Radio România Internațional

Category: Budućnost počinje danas

  • Evropski odbrambeni štit (14.03.2025)

    Evropski odbrambeni štit (14.03.2025)

    Evropska komisija je nedavno predložila svojim članicama plan o naoružavanju Evrope u pet tačaka ,,ReArm Europe’’, vredan 800 miliardi evra za naredne četiri godine. Članice Unije u ovom periodu imale bi veću slobodu kada je reč u poštovanju strogih pravila Evrope, naročito zaduživanju i deficitu za vojne izdatke, kao i mogućnost prenošenja fondova za regionalni razvoj na vojne investicije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je istakla: ,,Živimo u najvažnijem i najopasijem vremenu. Ne treba da objasnim težinu pretnji sa kojima se suočavamo. Ili katastrofalne posledice koje treba da snosimo ako će se ove pretnje ostvariti. Jer se ne postavlja pitanje da li je evropska bezbednost realno ugrožena. Ili ako bi trebalo da preuzmemo veću odgovornost za sopstvenu bezbednost. Istina, na ova pitanja imamo odavno odgovore. Pravo pitanje koje je pred nama je da li je Evropa spremna i sposobna da ambiciozno i brzo deluje kada je potrebno.’’

    Tokom brojnih susreta u poslednjoj nedelji, odgovor evropskih prestonica bio jasan i zvučan, precizirala je Ursila fon der Lajen: nalazimo se u eri naoružavanja i Evropa je spremna da masovno poveća odbrambene troškove. Da bi mogla da hitno odgovara i podržava Ukrajinu iIi da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost. Ove ideje su bile i na dnevnom redu vanrednog samita u Briselu, hitom skupu koji je najavio ulazak u novu epohu. Na pitanje šta je toliko uplašilo Evropu, istoričar Adrijan Čorojanu, univerzitetski profesor i bivši ministar spoljnih poslova Rumunije smatra da se u ovom slučaju radi o velikom raskidu: ,,Jasno je da nisu samo Donald Tramp, veći i prethodni američki predsednici govorili o većoj participaciji, od Djordja Buša juniora, predsednika Obame, Donald Trampa u prvom mandatu pa i Džoa Bajdena. Ali ova sugestija je došla u mirno vreme. Ili smo mi smatrali da je ovo mirno vreme. Svet se nije uplašio ni 2008. godine za vreme Letnjih olimpijskih igara, kada je Rusija ušla u dve gruzijske secesionističke pokrajine. Zapad nije reagovao ni 2014. godine kada je aneksiran Krim. 2022. godine sa emoijama smo pratili šta se dešava u Ukrajini, ali nismo imali osećaj opasnosti’’.

    Ovo nervozno stanje u Evropi, dodao je Adrijan Čorojanu, proizilazi iz ova dva meseca ,,kada smo shvatili da nema ko da zaustavi Donalda Trampa, jer ga ljudi iz njegove administracije radije ohrabruju. Mislim da je odavde potekao ovaj osećaj evropske urgentnosti, a šlag na torti je ova sličnost interpretacije koja dolazi iz Vašingtrona i Moskve prema pojedinim pitanjima. Ovaj presedan se nije dogodio, ni u prvom mandatu Trampa, a kamo li u mandatima ostalih američkih predsednika’’, kaže Adijan Čorojanu. Jedna bi posledica ovakvog stava Administracije Donalda Trampa mogla da probudi Evropi i da i shvati da kontinent ima  probleme, kaže Adrijan Čorojanu: ,,Jedna ekonomska, demografska i intelektualna velesila kao što je Evropa nema pokriće i u vojnoj snazi. U poslednjih 70-80 godina i naročito 90. Godina, evropska politika bila je usmerena na istočnu i centralnu Evropu, iako su razgovori o zajedničkoj odbrambenoj politici počeli u 90. godinama, tako da je integracija centralne i istočne Evrope potisnula bezbednost u drugi plan.’’

    Plan predsednice Evropske komisije sadrži pet finansijskih instrumenata. Prvi se odnosi na povećanje nacionalnih budžeta za odbranu za 1,5% na evropskom nivu, što bi donelo oko 650 miliardi evra u naredne 4 godine, troškovi koji ne bi ušli u nacionalni budžetski deficit. Drugi instrument su pozajmice za zajedničke projekte evropske odbrane u visini od 150 miliardi evra U ovom slučaju insistira se na efikasnijem trošenju sredstava i na zajedničkim investicijama u panevropske kapacitete vazdušne odbrane, artiljerije, u dronove ali i u sajber oblast i vojnu mobilnost. Ovaj instrument pomoćiće članicama Unije da povećaju industrijsku potražnju i ovom opremom da se masovno poveća pomoć Ukrajini, naglasila je Ursula fon der Lajen. Treći instrument odnosi se na mogućnost zemalja članica da koriste kohezione fondove za odbrambene projekte, dok će se ostale dve akcione oblasti usmeriti na privatni kapital i pozajmice od Evropske investicione banke. ,,Ovo je trenutak Evrope i traba da budemo na ovom nivou, naglasila je Ursula fon der Lajen.

  • Izazovi za informacioni ekosistem (07.03.2025)

    Izazovi za informacioni ekosistem (07.03.2025)

    Ono što sada doživljavamo je rezultat jednog potpuno promenjenog informacionog sistema, izjavila je univerzitetska profesorka, doktorka Alina Bargauanu, evropski ekspert za suzbijanje dezinformacija i članica Saveta evropskog posmatrača za elektronske medije, u analizi informacionog i kognitivnog rata, diktature emocija i manipulacija algoritmima na društvenim mrežama u cilju falsifikovanja realnosti. Mislim da svaku epohu definišu dominatna sradstva informisanja, kaže ekspert za suzbijanje dezinformisanja, i da je sada  ritam promena u komuniciranju ubrzan tako da smo dezorijentisani, aksiozni jer nismo spremni, nemamo sličan istorijski period u koji bismo se prilagodili ovakavom ubrzanom ritmu: ,,Ako je reč o Rumuniji, pre 1989. godine,  imali  smo samo jedan tv program. Imali smo po jedan televizijski prijemnik i dva sata izloženosti medijima. Posle ovog perioda informacionog siromaštva, nakon 1989. dogodio se pravi bum štampanih medija, zatim su došle radio stanice i komercijalni tv programi. Nismo se još privikli na televizijske programe koje su emitovali non stop sa bombastičnim naslovima i već su stigli blogovi, onlajn izdanja štampe, društvene mreže, što je stvorilo pravu gužvu na informationom prostoru. Nismo uspeli da asimiliramo iskustvo Fesbuka i već su se pojavile mnoge platforme bazirane na zvuku i slici. Pojavila se uskoro i veštačka inteligencija, Chat GPT, ove ogromne mogućnosti stvaranja sadržaja. U Rumuniji posle dvočasovnog tv programa stigli smo posle 35 godina do informacione prezasićenosti, bombardovani raznim sadržajima’’.

    Celo druătvo se nalazi u ovom vrtlogu i posledice novih tehnologija i promena osećaju se na nivou svih generacija. Odavno ne govorimo o jednostavnim akcijama distorzije istine i dela, objašnjava Alina Bargauanu, već o informacionom ratu, političko-informacionom ili čak kognitivnom ratu: ,,Sada je informacioni ekosistem pretvoren u parvo oružije. Digitalne platforme mogu da se pretvore u platforme na kojima će se odvijati alteracija realnosti, alteracija kognicije i ustoličenje diktature emocija. Mogućnost novih instrumenata komuniciranja da iskrive realnost je velika. Zbog toga i odbrana od ovog oružija treba da bude jaka. Ako ćemo prihvatiti ovu metaforu informacionog rata, kognitivnog rata, znači da ne treba da pustimo ljude da se sami brane.’’

     

    Ne treba zaboraviti da su društveni mediji predstavljali realni instrument emancipacije, rušenja tiranija, diktatorskih režima, podseća Alina Bargauanu. U ovom trenutku postoje razne vrste nezadovoljstava i frustracija zbog društvenih mreža. Ali, dodaje Alina Bargauanu, mislim da bi bila šteta da se ove poistovete samo sa mračnom stranom i da se zaboravi da su, bar na početku, dale važan doprinos realnoj demokratizaciji javnog prostora: ,,Ove su na prepad uzele tradicionalne medije, ponekad i opravdano, jer su tradicionalni mediji  postali zatvoreni prostori i sami stvorili ovu mogućnost da se novi glasovi čuju na javnom prostoru. Ali sada se može lako videti tamna strana, jer su se ove mnogo tehnologizirale i dozvoljavaju distorziju načina naše percepcije o distribuciji sadržaja. Postoje i specijalizovane firme za rent a digital cloud. Ako želite da imate 1000 lajkova na vašu postavku treba samo da platite odredjen iznos za naredne lajkove i ova merenja, koja se zovu angagement, ljudski um procesuira kao indeks popularnosti i kasnije kao indeks istine.’’

     

    Jer popularnost jedne informacije naš um interperetira kao indeks validnosti. Viralnost je jedno od glavnih oružija, a društvene platforme stvaraju različite brzine za napredovanje sadržaja, kaže Alina Bargauanu. Ovakve kampanje kognitivnih napada mogu da se odvijaju i istinom, jedan sadržaj koji postaje viralan ne znači da je lažan, ali distrorzija interveniše kada beneficira od velikog broja lajkova manipulisanjem algoritama i ova popularnost se interpretira kao indeks istine. Mislim da je snaga veštačke inteligencije u ovom momentu u tesnoj vezi sa kapacitetom distorzije distribucije sadržaja, kaže Alina Bargauanu.

  • Code for Romania (21.02.2025)

    Code for Romania (21.02.2025)

    Pod geslom ,,Mi smo oni na koje smo dugo čekali’’, 2016. godine nastao je Code for Romania-organizacija koja svakodnevno radi na ogromnoj infrastrukturi namanjenoj demokratiji i formiranju digitalnih instrumenata i informatičkih rešenja za probleme sa kojima se ljudi sučeljavaju. Prvo rešenje bilo je votdiaspora.ro.-platforma uz čiju su pmoć Rumuni koji žive i rade u inostranstvu mogli lakše da pronadju put ka glasačkim mestima. Od tada informatičari, sociolozi, istraživači, dizajneri, njih oko 3000 volontera, poklonili su su rumunskoj državi i gradjanima mnoge besplatne aplikacije koje omogučiju lakši život. Code for Romania preradjuje milione podataka, statistika ili zakona i pretvara ih u sajtove i korisne aplikacije. Na ovaj način mogu se pratiti recimo rezultati glasanja u realno vreme i ljudi mogu raspolagati potrebnim lekarskim informacija na aplikacijama Sanatatea Mintala.ro (Psihičko zdravlje.ro.) ili Centrul de sanitate.ro. (Zdravstveni centar.ro). Zahvaljujući Code for Romania, Departman za hitne situacije ima informatičku platformu pomoću koje može da koordiniše humanitarnim resursima u slučaju prirodnih nepogoda. Na ovoj platformi, digitalna infrastruktura je postala evropski model i sada zemlje poput Holandije, Nemačke ili Italije sa posebnim poštovanjem gledaju kako je Rumunija implementirala nove tehnologije u ovoj oblasti. Osnivač Code for Romania je Bogdan Ivanel, on nije ekspert za tehnologiju, već je doktorio na Univerzitetu medjunarodnog prava u Parizu, sa akademskim iskustvom na univerzitetu u Utrehtu, Oksfordu i Berkleju. Odlučio je da se vrati u Rumuniju posle 11 godina u inostranstvu. Na njegovu odluku uticala je i tragedija u Klubu Kolektivu, gde je u požaru poginulo više mladih ljudi koji su prisustvovali rok koncertu. Da bismo shvatili koje probleme želi da reši, Code for Romania je sproveo osam godina Civic Labs, najobimniji program istraživanja nedavne istorije Rumunije. Analizirano je 37 problema iz 5 oblasti: Vaspitanja, Zaštite okolene sredine, Vulneravilnih grupa, Zdravstva i Gradjanske participacije. Rezultiralo je više od 4000 potrebnih digigatnih rešenja i Code for Romania je već izradila 70 ovih rešenja. Bogdan Ivanel kaže: ,,Naše ambicije su oduvek bile velike, želimo da izgradimo celu digitalnmiu strukturu koja je potrebna Rumuniji. Kada kažemo da želimo da digitalizujemo Rumuniju, ne mislimo samo na javne usluge, na Upravu prihoda, već na celu društvenu zonu, kojoj su potrebne ove stvari. Želim da navedem jedan primer upotrebe tehnologije za dobrobit društva- sistem menadžmenta za žrtve porodičnog nasilja, kako bi nevladine organizacije i prihvatilišta za žrtve porodičnog nasilja mogle da se medjusobno koordinišu, da znaju koliko raspoloživih postelja ima, koliko psihologa imaju i advokata koji mogu sa žrtvama da idu tamo gde je potrebno’’.

    U 2022. godini Code for Romania je projektovala platformu Dopohoma, sistem sa kojim je rumunska država obezbedila smenštaj i pomoć ukrajinskim izbeglicama. Informatička platforma je brzo našla u žiži interesovanja medija i medjunarodnih organizacija i projekat je nagradjen na Mirovnom forumu u Parizu i SAD. Sledeći korak je napravljen 2023. godine, kada je osnovan Commit Global , globalna varijanta Code of Romania, prva rumunska nevladina organizacija sa medjunarodnim rezultatima. Bogdan Ivanel objašnjava: ,,Shvatili smo brzo da su ovih naši instrumenati potrebni i u mnogim delovima sveta. Sa nama su u konstakt stupile mnoge organizacije, vlade koje su nam rekle da su im potrebni ovi naši isntrumenti. A mi jednostavno nismo imali kapacitet da ovo uradimo. Jer nas je bilo malo i naša misija je bila usmerena na Rumuniju. Shvatili smo da su potrebe iste, 90% potreba su identična u celom svetu. Zeljotresi, poplave su svuda isti, u Meksiku, u Turskoj, Kini ili Rumuniji. Iste stvari su nam potrebne posle zemljotresa. Uspeli smo da ubedimo vlade širom sveta, dobili smo podršku Haga i sada je naše globalno sedište u Hagu. Ovde radi jedna cela ekipa rumunskih stručnjaka. Dobili smo i podršku nemačke vlade, koja je naš stratešk partner. Uspeli smo svuda da otvaramo vrata. Primili su nas u Belu kuću, razgovarali smo sa vadama Švajcarske, Švedske i Velike Britanije da bismo doveli u ovu koaliciju zemalja i finansijere koji bi omogučili globalniu infrastrukturu na koju bi mogle da se prikluče organizacije koje žele dobro, a ne da ponovo trošio ogromne svote novca’’.

    Krenulo se od ideje da ako organizacija pravi tehnologiju koja pomaže u slučajevima zemljotresa, koja pomaže trudnicama, koja može da pomogne u suzbijanju porodičnig nasilja, zašto ne bisno išli i u inostranstvo, tako da smo došli sa globalnim predlogom da nam je potrebna globalna urgentnost, jer imamo mnoge krize koje se svakodnevno umnožavaju, kaže Bogdan Ivanel. Da bi smo izdržali pred ovim krizama, treba da opremimo ove organizacije koje spasavaju živote tehnologijom koja im je potrebna za brzu reakciju i koordinaciju.

     

     

  • Fenomem DipSik (DeepSeek)

    Fenomem DipSik (DeepSeek)

    Akcije Nvidije, Majkrosofra ili Mete strmoglavile su se na berzi u januaru kada je kineska kompanija DipSik predstavila svoj model veštacke inteligencije sa sličnim performansama sa zapadnim četbotovima ali mnogo jeftiniji i pod veliki znak pitanja stavila ,,nepobedivost’’ američke tehnološke industrije. Ovaj low-cost model postao je ubrzo najskidanija besplatna aplikacija na App Store-u Apple u SAD i pretekla ČatGPT. Ovo je ,,Sputnik veštacke inteligencije’’ rekao je savetnik Donalda Trampa ,Mark Andersen, aludirajući na sovjetski satelit lansiran 1957. godine, kada su SAD bile zatečene tehnološkim rezutatom rivala. Koliko vredi ovo dostignuće i sa kakvim izazovima dolazi? Florin Zeru, stručnjak za stratešku komunikaciju sa Nacionalne škole za političke i administrativne studije je izjavio: ,,Ja smatram da je sada DipSik neka vrsta Pandorine kutije. Sa ogomnim mogućnostima i skirivenim rizicima. Umesto Pandorine kutije iz grčke mitologije, ovoga puta umesto fizičke kutije imamo jedan kompjuterski pogram, model veštacke inteligencije, veoma snažan, ogromnog znanja i neverovatnih sposobnosti. Ali kao i u grčkom mitu, ova kutija dolazi i sa jednim upozorenjem. Nije obična kutija, već kutija koja kada se otvara oslobadja i dobre i loše stvari. A DipSik svojom prirodom, odnosno otvorenim resursom i ogromnom efikasnošću pristupačan je skoro svakome. Ovde i leži veliki problem, ovde interveniše paralela sa Pandorinom kutijom: kada je otvarate, ne možete je ponovo zatvarati. Kada je svakome dostupan ovaj instrument, nemate više totalnu kontrolu nad načinom njene upotrebe. I nažalost DipSik ima i jednu slabost: može se prevariti. Posebnim instrukcijama, nazvane Jailbreak promt, korisnici mogu zaobilaziti predvidjene restrikcije programera i mogu dobiti odgovore koje u normalnim uslovima ne bi bili dostupni. Ako se u rukama stručnjaka DipSik može koristi za ubrzano naučno istraživanje, za pronalaženje novih lekova, rešavanje složenih problema, u rukama zlonarmernih ljudi isti instrument može se upotrebiti za dezinformisanje, stvaranje marvel kodova ili planiranje napada. Možemo slobodno reći da je ovo kao kada bismo svakom prolazniku dozvolili pristup najmodernijoj tehnologiji, a da nismo uvereni da će je upotrebiti na odgovoran način’’.

    DipSik je koštao 1000 puta manje od ulaganja američkih kompanija u veštačku inteligenciju. Niske cene DipSika su rezultat podrške kineske države, kaže Florin Zeru: ,,DipSik je simbol kineskih ambicija da ova zemlja postane globalni lider u veštačkoj inteligenciji. Signal da Peking ulaže masovno u ovu oblast i da je odlučan da smanji zaostajanje za SAD. Do sada su SAD imale veliku prednost u oblast veštačke inteligencije zahvaljujući kompanijama Open AI, Google, Microsoft, ali DipSik upozorava da ova prednost nije garantovana i da Kina dolazi brzo i da se zaostajanje naglo smanjuje ’’.

    Uspeh DipSik-a je bilo veliko iznenadjenje jer su SAD iz bezbednosnih razloga već više godina ograničili prodaju AI čipova Kini. Zabritost raste jer se prikupljeni podaci od korisnika čuvaju u kineskim serverima koji su pod kontrolom kompanija registrovanih u Kini, što DipSik ne krije. Radi se o profilnim, tehničkim, korisničkim i platnim informacijama. Flavija Durakh stručnjak za komuniciranje kaže: ,,Nije važno samo šta znamo o odredjenoj osobi, već o odredjenom korisničkom profilu na internetu. Po pravilu, radi se sa trendovima. Sigurno je da možete da špiuniratie osobu na bazi njenih aktivnosti na internetu. Ali iz konkurentske perspektive, recimo izmedju zemalja, kako se odvijaju razgovori SAD sa Kinom, mislim da postavlja pitanje pristupa velikoj seriji podataka koji se mogu interpretirati kao statistike. I koji, sa druge strane, mogu da posluže za poboljšnje kvaliteta proizvoda i usluga ove kompanije. Ova može da bude bolja od konkurenata, jer ima pristup podacima koji mogu kompaniji da omoguće dodatne usluge, jer poznaje profil i ponašanje publike. Kada je reč o medjudržavnim konkurencijama, postoji mogućnost raznih pokušaja manipulacije, uticanja, interferencija u izbore personalizovanim porukama kada se publika može targetirati jer se poznaju profili, ponašanja i preferencije’’.

    Flavija Durakh kaže da su pokušaji hekinga, kradje ličnih podataka, načini kojima se podacima može učiniti zlo, u zavisnosti od konteksta i okolnosti.

     

  • Probijanje granice zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa (07.02.2025)

    2024. godina je bila prva godina od kada se vrše merenja temperature naše planete u kojoj je probijena granica globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celizijusa u odnosu na predindustrijski period, kada je čeovečanstvo počelo širom da koristi fosilno gorivo. Potvrda je došla od strane Kopernikusa, Službe Evropske unije o klimatskim promenama, i na nju treba gledati kao na alarmni signal, jer bi prekoračenje ove granice od 1,5 stepeni u roku od 10-20 godina moglo da predstavlja razliku izmedju jedne planete na kojoj se može živeti ili jedne u kojoj se ne može. 2024. godina je bila istovremeno i najtoplija u istoriji. Mirča Ducu, univerzitetski profesor i predsednik Ekološkog univerziteta u Bukureštu kaže: ,,Svaki mesec, od januara do juna prošle godine bio je topliji od prethodnih i novi rekord dnevne temperature dostignut je 22. juna za 17,16 Celzijusa. Ovo je dokaz da postoji klimatska dereglacija. U poslednjoj deceniji sve godine su bile toplije. Glavni motor zagrevanja leži u povečanoj emisiji gasova sa efektima staklene bašte, koje su prošle godine dostigle 422 dela na milion zbog upotrebe fosilnih goriva. Simbolična granica od 1,5 stepeni predvidjena Pariskim sporazumom je probijena. Sa prosečnom temperaturom od 15,1 stepenom, razlika iznosi 1,6 stepeni u odnosu na referentni period 1850-19000 godina, sa napomenom da referencija se odnosi na duži period. Da bi ovaj bio kategoričan, treba da traje najmanje 20 godina.’’

    196 države potpisale su Pariski sporazum koji izmedju ostalog predvidja smanjenje emisija za 50% do 2030. godine kako bi se dostigao nulti nivo do 2050. godine. Zagrevanje je i dalje jedan od glavnih razloga za sve jače ciklone, toplotne talase i druge ekstremne meteo pojave. Visoke temperature su prouzrokovale ljudske žrtve za vreme hodočašća u Meki u junu kao i u Meksiku, na Tajlandu, u Indiji i Grčkoj. Nakon istorijskih poplava sa 1500 poginulih, četiri miliona osoba u zapadnoj i centralnoj Africi tražilo je humanitarnu pomoć, dok se Španija suočavala sa katastrofalim poplavama. Uragani su zahvatili zonu Karibskog mora, a tajfuni napravili pravu pustoš u Aziji i posebno na Filipinima. Suša je teško pogodila zone u Severnoj i Južnoi Americci, zbog suše su izbili masovni pozari i u Amazoniji. Prema podacima Svetskog programa za hranu, na jugu Afrike 26 miliona ljudi je na pragu gladi. Program navodi da su skoro sve prirodne katastrofe u 2024. godini bile posledica intenzifikacije emisija gasova sa efektima staklene bašte. Povećanju temperture doprinosio je i fenomen El Ninjo, klimastki model koji donosi povišene temperature i koji zatim prepušta mesto hladnijem modelu La Njinja. Posledice nisu kasnile. Povećani su troškovi prirodnih katastrofa na skoro 140 miliardi dolara. Mirča Ducu ističe: ,,Terra se suočava sa nezaustavljivim i iznenadjujućim rastom temperature. Nakon prestanka El Ninja u junu i očekanog dolaska La Njinje u jesen predvidjalo se zahladjenje. Medjutim ovo se nije dogodilo i ne predvidja se u dogledno vreme. La Njinja je zakasnela i u svakom slučaju mi se nalazimo na nepoznatom terenu. Već više miliona godina planeta nije registrovala ovako velike količine ugljen dioksida u atmosferu i u poslednja dva milenijuma brzina zagrevanja klime nije bila toliko brza. Dodatno zagrevanje u poslednje dve godine je iznenadjujuće. U opštem kontekstu zagrevanja klime i nakon prelaska intenzivnog El Ninja, teperatura vazduha ostaje nenormalnmo visoka’’.

    Kada prosečna temperatura raste, probijanje granice od 1,5 stepeni Celzijusa u samo jednoj godini postaje alarmni signal koji najavljuje da se se ovakve temerature mogu sve češće ponavljati. Čemu se treba nadati? Univerzitetski profesor Mirća Ducu kaže: ,,Odgovor na ovo pitanje leži u stanju planetarnog okeana 2025. godina mogla bi da se nadje medju tri najtoplije godine i sigurno nešto hladnija od 2023. i 2024. U decembru prošle godine primećeno je smanjenje temperature na površini mora. U narednim mesecima temperatura će se naći u neutralnim uslovima, sa toplim i hladnim anomalijama u ekvadorijalnom Pacifiku.’’

    Osim materijalne štete, prema ocenama istraživača ako se neće perduzeti drastične i neodložne mere za smanjenje emisija gasova sa efektima staklene bašte, klimatske promene i tropske temperature mogu izazvati neposredno smrt više od 2,3 miliona ljudi u 854 evropska grada.

  •  Novi mandat u Beloj kući (24.01.2025)

     Novi mandat u Beloj kući (24.01.2025)

    Povratak republikanca Donalda Trampa u Belu kuću dočekan je sa velikim interesovanjem jer se očekuju mnoga pojašnjenja u vezi sa budućom američkom politikom prema velikim geopolitickima dosijejima. Američke politike koja je isključivo usmerena na nacionalne interese pod sloganom ,,Učinite Ameriku ponovo velikom’’ kako je naglašeno Tramp u govoru posle inauguracije. U skladu sa ovom orijentacijom, Donald Tramp je već potpisao mnoge izvršne uredbe i direktive. Pored obećanja da će suzbiti inflaciju, Tramp je rekao da će zvanična politika zemlje priznati samo dva roda, muški I ženski- I ponovo obećao da će bezbednost zemlje biti na prvom mestu. Ograničio je migraciju svake vrste, proglasio vanrednu situaciju na granici sa Meksikom, ukinuo parvo na azil i automatsko sticanje američkog državljanstva za osobe rodjene u SAD od nelegalnih migranata. U vezi sa ekonomijom Tramp je uvodjenjem carina najavio trgovinsku ofanzivu. Nije doneo odmah mere za povećanje cerina, ali je najavio detaljnu analizu trgvinskih partnerstava i izjavio da bi mogao 1. februara da uvede takse od 25% na proizvode iz Kanade i Meksika. Povukao je SAD iz Svetske zdravstvene organizacije I Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. Takodje, proglasio je vanrednu energetsku situaciju u zemlji i zahtevao od Departmana za energiju da analizira izvozna odobrenja za tečni prirodni gas. Na pitanje da li su ove mere očekivane Julija Žoža, zamenica profesora na Dzordjtaun univerzitetu je odgovorila: ,, ,,Tramp kaže: Amerika na prvom mestu, Učinite Ameriku ponovo velikom, iako ovo predpostavlja dodatne troškove za saveznike na kratki rok i ono što je veoma važno, za spoljnu politiku i medjunarodnu bezbednost uopšte. Dodatne troškove za SAD na duži rok jer Tramp ne razmišlja tako. Već tranzakcionalno, na kratki rok i interesuje ga da SAD imaju brojne prednosti u vreme njegovog mandata. Ali, i ovde sa komercijalne tačke, situacija je komplikovana. Jer ove dodatne takce, tarife koje želi da uvede u odnosima sa Evropskom unijom i Kinom kao i sa drugim akterima, predpostavljaju veće troskove za američke kupce,’’

    U Evropi povratak Trampa u Belu kuću pojačava zabrinutost za transatlanske odnose. Na pitanje da li će se mnogo razlikovati pristp Trampa prema Evropi od politike bivšeg američkog predsednika Džoa Bajden, šef rumunske diplomatije Emil Hurezeanu je odgovorio: ,,Perspektivne mutacije su moguće, ali geopolitički interesi SAD ne mogu se ignorisati i po mom mišljenju sadržaće interese i vrednosti koje dele i tradicionalni saveznici SAD, odnosno Evropljani. Poznato je da se centri pažnje mogu orijentisati u raznim direkcijama. Jedan od najvažnijih američkih interesa koncentriše se na Pacifičku zonu i Kinu. Postoje takodje inicijative u vezi sa susedima. Ja smatram da se jedna važna geopolitička jedinica kao što je Evropska unija, sa 400 miliona stanovnika i velikom ekonomskom snagom koja se može uporediti sa američkom, ne može ignorisati, bez obzira na moguće promene.’’

    U vezi sa ratom u Ukrajini, koji će uskoro uči u četvrtu godinu, Emil Hurezeanu naglašava da je ovde evolucija nejasna: ,,Ne znamo šta će se desiti sa ratom u Ukrajini. SAD kao i Evropska unija investirale su miliarde, nešto više SAD od Evropske unije. Ali, pored 150 ili 180 miliardi, ovde se radi o investicijama u sopstvene interese. Postoje dugročni interesi, vitalni i za SAD. Pobeda Rusije mogla bi da resetuje neočekivano, negativno, veoma negativno i opasno celu svetsku ili regionalnu konfiguraciju. Tramp je obećao, videćemo u kojoj će se meri ova obećanja ostvariti. Postoji jedan savetnik za ovaj prostor, ekspert sa ogromnim iskustvom i ekspertizom koji se izjasnio u korist tradicionalnih interesa zapadnih saveznika. Postoji američki diplomatski aparat koji, bez obzirana promene na vrhu ili u odredjenim sektorima, zadržava svoje kompetencije i snagu uticaja.

    U uvodnom govoru Donald Tramp nije pomenuo nijednu bezbednosnu krizu, poput krize u Ukrajini i na Srednjem istoku, ali je obećao da će njegov mandat biti pacifički. ,,Merićemo naš uspeh ne samo pobedama u borbama, već I ratovima koje ćemo zaustaviti i što je najvažnije ratovima u kojima nećemo nikada ulaziti’’- kazao je Tramp. Sa izuzetkom Panamskog kanala, koji Tramp želi da povrati Amerikancima, ni rivalstvo sa Kinom nije pomenuto u obraćanju.

     

     

  •  Izazovi 2025. godine (17.01.2025)

     Izazovi 2025. godine (17.01.2025)

    Rat u Ukrajini, situacija na Srednjem istoku, povratak Donalda Trampa u Belu kuću, izbori u Francuskoj, Nemačkoj i Poljskoj glavni su dogadjaji 2025. godine, godini u kojoj Evropska unija, ubedjena pre više decenija da je u Evropi veliki rat nemoguć,   sada mora da pronadje adekvatne odgovore. Formirana kao entit koji bi upravljao mirom, Evropska unija se pre skoro tri godine suočila sa surovom realnošću posle izbijanja rata u Ukrajini. Vojni sukob traje već tri godine i ne vidi mu se kraj. Šok Evrope je istovremeno šok kontinenta koji se sada uverio da je veliki rat moguć i ovde, kaže univerzitetski prfesor Dan Dungaču. Šta je Evropa naučila do sada?. Posebno da interakcija, kontakti, ekonomske veze donose mir i tako je bilo kada se Unija formirala ekonomskom saradnjom Francuske i Nemačke i kako se naknadno ponašala kada je interkonekcija donosila mir i bezbednost posle Dugog svetskog rata. Sve što je Unija znala do sada otišlo je u nedogled, smatra profesor Dungaču i dodaje: ,,Interkonekcije više ne znače mir, a ekonomske veze ne donose obavezno bezbednost. Naprotiv, konekcije i interkonekcije mogu da izazovu rat. Odavde dolazi i udaljavanje od Ruske Federacije, kasnije i od Kine itd. Veliki izazov Evropske unije je preispitivanje sopstvene suštine. Drugi izazov je manje vidljiv. Evropska unija, koja se formirala kao post-nacionalni projekt, a nikako antinacionalni, nalazi se sada posle izbijanja rata u Ukrajini u akutno nacionalnoj stvarnosti. Jer otpor Ukrajine na agresiju Ruske Federacije je pre svega nacionalni otpor. Ovo su samo dva izazova sa kojima se Unija mora pozabaviti na jedan ili drugi način. U kojoj će meri uspeti da uprvalja ovim izazovima zavisi kapacitet Evropske unije da nastavi davno započeti projekat koji se danas nalazi možda pred najvećim izazvima.’’.

     

    Krajem 2024. godine rat u Ukrajini zasenili su dogadjaji na Srednjem istoku i pad Asadovog režima u Siriji. Strateška pobeda Izraela, smatra univerzitetski profesor Dan Dungaču: ,,Praktično pad Sirije je veliki poraz Irana koji je ostao bez koridora kojim ova drvžava snabdeva Hezbolah. Ovo znači da ćemo, onda kada će se Bela kuća bliže pozabaviti ovim dosijeom, imati novu sliku Srednjeg istoka. Jer ono što se desilo u Siriji neće ostati samo u Siriji. Šta će se desiti sa ovom zemljom koja je po mnogima kvazi vestačka tvorevina videćemo, ali je kristalmno jasno da iz Sirije polaz veoma važni strateški pravci. Jedan vodi u Tursku, drugi u Iran, a treći ka Izraelu i sve ove prevce treba nekako urediti. I ne iznutra. Biće potrebno da Trampova administracija pokuša da odredi pravac budućih evolucija.’’

     

    Nalazimo se pred veoma komplikovanim dosijeom jer će ovaj u 2025. godini biti jedan od najvažniji, iako se još ne vide velike promene koje se dešavaju na Srednjem istoku i koje su bez presedana: ,,Biće interesantan način na koji će administracija Donalda Trampa pokušati da se postavi prema Srednjem istoku a da ne bude vojno umešana u region. Jer ako se Tramp nečega boji na početku svoje administracije je taj da ne bude uvučen u rat, jer je ovo recept za neuspeh Trampa, koji ima samo jeden važan projekat-da postane najveći američki predsednik u poslednjih 100 godina’’.

     

    Veliki izazov za Evropu ostaje informativni i informacioni rat Rusije -hibridni rat koji pothranjuje ekstremističku struju. Ove godine održaće se presudni izbori u Evropi- u Francuskoj i Nemačkoj, predsednički izbori u Poljskoj, izbori koji imaju ogroman značaj, podseća Dan Dungaču i upozorava da je najveća bezbednosna opasnost stvaranje atmosfere u kojoj se širi propaganda Ruske Federacije. Ne propaganda sama po sebi, već atmosfera koja se stvara u pojedinim zemljama, kaže Dan Dungaču, i ovo je najveći propust evropskog mainstreama. Mislim da odavde treba da krene preispitivanje evropskog javnog prostora da bi se zaštio od umešanosti Ruske Federacije.

  • Provera energetske otpornsti (10.01.2024)

    Provera energetske otpornsti (10.01.2024)

    Na samom početku godine u žiži interesovanja našlo se pitanje kako se Evropa može snabdevati energijom posle prekida tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu?. Za Kijev razlog za prekid tranzita posle 31. decembra 2024. godine je jednostavan: Moksva treba da ostane bez jednog od glavnih finansijskih izvora za invaziju. Slovačka i Madjarska, skoro potpuno zavisne od ruskog gasa koje imaju dobre odnose sa Rusijom, kritikovale su Kijev sa napomenom da odluka o zaustavljanju tranzita ruskog gasa nije jednostavan politički gest, već veoma štetna mera za celu Evropsku uniju. Sa druge strane ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je optužio slovačkog premijera da po nalogu Rusije otvara drugi energetski front protiv Ukrajine. Uz to, ruska kompanija Gazprom je od 1. januara prekinula isporuku prirodnog gasa Pridnjestrovskoj zoni Republike Moldavije. U ovim uslovima električna centrala u Kučurganu, na levoj obali Dnjestra, koja je pod kontrolom rusofonskih secesionista, neće isporučiti struju ostalim delovima Moldavije. Male komičine struje prizvode se sada u centralama na ugalj uvezen iz okupiranog Dombasa. A zalihe ovog uglja dovoljne su samo za mesec-dva. Medjutim, teško pogodjeno Podnjestrovlje odbacilo je pomoć Kišinjeva. Moldavske vlasti, koje su proglasile vanredno energetsko stanje, uspele su bez većih poteškoća da nabave električnu energiju i gas sa desne obale Dnjestra. Prema objavljenim podacima moldavske vlade 50 % potrebnih količina struje obezbedjeno je uvozom iz Rumunije, koja je po uvezenim količimama energenata iz Rusije četvrta nezavisna država posle Švedske, Estonije i Islanda. Na nivou Evropske unije rat u Ukrajini je pokazao stepen zavisnosti od uvoza energije i naveo Brisel da traži rešenja za promenu situacije. U 2021. godini evropski uvoz iz Rusije predstavljao je 62% navodi Eurostat, a sada se ovaj procenat znatno smanjio zahvaljujući i evropskim planovima o proizvodnji zelene energije. Pred najvećim energetskim izazovomm, Evropa polako prekida zavisnost od Rusije. Na pitanje da li će obezbediti energtesku sigurnost nakon rata u Ukrajini, novinar i vojni analitičar Radu Tudor je odgovorio: ,,Sigurno. I prošle žime suočili smo se sa ruskim pretnjama. Gazprom je napravio videoclip sa smrznutom Evropom. Uspeli smo da izadjemo iz zime i ostalo nam je 30-40% količina gasa na skladištima. Želeo bi da dam primer Rumunije. Sada možemo bez ikakvih problema da izadjemo iz zime. Apelovaćemo na uvoz malih količina, ali ovo ne znači da smo zavisni već da smo povezani. Ako će Evropa naučiti da treba da se odrekne toksične zavisnosti od Rusije, za nas će ovo biti najbolja provera otpornosti i primer I za druge obasti. Zbog loše navike da budemo zavisni od kineskog tržišta, jer je radna snaga tamo jeftinija, navikli smo da budemo zavisni od Indije, Rusije itd. Po meni ovo je velika slabost i mi moramo da naučimo da valorizujemo sopstvene resurse i da se u strateškim oblastima ne oslanjamo na druge koji su nam sa ideološke tačke protivnici’’.

     

    Energetska otpornost Evrope je od pre nekoliko godina prioritet svih evropskih projekata, ali rat u Ukrajini nalaže nove pristupe i prilagodjavanje na sadašnji geopolitički kontekst. Kada je reč o otpornosti električne oblasti u ratnim okolnostima, megaprojekti se mogu pretvarati u megaslabosti, pa čak i u oružije koje se može upotrebiti protiv nas i civilnog društva, upozoravaju eksperti. Da li mogu u ovim slučajevima mali modularni reaktori biti od pomoći? Analitičar Radu Tudor ističe: ,,Po mojoj oceni ovo je spasonosna ideja. Rumunija je medju malobrojnim zemljama Evropske unije koja koristi ovu tehnologiju. Krajem 70-tih i početkom 80-tih godina počela je realizacija projekta nuklearne energije, iako je Rumunija bila komunistička država i članica Varšavskiog ugovora. Počela je realizacija projekta nuklearne energije u saradnji sa Kanadom, članicom Severnoatlanskog saveza, i italijanskim inženjerima i napravljena je Nuklearka Černavoda. Logičan nastavak tadašnje odluke i rumunskog nuklearnog projekta bila bi da realizacija tehnologije malih mogularnih reaktora koja bi po mojoj oceni mogla da bude spasonosno rešenje za otpornost rumunske države kao i za pomoć zemljama poput Republike Moldavije koje prolaze kroz veoma teške trenutke i kojima je potrabna rumunska pomoć’’.

     

    Ubrzanje ovog projekta donelo bi Rumuniji punu energetsku nezavisnost i istovremeno zemlja bi postala neto izvoznica energije.

  •  Rumunija punopravna članica Šengenske zone (03.01.2025)

    Granice Šengenskog prostora pomerene su  od 1. januara kada je na snagu stupila odluka Saveta za pravosudje i unutraănje poslove doneta 12. decembra prošle godije o ulasku Rumunije i Bugarske na prostor slobodnog kretanja. Granica Rumunije pomerila se ka Srbiji, Republici Moldaviji i Ukrajini, a Bugarske ka Srbiji, Severnoj Makedoniji i Turskoj. Bugarsko-turska granica jedna je od najkomplikovanijih graničnih zona kada je reč o nelegalnoj migraciji. Problemi nastali u ovoj zoni bili su razlog da Austrija odlaže odluku o ulasaku dve zemlje u Šengen. Emocije su prestale tek posle usvajanja odluke, iako je Austrija sa Budimpeštom potpisala u novembru dogovor o punom ulasku Bukurešta i Sofije u Šengen. Austrijska vlada je saopštila da se neće suprostavljati ulasku dve države u Šengen, ali na poslednjim metrima pojavila su se iznenadjenja iz Holandije. Desničarski radikali Slobodarske partije pokrenuli su inicijativu za zaustavljanje ulaska dve države u Šengen ali nisu uspeli da formiraju potrebnu večinu. Valentin Naumesku, profesor na Univerzitetu Babeš-Boljaj u Kluž-Napoki kaže: ,,Rumunija je zaslužula integraciju na prostor slobodnog kretanja odavno. Ova odluka trabala je da se donese u martu 2011. godine, kada smo ispunili sve tehničke kriterijume za integraciju. Nažalost, celo vreme je postojao negativan kontekst i paleta evropskih i regionalnih političkih okruženja koja nisu išla u prilog našoj zemlji. Najpre su u Holandiji i kasnije u Austriji raspisani izbori ali i u drugim zemljama koje su se bojale uspona ekstremističkih i antimigracijskih partija. Svi su rešavali unutrašnja politiška pitanja na štetu Rumunije i Bugarske. Za ovo kašnjenje nije odgovorna Rumunija jer je ispunila sve uslove još pre 13 godina, a to je priznala i Evropska komisija“.

     

    Sada je ovo poglavlje zatvoreno. Rumunija je ušla u Šengen kao članica Evropske unije koja ispunjava odavno sve uslove za punopravno članstvo u Sengensku zonu, naglasio je profesor Naumesku, ali postaji još jedna važna stvar koju ne treba zanemariti: ,,Važan je i istovremeni ulazak Bugarske, jer se geopolitički otvara koridor prema Grčkoj, na jugu Evropske unije i prema centralnoj Evropi. Ovaj koridor slobodnog kretanja biće veoma važan za prevoznike, ekonomiju, rumunsku ekonomiju i ne samo za rumunsku već i ekonomiju zone i Evropske unije uopšte. Mnoge kompanije skratiće vreme pervoza, tranzita kroz ove zemlje posle ukidanja unutrašnjih graničnih kontrola. Ove posledice osečaće se na kratki i duži rok. Bićemo bolje ekonomski povezani ,mnogi investitori će ulagati u našu privredu zbog manjih troškova. Ne možemo da kažemo da će se i druge stvari promeniti. Reč je o ugledu i povratku u normalnost jer je naš ugled bio okrnjen’’.

     

    Ulazak u Šengen ne donosi samo eliminisanje čekanja na granicama za vreme godišnjih odmora, već menja pravila igre u ekonomiji, dodajući prednosti koje donosi efikasniji i jeftniji robni saobraćaj, po principu vreme je novac. Ukidanjem graničnih kontrola, prevoznici će uštedeti milione evra godišnje i rumunski proizvodi će brže stizati na evropsko tržište po nižim cenama. Rumunija postaje konkurentnija na ovom dinamičnom evropskom tržištu, ali i atraktivnija za inostrane investitiore. Istovremeno, granične zone postaće pravi ekonomski habovi. Bez birokratskih kontrola, razvijaće se lokalna trgovina, a transnacionalna saradnja omogućiti otvaranje novih radnih mesta i privredni rast. U skladu sa dogovorom, Rumunija i Bugarska su deo Šengenskog prostora od 1. januara, ali u narednih šest meseci obavljaće se alternativne kontrole da bi se proverilo kako funkcioniše slobodno kretanje. Ovo znači da će se za kontrolu zaustavljati samo 5-10 % vozila. Ovakve kontrole nisu nikakva novina jer su privremeno uvedene na raznim unutrašnjih granicama Šengena posle masovnih talasa nelegalne migracije. Drugi razlog je hibridni rat Rusije koji predstavlja bezbednosni rizik za Evropsku uniju.

  • Rumunija na mapi vinskog turizma (20.12.2024)

    Rumunija na mapi vinskog turizma (20.12.2024)

    O vinu postoje mnoge legende, a nastarije su lokalizovane u zonama Kaukaza, Mesopotamije i Egipta. Za Gruziju se smatra da je mesto rodjenja vina pre oko 6000 godine pre Hrista, navodi se u studiji eksperata iz sedam država. Za približan datum eksperti su keramičke posude koje su sadržale vino tretirali radioaktivnim ugljenikom. Pronadjeni su dokazi i u Iranu, Grčkoj i na Siciliji, kao i podaci o vinu iz fermentisanog groždja pomešanog sa voćem u Kini još pre 7000 godine. Eksperti kažu da je na početku vinova loza bila divlja i kasnije je pripitomljena. Najveći vinski podrum argheolozi su pronašli u pečinskom kompleksu u Jermeniji, za koji se smatra da je iz 4100 godine pre Hrista i sadrži vinsku presu, burad za fermentaciju, razne posude i seme vitalis vinifera. Iako nas vino očarava raznovrsnošču, bojom i ukusom, vino u časi je i priča o mnogim generacijama, formiranju naroda i zemalja, objasnio je gost Radio Rumunija Katalin Pakuraru sa Univerziteta za poljoprivredne nauke i veterinu u Bukureštu, predsednik najvećeg medjunarodnog konkursa vina u srednjoj i istocnoj Evropi Vinarijum: ,,Ovo je posebna karakteristika vinove loze koja je iz temelja promenila čak i migracije velikih naroda. Žitarice su skupljene i skladištene u vreme migracije i zatim upotrebljene za novu setvu, seme se čuvalo i migracija je nastavljena. Kada su ovi migratorski narodi sa istoka na zapad prošli kroz Kavkazki bazen i naišli na Vitis vinifera, ova vinova loza je ubrzo stigla i na teritoriju današnje Rumunije i Republike Moldavije gde su je sadili i nisu nastavili put jer su morali 5-6 godina da čekaj na prvi rod. Zbog toga i tvdim da su se narodi radjali i formirali oko vinove loze.’’

     

    U Rumuniji vinova loza se gaji odavno i sada je naša zemlja medju zemljama sa najvećim površinama pod vinogradima. Po količini proizvedenog vina Rumunija zauzima 13. mesto u svetu i 6 u Evropi. Naše vino je cenjeno ne samo kod nas već i u inostranstvu. U Rumuniji postoje 8 velikih zona u kojima se gaji vinova loza, a to su Moldavijska brda, Transilvanska visoravan. Brda Muntenije (Vaške) Oltenije, Banata, Krišane i Maramureša, Dunavske terase, uzvišenja Dobrodje I u drugim manje rodnim peskovitim zonana na jugu zemlje. Svaka od ovih zona ima svoje osobine, kažu stručnjaci, u zavisnosti od nadmorske visine, izloženosti suncu i od padina, elementi koji ostavljaju pečat na sazrevanje groždja. Ove razlike su adut Rumunije, zemlje sa veliko proizvodnjom vina jer su ove eko-klimatske razlike gavni razlog za gajenje raznih sorti u pojedinim zonama i razlike u sazrevanju groždja. Katalin Pakuraru o latinskoj izreci ,,in vino veriras’’ (u vinu je istina) kaže: ,,Mi smo napravili jedinstven eksperiment na svetu, uspeli smo da formiramo glas vina, zvučni otisak i u odredjenom trenutku ustanovili da se ovi glasovi sve više razlikuju. Došli smo do logičnog zaključka- i ponavljam kao što sam rekao svaki put, možda će ostati zapisano, ja sam bio uveren da ako jedno parče silicijuma, jedan od ovih aparata može registrovati memoriju, zašto ne bismo verovali da organska materija može registrovati informaciju. Nekako staro vino je bio svedok pojedinih dogadjaja, sadrži sigurno informaciju, naš jedini problem je da još ne znamo da  odgonetnemo ovu zagonetku. Ovo po meni znači ,,in vino veritas’’

     

    U Rumuniji oko 80 vinskih podruma bavi se vinskim turizmom. Pretežno u južnom delu zemlje, u Munteniji (Vlaškoj), i skoro jedna trećina raspolaže i smeštajem za turiste. Rumunija bi mogla bolje da iskoristi ovu turističku prednost, kaže Katalin Paduraru: ,,Mi smo u Institutu vina, gde imamo i Vinarijum, zamislili novu vrstu turizma koji je povezan sa Autoputem A7 do Moldavije i Republike Moldavije, autoput koji bi mogao da se zove i ,,vinogradarski’’. Jer prolazi pored najvećih vinogradarskih površina zemlje, od Dealul Mare, preko okruga Vranča do Moldavije. Ovo ne znači da umanjujem značaj ostalih vinogradarskih zona. Možemo razvijati novu vrstu turizma sa  kampovima. Vinski podrumi nisu u stanju da preko noći otvore hotele, ali se mogu otvarati kemping zone jer je za ove potrebna samo voda i struja. U inostranstvu postoji veliki interes za ovu vrstu turizma i vinski podrumi mogu iskoristiti ovu šansu.

  • Stres opasnost po zdravlje (13.12.2024)

    Stres opasnost po zdravlje (13.12.2024)

    Stres je oduvek imao uticaj na zdravlje ljudi, ali do odredjene mere on ima i zaštitnu ulogu. Problemi nastaju kada stres postaje hroničan, traje dugo i negativno utiče na funkcionisanje organizma. Kada je imunitarni sistem ugrožen moguće su pojave raznih infekcija. Hronični stres može pogoršati i druge bolesti kao što su recimo visoki krvni pristisak, diabetes, probavne i kardiovaskularne bolesti. Univerzitetska profesorka Dijana Paun objašnjava koje su najčešće posledice hroničnog stresa: ,,Dugotrajni stres utiče na rast sekrecije kortizola. Korizol je veoma dobar hormom koji spasava živote, ali kada je aktivan duže vreme pojavljuju se i neželjene posledice. Nastaju razne patologije, od visokog krvnog pritiska, biabetesa, gojaznosti, pa sve do povećanja nivoa kolesterola i masti u krvi. Praktički do metaboličkog sindroma. Ove promene skračuju život, tako da organizam izložen dugotrajnom stresu treba da se odmara.’’

     

    Ako ćemo naše žlezde izlagati ovom hormonu stresa, u odredjenom trenutku ove gube orijentaciju, objašnjava Dijana Paun i podseća da nadbubrežna žlezda u trenucima stresa proizvodi kortizol da bi pomogla organizmu da se prilagodjava situaciji: ,,Radi se o disproporcionalnom sindromu, koji su detaljno opisali rumunski eksperati, i koji spada u takozvani burnaut sindrom. Nakon dužeg prerioda rada, stresa, zaznih briga, nadbubrežna žlezda ne reaguje. Ona miruje, odmara se. A kada ova žlezda miruje, znači da je hronično umorna i da je ravna burnaut sindromu’’.

     

    Da bi se održao optimalni nivo kortizola u organizmu potreban nam je holistički pristup, zdrav način života koji predpostavlja uravnoteženu ishranu, fizičke vežbe i dovoljno vremena za odmor i relaksaciju. Takodje, tehnike meditacije ,joga vežbe ili duboki udisnaji smanjuju nivo stresa i prekomornu sekreciju kortizola. Sve ovo doprinosi hormonalnoj ravnoteži koja je od suštinskog značaja za dobro zdravlje. Hormonske sekrecije nisu kao voda, jer ne možemo pustiti hormon da curi kao voda kada odvrnemo slavinu, sve ima svoj bioritam, objašnjava univerzitetska profesorka doktorka Dijana Paun. Najevidentniji bioritam ima najvažniji hormon, a to je stresni: ,,Kortizol ima cirkadialni ritam, i najviši nivo kortizona pojavljuje se ujutru, od 8 časova, kada mi treba da budemo kativni. Kada počinje radni dan, potrebni su nam resursi, tako da raste sekrecija kortizola. Tokom dana nivo kortizola opada postepeno, a uveče od 9 časova je na najnižem nivou. Ovaj bioritam kortizola, koji je veoma interesantan, počinje da deluje kod dece od 2 godine i traje celog života. Bioritam kortizola je signal za normalno funkcionisanje hormona i endokrinološkog sistema. Slično je i sa bioritmom sna i budjenja, svetla i tame čiji je hormon melatonin, hormon koji se mnogo proučava u zadnje vreme ali i dalje je malo poznat, nažalost. Ovaj hormom indukuje san jer se aktivira u uslovima tame. Ako želite da zaspite brže, možete da popijete tabletu melatonina, prirodni hormon koji može da vam bude od pomoći, pod uslovom da posle uzimanja tablete treba da ležite u mračnoj sobi. Objašnjenje za miran san koji je svima potreban posledica je normalog rada ovog hormona.’’

     

    Nažalost, dodala je Dijana Paun, svakodnevni stres, uslovi u kojima živimo i radimo negativno utiču na san i ove bioritmove i zbog toga se i pojavljuju razne bolesti. Medicina stila života, o kojoj se u poslednje vreme sve više govori, može u 80 slučajeva da spreći hronične i neprenosne bolesti. Ova medicina se bazira na šest stubova: na ishranu, konstantnu fizičku aktivnost, na san, menadjment stersa, izbegavanje rizičnih supstanci i na pozitivne društvene konekcije.

  • Rat u Ukrajini u novoj fazi (06.12.2024)

    Rat u Ukrajini u novoj fazi (06.12.2024)

    Nakon 1000 dana rata, Ukrajina je napala ruske vojne mete uz pomoč američkih dugometnih  raketa ATACMS. Napad je izvršen prvi put ovim raketama na rusku teritoriju uz saglasnost SAD. Ublažavanje restrikcija je deo Bajdenove administracije da Ukrajini omogući sve što je potrebno ovoj zemlji pre inauguracije Donalda Trampa 20. januara. Odluka ima za cilj da odvrati Pjongjang da uputi Rusiji vojne snage i naoružanje. Kako može da utiče ova odluka na dalji razvoj situacije na ratištu? Univerzitetski profesor Julijan Kifu, predsednik Centra za sprečavanje sukoba i za rano upozoravanje, Early Warning kaže: ,,Ne treba zaboraviti da ovo nije najjače oružije, nije ,,game changer’’, nije atomsko oružije koje je upotrebljeno u Drugom svetskom ratu. Radi se samo o odgovoru na odluku Severne Koreje da interveniše u rat na strani Rusije i na ruske masovne napade na proizvodnju električne energije u Ukrajini. Ovim elementima eskalacije sukoba je potreban kredibilan element koji uravnotežuje i odvrača, kako se dešavalo svaki put kada je postojao jedan gest retorzije. Ovoga puta Zapad je pronašao put, u prvom redu SAD, da suspenduje zabranu upotrebe ovog oružija. Ova suspenzija važiće i za britanskie i francuske rakete Storm Shadow i Scalp koje imaju američke komponente.

    Usledio je odgovor iz Moskve. Vladimir Putin je potpisao dekret kojim se menja nuklearna strategija Rusije, smanjujući nivo pretnji koji bi opravdao nuklearni odgovor na široku lepezu napada konvencionalnim oružijem. Na terenu Moskva nastavlja protivnapad u zoni Kurska–jedinom velikom vojnom uspehu Kijeva ove godine-i osvaja ključne pozicije duž linije fronta.Postavlja se pitanje da li Mosva može i dalje da podrži vojnu ofanzivu? Julijan Kifu ističe: ,,Pred nana je dugotrajni rat. Ciljeni Rusije nisu se promenili. Rusija želi Ukrajinu na kolenima, da postavi marionetsku vladu u Kijevu i da onemogući Ukrajini izlazak na more, da stigne do granica NATO-a u Crnom moru. Ova namera Rusije je i od posebnog interesa i za nas. Sa jedne strane ako analiziramo finansijske aspekte, rat je veoma skup i Putin se kocka sa sutrašnjicom sopstvene države. Rusija ima velike ekonomsko-finansijske probleme. Centralna banka Rusije podigla je referentnu kamatnu stopu na 21%, što je bez presedana u poslednje dve decenije. Probleme stvaraju i visoka inflacija i proizvodnja. Sve ovo se odražava i na front. Od početka godine izgubljeno je pet ruskih divizija, ginuli su ljudi i uništena oprema za osvajanje 40 kvadratnih kilometara teritorije’’.

    Sporo odvijanje ovog iscrpljujučeg rata, potrošilo je resurse dve države posle skoro tri godine ratovanja. I izgleda da će i dalje potrošiti ogromne iznose i izazvati mnoge žrtve. Rusija je u budžetu za 2025. godinu za odbranu predvidela trećinu državnih rashoda. Istovremeno, SAD su donele odluku da Ukrajini pošalju paket oružija vredan 700 miliona dolara za odbranu od ruskih napada. Da li će Kijev uspeti da zaustavi vojnu ofanzivu Rusije? Univerzitetski profesor Dan Dungaču, spoljopolitički analitičar kaže: ,,Imam utisak da je ova američka pomoć usmerena samo na jačanje otpora Ukrajine i njenog položaja u slučaju eventualnih pregovora. I ne radi se nikako o vojnoj pomoći Ukrajini za kontraofanzivu, jer je ovo sada neizvodljivo. Mi u ovom trenutku pomažemo Ukrajini da bi ova ojačala položaj pred eventualne mirovne pregovore sa Rusijom. U ovoj situaciji se sada nalazimo na pragu zime koja će biti, prema prognozama, jedna od najtežih za ukrajinsko stanovništvo.’’

    Stanovništvo Ukrajine menja polako stav prema ovom ratu, kaže Dan Dungaču. Prošle godine 33% istitanih izjavilo je da želi pregovore, ove godine procenat je povećan na 52%. Više od polovime stanovnika Ukrajine je za pregovore, a vera u vojnu pobedu smanjuje se dramatično u odnosu na prethodne godine, naročito nakon situacije na fronu, koja nažalost ne ide u prilog ukrajinskoj strani.

  • Medicina budućnosti u Rumuniji

    Medicina budućnosti u Rumuniji

    Pandemija COVID-19 pokazala je da su ažurirani medicinski podaci od suštinskog značaja za doprinos efikasnim merama javnog zdravlja i reagovanje na krize. Istovremeno, pandemija je izazvala ogromno ubrzanje u usvajanju digitalnih alata, ali, kažu oni koji su direktno uključeni, i dalje postoje složene prepreke koje otežavaju dostizanje punog potencijala digitalnih zdravstvenih podataka. Evropski prostor zdravstvenih podataka – suštinski stub snažnog zdravstva Evropske unije – dizajniran je da prevaziđe ove prepreke. To je okvir za razmenu podataka specifičnih za zdravlje koji uspostavlja jasne norme, standarde i uobičajene prakse, digitalnu infrastrukturu i okvir upravljanja za korišćenje elektronskih zdravstvenih podataka od strane pacijenata i za istraživanje, inovacije, razvoj politike, bezbednost pacijenata, statistiku ili regulatorne svrhe. Kristina Berteanu, doktor medicinskih nauka:

    „To je prvi evropski prostor podataka koji počinje sa zdravljem i koji potpuno menja paradigmu, u smislu da pacijent ima prioritet nad vlasništvom podataka i može da se poveže sa drugim pacijentima iz zemalja članica, ali i sa lekarima iz Rumunije i iz svih država članica. Zatim, pristup ovim podacima istraživačima ili onima koji kreiraju javne politike je veoma dobro postavljen u pravni okvir, koji ima neka pravila za dobijanje pristupa ovim podacima. To će doneti značajan napredak u smislu otkrivanja novih molekula, kreiranja strategija i javnih politika, uključujući prevenciju i personalizovanu medicinu, jer će, uz pristup anonimizovanim podacima, ciljani tretmani moći da se kreiraju mnogo preciznije i mnogo lakše. Već se radi na ovom evropskom prostoru podataka koji će morati da bude operativan od 2025. godine. To zahteva važnu digitalizaciju svih država članica i nadamo se da napredujemo s obzirom da 207 bolnica ima pristup fondovima za digitalizaciju iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost.“

    Pored toga što će pacijenti moći lakše da pristupaju i dele ove podatke, uz zadržavanje veće kontrole nad njima, rad zdravstvenih radnika će postati lakši i efikasniji – zahvaljujući boljoj interoperabilnosti, moći će da pristupe istoriji bolesti pacijenta, čime se obogaćuje relevantna baza podataka za donošenje odluka o lečenju i dijagnozi, uključujući slučajeve kada se podaci o pacijentu nalaze u drugoj zemlji Evropske unije. Takođe, podržavajući razmenu podataka između pružalaca zdravstvenih usluga unutar zemalja i preko granica, pružaoci zdravstvenih usluga će izbeći dupliranje testova, sa pozitivnim efektima za pacijente i troškove zdravstvene zaštite. Istraživači će imati pristup većim količinama reprezentativnih i visokokvalitetnih podataka i moći će da pristupe podacima efikasnije i jeftinije kroz organizam za pristup podacima koje garantuje povjerljivost podataka o pacijentima. Regulatori i donosioci odluka će takođe imati lakši pristup zdravstvenim podacima za efikasnije kreiranje politika i bolje funkcionisanje zdravstvenih sistema zasnovanih na dokazima. To će, kaže Brisel, dovesti do boljeg pristupa zdravstvenoj zaštiti, nižih troškova, veće efikasnosti, snažnijeg istraživanja i inovacija i otpornijih zdravstvenih sistema. Elektronski karton pacijenata, smart bolnice, koncept velikih podataka i upotreba veštačke inteligencije deo su medicine budućnosti. A neki od njih su već u Rumuniji. Prva smart bolnica u Rumuniji – pilot projekat koji će pomoći u digitalizaciji celog zdravstvenog sistema – biće u Trgu Murešu (centar). Šta podrazumeva smart bolnica?

    „Primena elektronskog dosijea pacijenta, telemedicina, sajber bezbednost, upotreba robota u hirurgiji. Takođe, korišćenje virtuelne realnosti za obuku medicinskog osoblja, lekara, koncept velikih podataka i razvoj algoritama veštačke inteligencije kako bi se ovaj koncept što bolje koristio u različitim oblastima prevencije, zdravstvene strategije, dobijanja kvaliteta, preciznosti i brzina kojom se daju rezultati“

    U Rumuniji se prisustvo revolucionarne tehnologije i veštačke inteligencije oseća u mnogim oblastima, počev od radiologije, imagistike, radioterapije, prikupljanja podataka, a nove tehnologije koje se već koriste u rumunskoj medicini pomažu u ranoj dijagnostici bolesti, administraciji personalizovanog lečenja i otkrivanju molekularnog karaktera tumora, posebno kada je reč o raku, kaže doktorka Kristina Berteanu.

  •  Rezultat koji neće ostavljati nikoga ravnodušnim (15.11.2024)

     Rezultat koji neće ostavljati nikoga ravnodušnim (15.11.2024)

    Rezultat američkih predsedničkih izbora i način na koji će uticati na globalne tokove nalaze se u centru pažnje medjunarodne zajednice. Povratak Donalda Trampa u Belu kuću donosi nove neizvesnosti. Svojim politikama, polazeći od koncentrisanja na ekonomiju pa sve do migracione strategije i spoljnih poslova,  kao i stavom prema američkim delikatnim pitanjima neće nikoga ostavljati ravnodušnim. Profesor za medjnarodne odnose Štefan Čokinaru u svojoj analizi ističe: ,,Izbor Donalda Trampa bila je odlična vest za Madjarsku i Moskvu i veoma loša za Peking kao i za Brisel i London. Sutradan posle američkih izbora, Britanci su se okupili na vanrednoj sednici i razgovarali o potrebi da se odustane od Bregzita i da se London vrati Evropi. Tramp će u prvih šest meseci sa svijim timom početi da rešava ono što je obećao. A obećao je da če rešiti pitanje nelegalne migracije u SAD, po cenu proterivanja 11 miliona ljudi. Obećao je da će rešiti i ekonomsku katastrofu u kojoj se SAD naalaze. Kako će rešiti ovaj problem?. Pod jedan: smanjiće poreze i takse da bi podsticao proizvdnju, ohrabriće povratak pojedinih industrijskih grana SAD koje će biti oslobodjene poreza i taksi. Takse i poreze koje će primeniti  najavljuju ekonomski rat’’.

     

    Drugim rečima za evropske proizvode primeniće se uvozni porezi od 10 do 20%, a za proizvode iz Kine do 60%. Štefan Čokinaru dodaje: ,,Ovo znači ekonomski rat, ne treba da se krijemo iza reči, je ove ukazuju na realnost. Tramp će bez sumnje ovako postupati. Otvaraće se nova radna mesta, ekonomija će ubrzati rast. I berzanski signali su dobri posle izbora Trampa, akcije su u porastu, ali sve ovo će izazvati velike socijalne probleme, jer će biti sve manje novca za zdravstvo, sistem koji je u SAD nepravedan i dabalansiran. Biće manje novca za obrazovanje, socijalne programe i programe inkluzije.’’

     

    Jedan od problema sa kojim će se Tramp suoćavati posle povratka u Belu kuću su klimatske pomene koje on naziva ,,farsom’’. Skeptičan u vezi sa globalnim zagrevanjem i akcijama za suzbijanje klimatskih promena, Tramp je u svom prethodnom predsedničkom mandatu povukao SAD iz Pariskog sporazuma iz 2016. godine. I postoji zabrinutost da će u svom novom mandatu napraviti isti potez, nakon što je Bajden vratio SAD u Pariski sporazum o klimatskim promenama. Očekuje se da će Tramp ohrabriti izgradnju gasovoda i ekstrakcije na Aljsaci. Ova strepnja bazira se na naglo smanjenje cene akcija  kompanija energije vetra. Posledice ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku nalaze se takodje pod lupom analitičara. Štefan Čokinaru objašnjava: ,,U vezi sa Ukrajinom jasno je da će Tramp inistirati na pregovorima Moske i Ukrajine i pokušati, kako je već najavio, da političkim i strateškim ultimatumom nametne mir američkom silom. Tramp je trgovac, biznismen, čovek koji voli da pregovara. Šta će i do koje mere pregovarati, niko ne zna, postoje samo scenariji. Ja ne bih verovao da u ovom trenutku postoje granice do koje mogu pregovori da idu i koje Tramp po svom karakterističnom entuzijazmu, još nije odgonetnuo.’’

     

    Na Srednjem istoku u Jerusalimu Benjamin Netanjahu radovao se Trampovoj pobedi, podseća Štefan Čokinaru: ,,On je Trampov prijatelj. Jasno je da se obruč steže oko Irana, da će na tapet opet biti Abrahamovi sporazumi, da će biti ojačan i to mnogo položaj Saudijske Arabije. Nije isključeno da se iduće godine postigne mirovni sporazum izmedju Saudijske Arabije i Izraeka i možda neka vrsta malog zajedničkog tržišta na Srednjem istoku. Ali, ponavljam, sve na bazi izolacije Irana i izbacivanja iranskih proksi aktera Hamasa, Hezbolaha i Hutija iz igre’’.

     

    Kada je reč o politici SAD prema istočnom boku Severnoatlanske alijanse, prema prvoj odbrambenoj liniji NATO-a i slobodnog sveta, ova se usvaja u kongresu, i posebno u Pentagonu, kaže profesor Čokinaru. Tamo su pre nekoloko godina postavljane šahovske figure i analizirani potezi i ovde neće biti nikakvih promena. Poznat je stav Trampa koji matra da je finansijska pomoć SAD Ukrajini previsoka, tako da on traži od evropskih saveznika da izdvajaju veća sredstva za njihovu bezbednost, dodao je professor Čokinaru.

  •  Energetski ciljevi (08.11.2024)

     Energetski ciljevi (08.11.2024)

    Emisije gasova sa efektima staklene bašte u Evropskoj uniji su za 37% ispod nivoua iz 1990. godine. U istom periodu buto društveni proizvod je bio veći za 68%, što je novi dokaz da treba odvojiti emisije od ekonomskog rasta, kažu zvaničnici u Briselu. Istovremeno, Izveštaj o klimatskim promenama iz 2024. godine, koji je Evropska komisja objavila, pokazuje da su u 2023. godini emisije u Uniji smanjene za 8,3% u odnosu na prethodnu godinu i da ovo smanjenje, najveće u poslednjim decenijama, na rečunajući 2020. kada su u pandemiji Kovida-19 smanjene emisije gasova za 9,8%, navodi se u saopštenju za javnost Evropske komisije. Svi ovi podaci dokazuju da Unija  kao predvodnik čiste tranzikcije koja u globalnoj emisiji gasova učestvuje sa 6% i dalje ispunjava preuzete obaveze o smanjenju emisija gasova sa efektima staklene bašte za najmanje 55% do 2030. godine. Podaci su ohrabrujući, na svetskom planu prošle godine u sistem su ušle rekodne količine zelene energije i više od 560 gigavata obnovljive energije, saopštila je Medjunarodna agencija za energetiku. Ipak, proizvodnja čiste energije zaostaje za globalnim zahtevima za električnom energijom, upozorava agencija sa napomenom da je u poslednjim sedmicama zbog geopolitičke neizvesnosti volatilnost cena ostala na istom nivou kao i vulnerabilnost snabdevanja Evrope. U ovom kontekstu, može se smatrati da Rumunija ima privilegovan položaj jer raspolaže bogatim energetskim resursima u Crnom moru i offshore resursima prirodng gasa i energije vetra i da je energetski stub bezbednosti u zoni. Sa proizvodnjom od 2,3 miliarde kubnih metara gasa u drugoj četvrtini godine Rumunija je od Holandije preuzela prvo mesto po proizvodnji gasa u Evropskoj uniji. Djordje-Serdju Nikulesku, predsednik Regulatorne komisije za energiju je izjavio: ,,Pre svega ovo se nije moglo postići bez investicija proizvodjača prirodnog gasa u Rumuniji, jer je svima jasno da nalazišta prirodnog gasa sveke godine postepeno presušuju. Kada eksloatišete duže vreme jedno nazalište, ovo presušuje i prirodni ga se sve teže proizvodi. Ali Romgaz, rumunska državna kompanija, je preuzela obavezu i zahvaljujući investicijama uspela da sačuva nivo proizvodnje prirodnog gasa i da poveća proizvodnju. Ne treba zaboraviti da od jula 2022. godine imamo dodatnu količinu od miliardu kubnim memata gasa u nacionalni transport zahvaljujući investicijama kompanije Black Sea Oil& Gas.’’

     

    Kakve prednosti može da donese Rumuniji položaj evropskog lidera? Djordje-Serdju Nikulesku, predsednik Regulatorne komisije za energetiku ističe: ,,Šta ovo znači za nas? U prvom redu položaj regionalnog lidera koji je veoma važan. Položaj lidera medju proizvodjačima prirodnog gasa u Evropskoj uniji otvara šanse da se sopstvenim energetskim politikama nametnemo u regionu.Tvoj glas postaje jači medju faktorima odlučivanja u regionu i u Briselu i tada se potrebe rumuneke privrede i rumunskih potrošaca mogu lakše zadovoljavati’’.

     

    U izveštaju Evropske komisije navodi se da je zavisnost Unije od ruskog gasa smanjenja sa 45% u 2021. godini na samo15% u 2023. i da sada Evropa uvozi oko 12 miliardi kubnih metara ruskog gasa a pre 2-3 godine 155 miliardi godišnje. Silazni trend ove zavisnosti se nastavlja, kaže predsednik Regulatorne komisije za energetiku: ,,Videli smo da je ovaj odnos izmedju prirodno gasa i evropske privrede bio toksičan. Ovo treba da nas navede na razmisljanje i da izvučemo pouke iz nedavne istorije, jer Rumunija ima šansu da postane stopostotno nezavisna od svakog uvoza prirodnog gasa. U 2027. godini ja sam siguran da ćemo u nacionalni transportni sistem imati prirodni gas iz nalazišta Neptun Deep’’,

     

    Rumunija ima interkonekciju sa svim susednim državama od ukupno 3 300 MW izvoznog kapaciteta i 2 900 megavata uvoznog, precizira Djordje-Serdju Nikulesku, ali da bi energija bez prepreka cirkulisala, od najeftnijeg proizvodnog izvora do potrošača, sve države regiona treba urade svoj deo posla kao Rumunija.