciji za novinare u Beloj kući zajedno sa izraelskim premijerom, u vezi sa preuzimanjem pojasa Gaze od strane Sjedinjenih Država i preseljenjem Palestinaca u druga područja na Bliskom istoku. Saudijska Arabija je izjavila da neće uspostaviti odnose sa Izraelom bez stvaranja palestinske države. Rukovodstvo islamističke grupe Hamas je takođe saopštilo da bi plan preseljenja stanovništva Gaze bio recept za haos i napetost u regionu.

Ceo sportski svet je reagovao na saopštenje rumunske teniserke Simone Halep da se povlači iz belog sporta, dato u utorak uveče u Kluž-Napoki (severozapad), nakon poraza u prvom kolu turnira Transilvanija open. Organizatori Gren slem turnira Rolan Garos, koji je Halep osvojila 2018. godine, poručili su na X platformi: „Naša šampionka iz 2018. Simona Halep je objavila da se povlači. Simona, zelimo ti sve najbolje u narednom poglavlju života. Organizatori turnira u Vimbldonu prokomentarisali su i najavu Rumunke: „Naša šampionka u singlu 2019, @Simona_Halep, završila je profesionalnu tenisku karijeru – želimo joj sve najbolje nakon odlaska u penziju.

Apelacioni sud u Bukureštu danas odlučuje u sredu o predlozima za preventivno hapšenje 11 osoba pritvorenih u slučaju Nordis. Među tim ljudima su bivša predsednica Pravnog odbora Predstavničkog doma PSD-a Laura Vikol i njen suprug Vladimir Ćorba, glavni akcionari kompanije Nordis. Prema tužiocima, supružnici bi potrošili ogromne sume na robu i usluge isključivo za ličnu korist od novca klijenata koji su prevareni u kupovini stanova u zgradama koji nisu izgrađeni. Joana Basesku, najstarija ćerka bivšeg predsednika Trajana Baseskua, i bivša poslanica PSD-a Andrea Kosma, takođe su ispitane u istrazi zbog njihove umešanosti u aferu Nordis kao javni beležnici. Ukupan iznos pronevere premašio bi 70 miliona evra.

Počev od 28. januara Rumunija ima 11 linija od 400 kilovolti interkonektivnih dalekovoda sa susednim zemljama i interkonektivnog kapaciteta do 1.000 megavata sa Srbijom, nakon što su oba kola 400 kilovoltnog dalekovoda Rešica-Pančevo puštena u rad, javlja Transelektrika. Ulazak u potpuni rad interkonektivnog dalekovoda između Rešice i Pančeva ostvaren je u okviru druge faze projekta izgradnje nivoa od 400 kilovolti u elektrani Rešica, faze koja će biti završena do kraja prvog kvartala 2025. Novembra prošle godine, 2. kolo nadzemnog dalekovoda Rešica-Pančevo je pušteno u rad kao rezultat delimićnog puštanja u rad nove 400 kilovoltne stanice Rešica. Nadzemni dalekovod daje značajan doprinos konsolidaciji nacionalnog elektroenergetskog sistema i mreže jugoistočne Evrope, odnosno smanjuje prekogranična zagušenja na granici između dva elektroenergetska sistema, rumunskog i srpskog, povećava bezbednost snabdevanja električnom energijom, povećava prenosni kapacitet između Rumunije i Srbije i poboljšava regionalnu razmenu energije. Linija ima ukupnu dužinu od 131. kilometar, od čega se 63. kilometra nalazi u Rumuniji.

Univerzitet Politehnika u Temišvaru pokrenuo je projekat ERA-MIN, u cilju procenjivanja stanja životne sredine i uticaja zagađenja na zdravlje ljudi u rudarskim oblastima Nova Moldava (Rumunija) i Bor (Srbija). Projekat ima kompleksan, interdisciplinarni pristup, u kontekstu klimatskih promena, u pogledu uticaja faktora životne sredine, ali i korelacije i integracije pojmova rudarske delatnosti – jalovište – čovek, kako bi dobijeni rezultati lakše generisali primenljiva rešenja, podržavajući istovremeno povezivanje i konsolidaciju regiona što i jeste cilj projekta u pogledu zaštite životne sredine, doprinoseći sva 4 stuba koji čine osnovu Evropske strategije za Dunavski region. Projekat finansira Evropska unija, kroz Interreg IPA program prekogranične saradnje Rumunija-Srbija, Prioritetna osovina Zaštita životne sredine i upravljanje rizicima, čija je vrednost 1,24 miliona evra. Projekat je podnet u partnerstvu sa Rudarsko-metalurškim institutom u Boru koji je u Borski kraj prepoznat kao najznačajniji rudnik bakra na teritoriji Srbije, što je opredelilo da se celokupni privredni i društveni razvoj teritorije odvija oko rudarske delatnosti. Slično tome, monoindustrijski razvijen u prošlosti, region Nova Moldava se sada suočava, kao rezultat ukidanja rudarskog sektora, sa ekonomskom nerazvijenošću i relativnom izolacijom, uprkos svojoj blizini Dunava. Imajući u vidu geografski položaj pogođenih područja, u blizini Dunava, uzimajući u obzir da rumunsko-srpsku granicu na površini od oko 290 kilometara čini reka Dunav, prekogranični pristup ekološkom problemu je rešenje čija je korist očigledno bolja od jednostranog pristupa. U tom smislu, prekogranična saradnja u okviru Interreg IPA programa Rumunija-Srbija je primer dobre prakse u stvaranju novih veza među ljudima, omogućavanju slobodnog protoka informacija i znanja, upravljanju ekološkim problemima.

Institut za kardiovaskularne bolesti u Temišvaru i dve bolnice u Srbiji, iz Smedereva i Zrenjanina, dobiće sredstva iz evropskih fondova u visini od 5 miliona evra za projekat unapređenja infrastrukture javnog zdravlja u cilju nabavke savremene opreme, prenosa znanja i obezbeđivanje pristupa pacijenata iz obe zemlje specijalizovanoj medicinskoj pomoći za lečenje kardiovaskularnih bolesti. U Temišvaru će, na primer, biti otvoreno odeljenje za transplantaciju srca, gde će se pacijentima sa teškom srčanom insuficijencijom pružati šansa za novim životom, saopštilo je Predstavništvo Evropske komisije u Bukureštu. Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti, Konstantin Luka, želi da sekcija iz Temišvara počne sa radom za 2-3 godine. Trenutno se u Rumuniji operacije transplantacije srca izvode u Trgu Murešu i u bolnici Floreaska u Bukureštu. Izveštaj Evropske komisije pokazuje da se u našoj zemlji u proseku uradi najviše 15 intervencija godišnje, dok se u drugim zemljama poput Španije uradi i do 300 transplantacija godišnje. Temišvarska bolnica će nabaviti najsavremeniji aparat za magnetnu rezonancu srca, komponente za angiografiju i kompletno opremiti odeljenje za elektrofiziologiju.

Vlada u Bukureštu završila je sve preliminarne procedure kako bi u subotu mogla da usvoji nacrt državnog budžeta za 2025. godinu. Prema rečima premijera Rumunije Marčela Čolakua, nakon vest da je budžet dovršen došlo je do smanjenja kamatnih stopa po kojima se zemlja zadužuje na inostranim tržištima. On je rekao da će se osetiti i drugi pozitivni efekti nakon što Parlament usvaji budžet. Premijer je skrenuo pažnju na izvoz koji će se, prema njegovim rečima, ove godine povećati za preko 3 odsto kao rezultat pune integracije Rumunije u šengenski prostor. Premijer je naglasio da je lepo vreme zabeleženo u januaru omogućilo građevinarima da intenzivno izvode radove, posebno na autoputevima. Kao rezultat toga, budžet za transport povećan je za skoro 20% u odnosu na prošlu godinu. Prioritet za ovu godinu je privlačenje stranih investicija, dodao je Čolaku. S tim u vezi, on je saopštio da je jedan strani investitor izrazio nameru da izmesti svoju fabriku iz Bugarske u Rumuniju. Osim toga, premijer je rekao i da postoje jasni signali da strateško partnerstvo sa SAD ulazi u novu ekonomsku dimenziju i da će sledeće nedelje razgovarati i sa čelnicima velikih američkih investicionih fondova.

Rumunija je bila i ostaje uz Republiku Moldavija da poveća svoju energetsku otpornost i pomogne joj na njenom evropskom putu, uverio je u petak rumunski ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu, tokom svoje prve zvanične posete Kišinjevu u ovom svojstvu. Primila ga je predsednica Maja Sandu i sastao se sa moldavskim kolegom Mihajem Popšojem i predsednikom parlamenta Igorom Grosuom. Maja Sandu i Emil Hurezeanu govorili su o jačanju ekonomskih veza između dve države i podsticanju rumunskih kompanija da investiraju u Republiku Moldavijau. Akcenat je stavljen i na unapređenje saobraćajne infrastrukture, uključujući izgradnju novih mostova preko Pruta i racionalizaciju pograničnog saobraćaja. Emil Hurezeanu je tokom sastanaka sa vlastima u Kišinjevu istakao da građani Moldavije nisu sami u suočavanju sa izazovima i energetskom krizom i da mogu da računaju na podršku Rumunije i drugih partnera. „Destabilizirajuće akcije izazvane energetskom krizom, učvrstile su naše odnose. Raduje nas što je Rumunija uspela da isporuči preko 60 odsto energije za trenutne potrebe građana, a u toku je i priprema visokonaponskih vodova. Bili smo i ostaćemo uz Republiku Moldaviju“, zaključio je Emil Hurezeanu.

Rumunski ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu boravi danas u poseti Kišinjevu, u susednoj Republici Moldaviji. Primio ga je šef moldavske diplomatije Mihaj Popšoi, prilika da se ponovo potvrdio blizak odnos dve države. Hurezeanu je naveo da je njegov cilj efikasna saradnja i akcije orijentisane na opipljive rezultate za građane. Što se tiče evropske agende Republike Moldavije, rumunski zvaničnik je pozdravio ambicije Kišinjeva da započne pregovore o pristupanju EU pod poljskim predsedavanjem Savetom Evropske unije, koji su počeli 1. januara. Mihaj Popšoi je sa svoje strane zahvalio na stalnoj podršci koju Rumunija pruža Republici Moldaviji, kako kroz velike energetske projekte i projekte transportne infrastrukture, mostova preko Pruta, tako i kroz projekte namenjene građanima. Rumunija je bila i biće najodaniji prijatelj, saveznik i brat na koga Republika Moldavija uvek može da računa, izjavio je zvaničnik. Ministra spoljnih poslova Rumunije primiće predsednica zemlje Maja Sandu, predsednik Parlamenta u Kišinjevu Igor Grosu i zamenica premijera za evropske integracije Kristina Gerasimov.

Broj obolelih od respiratornih infekcija u Rumuniji nastavlja da raste, bilo da je u pitanju grip, upala pluća ili virusi, pa je Ministarstvo zdravlja u četvrtak najavilo uvođenje epidemiološkog stanja upozorenja. Podaci pokazuju da je prošle nedelje dijagnostikovano skoro 134.000 pacijenata sa respiratornim simptomima, od kojih 11.000 sa gripom. Broj slučajeva se povećava iz nedelje u nedelju i premašio je prosek poslednjih sezona. Ukupan broj potvrđenih smrtnih slučajeva od virusa gripa u aktuelnoj sezoni dostigao je 22, nakon što je prošle nedelje zabeleženo još osam.

Rumunski ministar pravde Radu Marinesku zatražio je od svog holandskog kolege Davida van Vela da nastavi sa naporima na efikasnom rešavanju slučaja nestanka najvrednijih artefakata koji pripadaju kulturnoj bastini Rumunije. Ministar je izrazio spremnost da holandskoj strani ponudi svu neophodnu podršku. Zvaničnici su u četvrtak imali bilateralni sastanak u kontekstu neformalnog sastanka ministara pravde zemalja članica Evropske unije u Varšavi. Holandska policija, do sada je privela trojicu osumnjičenih. Krajem prošle nedelje dogodila se provala u Drentov muzej, što je rezultiralo krađom zlatnog šlema iz Kocofeneštija i tri dačanske zlatne narukvice, nekih od najvažnijih artefakata u nacionalnom nasleđu Rumunije.

Stalno izborno telo Rumunije saopštilo je da se do četvrtka skoro 1.400 birača sa prebivalištem u inostranstvu prijavilo za glasanje putem pošte na predsedničkim izborima 4. maja. Kako se navodi u saopštenju Stalnog izbornog tela, na predsedničkim izborima birači mogu da glasaju na bilo kom biračkom mestu u inostranstvu. Najviše zahteva za glasanje putem pošte do sada je registrovano u Nemačkoj – 325, zatim u Velikoj Britaniji – 233, Švajcarskoj – 138, Francuskoj – 87, Španiji – 84 i Sjedinjenim Američkim Državama – 77

Rumunski fudbalski šampion FCSB (Bukurešt) poražen je u četvrtak, 2:0, na svom terenu od engleskog Mančester junajteda, u osmom i poslednjem kolu Lige Evrope. Prema žrebu obavljenom u petak, u Nionu (Švajcarska), bukureštanski tim će se u plej-ofu za kvalifikacije u osminu finala Lige Evrope sastati sa grčkim PAOK Salonićem, čiji je trener Rumun Razvan Lučesku. FCSB će prvu utakmicu igrati u gostima 13. februara, a revanš u Bukureštu 20. februara. Pobednik će u osmini finala igrati protiv Olimpik Liona. S druge strane, u tenisu, u Krajovi (jug), Rumunija i Bugarska se sastaju u petak i subotu u plej-ofu Svetske grupe I Dejvis kupa. Pobednik meča plasiraće se u Svetsku grupu I, a poraženi u Svetsku grupu II. Rumunija i Bugarska su se sastale samo jednom u Dejvis kupu, 1988. godine, kada su trikolori ostvarili odlučujuću pobedu rezultatom 5-0.

Nacrt državnog budžeta Rumunije za 2025. prolazi kroz završnu fazu rasprave pre nego što ga Vlada odobri na sastanku koji je zakazan za subotu. Ministar finansija u vladi PSD-PNL-UDMR Tancoš Barna izjavio je da je u budžetu predviđen novac za ulaganja u infrastrukturu, za isplatu plata i penzija, na nivou novembra 2024. Budžet će se graditi na deficitu ne većem od 7% bruto domaćeg proizvoda. Sredstva koja se dodeljuju Predsedničkoj administraciji, Senatu i Poslaničkom domu smanjiće se, a budžeti nekih ministarstava, poput životne sredine, zdravlja, obrazovanja ili saobraćaja, će se povećati.

Predsednica Unije spasimo Rumuniju (USR), opozicione parlamentarne grupe, Elena Laskoni ponovo će se kandidovati na predsedničkim izborima u maju. Ona je saopštila da ima podršku svoje stranke i odgovornost glasova građana od pre dva meseca. Zauzvrat, gradonačelnik glavnog grada Nikušor Dan izjavio je da ostaje pri odluci da u trku za najvišu funkciju u državi uđe kao nezavisni kandidat, a vladajuća koalicija Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR) će podržati zajedničkog kandidata u trci – bivšeg lidera Nacionalne liberalne partije (PNL) Krina Antoneskua. Podsećamo, Ustavni sud Rumunije je u decembru poništio predsedničke izbore, pozivajući se na mešanje državnog aktera, i odlučio da se izborni proces ponovi u celosti. Tada su u prvom krugu pobedili nezavisni suverenista Kalin Đorđesku i liderka Unije spasimo Rumuniju (USR) Elena Laskoni. S druge strane, zemlje članice Evropske unije, uključujući Francusku, Nemačku i Rumuniju, zatražile su od Komisije da preduzme mere za zaštitu izbora u Evropskoj uniji od uplitanja spoljnih aktera.

Ministar energetike iz Bukurešta Sebastijan Burduža saopštio je u četvrtak da je sud odbio zahtev Grinpisa da obustavi radove za eksploataciju gasa u Crnom moru. On je naveo da je ovo pobeda za energetsku nezavisnost Rumunije i da će strateški projekat koji je Grinpis pokušao da blokira na sudu udvostručiti rumunsku proizvodnju gasa, otvoriti nova radna mesta i doneti više od 20 milijardi evra u budžet. Štaviše, crnomorski gas će obezbediti stabilniju i nižu cenu za Rumune, a Rumunija će postati regionalni snabdevač energijom. Grinpis je prošle godine podneo tužbu za suspenziju ekološkog sporazuma za projekat Neptun Deep, zbog zabrinutosti oko zaštite životne sredine, klimatskih promena i poštovanja zakona. Neptun Deep je u jednakim razmerama u vlasništvu OMV Petroma i državnog proizvođača Romgaza. Proizvodnja će biti oko 8 milijardi kubnih metara godišnje tokom otprilike 10 godina.

Šef rumunske diplomatije Emil Hurezeanu odlazi u petak u radnu posetu Republici Moldaviji (bivša sovjetska, pretežno rumunska) – javlja Radio Kišinjev. Na dnevnom redu posete su razgovori sa ministrom spoljnih poslova Republike Moldavije Mihailom Popšojem, kao i prijem kod predsednice zemlje Maje Sandu, predsednika parlamenta u Kišinjevu Igora Grosua i zamenika premijera za Evropske integracije, Kristine Gerasimov. Dva ministra spoljnih poslova zakazali su zajedničku izjavu za štampu.

Avion F-16 Fighting Falcon, koji je Rumunija kupila od Kraljevine Norveške, sleteo je u četvrtak u 71. vazduhoplovnu bazu „General Emanoil Jonesku“ u Kampiji Turzi. Letelica tako upotpunjuje 48. lovačku eskadrilu sa svih 16 aviona, saopštilo je Ministarstvo narodne odbrane. Nabavkom nove serije aviona F-16 Fighting Falcon i pratećeg paketa roba i usluga obezbeđuje se povećanje bezbednosti Rumunije izvođenjem odbrane nacionalnog ili NATO vazdušnog prostora, u mirnodopskim i kriznim situacijama, preko Stalne borbene službe – Vazdušna policija, pod komandom NATO-a.

Već drugu noć zaredom na snazi je ekstremna uzbuna za deo stanovništva okruga Tulča, na jugoistoku Rumunije, na granici sa Ukrajinom, na koju su izvršile invaziju ruske trupe. Sistemi za praćenje vazdušnog prostora Ministarstva odbrane otkrili su mete na rukavcu delte Dunava Kilija, pa je Generalni inspektorat za vanredne situacije uputio RO-ALERT poruku stanovnicima na severu okruga. U poruci je stanovništvo informisano kako treba da se ponaša i koje mere bezbednosti treba da preduzme. U utorak uveče na sredu, slična poruka poslata je zajednicama u istoj oblasti, nakon što je Rusija ponovo napala lučku infrastrukturu u Ukrajini.

Rumunski predsednik Klaus Johanis poslao je u četvrtak poruku solidarnosti američkom narodu nakon sudara u vazduhu iznad Vašingtona između putničkog aviona American Airlinesa i helikoptera američke vojske Black Hawk. „Saosećamo s porodicama žrtava“ – napisao je šef države na platformi X. Avion „American erlajnsa“, sa 64 osobe u njemu, i vojni helikopter u kojem su bila tri vojnika srušili su se u reku Potomak u sredu uveče. Pokrenute su izuzetno teške operacije potrage. Od februara 2009. godine u Sjedinjenim Državama nije bilo fatalnih nesreća putničkih aviona.