Category: Društvo

2025. godinu je Sveti sinod Rumunske pravoslavne crkve proglasio Godinom obeležavanja stogodišnjice Rumunske patrijaršije. Zakon u tom smislu usvojio je i Parlament u Bukureštu. U stvari, godišnjica je dvostruka! Navršilo se 100 godina od uzdizanja Rumunske pravoslavne crkve na rang Patrijaršije (4. februara 1925. godine), nakon što je pre 140 godina priznata njena autokefalnost (25. aprila 1885).
Pored svakodnevnih bogosluženja ili verske pomoći koju pruža u bolnicama, sirotištima, zatvorima ili staračkim domovima, pravoslavna Crkva takođe sprovodi značajnu društveno-filantropsku aktivnost kako bi pružila podršku osobama u nepovoljnom položaju i onima sa najrazličitijim problemima. Prošlost ove delatnosti, evocira savetnik za socijalna pitanja rumunskog Patrijarha Danila, sveštenik Ćuprijan Jonica:

Zapovest našeg Spasitelja Isusa Hrista je da volimo bližnje i one kojima je pomoć potrebna, a mi kao crkva oduvek smo pored manastira imali socijalne-medicinske centre, a odnedavno su neki od njih akreditovani, ovlašćeni i pružaju kvalitetne usluge ugroženim licima. Odmah nakon 1990. godine osnovane su fondacije koje su bile bliske Crkvi: reč je o Udruženju Dijakonija Rumunske Patrijaršije, Fondaciji Sveta Makrina i Solidarnost i nada fondaciji u Jašu sa najvećom bolnicom koju ima Pravoslavna Crkva… Ima ih mnogo!

Imamo ažuriranu mapu sa svim socijalnim uslugama na sajtu social-filantropic.patriarhia.ro. Tu se mogu naći apsolutno sve službe koje Crkva u ovom trenutno razvija. Svaka eparhija ima najmanje jedno društveno-filantropsko odeljenje u kojem ima savetnika i eparhijskiog inspektora, ali i nevladine organizacije, a sveštenik koji želi da razvija delatnost na nivou svoje parohije može se obratiti eparhiji da bi dobio uputstva ili nama Patrijaršiji. Imamo i Federaciju, Rumunske Patrijaršije, koja okuplja najvažnije nevladine organizacije koje ima Crkva, a trenutno ih ima 27.“
Delovanje Saveza filantropije, preko udruženja i fondacija koje ga čine, ne zaobilazi ni gradsku ni seosku sredinu. Medjuti, s obzirom na to da je u ruralnim sredinama potreba za pomoć veća, podrška je tamo nešto doslednija, oko 60%. Otac Ćiprijana Jonica:
„Mogu li da vam dam današnji primer? Federacija Filantropija vodi kampanju pod nazivom „Pomozite staroj osobi da se osmehne“ – pružimo pomoć ugroženim starijim licima. Dobili smo zahtev iz jedne parohije koja se nalazi na granici između okruga Bakau i Hargita. Imamo kampanju da ponudimo oftalmološke konsultacije, ali i besplatne naočare. šta radimo? Idemo sa našim volonterima, vršimo konsultacije za starije osobe, a onda odlazimo u Bukurešt, pravimo naočare. Upravo danas smo imali takvih zahteva za 70 ljudi. Imamo aktivnosti koje sprovodimo i koje su objašnjene na našoj Fejsbuk stranici. Svestenik ih je video tamo, pozvao me, rekao sam mu da prvo kontaktira socijalnog savetnika Rimske i Bakauske arhiepiskopije, zajedno smo poslali zahtev, izneli smo to ocu Patrijahu i očigledno to će biti rešeno.”

Crkva pomaže starima, oni su najbrojniji korisnici. Međutim, pomaže i oko 130 hiljada dece u posebno teškoj sutuaciji, samohranim majkama, ženama koje su žrtve porodičnog nasilja, bolesnim osobama koje ne mogu da priušte medicinske usluge koje se naplacuju, ili osobama kojima je potrebno savetovanje – na primer, nezaposlenima ili ovisnicima. Savetnik rumunskog Patrijarha:

„Federacija Filantropija je pružalac obuke i imamo kurs specijalizacije za savetovanje za bolesti zavisnosti. U početku smo mislili da bi našim kolegama sveštenicima bilo korisno da ovaj deo poznaju, ali u međuvremenu smo dobili mnogo zahteva od nastavnika ili od ljudi koji rade u određenim centrima za bolesti zavisnosti i u ovom kursu pokrivamo sve grupe bolesti zavisnosti– alkohol, digitalnu zavisnost, narkomaniju….I treba da znate da je to kurs koji je u poslednje vreme veoma popularan. Kurseve drže oni koji žele da pomognu ljudima koji su u situaciji zavisnosti. Imali smo i kurs u Targu Murešu, pre dve godine, na kome je bilo ljudi koji su pobedili svoju zavisnosti, ali su želeli da prođu ovaj kurs, da bi mogli da pomognu onima koji su u ovakvim situacijama.”

Kurs za borbu protiv zavisnosti postoji od 2022. godine i zahvaljujući njemu, do sada je obučeno oko 500 ljudi. Takođe od velikog interesovanja su kursevi specijalizacije ili stručnog usavršavanja. Na primer, u budućnosti, Pravoslavna Crkva želi da razvije sopstvenu mrežu kućnih negovatelja. O ovom projektu, ali i o drugima, sveštenik Ćiprijana Jonica:

„Smatramo da su stari veoma ranjivi i da im je potrebna pomoć i zato želimo da formiramo mrežu kućne nege na nivou cele Patrijaršije, tim pre što, kako vreme odmiče, statistika pokazuje da Rumunija postaje prilično ostarela zemlja, i tako da priteknemo u pomoć ovim ljudima. To je jedan od projekata, recimo, za blisku budućnost. Takođe, prijavljeni su razni projekti za decu! Imali smo projekte i imaćemo ih u oblasti ekologije! Imali smo inicijative u Rumunskoj pravoslavnoj crkvi zajedno sa Republikom Moldavijom! Juče sam se vratio sa kursa o nasilju u porodici, učestvovao sam kao trener za sveštenike iz Republike Moldavije. Imamo mnogo projekata!“

Crkva ima i mnogo projekata namenjenih Rumunima u dijaspori.

Vek postojanja i bogate delatnosti Rumunske patrijaršije – rekao je Patrijarh Danijel – obeležili su mnogi blagoslovi, ali i neka teška iskušenja.“ Šta je najteže sa stanovišta društveno-filantropske delatnosti? Savetnik Rumunske patrijaršije, Ćiprijana Jonica:

„Najteže je, ponekad, kada se zbog nedostatka sredstava, jer su ograničena, zatvori neki centar i razmišljamo kako da ljude koji su u tom centru ili koji zavise od usluga koje pružamo u tom centru, premestimo u drugi centar. Ali, hvala Bogu, ako se jedan centar zatvori, obično se otvore dva. odnosno, ako smo, na primer, 2022. godine imali 767 usluga, ove godine imamo 100 više – 867.“

Savetnik za socijalna pitanja Rumunske Patrijaršije, otac Ćiprijan Jonica, koautor je knjige-procene društveno-filantropskog rada Pravoslavne Crkve tokom jednog veka. Pojaviće se u oktobru, kada će Godina odavanja počasti stogodišnjice Rumunske Patrijaršije kulminirati velikim osvećenjem Narodne katedrale u Bukureštu.

U svetu, prema podacima UNESCO instituta za statistiku žene čine tek trećinu naučnih istraživača. Taj procenat ostao je stabilan tokom protekle decenije. Na višim nivoima, odnosno na rukovodećim pozicijama i kao članice nacionalnih akademija nauka, udeo žena je samo 12%.
Prema podacima iz 2023. godine u Rumuniji udeo žene u STEM oblastima (nauka, tehnologija, inženjering i matematika) iznosi 41% što je iznad evropskog proseka od 32,8%. Na evropskoj rang listi naredne dve zemlje sa najvećim procentom su Poljska i Grčka. Međutim, u Rumuniji žene koje su završile doktorske studije u oblasti prirodnih nauka čine samo 0,24% ukupne rumunske populacije, što našu zemlju stavlja na poslednje mesto u Evropskoj uniji. Štaviše, samo jedna zaposlena od pet osoba u STEM oblastima u Rumuniji je žena.
Stručnjaci iz naučnih oblasti smatraju da bi trebalo manje gledati na brojke koje Rumuniju svrstavaju u sam vrh zemalja sa ženama koje imaju diplomu ili rade u nauci, a više na slabu zastupljenost žena na rukovodećim pozicijama u istraživanju. Moguće objašnjenje za očiglednu uključenost žena u Rumuniji u STEM oblastima, može se pripisati komunističkoj prošlosti. Napori da se žene masovno obrazuju i profesionalizuju u cilju modernizacije društva nisu bili zasnovani na politikama rodne ravnopravnosti ili feminističkim pokretima.

Neka rešenja, međutim, dolaze iz školskog okruženja, od devojčica koje su direktno pogođene ovom nejednakošću. Projekat „Girls in STEM” pokrenula je u maju-junu 2024. godine organizacija Girl Up Neuroscience, koju finansiraju Ujedinjene nacije, a vodi desetoro srednjoškolaca.
Marina Suvak, učenica 12. razreda Nacionalnog koledža „Vasile Aleksandri“ u Galaciju i predsednica organizacije Girl Up Neuroscience, kaže:

„Primetila sam ovaj nedostatak zastupljenosti u smislu feminizma, žena u ovoj oblasti. Strastvena sam za neuronauku, postoji mnogo projekata kao što je Girl in STEM, koji ohrabruju žene u nauci uopšte, i obično su fokusirani na srednjoškolce, ali sam mislil da uradim nešto konkretnije u neuronauci, jer je STEM veća oblast, uključuje više, i tako je u suštini nastala Girl Up Neuroscience. Pronašla sam i ovu međunarodnu inicijativu, Girl Up — oni imaju veoma detaljnu veb stranicu koja omogućava mnogo stvari, i odatle sam naučila nešto više o njima i želela sam da budem deo njihove promene.”

Iako postoje projekti koji imaju za cilj da podstaknu devojčice ka ovim oblastima, Marina kaže da su uglavnom usmereni na srednjoškolke. Po njenom mišljenju, ova faza je već kasna: profil srednje škole je već izabran, a ideja da su egzaktne nauke oblast za muškarce je već ukorenjena. Upitana šta su uspeli da urade do sada, u slobodno vreme, Marina Suvak odgovara:

„Održali smo oko devet vebinara, ako se dobro sećam, onlajn, događaja na nacionalnom nivou, na kojima su ucestvovali govornici iz raznih oblasti. Bilo je mnogo ženskih govornica, iz mnogih oblasti i STEM-a, ali i feminiskinje ili žene iz oblasti neuronauke. Ove godine smo pristupili i oblasti mentalnog zdravlja. „Girls in STEM, naš letnji projekat, održan je u periodu jun-avgust, sastojao se od konferencije i tri radionice — koje su bile praktične radionice sa aktivnostima u kojima su devojčice uzrasta od 10-14 godina imale priliku da izvode prave eksperimente.“

Kada je reč o opipljivim efektima nezastupljenosti žena u egzaktnim naukama, Marina Suvak kaže da ih je osetila iz prve ruke:

„U devetom razredu išla sam u ovu srednju školu gde se uspeh merio na osnovu olimpijada, takmičenja uglavnom iz prirodnih nauka, a u mom razredu je tada bilo pet devojčica od 21 učenika. To je bilo odeljenje informatike i hemije.”

Događajima koje je organizovala Girl Up Neuroscience prisustvovale su Rumunke apsolventkinje Fakulteta prirodnih nauka ili koje rade u STEM oblastima u Rumuniji ili u inostranstvu. Pored konferencija, vebinara i radionica sa desetinama eksperimenata, tim Girl Up Neuroscience, sastavljen od preko dve stotine srednjoškolaca koji rade kao volonteri, objavio je brojne tekstove sa objašnjenjima na sajtu. Obuhvaćene teme uključuju emocionalnu inteligenciju, efekte traume, dopaminsko kolo, neurodiverzitet, ali i teme koje se bave unapredjenjem rodne ravnopravnosti.

Studija iz 2021., sprovedena u sedam zemalja pokazala je da čak i roditeljski rodni stereotipi mogu igrati odlučujuću ulogu u održavanju rodne nejednakosti u STEM oblastima. Tako su,prema odgovorima roditelja koji su učestvovali u anketi, roditelji bili sest puta skloniji da pomisle na muškarca kao naučnika (85%) i preko osam puta pribegavali da pomisle na inženjersku profesiju (89%).

Sve češće čujemo o smrti uzrokovanoj raznim vrstama karcinoma. Nažalost, broj mladih obolelih od raka, raste. Trend se primećuje širom sveta, prema studiji koja analizira globalnu statistiku i fokusira se na 29 vrsta raka kod osoba starosti od 14 do 49 godina. Studija pokazuje da je između 1990. i 2019. godine, incidencija raka porasla za približno 79%.

Ovaj trend rasta prisutan je i u Rumuniji. Nacionalna realnost je surova – rak je drugi uzrok smrti, posle kardiovaskularnih bolesti: svaki šesti smrtni slučaj je uzrokovan rakom. U Evropskoj uniji, Rumunija je na prvom mestu po mortalitetu od karcinoma, sa 48% više smrtnih slučajeva od evropskog proseka i preko 20.000 smrtnih slučajeva koji se mogu izbeći svake godine.

Zašto sve više ljudi, posebno mladih oboleva od raka? Postoji mnogo uzroka. Među njima – način života, uključujući ishranu, o čemu govori profesor dr Mirčea Beuran, doktor medicinskih nauka, specijalista onkološke hirurgije u bolnici za hitne slučajeve Floreaska u Bukureštu:

“Promena načina života!”  Znate, to sada posmatramo kao vrh ledenog brega, ali postoje zapažanja iz onkoloških studija da su se promene, polako, postepeno, pojavile oko 1950-te, sa industrijalizacijom, sa promenom života u kapitalističkim zemljama, sa promenom toksina, ishrane, navika i tako dalje.
Sve ovo je vremenom, u pozadini genetskih promena koje svi nosimo, stvorilo plodno tlo za razvoj. Ova analiza, na međunarodnom nivou – Amerika, Japan, Evropa, pokazuje da je broj mladih ljubi obolelih od raka u porastu. Mogu da vam dam neke smernice, ne oslanjajući se na čisto nacionalnu statistiku, ali na osnovu evidencije koju ima bolnica Floreaska, na sastanku koji mi, lekari, imamo sa ovim mladim pacijentima – primetili smo da je karcinom digestivnog trakta, jednjaka, želuca, debelog creva, rektuma, tankog creva, adneksa, žlezda, u porastu.
Svakog dana, hirurgija u Floreasci ima dva, tri, četiri komplikovana slučaja karcinoma debelog creva, rektuma. To je povezano sa mnogim stvarima – konzumiranjem gaziranih pića, energetskih napitaka, alkohola, pušenjem, sedentarnim načinom života, radom pod stresom. Zatim, mnogi zavise od aktivnosti pod plavim zračenjem, kao što su monitor kompjutera, tablet i telefon.
Mogu da vam kažem da su neki ljudi neispavani, to ne vidimo samo kod mladih osoba, to vidimo, iz razgovora sa njima i kod njihove dece.“

Prema rečima profesora dr Mirče Beurana, najčešći tip raka je kolorektalni karcinom koji renomirani hirurg pripisuje neadekvatnoj ishrani:

“Mislim, da mnogo hrane koju jedemo dolazi od ultra-obrađenih sastojaka.” Ova ultra-obrada ne čini ništa osim što puni hranu brojnim štetnim supstancama, bilo da se odnosi na boju, očuvanje, poseban miris itd. Sve ovo je dodatak na hemiju koju unosimo putem hrane koja ne zadovoljava aktivnost varenja i neutralizacije toksina, a direktnim kontaktom, iz dana u dan, može samo da proizvode promene na ćelijskom nivou. Ove promene na ćelijskom nivou, tokom vremena, razvijaju tumore. Tumore svih vrsta. Dakle, treba jesti što više povrća i voća! A opcije hrane, o kojima stalno razgovaramo odnose se na upotrebu hrane koja je spremljena kod kuće.“

Poslednji obrok – savetuje doktor – treba uzeti oko 19.00. A, kada jedemo, ne treba da se prejedamo, da bi naše telo imalo mir koji mu je potreban za obradu hrane. Noćni obroci ne dolaze u obzir, oni su najveće  iskušenje.

U međunarodnom medicinskom svetu postoje mišljenja da alkoholna pića, treba da imaju posebnu etiketu, kao na duvanu, koja upozorava potrošače da povećava rizik za razvoj karcinoma. Profesor dr Mirčea Beuran smatra da je upozorenje  neophodno:

„Konzumiranje alkohola, čak i u malim količinama, povezano je sa sedam vrsta raka. Hronična konzumacija alkohola, čak i u malim količinama, menja ponašanje tela ka gojaznosti. A ako se alkohol kombinuje sa pušenjem i sedentarnim načinom života, to dovodi do veoma važnih promena, počevši od usne duplje. Dakle, ovi hronični konzumenti alkohola oboljevaju od karcinoma usne duplje, jednjaka, larinksa, raka jetre, kolorektalnog raka, žene od raka dojke.

Alkohol povećava nivo hormona, posebno estrogena i insulina. Povećanje hormona estrogena je uzrok raka dojke, a estrogen i insulin ne rade ništa drugo, kao hormoni, osim što izazivaju deobu, češće umnožavanje ćelija, zbog čega u određenom trenutku telo više ne može da kontroliše ovu deobu i one se mogu pretvoriti u kancerogene tumore.“

Drugim rečima, obratite veliku pažnju na kvantitet i kvalitet! Nezdrav način života, na duge staze, može narušiti naše zdravlje, pa čak i  život.

Rizik od siromaštva ili socijalne isključenosti predstavlja situaciju u kojoj se domaćinstvo suočava sa najmanje jednim od tri povezana rizika: prihod ispod granice siromaštva (koji je 2023. bio 1619 leja mesečno – otprilike 325 evra po osobi), materijalna i socijalna deprivacija i nizak nivo zaposlenosti (gde odrasli rade manje od 20% svog godišnjeg potencijala). Prema statistici Eurostata iz 2023. godine, stanovnici Rumunije su na prvom mestu po ovom riziku (32%), a slede Bugarska (30%), Španija (26,5%) i Grčka (26,1%).

Štaviše, prema studiji koju je sprovela nevladina organizacija Save the Children, skoro svako drugo dete u Rumuniji (41,5%) je pogođeno siromaštvom i izloženo je riziku od socijalne isključenosti – gotovo duplo više od evropskog proseka. Takođe drugi podaci Eurostata pokazuju da je u Rumuniji – više nego u bilo kojoj drugoj zemlji EU – siromaštvo nasleđeno. Samo 4% rumunske dece koja odrastaju u porodicama sa niskim obrazovanjem završavaju fakultet. Ovaj procenat je u Bugarskoj manji (3,9%), dok najveće šanse da generacijski napreduju i steknu fakultetsku diplomu, a da potiču iz porodice bez visokog obrazovanja imaju Španci 49,8%, Portugalci 37, 6% i Grci 34,5%, .

Zašto trećina Rumuna živi na granici siromaštva ako je 2023. bruto domaći proizvod zemlje povećan za 2,4% u odnosu na 2022. iako smo među Evropljanima koji provode najveći broj sati nedeljno na poslu, 39,7 u poređenju sa evropskim prosekom 36,4 sata?

Andrei Caranu, politikolog i univerzitetski profesor na Nacionalnoj školi političkih i administrativnih studija (SNSPA) u Bukureštu, objašnjava ovu jaz:
„U našoj zemlji ekonomski rast je ostvaren uprkos i protiv svih socijalnih politika. Štaviše, vaša generacija je ta koja je 2017. bila protiv socijalne pomoći, protiv „krezuba“, želeći neku vrstu generacije koja će biti potpuno pročišćena od onih sa sela, iz malih gradova, od svega što predstavlja komunističku prošlost Rumunije, a posebno od penzionera. Sećam se užasne slike iz Jašija, odakle sam ja, mladi ljudi su gađali starca novčanicama od 1. leje kako bi on kupio novac. Mislim da je to bio najstrašniji trenutak“.

Andrei Caranu objašnjava da problematična generacija na koju se on odnosi su Rumuni rođeni posle 1990. godine, čak nakon 1985. godine, početom novog milenijuma. Generacija koja, kaže ekspert, živi u ekonomskom i socijalnom balonu u velikim gradovima, koja zaboravlja da postoji još jedan deo Rumunije i koja želi da prekine svaku vezu sa prošlošću, a da ništa o tome ne razume. Politikolog definiše ovu generaciju kao skupinu novog kapitalizma, „zbunjenu“ postojanjem druge generacije, koja dolazi iz tranzicionog perioda od kraja komunizma i koja ima drugačija ponašanja potrošnje i postojanja:

,,Sve javne politike koje su sprovedene u Rumuniji nakon 2004. godine bile su zasnovane isključivo na ideji ekonomskog razvoja. Novac je davan za mikropreduzeća, za mala i srednja preduzeća, za start-up. Sada se ulažu ogromne sume u autoputeve, ali se socijalna pomoć i dobar deo socijalno ugroženih kategorija jednostavno zaboravlja. Osobe koje se izvlače na površinu, recimo stari iz raznih sela, prikazuju se samo zbog izbornih razloga, protiv vladajućih struktura koje zaboravljaju na naše pretke, poslednje čuvare tradicije“.

Upitan koja bi bila rešenja za otklanjanje ovih socijalnih i ekonomskih neravnoteža, ekspert kaže da nije previše optimističan.

,,Očigledno, rešenja su politička, mogu biti samo politička. A za to nam je potrebna kritična masa, ona koja razume društvene i generacijske grupe. Ne verujem da će biti moguće. Dobar deo ovih left-behind, koji obavljaju prekarne poslove, koji nemaju studije ili sa srednjom stručnom spremom, koji rade u građevinarstvu ili u drugim nesigurnim oblastima, uključujući i javni sektor – neki od njih su, na primer, čistači (oni se smatraju budžetskim radnicima, kojih se moramo osloboditi)… cela ova kategorija je danas na tržištu i podržava sve te radikalno-fašističke pokrete. Činjenica je da im druge socijalno-generacijske kategorije neće pružiti ruku, baš zato što ih smatraju neprijateljima, jer su „oni koji hoće da nas izvuku iz EU, iz NATO-a, oni koji hoće da dignu Rumuniju u vazduh…“. Ovi ljudi ne žele da raznesu Rumuniju, ali jednostavno ne mogu više da žive u njoj“.

Ekspert smatra da je 2004. bila odlučujući trenutak koji je dodatno podelio različite društvene kategorije i da mediji snose veliki deo odgovornosti. On tvrdi da, u potrazi za senzacionalizmom, štampa ne uspeva da predstavi širi kontekst u kome se dešavaju tragedije, slučajevi devijacije u ponašanju i kriminalne situacije, koji se najčešće vezuju za područja sa visokim rizikom od siromaštva i socijalne isključenosti. Ovi takozvani „džepovi siromaštva“, koje mediji eksploatišu, su zaboravljena područja zemlje i kategorije stanovništva za koje se ne preduzimaju mere za smanjenje razlike u odnosu na privilegovano stanovništvo u velikim gradovima.

Studija koju je nedavno objavio Evrostat pokazuje da samo 13% građana Evropske unije radi i nakon odlaska u starosnu penziju. Za 36% aktivnih penzionera glavna motivacija je želja da ostanu produktivni i to što vole ono što rade, dok je preko 28% vođeno finansijskim potrebama. Drugi razlozi koje navode ispitanici studije su želja da ostanu društveno integrisani (11%) i finansijska privlačnost posla (9%).
Anketa koja je spovedena prošle godine je takodje pokazala da baltičke države beleže najveći procenat ljudi koji nastavljaju da rade nakon odlaska u starosnu penziju: u Estoniji skoro 55%, a u Letoniji i Litvaniji skoro 44%. Na suprotnom polu su Grčka sa 4,2% i Španija 4,9%, a na poslednjem mestu nalazi se Rumunija sa samo 1,7% aktivnih penzionera na tržištu rada.
Međutim, istraživanje koje je sproveo BestJobs u Rumuniji je u suprotnosti sa statistikom. U 2021., osam od deset zaposlenih reklo je da razmišlja o radu nakon penzionisanja. Da bismo bolje razumeli stvarnost u Rumuniji, razgovarali smo sa Sorinom Fajer, specijalistom za ljudske resurse sa karijerom od preko 17 godina u ovoj oblasti:

„Mislim da je istina negde na sredini. Mislim da ni Evrostat nije potpuno u pravu, jer nema sve podatke, a druga studija samo kaže da nameravaju da rade, ali ne i da rade. Jer, zaista, mnogi penzioneri nemaju dovoljno visoke penzija — svi znamo koliko su male penzije u Rumuniji — i onda rade. Ali mnogi poslodavci zapošljavaju na crno i jasno je da se ne pojavljuju na platnom spisku i onda Evrostat nema načina da ih uzme u obzir.”

Upitana koji su razlozi zbog kojih se rumunski penzioneri odlučuju da ostanu radno aktivni, Sorina Fajer smatra da preovladavaju finansijske potrebe, ali i da je važna želja da se ne izoluju:

„S obzirom da su to društveni, još uvek dinamični, fizički i psihički zdravi ljudi, oni zaista žele da nastave svoju aktivnost kako bi zadržali to tonično stanje.“

Međutim, postoje značajne razlike između zaposlenih na najvišem i srednjem menadžmentu i kvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika. U slučaju prvih, većina želi da ostane na istom polju. Pošto se mentalitet poslodavaca promenio u poslednjih deset godina, kaže Sorina Fajer, oni su otvoreniji da zadrže ili zaposle ljude koji su otišli u penziju, svesni prednosti koju donosi stručnost seniora na rukovodećim pozicijama.

„Iz svih intervjua koje imamo i sa svih sastanaka sa najvišim menadžmentom primećujem da su mnogo otvoreniji za zapošljavanje starijih ljudi, prednost je njihov staž i znanje koje mogu doneti benefit. Ali ako govorimo o kvalifikovanim i nekvalificiranim radnicima, većina njih odlazi u druge oblasti, a glavne oblasti bi bile službe obezbeđenja, jer svuda vidimo čuvare koji su prilično stari i očigledno penzioneri. Obično, kada odu u penziju, baš kao što sam rekla, oni se najčešće opredeljulju za usluge, eventualno usluge čišćenja, službe obezbeđenja, možda ketering i za taksi službe.“

Ima i seniora koji se nakon odlaska u penziju odlučuju da krenu putem preduzetništva, najčešće u oblasti u kojoj su stekli iskustvo, sa dovoljno samopouzdanja da mogu da pokrenu posao od nule:

„Naravno, većina njih vodi mali biznis, tek toliko da im pruži udobnost i dopuni penziju, i, da, fokusiraju se na oblasti koje poznaju i oblast u kojoj su formirali dovoljno jaku mrežu da bi taj posao bio uspešan“.

Sorina Fajer kaže da se mentalitet promenio u odnosu na pre deset godina, kada su ljudi retko razmišljali da rade posle starosne dobi za penziju. Danas, Rumuni shvataju da postoji mnogo koristi od aktivnosti, kako u pogledu zdravlja i mentalne ravnoteže, tako i iz finansijske perspektive. Druga opcija je honorarno angažovanje na projektima u oblasti obrazovanja, prevoda, privatnih časova ili čak u oblasti IT-a. Ovi drugi, iako ne u velikom procentu, obično su ljudi koji su se stalno usavršavali i bili u toku sa najnovijim tehnologijama.

Podaci Nacionalnog instituta za statistiku pokazuju da u Rumuniji ima 4,9 miliona penzionera, od kojih milion još nije dostiglo standardnu starosnu granicu za odlazak u penziju. Starost za sticanje prava na prevremenu starosnu penziju u Rumuniji je jedna od najnižih u Evropskoj uniji: 59,5 godina, a samo Austrija ima jednako nisku starost, 59,6 godina. S druge strane, Island, Danska, Holandija i Švedska imaju najvišu starost za starosnu penziju: između 64 i 66,2 godine.

Rumunski stručnjaci smatraju da su u proseku, veoma velike razlike između onih koji se prevremeno penzionišu i onih koji svoju delatnost nastavljaju do starosti. Među profesijama koje nude prevremenu penziju u Rumuniji su policija, žandarmerija, tajne službe, vojna služba, pravosuđe i avijacija.

31. maj biće obeležen Nacionalni dan svesti o zloupotrebi droga, prema predlogu zakona koji je nedavno usvojen u Poslaničkom domu u Bukureštu. Prema rečima poslanika Unije spasimo Rumuniju, proevropske parlamentarne opozicije, Briana Kristijana simboličan dan svesti o upotrebi droga neće rešiti akutni problem našeg društva. Narodni poslanik je dodao da jedan od 10 mladih u Rumuniji i četvrtina srednjoškolaca bar su jednom konzumirali drogu. To su brojke koje u javnom prostoru iznose vlasti i predstavnici medija. One ukazuju na loše javne politike decenijama u oblasti borbe protiv droge, pokazuju nemoć́ rumunske države u borbi protiv velikih narko-dilera, kaže Kristijan.

Prema njegovim rečima, „mladi se tretiraju kao kriminalci, a veliki trgovci ostaju nekažnjeni. „Potrebne su konkretne mere borbe protiv droga, a ne simboličan dan“, smatra poslanik Unije spasimo Rumuniju (USR): „Bez delotvornih programa prevencije, bez sredstava za omladinske programe i savetovanja, bez dovoljno sredstava za sport koji predstavlja veoma dobru alternativu za provođenje slobodnog vremena, Rumunija će nastaviti da gubi borbu protiv droge“, dodaje poslanik.

Zaista, realnost na terenu je zapanjujuća. Deca od 12 godina već su konzumirala drogu, koju nabavljaju od četrnaestogodišnjeg dilera, a nisu svesni razornih tragova koje ove supstance ostavljaju u njihovom mozgu. Lekar primarne zdravstvene zaštite i toksikolog Radu Cinku je na specijalizovanoj konferenciji objasnio da je neophodno što više programa prevencije i podizanja svesti, s obzirom na to da većina mladih ljudi nije svesna razornih dejstva takvih supstanci:

„Konzumiranje psihoaktivnih supstanci u tako mladom dobu, u kontekstu kada centralni nervni sistem nije u potpunosti završio svoj razvoj, dovešće do pojave posledica u neurokognitivnoj oblasti, sto će rezultirati poremećajima u ponašanju, poremećajima mišljenja i pažnje, od kojih neki mogu biti nepopravljivi. Takođe, upotreba droga tokom adolescencije povećava rizik od razvoja mentalne bolesti u odraslom dobu, što nam opet nameće velika pitanja iz društvene perspektive. Kako će izgledati društvo u kojem mladi imaju mentalne poremećaje ili poremećaje ponašanja? Ako govorimo o predoziranju i intenzivnoj nezi, na svaki slučaj može da se potroši 20-30.000 evra, a naknadno, tokom perioda detoksikacije u psihijatrijskom centru, može koštati do 10.000 evra.“

Jedan od programa za borbu protiv droge koji je sproveden 2024. godine u Rumuniji bio je „Izaberi da izabereš – Umetnički karavan za prevenciju konzumiranja droga“, koji sprovodi nevladino udruženje „E Ceva Bine“ a finansira Ministarstvo unutrašnjih poslova, posredstvom Nacionalne agencije za borbu protiv droga. Sproveden u 9 gradova na severoistoku Rumunije, u okruzima Botošani, Njamc i Vaslui, projekat je imao za cilj da podigne svest i edukuje mlade uzrasta od 12 do 25 godina, kao i njihove roditelje, o rizicima upotrebe droga.
Projekat je imao za cilj da izgradi samopouzdanje i otpornost kod dece i mladih u riziku, kao i njihovih roditelja, kroz slobodne aktivnosti. Program je učio decu o izboru i podsticao ih da svoja osećanja izraze kroz umetnost, ali i kroz druge neformalne obrazovne aktivnosti. Kroz programa je prošlo 8.000 mladih ljudi.

Koji je najbolji način da mlade osobe ili deca, koji uvide da imaju problema sa drogom, postupe? Na ovo pitanje dao nam je odgovor predsednik Udruženja „E Ceva Bine“, Julian Vakarean:

„Mislim da je najvažnije da obaveste bliske osobe, jer roditelji, nastavnici i svi oni kojima je zaista stalo, uvek će im pomoći da izaberu najbolji put.“

Tim stručnjaka je otputovao i u okrug Sučava, u severnoj Rumuniji, gde su razgovarali sa učenicima, roditeljima i nastavnicima iz škola u opštini Faltićeni, rekao nam je stručnjak za borbu protiv droga Katalin Cone, stalni saradnik Radia Rumunija:

„Radio Rumanija Actualitaţi, zajedno sa drugim partnerima, nastavlja kampanju protiv droge pokrenutu pre otprilike dve godine. Putujemo po zemlji, sprovodimo preventivne aktivnosti sa učenicima, roditeljima, nastavnicima. Sve aktivnosti su interaktivne, dajemo im nagrade, podstičemo ih na dijalog sa nama. Verujemo da na taj način mogu mnogo bolje da nauče odredjene stvari.

Pokušavamo da probijemo barijere vezane za klasičnu oblast preventivnih aktivnosti, koje često nemaju očekivani efekat. Primetili smo konceptualne promene, počeli su da razgovaraju sa nama. Donosimo i dobre vesti o paketu zakona, posebno u oblasti prevencije, borbe, povećanja kazni, registra trgovaca drogom, bez uslovnih osuda.

Još jedna dobra vest je da je pre četiri meseca objavljen predlog zakona o osnivanju osam centara za lečenje narkomanije.
Takodje se mnogo govori o reorganizaciji Nacionalne agencije za borbu protiv droga, koja je dobrodošla po mom mišljenju, kako bi se prilagodila našim zahtevima, budući da smo nacionalni strateg u ovoj oblasti“.

Trenutno školski program od petog do osmog razreda obuhvata samo jedan čas gradjanskog vaspitanja nedeljno. Polovina škola ima deficit kadrova za ovu disciplinu, zato se često dešava da predmet gradjansko vaspitanje uglavnom predaju nastavnici specijalizovani za drugu disciplinu.
Nedavna istraživanja su pokazala da bi gotovo trećina nastavnika koji predaju društvene nauke u Rumuniji više voleli „jakog lidera koji ignoriše demokratske poluge“. Njihova podrška nedemokratskim formama rukovođenja sve više nastoji da pripada mlađim nastavnicima.
Pored toga, u poslednje tri godine, nešto manje od 50% nastavnika koji predaju gradjansko vaspitanje učestvovalo je u relevantnim programima za stručno usavršavanje za ovaj predmet.

Mihaela Nabar, izvršni direktor World Vision Rumunija, kaže:

„Naša demokratija, prava i slobode postali su krhki jer nismo na vreme napravili obrazovne reforme, nismo ulagali u građansko vaspitanje dece, mladih i u društvo uopšte. Ovo dovodi do nerazumevanja rizika uključenih u neke od odluka koje donosimo, uključujući i one prilikom glasanja.

Jedno stvar je jasna: dobar deo Rumunije se nije ni slušao ni čuo. Ovih dana bili smo svedoci ozbiljne konfuzije pojmova i koncepata, kao što su: demokratske vrednosti kao suprotnost hrišćanstvu, suverenitet kao ekvivalent blagostanju. Otkrili smo da se vrlo lako može izmanipulisati da verujemo, bez preispitivanja , šta su to lažne vesti“.

Rezultati studije koju je sproveo World Vision Rumunija pokazuju da većina rumunskih srednjoškolaca odobrava levicarsku ideologiju (84%), sa malim udelom političkog ekstremizma, kako levog (7%) tako i desnog (1% ). Mladi očekuju da država obezbedi zdravstvene usluge, kvalitetno obrazovanje i jednaka prava svim građanima, a 82 odsto veruje da je njihov glas bitan.

Pored toga, 77% ispitanika smatra da se životna sredina mora sačuvati po svaku cenu za buduće generacije, dok preostalih 23% tvrde da se ekološki resursi moraju koristiti za razvoj i napredak.

„Hijerarhija indikatora vrednosno-ideološke orijentacije pokazuje da se srednjoškolci bave političkim idejama i temama, vode debate u sredinama čiji su deo pokušavajuci da se pripreme za društveni vrednosni kontekst u koji će ući kao odrasli. Veliki deo tema pokazuje znacaj debate za mlade, razmene argumenata, pripreme ove dece za uključivanje u javni život da budu manje podložna manipulacijama i populističkim porukama“, kažu predstavnici World Vision Romanije.

Neki od najzanimljivijih zaključaka studije su razlike u mišljenjima izmedju devojčica i dečaka, devojčice su vise naklonjene levoj strani, razlike koje su izražajnije i od sredine porekla (ruralno-urbano).

Primera radi, 65% devojčica smatra da žena treba da ima pravo na abortus, isto misljenje deli samo 56% dečaka.

Takodje, 18% mladica smatra da, iako žena može da ima karijeru, njena glavna dužnost je da bude domaćica i majka, dok samo 6% devojaka deli isto mišljenje. Razlike između ruralnog i urbanog medija nisu značajne (14% prema 12%).

Percepcija homoseksualizma je najspornija vrednosna tema, koja srednjoškolce deli u dve skoro jednake grupe, u kojima 47% na to gleda kao na bolest, abnormalnu pojavu. I na ovu temu, devojke češće prihvataju libertarijanske stavove fokusirane na individualna prava, pri čemu 67% njih smatra homoseksualnost normalnom. Samo 42% mladica deli isto mišljenje.
Jedan od najzanimljivijih aspekata ove studije jeste značajna razlika između devojaka i mladica u pogledu vrednosni ideološke orijentacije. S jedne strane, devojke sve više afirmišu vrednosti individualnih prava, koje odražavaju stavove o ulozi žene, pravima seksualnih manjina, slobodi izražavanja, a sa druge strane mladici su, u vezi sa ovim pitanjima konzervativniji.
„Za 16 od 20 indikatora koji se koriste za skiciranje političkog kompasa, razlike između devojaka i mladica su značajne. […] Ideološke razlike zasnovane na polu unutar iste generacije imaju potencijal da stvore nesklad na tržištu veza, uključujući i brak. „Mladi ne dele iste vrednosti sa osobama suprotnog pola unutar iste generacije“, zaključuju predstavnici World Vision Romanija.

Otprilike polovina mladih u Evropskoj uniji izložena je zlostavljanju na internetu. To je rezultat izveštaja Eurostata iz 2023. godine, koji pokazuje da je 49% mladih Evropljana starosti od 16 do 29 godina naišlo na onlajn poruke koje se smatraju neprijateljskim prema određenim grupama ili pojedincima.
To je izuzetno ranjiv period života, obeležen formiranjem identiteta, jačanjem samopoštovanja, razvojem društvenih odnosa, zbog čega negativna iskustva imaju intenzivniji psihološki uticaj.

Na vrhu je, prema ovom izveštaju, Estonija sa 69% mladih ljudi starosne grupe od 16 do 29 godina koji su bili izloženi takvim porukama u online okruženju. Slede Danska – 69%, Finska – 68%, Francuska – 65% i Slovačka – 65%. Prema Eurostatu, 12 od 23 zemlje za koje postoje podaci zabelezile su stopu iznad 50%. Najmanju stopu imaju: Hrvatska – 24%, Rumunija – 27% i Bugarska – 31%.
U većini slučajeva govor mržnje je bio povezan sa političkim ili društvenim mišljenjima, sa prosekom od 35 odsto u EU, ističe Euronjuz, koji je predstavio ovaj izveštaj Eurostata. Ova kategorija je bila najveća u Estoniji (60%), Finskoj (56%) i Danskoj (49%).
Neprijateljske poruke usmerene na LGBTQ+ zajednicu pogađale su u proseku 32% mladih u EU. Takodje najveći procenat zabeležen je u Estoniji (46%), Slovačkoj i Portugalu (44%). Pored toga, 30% mladih iz EU naišlo je na poruke rasne mržnje, a najviše su pogođene Holandija i Portugal, sa po 45%.

Nora Enake je psiholog i tokom vremena je radila sa različitim starosnim grupama na temu emocionalnog zlostavljanja, bilo onlajn ili ne. Uopšteno govoreći, maltretiranje putem interneta izaziva širok spektar emocionalnih problema. Pitali smo Noru Enake kako utiče zlostavljanje na internetu na samopoštovanje i mentalno zdravlje mladih:

,,Samopoštovanje je ukupna procena sopstvene vrednosti. Samopoštovanje utiče na naš odnos prema sebi. Ako sebe posmatramo kroz lupu na mreži, naši prijatelji će tamo funkcionisati kao društveno ogledalo u koje gledamo da bismo stekli predstavu o tome kako nas drugi vide. Rizik koji se javlja je da nas ne poznaju svi sa kojima komuniciramo, ne žele svi naše blagostanje, ne procenjuju nas svi ispravno. Postoji toliko mnogo varijabli u onlajn interakcijama da je teško proceniti šta tacno čini ovo okruženje neprikladnim za razvoj.”

Reč je, na neki način, o onlajn ogledalu sačinjenom od mnogo krhotina, od kojih svaka predstavlja drugu osobu, sa jedinstvenim karakterom i ličnošću, koja se ogleda u nama. Govorimo o imaginarnom svetu koji tvrdoglavo želi da pređe u stvarnost zbunjenog, tragajućeg mladića. To je izuzetno opasna igra koju nam nudi onlajn svet, nepoznati rat koji se, kaže Nora Enače, prevodi u razne znakove:

Kako odraslima postaje sve teže da ograniče vreme svojoj deci koje provode ispred monitora/ekrana, šteta uzrokovana zlostavljanjem na mreži verovatno se više ne može izbeći, ali se može lečiti. Često je dovoljan samo jedan negativan komentar da se unutrašnji svet mlade osobe uruši. Psihološki, međutim, postoji rešenje, uverava nas naša sagovornica Nora Enake:

„Trauma izazvana negativnim iskustvima na mreži može izazvati, na primer, socijalnu fobiju. Sesije savetovanja uključuju intervencije usmerene na kognitivno restrukturiranje, trening mentalne relaksacije, samokontrolu, izlaganje razvoju socijalnih veština ili razvojnu analizu“.

I, da, psihoterapija je dobra, ali zdrava interakcija u stvarnom svetu izgleda da je bolja!

Možda izgleda iznenađujuće, ali prva okićena jelka u Rumuniji datira jos iz 1866. godine, što je, uzgred budi rečeno, jedna od važnih godina u istoriji Rumunije, tada je počela nova era, koju će obeležeti vladavina kralja Karola I. Manje od osam meseci nakon dolaska pruskog princa Hohenzolierna-Sigmaringena u zemlju, kraljevska palata u Bukureštu bila je domaćin, decembra 1866. godine, prve božićne jelke u Rumuniji ukrašene spektakularnim ornamentima donetim iz rodne zemlje suverena.
Običaj kićenja jelke na Badnji dan, privilegija germanskih naroda, uvezen, u Rumuniju preko Kraljevske porodice, bio je popularan i raširen po celoj zemlji, prvo u gradskoj sredini, a zatim je prenet i u sela.
Ali zašto jela, a ne drugo drvo? Ovim pitanjem bavi se jedana od najistaknutijih etnoloških istraživača u Rumuniji, univerzitetski profesor Doina Isfanoni:

„Ne zaboravimo da je jela za nas, Rumune, sveto drvo.“ To je, ako hoćete, drvo života koje povezuje Nebo i zemlju. To je drvo koje, od rođenja do sahrane, prati čovekov život, ukrašeno, u zavisnosti od životne dobi, na različite načine. Pri rođenju se bira mala jela, koja cak može ostati u šumi ili se prenosi bliže kući. Jelka je, na neki način, svojevrsni barometar razvoja deteta. Kako se razvija jela, tako će se i dete razvijati, postati veliko, ponosno i, naravno, verujući u mladost bez starosti – kao što jela nikada ne menja svoje zeleni ukras, isto će tako ostati „zelena“ pod znacima navoda, budućnost mlade osobe i tinejdžera koji je primalac ili čuvar drveta. Zatim, svi znamo da je svadbeno drvo takođe ukrašeno papirom u boji, resama i zvončićima na vrhu. Takodje i pogrebna jela! Ukrašena je, kod nevenčanih mladih, crnim resama, maramom – tradicionalnom nošnjom devojaka i sa zvonom, kad dune vetar, zvecka i za koje se kaže da je muž pokojnice. . Dakle, jelka za nas Rumune, svakako; ima veoma složenu konotaciju.“

Ovim višestrukim značenjima koja se daju jeli, dodaju se i hrišćanska, prihvatanjem jele u Rumuniji kao centralnog elementa proslave Rođenja Gospodnjeg. Njegove hrišćanske konotacije su pojačane izborom specifičnih ukrasa. Doina Išfanoni:

„Na primer, svećice koje se stavljaju – prvobitno, sveće koje su se stavljale na jelku– daju joj magičan aspekt, odnose se na simboliku sveće, koja je zamena za Isusa. Vosak je telo, plamen je duh. Takođe, jabuke koje se dodaju na jelku nisu samo jednostavni ukrasi. Praktikuju se crvene jabuke, upravo, da budu sto uočljivije, ali se odnose na prvobitni greh Eve sa čuvenom jabukom i proterivanje Adama i Eve iz Raja. Jekla se ukrašava i orasi. Međutim, uvijenim u foliju, jer i oni predstavljaju, ako hoćete, zračak svetlosti, svetlost koja se reflektuje u unutrašnjem prostoru i tako daje dodatni sjaj. I orah je takodje simbol, u ovim zimskim solsticijama i hrišćanskim običajima. Jer orah je izdržljiv, dugovečan plod koji traje tokom vremena, simbol plodnosti, bogatstva, prolaznosti vremena bez uticaja na njega. A sa hrišćanske tačke gledišta, imajući u središnjem delu znak krsta, on se takođe smatra korisnim sredstvom u izražavanju simbolike jelke kao proslave Hristovog rođenja. Celo jezgro oraha po svom obliku podseća na mozak i znači prosvetljenje. To je trenutak kada znamo da, tokom zimskim praznika, a naročito uoči Božića, kroz rođenje Spasitelja, svako od nas ima obećanje, mogla bih reći, preporoda. To je momenat kada tri sestre – Nada, Ljubav i Vera – prate jedna drugu, dajući čoveku dodatnu snagu, dajući mu, ako hoćete, dodatnu energiju i dodatnu nadu da će od sada, u vremenu, koje će se roditi, sve biti divno. Naravno, na vrh jelke se stavlja anđeo ili zvezda koja je mudrace dovela u Vitlejem, u mesto rodjenja Isusa Hrista. I ona je još jedan simbol.“
Nažalost, kaže etnolog istraživač Doina Išfanoni, danas mnogi od nas gube iz vida mnoštvo konotacija jelke, čiji se simbol pretvara u jednostavan ukras.

„Ako pitate šta znaci jelka Rumunima, treba da znate da će ljudi dati veoma, veoma različite odgovore i otkrićete da se nijedan od njih neće odnositi na kosmičko drvo, niko od njih neće govoriti o ukrasima kao o sinkretičkom spoju između hrišćanstva i pre Hrista, imaju nedostatak informacija koje ojačavaju praksu. Naša svrha, kao specijalista je da ih resemantizujemo, da im vratimo ovo semantičko bogatstvo i da ih naviknemo na činjenicu da svaki gest ima značenje, da ima vrednost, motiv, ništa nije slučajno.“
O zameni prirodne jelke sa veštačkom Doina Išfanoni kaže:

„Prirodnu jelku zamenili smo veštačkom. To je bogohuljenje, sa moje tačke gledišta, jer ne unosite smrt u kuću, vi unosite život, želite da ima života i vitalnosti. Veštačka jelka nema nikakvu vrednost. To je moje mišljenje. Naravno, drugi specijalisti mogu imati drugačija mišljenja, ali generalno, kada je tradicija u pitanju, trudimo se koliko god možemo da vratimo njenu vrednost i značaj u svest ljudi, objašnjavajući im zašto automatski prave određene gestove za koje se verovatno i oni ponekad upitaju zašto to čine.“
Jelka je element koji spaja porodicu i bliske prijatelje. Okupljeni oko nje za Božić́, daju i primaju poklone, zatim sednu za bogatu trpezu, punu biranih jela, od kojih su neka posebno pripremljena samo za ovo doba godine. Ali ne pre nego sto prime koledarsku pesmu, koja najavljuje rođenje Isusovo.
U ruralnim područjima Rumunije za praznik Rođenja Gospodnjeg još uvek se čuvaju drevne tradicije. Zato se Rumunija idalje ubraja – kaže profesorka Doina Išfanoni – među razmaženim zemljama jugoistočne Evrope: skup kulturnih ponašanja koji imaju dugu istorijsku lozu teraju nas da kažemo da za nas Božić nastavlja da bude onaj korak ka svetom, koji počinje 25. decembra i završava 6. januara, na praznik Krštenja Gospodnjeg.

Na fakultetu je bila poznata kao “devojka sa psima”. Godine 2010, bila je studentkinja Nacionalne škole za političke i administrativne studije u Bukureštu, kada je Laura Finku upoznala Sakea, u tragičnim okolnostima. Sake tada štene, izbačen sa prozora iz sobe studentskog doma, bio je teško povređen i morao je da bude u gipsu mesecima, a za to vreme o njemu su brinule Laura i njene kolege. Sada, skoro 15 godina kasnije, Laura se priseća:

„Dovela sam ga u studentski dom i Sake je postao amblem doma. Kasnije su se svi brinuli o njemu i naravno stekao je više prijatelja. Pokušala sam tamo da promenim stvarnost na licu mesta i da taj dom, kada ga napustimo, ostavimo drugačijim nego što smo ga zatekli. I uspeli smo! Na početku, nisam imala mnogo znanja iz te oblasti, studirala sam Komunikacije i odnose s javnošću, moj život je tada krenuo drugačijim tokom i nisam tačno znala šta da radim sa životinjama lutalicama. Počela sam prvo da se brinem o njima, da ih održavam u životu, da ih hranim, a kasnije sam ih sterilisala… I na kraju, udomila sam 15 štenaca. Kada sam napustila studentski dom, znala sam da sam se pobrinula da u domu ne ostane nijedno štene lutalica.”

I ne samo to! Sake je potpuno promenio tok života Laure Finku. Po završetku studija, Laura i njena koleginica odlučile su da otvore malu veterinarsku ordinaciju, verujući da će posle 20 godina rešiti problem lutalica u Rumuniji. Ono što je usledilo nadmašilo je njihova očekivanja – 2016. godine osnovale su udruženje koje i danas nosi Sakeovo ime… Sake Vet:
„On je oduvek bio mnogo više od štenca. Mi smo veoma racionalni ljudi, mi smo medicinski tim ukorenjen u stvarnost, ali Sake je stvorio mnogo magije oko sebe i za mene je zapravo najlepši trenutak kada sam shvatila da je upravo on oformio ogroman tim ljudi koji su svrhu svog života i veštinu stavili u delotvornu službu dobra. I ne samo to! Spasio je desetine hiljada životinja. On je podsetnik ili simbol koji nas tera da se probudimo ujutru puni motivacije. Od jednog veterinara došli smo do šest lekara, medicinskog tima od 16 ljudi, 100.000 sterilisanih kućnih ljubimaca za 8 godina, hiljade lečenih životinja svake godine i sada do izgradnje socijalne bolnice.”

80% porodica sa životinjama u Rumuniji ne može da priušti da svojim ljubimcima obezbedi adekvatnu veterinarsku negu, a troškovi su visoki čak i za ljude sa srednjim primanjima. Što se tiče životinja na ulici, premalo je srećnika koji nalete na svog spasioca, većina drama ostaje, svakodnevno, nepoznata. Međutim, Udruženje Sake Vet besplatno leči svaku napuštenu, uličnu životinju ili iz ugrožene porodice. Takodje Sake Vet nastoji da proširi svoje kapacitete kako bi pomogao četvoronožnim prijateljima u nevolji, gradeći – kao što ste upravo čuli – prvu socijalnu veterinarsku bolnicu u Rumuniji.

Smeštena u opštini Tartašesti, u okrugu Dambovica, veterinarska bolnica Sake, namenjena velikim hitnim slučajevima, nudi besplatnu pomoć životinjama lutalicama i onima iz porodica bez finansijskih sredstava. Za ostale korisnike nudi usluge po socijalnim cenama kako bi podržala besplatni program: više od 90% profita ulaže u prioritetni zadak, a ostatak u poboljšanja.

Laura Finku: „Postoji i kategorija ljudi koji su sposobni za mnogo nasilja nad životinjama i mi postojimo za te životinje, za najugroženije, za one kojima smo potrebni da žive još jedan dan. Nakon 3 godine borbe, da, skoro je spremna, bolnica je 90% završena. Nalazimo se u fazi proektovanja enteriera, koja je izuzetno detaljna, ali zadovoljstvo je sve veće kad vidim da dobija formu i postoji, a to je zapravo ostvarenje sna. Toliko smo blizu našeg cilja da počnemo da radimo ono što smo već radili, ali na poboljšan način. Naš rad je 90% baziran na hirurgiji, 8 godina radimo besplatnu serijalizaciju, izuzetno se baziramo na prevenciju, smatramo da je izuzetno važno smanjiti broj životinja lutalica. Bolnica će imati, pored hirurgije, laboratorije, radiologiju itd., centar za obuku, centar za obuku veterinara i studenata, jer nam je veoma važno da podelimo ono što znamo.“
Kako je potražnja veoma velika, koncept socijalne veterinarske medicine je više nego neophodan – kaže Laura Finku:
„Mi smo i socijalno preduzeće i nevladina organizacija, bilo nam je veoma važno da ovaj koncept donesemo u veterinu. Apsolutno je neophodan, potražnja je ogromna. Podstičemo sve više i više veterinara da pokušaju da rade na ovaj način, zato sto je to neverovatno zadovoljstvo, i uveravamo ih da ima mnogo više ljudi koji će se pridružiti njihovom poduhvatu nego što mogu da zamisle.”

Zapravo, takve priče nisu samo o životinjama, već i, možda iznad svega, o ljudima, o sažaljenju, saosećanju, empatiji, o odgovornosti, ljudskosti. Sake Vet poručuje – Razmislite kako je biti sam, da ne možete da govorite i da nemate nikome da kazete da vas boli! Zamislite kako je kada volite, a da ne možete da pomognete, kada vidite patnju!

Devojčice i žene romske nacionalnosti čine jednu od najugroženijih i najzapostavljenijih grupa u Rumuniji. Često zbog predrasude vlasti i zloupotrebe porodice te devojčice i zene ostaju bez zaštite. Iako Rumunija i dalje prednjaci u Evropskoj uniji po broju maloletnih majki, državne institucije nemaju centralizovan sistem za prikupljanje podataka o prinudnim brakovima. „Bez podataka to pitanje nije na dnevnom redu. Bez podataka, ne znamo ni uzroke ni koji su prioriteti“, kaže Mariuka Oana Konstantin, univerzitetski predavač u Nacionalnoj skoli za političke i administrativne studije u okviru kampanje za podizanje svesti koju sprovodi E-Romnja — jedina nevladina organizacija u Rumuniji posvećena devojčicama i majkama Romkinjama.

Karmina, 10-godišnja devojčica, završavala je četvrti razred kada se udala za 14-godišnjeg dečaka, kao rezultat braka koji su ugovorili roditelji. Dve godine kasnije, Karmina postaje majka. Iako su vlasti same prijave ovoj slučaj, dosije je odbačen pod obrazloženjem „žrtva je pristala na sporazumne seksualne odnose, koje su roditelji odobrili“ ili „tradicija Roma podstiče takve odnose“, iako nije sprovedena istraga.

Karminina životna priča je samo jedna od 5 priča predstavljenih u kampanji “U ime tradicije”, koju je pokrenula nevladina organizacija E-Romnja, i ima za cilj da razbije mit da su dečji brakovi isključivo problem romskih zajednica, jedna od onih štetnih predrasuda koje opravdavaju slučajeve nasilja nad ugroženim osobama. Kako znamo da problem prevazilazi romsku zajednicu? Državni sekretar Nacionalnog saveta za borbu protiv diskriminacije Cerasela Banika tvrdi da demografski podaci o učestalosti porodjaja adolescentkinja potvrđuju tu činjenicu.

Na pitanje zašto tema prinudnih brakova nije od interese za institucije, Roksana Oprea, stručnjak za jednake mogućnosti u E-Romnji, odgovara:

„Vrlo je jednostavno i za to postoje očigledni dokazi, usudjejem se da to kažem, jer u institucijama ima mnogo rasizma. Ljudi taj fenomen nazivaju kulturnom praksom koja je specifična samo za romsku zajednicu, ali je realnost drugačija. To ne tvrdimo samo mi, udruženje E-Romnja, to govore i druge institucije i međunarodna tela. Iz tog razloga nikada nije bio prioritet za institucije i donosioce odluka. Dakle, posto to ne utiče na celokupnu populaciju, posmatra se kao kulturna praksa i zbog pristrasnosti i predrasuda, ne intervenišu».

Karminina priča je jedna je od stotina takvih priča koje nikada nećemo saznati. Ove priče se često dogadjaju zato što društvo ponekad decu doživljava kao vlasništvo njihovih roditelja, ne prepoznajući ih kao pojedince koji imaju svoja prava i potrebe. Što se tiče prinudnih brakova, najverovatnije je najveća greška upravo onih koji žele da pomognu (socijalni radnici, nastavnici, psiholozi, zaposleni u nevladinim organizacijama, pravosudni radnici itd.) jer odlaze i razgovaraju sa roditeljima, misleći da problem može i mora biti rešen u porodici ili u zajednici. Zapravo, najčešće roditelji su zlostavljači. Roksana Oprea:

„I dalje dolazimo u tu oblast normalizacije; onog trenutka kada ste vi, kao institucija, kao škola, kao Direkcija za opštu socijalnu pomoć, primetili da se te stvari dešavaju, a niste ništa uradili po tom pitanju, kakav onda signal šaljete roditeljima? To što rade je u redu. Dakle, vi, praktično, potvrđujete zlostavljanje odraslih na njihovoj sopstvenoj deci.
To je začarani krug i ako ne ojačamo taj pristup, odnosno da prestanemo da upiremo prstom samo u romsku zajednicu i svalimo svu krivicu na romsku zajednicu, nećemo se uskladiti sa međunarodnim standardima. I dalje ćemo biti na sramnoj listi zemalja koje dozvoljavaju dečje brakove.“

Krivični zakonik ima zakonodavni propust u zakonskoj regulativi o prinudnom braku, zakonodavstvo ne prepoznaje prinudni brak kao samostalno krivično delo. U retkim okolnostima kada takvi predmeti dospeju pred sud, oni se sude kao zločini seksualnog nasilja. E-Romnja je pokrenula još jedan ključni problem: vlasti koriste termin „konsenzualna zajednica” za brakove izmedju dve osobe, od kojih je najmanje jedna mlađa od 16 godina.
Od maloletnog lica mlađeg od 16 godina NE MOŽE se tražiti saglasnost za sklapanje braka, navedeno je u Interventnom vodiču za slučajeve sklapanja braka između dece/prisilnih brakova, objavljenom početkom godine.
Takođe, Cerasela Banika je za Radio Rumunija objasnila da dosijei krivičnog gonjenja ne uzimaju u obzir ovaj nedostatak saglasnosti, već klasifikuju slučaj na osnovu motiva kao što su „roditelji se slažu“, „već su živeli zajedno“, „već su imali seksualne odnose“ ili „to je običaj romske zajednice“. To žrtvu stavlja u potpuno bespomoćnu situaciju.“

Upitana kako na kampanju gledaju vlasti, Roksana Oprea odgovara:

”Kampanja se gleda sa interesovanjem, ali iz koje perspektive? Iz perspektive činjenice da je Rumunija na neki način pravno prinuđena da eliminiše takvu praksu, budući da je potpisnica nekoliko međunarodnih konvencija o sprečavanju i borbi protiv rodnog nasilja. Imamo Direktivu br. 1385 Evropskog parlamenta i Evropskog saveta izdatu 15. maja 2024. godine, koja propisuje da zemlje članice EU imaju na raspolaganju tri godine, počev od datuma stupanja direktive na snagu, da prenesu propise u domaće zakone.
Dakle, nekako imamo pritisak na evropskom nivou da se Rumunija uskladi sa međunarodnim standardima. Tu je i Grevio izveštaj, koji je preuzela rumunska vlada, koji, shodno tome, poziva državu da preduzme mere i kriminalizuje takvu praksu. “
Roksana Oprea takođe tvrdi da se ovaj problem ne posmatra kao problem rodnog nasilja, pa cak i iako je tako sagledan u nekim slučajevima, kada je nasilje usmereno na Romkinju, ona se više ne posmatra kao pripadnica društva:
„Mislim da je to toliko normalizovano, jer ako govorimo o nasilju kao opštem fenomenu, ono je normalizovano u svim zajednicama. Imamo izveštaje koji otkrivaju da su Rumuni tolerantni u pogledu verbalnog, seksualnog nasilja da je silovanje opravdano ako žena izgleda nekako provokativno. To su razlozi rumunskih sudija kada kažu da je devojčica od 11 ili 12 godina zavela muškarca ili da je pristala na silovanje.“

Pod pritiskom Evropske unije, Rumunija ima rok do 2027. da preduzme mere protiv ove pojave.

Prema najnovijoj studiji koju je sproveo Centar za uporedna proučavanja migracija, u Rumuniji je krajem oktobra 2023. godine živelo nešto više od 200 hiljada stranih državljana, od kojih 87 odsto su imali privremene dozvole za boravak. Sa stopom odbijanja zahteva za humanitarnu zaštitu od preko 83%, cine najmanje brojnu grupu stranih državljana u našoj zemlji.
Zbog brojnih mogućnosti za rad, obrazovanje i provođenje slobodnog vremena, glavni grad okuplja 26% od ukupnog broja stranih državljana, okrug Ilfov 10%, zati slede županije Timiš, zapadna Rumunija (7%) Kluž, na severozapadu Rumunije ( 6%) i Konstanca na jugoistok 6%. Ista studija otkriva da su najbrojniji državljani Nepala 9%, Turske (8%), Italije (7%), Šri Lanke i Moldavije (po 7%). Dok se italijanska, turska i moldavska radna migracija pripisuje istorijskim vezama, kao i kulturnim i ekonomskim sličnostima, migracije iz južne Azije su zasnovane na sporazumima o radu i do danas su površno ili slabo istražene i shvaćene.
Istraživačka studija pod nazivom „Premošćivanje zajednica: o radnoj imigraciji u Rumuniji“ sadrži detaljnu analizu prava azijskih radnika, njihove radne i životne uslove i u kojoj meri se ona poštuju. Prema rumunskom Zakonu o radu, radnici imigranti treba da uživaju ista prava, uslove rada, periode odmora, socijalne beneficije, plate i zaštitu od diskriminacije kao i Rumuni.

Međutim, istraživači su otkrili da je eksploatacija na radnom mestu najčešće naveden problem i ima veliki uticaj na odluku o ponovnoj migraciji u druge zemlje. Među poslovima koji su najpodložniji potencijalnoj eksploataciji i kršenju prava su poslovi dostave hrane ili zaposlenih u kuhinji. Rizik od eksploatacije je još veći za one koji nemaju radne dozvole, odnosno za lica koja čekaju na izdavanje potrebnih dokumenta.

Anatolie Koščigu, koordinator studije, smatra da državne institucije treba da provere i obezbede poštovanje zakona, uključujući pravila koja se odnose na neophodne kvalifikacije i veštine.

„Ako pogledate spisak IGI (Generalnog inspektorata za imigraciju), radnici moraju dokazati neke stvari. Diplome iz oblasti iz koje dolaze, ili praktični test. Postoji nekoliko stvari koje očigledno ne funkcionisu dobro. Jedna od njih je vladanjem jezikom; moraju da znaju rumunski ili međunarodni jezik, a to nije slučaj. Oni samo daju izjavu da znaju, ali treba da uvedemo i praktični test. Vrlo često susrećemo se sa ljudima koji dolaze, a ne znaju ili nemaju kvalifikacije u specificnoj oblasti. Što je nezamislivo za zemlju poput Nemačke, gde je ovaj državni deo i preterano kontrolisan. Ne možete da dovedete čoveka koji mora da zavari, a ne zna da vari. Postoji još nekoliko stvari, na primer zdravstvo. Postoje neka pitanja koja su pokrenuta samo da bi institucije oprale ruke. Odgovornost je na kompanijama koje dovode radnike, ali one moraju biti pod nazorom, odnosno moraju biti jasno kontrolisane od strane državnih organa. Izgleda da nasumično pokupe neke ljude, ali ako ih proverimo, a nemaju odgovarajuću papirologiju, kazete im od sada gubite pravo da dovodite radnu snagu. Ne možete to tek tako staviti u zakon i reći: ako se poštuje, poštuje se, ako se ne poštuje, ne poštuje se».

Jedan aspekt o kome ne znamo puno kada su u pitanju strani radnici je kako oni provode svoje slobodno vreme, koju muziku slušaju, gde se druže i koja mala preduzeća u vlasništvu pojedinaca – članova njihove zajednice obezbedjuju njihovo druženje. U oktobru je, na primer, Arena u Bukureštu bila domaćin koncerta najpopularnijeg benda na Šri Lanki. Strani radnici su došli da uživaju u koncertu iz svih krajeva zemlje, cak iz udaljenih gradova iz zapadne Rumunije poput Arada.

Takodje, nedavno otvoreni restoran u naselju Pantelimon u Bukureštu postao je mesto susreta i druženja Šrilančana koji zive u glavnom gradu. Restoran je u vlasništvu mladog para koji je u Rumuniju stigao sa radnim vizama, svestan potrebe njihove zajednice za mestom koje predstavlja njihovu kulturu. Pored tradicionalne hrane, u restoranu nastupaju je i DJ-eve iz lokalne zajednice Šri Lanke ali i umetnici sa evropske scene.

Često zaboravljamo da njihovo prisustvo u našoj zemlji donosi nešto više od rada. Oni donose muziku, tradicionalnu kuhinju, lokalni biznis, drugačiji način života kojim polako, stidljivo probijaju put i jačaju zajednicu i na kraju obogaćuju kulturu domaćina.

Ako bi poslodavci odluči, više od 82 odsto zaposlenih kaže da se ne bi protivili da rade isključivo iz kancelarija, čak i ako to priznaju, bilo bi im nezgodno. Ovo su rezultati ankete koju je nedavno objavio jedan investitor za nekretnine u Rumuniji. U 2024. godini nastavljen je trend povratka u kancelarije, što je postalo evidentno već prošle godine. Prema rezultatima ovog nacionalnog istraživanja, na 1.168 ispitanika, zaposleni kažu da bi se brzo prilagodili. Ispitanici cene da fizički povratak na posao omogućava bolje razdvajanje ličnog i profesionalnog života (45%). Za 53% ispitanika interakcija sa kolegama je veoma bitan razlog za fizički povratak na posao. Štaviše, ako bi poslodavac nametnuo rad u kancelariji, nešto manje od 18% zaposlenih počeli bi da traži drugi hibridni posao ili bi odlučili da podnesu ostavku.
Na ovu temu razgovarali sam sa Androm Pintikanom, osnivačem HR škole. Stručna saradnica za mentalnu higijenu zaposlenih, Andra Pintikan kaže:

,,Lično ne verujem u univerzalne recepte. Ono što funkcioniše za jednu organizaciju možda neće za drugu. Što se tiče teme povratka u kancelariju, mislim da je još uvek prilično osetljiva, za mnoge od nas. Štaviše, čujem različite perspektive na tržištu. Razgovarala sam i sa ljudima iz organizacija u kojima su zaposleni predlagali povratak u kancelariju, ali i sa organizacijama u kojima su, nakon nametanja povratka, zaposleni davali ostavke i moral tima je veoma pao. Temu „da li zaposleni više vole rad na daljinu ili u kancelariji“ pomakla bih na „koje su stvarne potrebe naših timova? Kada predlažimo da konkretno istražimo koje potrebe imaju zaposleni, shvatili smo da su zaposleni zbog dinamičnog života koji vode, ustvari odvojeni od svojih potreba, tako da i ne znaju da kažu koje su to njihove potrebe. Shodno tome, možda je potrebno da prvi put uradimo analizu neopaženih potreba.“

Postoje stručnjaci koji kažu da je trend povratka na posao sve veći zato što kancelarije izgledaju bolje i uslovi rada su se promenili na bolje. Ali ove promene nisu jednoobrazne. Lockdown od pre 4 godine možda nas je „pogurao unapred“ i ubrzao nasu brzinu prilagođavanja. Andra Pintikan:

„Ako bi sutra došlo do novog lockdown-a, koliko brzo bi se po vašem mišljenju vratili poslovi na daljinu? Verovatno prilično brzo, s obzirom na to da već imamo iskustva sa COVID situacijom, pa smo čak, među mnogim evropskim zemljama, bili jedna od zemalja koje su se najbrže mobilisale, prema izvestajima brojnih korporacija. A činjenica da imamo veoma dobru internet infrastrukturu omogućila nam je da i od kuće postanemo veoma efikasni, a najverovatnije u ponižavajućoj situaciji krenuli bi iznova i prošli bolje nego prethodni put.“

Promene u radnom okruženju nakon pandemije nisu ujednačene, u kontekstu gde skoro 60% ispitanika pomenute studije tvrdi da im je kancelarija ostala nepromenjena u poslednje 4 godine, preko 11% kaže da je prostor sada manji , a skoro 8 odsto se žali da imaju manje opreme i neophodnog materijala u odnosu na period pre pandemije, navodi studija. Pored toga, više od 71% ispitanika tvrdi da kompanija u kojoj rade nije izmeštala sedište u poslednje 4 godine, a samo 13% kaže da sada radi u novom sedištu, koje je veće i bolje opremljeno. Skoro 27% kaže da sadašnja kancelarija nije dovoljno velika za potrebe tima, a preko 33% ispitanika kaže da ima premalo opreme.

Mnogi od nas bili su svedoci, poslednjih godina, selidbe firmi za koje rade. Sklonost poslodavaca prema održivim zgradama sa niskim troškovima održavanja i prilagodljivom potrošnjom bila je relevantna u poslednje vreme. Uprkos svom šarmu, istorijske oblasti gradova, koje su nekada preferirala kompanije, zamenjene su oblastima koje su manje atraktivne u pogledu lokacije, ali privlačnije u pogledu uslova. Ova nova kancelarijska središta se takmiče u sve inovativnijim arhitekturama i dizajnom, ali da li je to zaista ono što je zaposlenima potrebno?

Andra Pintikan: „Sigurnost, udobnost i resursi su 3 bitna elementa za izvođenje aktivnosti. Međutim, nedovoljno u današnjem svetu. Želimo zaposlene sa visokim učinkom i, pre svega, želimo da inoviraju, kako bismo mogli da pratimo žestoku konkurenciju na tržištu. Ali bilo bi umesno zapitati se da li je okruženje u kome ljudi treba da rađaju inovaciju postavljeno tako da za nju stvore prostor, kako fizički tako i psihički.

Pored kvaliteta kancelarijskog prostora i, očigledno, svih potrebnih sadržaja za bezbednost i udobnost, govorila bih i o kreativnosti. Kao što svako kod kuće ima određeno raspoloženje, pripisano njegovim ličnim prostorom, i na poslu uticaj je isti. Dizajn ne bi trebalo da se odnosi na raskoš, već da utice na stvaranje impresivnog iskustva na radnom mestu, koje zaposlenog lako dovodi u stanje toka. Ali, dok sedimo ovde i pričamo o toku rada kroz dizajn enterijera u kancelarijskim prostorima, treba da prepoznamo da u Rumuniji imamo kancelarije u kojima zaposleni nemaju grejanje zimi, ne govorimo o kafi.

Dakle, možemo početi sa bezbednošću i udobnošću i nakon što se uverimo da ih imamo, možemo nastaviti dalje i sagledati kvalitet radnih prostora i kroz dizajn.”

Prema perspektivi Mihalija Čiksentmihalija, psihologa koji je popularizovao koncept toka – flow, stanje toka znači biti potpuno uključen i što je više moguće koncentrisan na aktivnost koja nam donosi radost i motiviše nas.

Za prethodne generacije, iz komunističkog perioda, pristup metodama kontracepcije bio je na granici zakonitosti, a prekid trudnoće se smatrao zločinom. Kakav je danas odnos Rumuna prema metodama kontracepcije? Andrada Ćilibiu, aktivistkinja feminističke grupe Filia centra i stručnjak za seksualna i reproduktivna prava, tvrdi:

,,S obzirom na to da ne postoji besplatna kontracepcija, posebno za najugroženije među nama, nema informacija ni sveobuhvatnog seksualnog obrazovanja u školama, očigledno je da će stopa upotrebe kontracepcije biti niska. Ovo je zabrinjavajuće, imajući u vidu dva aspekta: 1) sve veću stopu polno prenosivih infekcija o kojima se ne govori mnogo, jer je nažalost, u Rumuniji ova tema vezana za reproduktivno zdravlje i seksualna prava i dalje tabu tema, dok je drugi aspekt vezan za tinejdžersku trudnoću, za neželjene trudnoće i za društvo koje, nažalost, izjednačava kontracepciju sa abortusom, nešto što mi ne želimo.
Želimo da sve žene imaju pristup, pre svega, kontracepciji, informacijama, seksualnom obrazovanju i bezbednim procedurama za prekid trudnoće. Ipak, primetili smo da smo u poslednjih 10 godina, registrovali, nažalost nazadovanje u odnosu na to kako je rumunsko društvo izgledalo u protekloj deceniji“.

Andrada Ćilibiu otkriva kako je 2000- te godine u Rumuniji uspostavljena mreža za planiranje porodice, koja nudi pristup individualnim razgovorima sa specijalizovanim lekarima o metodama kontracepcije, o strahovima i emocionalnim zastojima u vezi sa seksualnim odnosima, trudnoćom ili drugim aspektima reproduktivnog zdravlja. Osim toga, dodaje ekspert, mreža nudi besplatne metode kontracepcije, dok je diskusija o seksualnom obrazovanju bila mnogo pozitivnija. Prema recima eksperta, dogodilo se da su ti lekari otišli u penziju, a nisu obučili druge specijaliste, a mreža nije dobila nove resurse.
Pored toga, 2000-te godine obeležen je ogromnim napredkom u pripremama za ulazak u Evropsku uniju, što je zahtevalo poštovanje određenih standarda. S druge strane, Republika Moldavija se pominje kao pozitivan primer, jer ima specijalizovane klinike za mlade uzrasta od 10 do 24 godine, koji imaju koristi od besplatnih usluga reproduktivnog zdravlja. Na pitanje odakle možemo da dobijemo dobre prakse, Andrada Ćilibiu odgovara:

„Svakako iz sveobuhvatnog modela seksualnog obrazovanja koje nalazimo u nordijskim zemljama ili u Ujedinjenom Kraljevstvu ili u Holandiji, gde se seksualno obrazovanje u nekim zemljama, vrsi od najranijih godina života, uglavnom stavljajući naglasak na pristanak i telesnu autonomiju, a zatim, praveći korak za sledeće poglavlje, kako deca rastu, dolazi do drugih informacija o zdravim emocionalnim i seksualnim odnosima.
Imamo primere dobre prakse u pogledu prekida trudnoće, koji dolaze iz Holandije i iz Francuske, zemlja koja je relativno nedavno uvela, u svom Ustavu, pristup pravima na abortus. Tu je i Španija, sa veoma dobrim programom distribucije kontracepcije.
Ali u stvari, većina država EU ima nacionalne planove za kontracepciju i nudi besplatnu kontracepciju, pre svega tinejdžerima i mladima, ali i ranjivim grupama. Rumunija je, zapravo, u ovom manjinskom klasteru zemalja koje nemaju, uopšte ne nude besplatnu kontracepciju“.

U proleće ove godine, centar Filia pokrenuo je studiju „Briga za demokratiju“. Politički interesi žena u 2024.“, sa poglavljem posvećenim upotrebi kontracepcije od strane žena u Rumuniji danas. Studija kaze da je 37% ispitanika izjavilo da je koristilo metode kontracepcije u poslednjih 10 godina, 62% je reklo da nije, a 1% ispitanika odbio je da odgovori. Od grupe žena koje su učestvovale u studiji koje su koristile metod kontracepcije, 63% koristilo je kondom, 55% kontracepcijske pilule, 42% metod povlačenja, 38% kalendarsku metodu, 24% pilulu za prepodnevnu terapiju iu mnogo manjim procentima invazivnije metode, kao što su spirala, jajovodna ligacija ili kontraceptivni implant.

Na evropskom nivou, Svetska zdravstvena organizacija upozorava na zabrinjavajuće smanjenje upotrebe kondoma među tinejdžerima. Studija SZO sprovedena je između 2014. i 2022. godine, obuhvatila je više od 240 hiljada adolescenata iz 42 evropske zemlje i pokazala je da je upotreba kondoma kod 15-godišnjih dečaka smanjena za 9% između 2014. i 2022. (sa 70% na 61). Za devojke, procenat je opao sa 63% na 57% u istom vremenskom periodu. Ista studija je pokazala da 30% devojčica i 22% seksualno aktivnih dečaka u Rumuniji nije koristilo kondom ili bilo koji drugi oblik kontracepcije tokom poslednjeg seksualnog odnosa. Andrada Ćilibiu kaže:

„Nažalost, vidim da mnogi mladi ljudi radije koriste pornografiju kao referentni okvir za održavanje bezbednih seksualnih odnosa. Među njima postoji velika konfuzija i bas zbog toga veruju u mnoge mitove i stereotipe i imaju mnogo anksioznosti oko imidža svog tela, zbog romantičnih ili emocionalnih veza u koje ulaze, oko seksualnih odnosa, itd.
Nemamo, ni u porodici ni, posebno, u školi, ovlašćenja da im saopštavamo naukom potvrđene informacije i koje ulaze u ovu oblast sveobuhvatnog informisanja o seksualnom vaspitanju, nažalost prepuštamo naše mlade sami sebi i oni na kraju ulaze u seksualne odnose ili u veze u kojima ne prepoznaju nasilje, ne prepoznaju da to što im se dešava nije uredu. S tim u vezi, neophodno nam je obavezno i sveobuhvatno seksualno obrazovanje za sve, bez saglasnosti roditelja, usluge seksualnog zdravlja prilagođene mladima.”

Na regionalnom nivou, druga studija objavljena 2022. godine u britanskom medicinskom časopisu The Lancet pokazala je da, dok je prosečan izbor kondoma kao metode kontracepcije u istočnoj Evropi (od strane onih koji se odluče da ga koriste) 37,8%, u Rumunija, procenat ne dostiže 31%. Kalendarski metod, s druge strane, koristi 19,9% Rumuna, u poređenju sa 5,9% u istočnoj Evropi. Metod povlačenja preferira 12,8% Rumuna i 10% ispitanika iz regiona.