Category: Turistički vodič

Danas otkrivamo najvažnije turističke atrakcije u okrugu Mureš. U ponudi su posebni pejzaži, sa vekovnim drvećem, avanturističkim parkovima, ali posebno starim vilama i dvorcima, od kojih su neki domaćini događaja. Naglašavajući kulturnu ponudu, otvaramo i vrata Muzeja okruga Mureš. Dana Matic, menadžer projekta Visit Mures, daje nam predlog za odmor koji će naglasiti jedinstvenost destinacije u Rumuniji.

„Najviše dvoraca i vila nalazi se u okrugu Mureš, u poređenju sa drugim okruzima, a fenomen je dobio na zamahu. Na sajtu imamo i brošure i materijale o zamkovima koji se mogu posetiti ili u kakvom su stanju, šta sadrže. Neki su muzeji, drugi hoteli ili centri za događaje. Imamo nekoliko stvari koje nas čine jedinstvenim. Ako turisti dolaze iz Bukurešta ili juga zemlje, prvo se moraju zaustaviti u Sigišoari. U blizini Sigišoare nalazi se fantastičan zamak Betlen iz Kriša, maksimalno 20 km od Sigišoare. Zatim mogu krenuti na sever, prema Trgu Murešu, sedištu okruga, uz malu skretanje do Sovate. Tu imamo i zamak koji je muzej i poznat je po tome što je tu rođena grofica Klaudija Redi, navrbaka kralja Čarlsa III. Dakle, Sovata, naravno, već poznata destinacija, sa najvećim heliotermalnim jezerom na svetu, u veoma lepom ambijentu. Banja je renovirana i jedna je od najlepših u Rumuniji. Zatim Trgu Mureš, gde se nalazi najveći zoološki vrt u Rumuniji i gde imamo zgrade u stilu secesije“.

Ljubitelji prirode mogu da pešače manje ili više strmim stazama, a oni koji više vole kulturna dešavanja naći će bogat kalendar u okrugu Mureš. A otkriće može da počne na Via Transilvanica. Zvana i „put koji spaja“, Via Transilvanica je međugradska turistička ruta, duga 1.400 kilometara, koja dijagonalno preseca Rumuniju i namenjena je pešačenju, biciklizmu ili jahanju.

„Ponosni smo i na činjenicu da tri regiona Via Transilvanica prolaze kroz teritoriju okruga Mureš. Okrug Mureš je takođe deo Transilvanijskih brda, koji je postao destinacija za eko-turizam. Infrastruktura za planinarenje, jahanje i biciklizam je veoma dobro razvijena. Imamo i festivale zabavne muzike koji su veoma popularni među mladima. Dolaze iz mnogih okruga i drugih zemalja. Vibe festival verovatno okuplja najviše učesnika u okrugu. Osim toga, imamo festivale kulture, imamo Festival rabarbare u Sašizu, Festival Pekmeza, Festival balona na vrući vazduh, za koji znam da se sada dešava na nekoliko mesta u Rumuniji, ali prvi je bio u okrugu Mureš, u Kampul Četaci, blizu Sovate. U okrugu Mureš postoji nekoliko mesta gde možete ići u lov na tartufe, što opet smatram prednostima kada se ljudi vrate gastronomiji i sporom turizmu, da izađu u prirodu, u potragu sa psima specijalizovanim za traženje tartufa. I ove informacije se mogu naći na našoj internet stranici i smatram da je to prilično zanimljiva aktivnost.”

Nastavljamo naše putovanje sa Lilijanom Lirkom, PR u Muzeju okruga Mureš. Pozvani smo da posetimo umetnički deo, koji se nalazi u Palati kulture u Trgu Murešu, novouređenoj i veoma modernoj palati.

„Palata je više od fasade. To je priča duga preko 111 godina i pozivam vas da uđete unutra da otkrijete njene tajne. Sada je izložena izložba Adrijana Kire “Tragovi i znaci”. Može se posetiti do 4. aprila. Nalazi se na drugom spratu Palate kulture, a oni koji posete videće mnoge prizme širom grada na kojima se pokazuje veliko srce. Deo je dela umetnika Adrijana Kire koji možete videti na izložbi. Delo se zove Totem za srce i mislimo da se odlično uklapa u mesec februar. Ako govorimo o stalnoj postavci, na trećem spratu, takođe u Palati kulture, u desnom krilu se nalazi Galerija moderne rumunske umetnosti, a u levom krilu vidimo Galeriju mađarske umetnosti. Izloženi su najvažniji međuratni umetnici.”

Ne propustite odeljenje za etnografiju i narodnu umetnost Muzeja okruga Mureš. Tamo ćete i dalje moći da vidite privremenu izložbu „Murešeni u rovovima Velikog rata“, koja se zatvara ove godine. S druge strane, prirodne nauke su smeštene u zgradi spomenik, saznajemo od Lilijane Lirke.

„Izgleda veoma dobro, pogotovo sada, posle renoviranja. Ponovo je otvorena glavna izložba prirodno-naučne sekcije, gde imamo nekoliko sektora. Iz paleontologije vidimo kalup pećinu iz doline Niraj, vidimo impresivnu kolekciju insekata i mnoge druge izvanredne stvari, posebno za decu. To je omiljena destinacija dece, a mi ih čekamo sa velikom ljubavlju. Roditelji takođe mogu da uživaju u svemu što ovaj deo nudi, a pored toga imamo i impresivan staklenik za kaktuse i senzornu baštu. Tako da i deca i roditelji mogu da se osećaju veoma dobro sa nama. Nastavljamo do tvrđave Trgu Mureš. Tamo je odeljenje za istoriju i arheologiju muzeja. Trenutno tamo možemo videti izuzetno zanimljivu izložbu „Ponovo uramljena svakodnevica“. Ovo uključuje fotografsku arhivu Gašpara Toroka. Vrlo malo ljudi zna da su temelji fotografije u Rumuniji postavljeni u Targu Murešu. Posle 1990. godine, fabrika rendgenskih zraka je u velikoj meri korišćena za negative i foto filmove. Tamo ćete videti impresivnu arhivu iz komunističkog perioda. Informacije se nalaze na našoj internet stranici www.muzeulmures.ro.”

Okrug Mureš je multikulturalni prostor, destinacija gde i gastronomija iznenađuje, kaže Dana Matic, menadžer projekta Visit Mures.

„Imamo rumunsku, mađarsku, saksonsku, jermensku i jevrejsku kuhinju. Očigledno da ih još ne možemo naći u restoranima, ali mislim da je upravo to naša uloga, da ubedimo preduzetnike, da razgovaramo sa restoranima, da na jelovnik stavimo neke specijalitete iz tih kultura, da ne izgubimo ovo nasleđe. Ali to ne isključuje činjenicu da se neki festivali ili dani otvorenih vrata organizuju, na primer, u sinagogi u Targu Murešu, gde udruženja dolaze i kuvaju posebna jela.“

Ovde je, dakle, destinacija gde smeštaj nije samo mesto za odmor. Postoje vile i dvorci koji nude putovanje u prošlost. Zatim će vas gostoprimstvo domaćina i posebna iskustva naterati da se vratite.

U periodu od 20. do 23. februara u Bukureštu je održan 51. Rumunski sajam turizma. Najlepše turističke oblasti su posetiocima predstavljene preko turističkih udruženja i lokalnih javnih uprava, koje su osmislile promotivne pakete, ekskluzivne popuste i ideje za odmor za sve ukuse i budžete.

Ana Voikan, promoterka aktivnog turizma, osmislila je nove programe usmerene na zeleni, održivi turizam u prirodi.

„U vreme Duhova, između 6. i 9. juna, imamo četvrto izdanje manifestacije Kampfest, gde se ljubitelji prirode sastaju, pričaju priče, odvajaju od svakodnevnih zadataka i opuštaju usred prirode, naravno, zajedno sa mališanima. Planinarenje, biciklizam, rafting, kajak, sve što znači odmor od digitalizacije i grada. Mališani, zajedno sa roditeljima, tokom sajma imaju popust od 45% na standardnu cenu. Takođe tokom ovog sajamskog perioda imamo popuste do 35% na rumunskoj obali, na primer, gde cene počinju od 200 leja po osobi za boravak od 3 dana, smeštaj bez obroka, do 3.000 leja po osobi za 5-dnevni boravak u hotelu sa pet zvezdica, all inclusive. Interesovanje za Rumuniju zaista postoji. Potražnja postoji i fizički, ovde, na sajmu, i onlajn, jer su ove ponude dostupne i na zvaničnim sajtovima“.

Talida Kozma, viši odbornik u Veću okruga Maramureš, došla je na sajam obučena u autentičnu narodnu nošnju. To svima govori da okrug u severnoj Rumuniji ima jedinstvenu ponudu.

„Promovišemo sve što znači tradiciju i kulturu. Tradicije su održavane u životu. Turističke atrakcije su već poznate: Veselo groblje, vodopad konja, Mokanica. Tokom ovog sajma, pošto Okružno veće ne može da obezbedi turističke pakete onima koji žele, sa sobom smo doveli i turističke agente, agente iz privrednog okruženja, koji mogu i da prodaju Maramureš, a ne samo da ga prezentuju. Božićne ponude se već traže, iako tek sledi Uskrs. Od nas se traže i ponude za zimske praznike. Imamo ponudu za Uskršnje praznike u istorijskom Maramurešu, gde turisti imaju glavne turističke atrakcije na dohvat ruke.“

A promocija okruga Buzau imala je drugačiju temu na ovom izdanju Sajma turizma. Ako je prošle i pre dve godine promocija bila fokusirana na zanate, tradiciju, lokalne običaje i seoski šarm, ove godine smo upoznali aktivni Buzau. Ana Marija Dobresku, šefica službe za turizam u opštini Buzau, nudi turistima beg u prirodu.

„Mi smo mala Rumunija, jer imamo sličnu proporciju ravnica, brda i planina. Imamo sve oblike reljefa. Želimo da vam kažemo šta možete da radite na reci Buzau, jer imamo jednu od najdužih ruta za rafting u Rumuniji, 14 km. To je ruta koja može da bude pogodna za decu, lakša je, glatkija oblast reke Buzau, ali može da ponudi zanimljiva, jedinstvena iskustva odraslima, onima koji su se već bavili raftingom. Imamo oblast koju zovemo mašina za pranje veša. U mašini za pranje veša sve postaje veoma intenzivno i zanimljivo. I pored ove rute raftinga, pričamo ljudima o jezeru Siriu, jer tamo imamo prilike da aktivno provodimo slobodno vreme. A mi ovde govorimo o Stand Up Paddlingu. Imamo jednog od operatera u okruženju odmah do nas na štandu. Došao je da predstavi ovu aktivnost. Prvo da naučimo da održavamo ravnotežu ovde, a onda idemo na jezero Siriu“.

Na štandu Bukovine posetioci su mogli da degustiraju tradicionalna jela i da se upoznaju sa najlepšim znamenitostima i turističkim atrakcijama ovog kraja, kao i o ponudi posvećenoj uskršnjim praznicima. Dobrodošlicu im je poželela Andrea Zimbru, savetnica službe za turizam u Veću okruga Sučava.

„Ovi paketi počinju od 500 leja po noći, po osobi, za all-inclusive pakete ili 1.800 leja po paketu, na primer, za minimalni boravak od tri noći, u slučaju smeštaja sa punim pansionom. Imamo i ponude sa polupansionom, za oko 1.200 leja. Zainteresovani će moći da prisustvuju praktičnim demonstracijama farbanja jaja, koje će održati narodni zanatlije iz Bukovine, a moći će i da uživaju u ukusnim specijalitetima tradicionalne domaće gastronomije, na našem štandu. Bukovina je turistički brend Rumunije, a naše prisustvo na Sajmu turizma potvrđuje posvećenost Veća okruga Sučava da promoviše turistički potencijal našeg okruga. Želimo da posetiocima ponudimo autentično iskustvo kroz žive tradicije, tradicionalnu gastronomiju i prezentovanje više opcija za provođenje izvanrednog odmora u okrugu Sučava.“

Dana Matik, iz Visit Mureša, poziva nas u obilazak dvoraca i vila u Rumuniji.

„Ove godine smo prvi put odlučili da dođemo sa nešto većim štandom nego prethodnih godina i da na naš štand pozovemo suizlagače, naše saradnike ili predstavnike hotela i restorana u županiji. Doveli smo i partnerske institucije, kao što su Okružni muzej, zoološki vrt Targu Mureš i dva turistička informativna centra. Od srca bih preporučila oblast u kojoj smo možda najbolji u Rumuniji. Na teritoriji okruga Mureš ima najviše dvoraca i vila u poređenju sa drugim okruzima u zemlji. Fenomen je dobio na zamahu. Na sajtu imamo i brošure i materijale o zamkovima koji se mogu posetiti ili u kakvom su stanju, šta sadrže. Neki su muzeji, drugi hoteli ili centri za događaje.”

Štand za promociju turističke destinacije Vama Buzauluj, u okrugu Brašov, istakao se prisustvom maskote, bizona u prirodnoj veličini, ali i gastronomskim proizvodima koje su predstavile domaćice opštine. Dočekala nas je Iulia Rot, izlagač.

„Ovde možete pronaći rezervat bizona, vodopad Urlatoarea, a imamo i gastrolokalni koncept. Možete jesti tradicionalnu, lokalnu hranu u domovima ljudi. Muzej Carina se nalazi na oko 45 minuta od Brašova. Nije daleko. U rezervatu ćete prvenstveno naći 20 bizona, paunova, irvasa, jelena, muflona, gusaka, pataka. Dakle, ne samo bizoni.”

I u okviru sajma turizma, Pres klub za turizam FIJET Romanije nastavio je projekat pod nazivom „FIJET Romania Destinations“, koji je doživio svoje drugo izdanje. Za glasanje je predloženo deset turističkih destinacija. Ove godine, Dunavska klisura je osvojila glavnu nagradu.

Okrug Hargita dobio je priznanje „Gastronomski region Evrope“ za 2027. godinu od Međunarodnog instituta za gastronomiju, kulturu, umetnost i turizam. Žiri iz sedam zemalja pohvalio je ovu oblast zbog impresivnih pejzaža, bogate kulinarske tradicije i posvećenosti održivoj poljoprivredi i biodiverzitetu. Pored divlje prirode, Hargita ima i mnoge istorijske atrakcije, kao što su utvrđene crkve i srednjovekovne tvrđave. Za početak, saznajemo od Mezeja Žolta, menadžera projekta u Visit Harghita, o oblicima turizma koje možemo praktikovati u ovoj oblasti.

„Pozivam vas da krenete u mali virtuelni obilazak okruga Hargita, porodične destinacije, koja je nedavno nagrađena titulom gastronomske regije Evrope 2027. godine. Okrug Hargita ima veliki turistički potencijal, poznate turističke gradove i rekreativna područja, uključujući banjska odmarališta Baile Tušnad, Borsec, Laku Rošu, Izvorul Murešului ili prirodne rezervate i spomenike prirode Prirodno jezero Sfanta Ana, Prirodno jezero Keile Bikazului, Poiana Narćiselor, zaštićeno područje planina Kalimani. Zatim, imamo kulturne i ekumenske ciljeve kao što su crkva Šumuleu Čuka, važno hodočasničko središte za katolike, utvrđena crkva Daržu, koja je uvrštena u nasleđe Uneska, dvorci Lazarea ili zamak Miko. Ne zaboravimo na mofetu, blato, treset i solane. Mineralne vode možete pronaći u bilo kom delu okruga u koji odete, u preko 2.000 izvora. Neki od njih su flaširani, ali jedinstveno iskustvo je okusiti vodu upravo tamo, dok ona izbija iz zemlje.”

U prirodnom ambijentu, tradicije i običaji su ostali živi, prenoseći se s generacije na generaciju. Ovo se može videti posećivanjem zanatlija, učešćem u lokalnim manifestacijama ili kročenjem u muzeje.

„Narodna umetnost i muzika su važni u svakodnevnom životu. Tradicionalne večeri, seoske manifestacije i različiti festivali odlična su prilika za odavanje počasti ili upoznavanje folklornog umetničkog izraza. Narodna odeća je, zauzvrat, izvor lokalnog ponosa i divljenja, a muzeji okruga ih detaljno predstavljaju. U nekim slučajevima muzeji su našli svoje mesto u monumentalnim građevinama. Tako se Sekeljski muzej Čuka u Mierkurea Čuc nalazi u tvrđavi Miko, a muzej Haz Rezo u Odorheju Sekujesku preselio se u vilu Haberštumpf“.

Okrug Hargita se izdvaja ne samo po svojim kulturnim aktivnostima. Mezej Žolt, menadžer projekta Visit Harghita, kaže da će se turisti koji više vole da prate turističke rute kroz planine osećati zaista divno.

„Postoji mnogo obeleženih staza na planini Hargita, Hašmaš, Kalimani ili na planini Čuk. Ako na ove planine stignete zimi, naći ćete ski centre koji nude razne mogućnosti za ljubitelje zimskih sportova. Najlepše i najpopularnije su Hargita-Bai i Hargita Madaraš, Bučin, Čumani, Baile Homorod, Versag, ali više informacija možete pronaći u podmeniju „Ski Harghita“ na sajtu Visit Harghita. U okrugu imamo preko 100 turističkih programa. Istaknuo bih staze za bob, od kojih je velika većina sertifikovana za porodicu, na sledeći način: Ski Gimeš u Lunka de Sus, sa stazom za bob za sve sezone, ukupno 1.800 metara. Bob Varšag sa skoro 1.500 metara staze za bob. Oxygen Bob, u Pasul Pangaraci, sa stazom od 1.260 metara, staza za bob je duga skoro kilometar, od Lakul Rošua, pravo u šumi. Slična staza vas očekuje u Lobogo Bobu, u Baile Homorodu. Staza za bob u Toprici je najduža u Rumuniji, sa dužinom od preko 1.900 metara, a letnja staza za bob u Borseku duga je skoro 1.500 metara i otvorena je u sezoni proleće-jesen“.

U Hargiti ćete naći dva poznata i posebna jezera. Od njih, jezero Sfanta Ana je formirano u vulkanskom krateru i jedinstveno je u Evropi.

„Još jedna lepota je Laku Rošu, koje je nastalo nakon klizišta, blokirajući put reke. Do danas se vide tragovi poplavljene šume. Poseban doživljaj može biti poseta klisurama Vargišului. Ovde avantura uključuje niz pešačkih mostova koji prolaze kroz vodu, preko stena ili se penju do krečnjačkih pećina. Priroda je takođe bila velikodušna kada su nastala brda Praid, gde su se naslage soli akumulirale u dovoljno velikim količinama da bi se mogle eksploatisati. Tako je nastao rudnik soli Praid, gde se pod zemljom nalazi ceo svet. U neposrednoj blizini solane nastao je kanjon soli gde su i planine od soli“.

Gastronomija okruga Hargita je prava vizit karta. Možete se prepustiti međunarodnim receptima, ali tradicionalna jela su ta koja će vas osvojiti, kako saznajemo od Mezei Žolta, menadžera projekta u Visit Harghita.

„Ukusi koji mogu da pomiluju vaše nepce dok lutate ovim okrugom su bogati i teški, srdačni i dimljeni, topli i slatki. Bilo da je reč o supi od kiselog kupusa ili paprikašu ili gulašu, svako je samo polovina celine koja se može upotpuniti samo voćnom rakijom. Ljudi su shvatili da kvalitetni proizvodi, posebno oni koji se pripremaju u malim domaćinstvima, imaju vrednost. Tako su izgradili brend oko ideje proizvoda Sekelja: kozonak, šljivovica ili zanatsko pivo, ali i sirevi, džemovi, med i domaći sirupi. A, oko njih su i povoda za slavlje i veselje, kao što su Festival Kotlića u Borseku, Festival sira s palentom, Festival krompira u Mierkura Čuku, Dani šljive ili Festival punjenog kupusa. Udruženje za razvoj između zajednica Hargita, Visit Harghita, pokrenula je kandidaturu 2023. godine, a žiri Međunarodnog instituta za gastronomiju, kulturu, umetnost i turizam, nakon posete u oktobru 2024. godine, upoznao se sa lokalnim gastronomskim vrednostima, inicijativama zajednice i strategijama zasnovanim na održivom turizmu. Predsedniku Saveta okruga Hargita svečano je dodeljena titula Gastronomske regije Evrope. Pripreme za 2027. godinu su već počele, a organizatori imaju za cilj da okrug Hargita ponosno predstavlja svoju kulinarsku i kulturnu baštinu pod nazivom Gastronomska regija Evrope.“

Hargita će biti promovisana na međunarodnom nivou, ne samo kao turistička destinacija, već i kao uspešan model u pogledu održivog razvoja i zaštite kulinarskog nasleđa.

Bukovina je jedno od najtraženijih turističkih područja u Rumuniji. Ovde se možete zaustaviti u letovalištu Kampulung Moldovenesk od nacionalnog interesa. Nudi savršen spoj tradicije, kulture i prirode, zanimljiva je destinacija za svakog turista. Nakon istraživanja turističkih atrakcija grada, možete krenuti na brojne pešačke staze, koje vode do planinskih vrhova u planinama Rarau i Đumalau, idealnim za ljubitelje prirode i sporta na otvorenom. Saznajemo od Mihaele Aksanti, inspektorke u Turističkom informativnom centru u Kampulung Moldovenesku, odakle potiče i naziv naše destinacije:

„Okružena šumovitim vrhovima, u centru rumunske Bukovine, opština Kampulung Moldovenesk danas se prostire na 14 km. Odatle potiče naziv „Dugo Polje“, u istoimenoj depresiji na srednjem toku reke Moldavije. Turisti koji stižu u grad u podnožju Raraua svakako bi trebalo da se zaustave u Muzeju umetnosti drveta. Jedini je koji čuva etnografsku zbirku ove vrste u Rumuniji i među retkima u Evropi posvećen isključivo predmetima od drveta. Treba pomenuti i privatne kolekcije: etnografsku zbirku Joan Gramada i kolekciju drvenih kašika Joan Cuguj. U ovim zbirkama naš turista će otkriti kako je drvo vekovima pratilo naše živote, kako je šuma ljudima pružala utočište, hranu, bogatstvo, pa čak i identitet. Takođe iz kulturnog nasleđa možete posetiti crkve u našem gradu, manastir Rarau i Sihastrija Raului. Od crkava bih izdvojila Crkvu u Kapul Satuluju, koja je prva crkva brvnara na ovim prostorima, podignuta 1855-1858. Takođe, ukoliko žele da se odmore u centru grada, turisti će otkriti Centralni park, sa prelepom arteškom fontanom, sagrađenom 1898. godine, povodom 50. godišnjice vladavine austrijskog cara Franca Jozefa I. Mogu da vide i spomenik Dragoša Voda i bizon, ali i zgradu nekadašnje gradske kuće, izgrađene 1863. godine, nakon blagoslova cara Franca Jozefa I, koja je u to vreme bila opštinska palata“.

Na samo nekoliko kilometara od centra grada, turisti će otkriti magični pejzaž masiva Rarau:

„Ovo predstavlja epicentar turizma na području cele Bukovine. Odakle god da se pogleda, on je kao impozantna tvrđava, u kojoj se uzdižu karaule Pietrelor Doamnej. Po svojoj lepoti i veličini podjednako su poznate i klisure Moara Drakuluj, najlepše u celoj Bukovini. Jedno od mesta za koje verujemo da ostavlja turiste bez teksta je Svetovna šuma Slatioara. Takođe ima nadimak Drvena katedrala Rarau. To je zaštićeno područje koje se prostire na 1064 hektara i uvršteno je na Uneskovu listu svetske baštine od 2017. godine. Ovde će turisti naći vekovna stabla stara oko 200-300 godina, sa visinom preko 50 metara i prečnikom od najmanje 1 metar. Brdski biciklizam, paraglajding, planinarenje, terenska vožnja, penjanje, čak i vožnja ATV-om samo su neke od aktivnosti posvećenih onima koji žele da spoje vežbanje sa odmorom i što više uživaju u prirodi i svežem vazduhu. Što se tiče ljubitelja zimskih sportova, na raspolaganju im je i ski staza Rarau, dužine 2.850 metara, sa razlikom u nivou od 455 metara i srednjeg stepena težine. Širina staze je 30 metara u startnoj i 80 metara u ciljnoj zoni. Ima gondolu i sve što vam je potrebno da ljubitelji zimskih sportova budu zadovoljni.”

Tokom godine, Gradska kuća Kampulung Moldovenesk, preko Turističkog informativnog centra, organizuje nekoliko događaja. Sajam narodnih zanatlija se organizuje u okviru Međunarodnog festivala folklora Bukovinski susreti i festivala Drumul Lemnului. Ovde su pozvani narodni zanatlije iz okoline Bukovine. Oni predstavljaju široj javnosti umetnost farbanja jaja, umetnost rezbarenja, tkanja, izrade narodnih nošnji ili pletenja.  Ali možete sresti i zanatlije u njihovim radionicama, kaže Mihaela Aksanti, inspektor u Turističkom informativnom centru u Kampulung Moldovenesk:

„U gradu turisti mogu da dođu do jednog od naših najpoznatijih zanatlija, gospodina Aristotela Erhana. On je narodni zanatlija koji održava tradiciju pravljenja rumunskog roga. Priča o rogu počinje u davna vremena. Korišćen je da se stanovništvo upozori na opasnost. Svake godine gospodin Stelu luta okolnim šumama, tražeći zvučno drvo za izradu ovih instrumenata. Kako kaže, iz želje da po običaju oda počast svojim precima, naučio je da ih pravi okupljajući oko sebe mnoštvo drugih ukućana, veštih da im daju glas. On kaže da je centar mehura tačka kroz koju se može gledati u apsolutno. Instrumentalisti iz Bukovine postali su živa legenda, snažan dokaz prenošenja milenijumskih tradicija sa generacije na generaciju“.

Kalendar događaja je veoma dobro zacrtan. Iz godine u godinu održavaju se festivali koji čuvaju svoju tradiciju, privlačeći hiljade turista. Među njima se izdvaja Međunarodni festival folklora Bukovinski susreti.

„Godišnje okuplja oko 500 umetnika iz inostranstva i preko 1.500 umetnika amatera iz okruga, a manifestacija okuplja ukupno preko 11.000 učesnika. Izvodi se uz učešće četiri zemlje, u kojima žive nekadašnji stanovnici Bukovine: Poljska, Ukrajina, Rumunija, Mađarska i Republika Moldavija kao gost. Imamo i Bucovina Ultra Rocks, takmičenje u planinskom trčanju, koje je ove godine deo Europe Trail Kupa. To je jedno od najvećih takmičenja u planinskom trčanju u Rumuniji, sa rutama koje prelaze naše prirodne rezervate i amblematična mesta kao što su Pietrele Doamnei, Cheile Moara Dracului, masive Rarau i Đumalau. U jesen, u oktobru, imamo festival Drumul Lemnului i Sajam mleka, događaje koji slave i promovišu stara zanimanja stanovnika Kampulunga“.

Godišnje opštinu Kampulung Moldovenesk u preko 200 smeštajnih objekata poseti preko 80 hiljada turista, a velika većina stranih turista je iz evropskih zemalja.

Tematske i pešačke staze, pećine, stare drvene crkve, Via Ferrata, staze za brdsko trčanje ili planinski biciklizam, tradicionalna hrana samo su neki od sastojaka nezaboravnog odmora. Sa porodicom, prijateljima ili kolegama, za opuštanje ili avanturu, Padurja Krajuluj može biti savršeno utočište u prirodi. Dakle, evo idealne destinacije za odmor! Smešten u zapadnoj Rumuniji, oblast iznenađuje svojim gustim šumama i blagim vrhovima, ali i bogatstvom kraških pojava. Ovde je najveći broj pećina u Rumuniji. Prvo uspostavljamo granice ove ekoturističke destinacije, zajedno sa Paulom Jakobašom, menadžerom Centra za zaštićena područja i održivi razvoj.

„Padurja Krajuluj se nalazi na severozapadu planine Apuseni. Prostire se na Bihorsku županiju. Na severu bi se moglo reći da se graniči sa Krišul Repede, koji teče od okruga Kluž ka Bihoru, sa klisurom Krišul Repede i kraškim visoravni, na površini od deset hektara, zvanoj Damiš-Ponoraš. Na jugu imamo depresiju Bejuš, Cara Bejušuluj kako mi iz Bihora volimo da je zovemo. To je vrlo posebna etnografska oblast u okrugu. Na zapadu, prema Oradei, nalazi se brdsko područje, a na istoku imamo Valja Jaduluj i masiv Vladeasa, koji je takođe deo planine Apuseni. U suštini, to je oblast između dve reke. Na severu imamo Krišul Repede, a na jugu imamo Krišul Negru“.

Cela ova kompaktna oblast je vremenom postala jedna od destinacija sa najrazličitijim doživljajima prirode u Rumuniji, na tako maloj teritoriji.

„Mi mislimo, pre svega, na pećine, jer imamo dosta kraša i niz turističkih pećina. Imamo i mrežu speleoturističkih pećina, što znači više tehničkih pećina koje se mogu posetiti samo sa vodičem i speleološkom opremom. Istovremeno, imamo nekoliko Via Ferrata ruta, kurs raftinga i mnoge oblasti gde možete da vežbate biciklizam ili brdski biciklizam. Takođe, penjanje je veoma dobro zastupljeno na stenovitim zidovima Padurja Krajuluj. Možete ići i na planinarenje, kao i na “Eduventure” staze, odnosno edukaciju kroz avanturu, za mališane, ali i za odrasle. Na kraju, ali ne i manje važno, možemo pomenuti planinsko trčanje, za koje imamo razvijenu infrastrukturu, a u poslednje vreme se pomalo razvija i sektor jahanja, uključujući i konjički turizam. Takođe bi bilo važno reći da je to prostor pogodan za opuštanje, bilo da se odlučite za boravak u dvorištu pansiona, često tradicionalnoj kući lepo obnovljenoj za turiste, ili u glampingu i kampovima“.

Ruta Via Ferrata podrazumeva penjanje na stene, gaženje po metalnim delovima, čvrsto učvršćenim u steni, obezbeđenim specifičnom opremom, metalnom sajlom. Ukratko, maksimalna avantura, uz minimalne rizike. Staze Via Ferrata u Padurja Krajuluj nude izazovna iskustva i za početnike i za one najiskusnije. I imaju zanimljivu istoriju, kako saznajemo od Viorela Laskua, speleologa i planinara.

„Istorija Via Ferate počinje u Drugom svetskom ratu, kada su trupe iz Italije morale da prelaze sa jedne strane planine na drugu. Tad su napravili gvozdene stepenice, sa kablovima. Od tada smo napredovali, ali one su ostale u stenama. Posle rata počele su da se koriste kao turističke staze. Tako se od jednog mesta do drugog razvijala ruta Via Ferata. Poslednjih godina to je postalo fenomen. Imamo postavljene staze na ovom području, ima dosta staza za profesionalce, ali se smanjio broj profesionalnih penjača, nema ih više toliko. Međutim, područje Via Ferrata može biti dostupno svim vrstama fizički sposobnih turista, uz minimalnu pripremu. Ne morate biti profesionalac. Pored tih gvozdenih stepenica, postoji kabl koji zovemo „kabl života“. Počinje odozdo, od početka trase, do izlaza sa trase. Svaki turista Via Ferate je obavezan, radi sopstvene zaštite, da ima pojas sa amortizerom, amortizer, kacigu i, po želji, rukavice.”

Na početku staze naći ćete i mali QR kod. Ako ga skenirate telefonom, saznaćete sve detalje. To je nešto što zaista pomaže turistima, kako sam saznao od Viorela Laskua, speleologa i planinara. Ima mnogo staza, različitih stepena težine, za napredne, početnike, ali i za decu.

„Imamo rutu, na primer, napravljenu pre dve profesionalne rute, koja se zove Pitikot. Privikavaju decu na tu trasu, koja je maksimalna visina 20 metara. Primetio sam roditelje kako stoje po strani i ohrabruju ih, a nisu se penjali tamo da shvate šta to znači. Tih 20 metara mnogo znače. Veličine su četvorospratnice. Ali postepeno počinjete da se navikavate na to. Oni koji su radili male rute pre nekoliko godina već su prešli na velike. Veliki dostižu visinu od 40, 60, 80 metara. Ogromna većina staza je duga oko 150 metara. Svaka Via Ferrata ruta je drugačija. Nijedan od njih ne može biti ista, jer je stena drugačija. Sve su lepe, sve se mora istražiti. Takođe smo pažljivo pratili turističko kretanje i već ima ljudi koji žele da završe sve rute Via Ferate u Rumuniji“.

Padurja Krajuluj preseca i evropski put drvenih crkava, kaže Paul Jakobaš, menadžer Centra za zaštićena područja i održivi razvoj.

„Mi posebno mislimo na dva istorijska spomenika: drvenu crkvu u Beznea i drvenu crkvu u Valja Krišuluj, obe koje se nalaze u blizini Krišuluj Repede, u severnom delu destinacije i lako su dostupne. Ali ima i drugih. Na primer, postoji i crkva brvnara u Žosani, u opštini Mađešti, u severnoj oblasti. I na jugu ima crkava. Iako nisu toliko vredne, jer nisu klasifikovane kao istorijski spomenici, veoma su interesantne zbog arhitekture i slika u njima, njihove starine i činjenice da su tako dugo opstale.”

Na stranici ekoturističke destinacije, padureacraiului.ro, otkrićete kompletne informacije o svim turističkim iskustvima, kako iznad tako i ispod zemlje.

Planine Fagaraš se ističu po svojoj jedinstvenosti u Evropi. Ovde nalazimo neprekinuto prostranstvo šuma sa zdravim i raznolikim populacijama divljih životinja. To je područje sa zanimljivom istorijom, mnoštvom reljefa i mnoštvom lokalnih kultura, kako saznajemo od Viktorije Donos, direktorke za komunikacije i zajednice u Fondaciji Conservation Carpathia.

„Geografski je rasprostranjena na uskom pojasu. Posmatrano sa ose istok-zapad, ima dužinu od 82 kilometra, dok širina varira između 12 i 19 kilometara. Obuhvata regione u okruzima Brașov i Sibinj. Reljef čine planine Făgăraș, ali i velika amfiteatralna oblast, otvorena ka severu prema dolini reke Olt i visoravni Hartibačuluj. Ovde se nalazi tvrđava Fagaraš, stare zajednice koje su nekada naseljavali Sasi, ili gde još uvek postoje jake saksonske zajednice, kao i mnoštvo tradicija. To je izuzetno područje koje vredi obići i upoznati.”

Prva stanica na našem virtuelnom putovanju je u selu Mandra. Ovde možemo posetiti posebno mesto, Muzej platna i priča.

„Tamo ćete naučiti istoriju ovog sela, naučićete istoriju emigracije ove zajednice u Sjedinjene Američke Države, tokom međuratnog perioda, i kako su se ljudi vraćali i gradili kuće od novca koji su tamo zaradili. Ako idete da se upoznate sa zanatlijama, svratite do gospodina Sorina Petrišora, u selu Učea. Veliki je zaljubljenik u stare običaje. Njegova kuća je živi muzej, gde se zapravo odvijaju aktivnosti koje su se nekada dešavale u kućama rumunskih seljaka, od tkanja do pravljenja hleba kod kuće. Ima i lokalni gastronomski punkt, pa ako zakažete, možete jesti i tradicionalni obrok. Možete nastaviti put do Avriga, gde se u biblioteci svake nedelje organizuje prava posela. Ništa inscenirano. Žene u ovoj zajednici se sastaju ovde i rade, rade i pričaju priče. Nemaju posebno pripremljene pesme kakve smo navikli da gledamo u predstavama posela po muzejima. Stvari su veoma prirodne i veoma je lepo što su žene izvukle svoje narodne nošnje iz svojih ormana i dolaze obučene u narodnu nošnju na ovaj skup. Takođe ovde, u Avrigu, možete sresti Adrijana Davida, zanatlije iz Opinčara. On je mladić koji ima nepunih 30 godina. Zavoleo je ovo zanimanje i prostoriju u svojoj kući pretvorio u muzej, a ujedno predaje narodni zanat deci koja dolaze u zanatsku školu koja postoji u ovoj zajednici.“

Cara Fagarašuluj predstavlja samo deo mnogo većeg područja oko planina Fagaraš. A ceo ovaj kraj je toliko interesantan da se svake godine slavi festivalom. Fagaraš Fest je festival planina i ljudi sa planina Fagaraš, kako saznajemo od Viktorije Donos, direktorke za komunikacije i zajednice u Fondaciji Conservation Carpathia.

„Festival je organizovan u pet izdanja, svaki put u drugoj zajednici oko planine Fagaraš. Organizovao se od severnog do južnog dela planine Fagaraš. Ove godine želimo da se zaustavimo u zajednici koja će trajno ugostiti festival, jer verujemo da ovaj festival može da ima još veći uticaj na živote ljudi, da ima ekonomski uticaj i, u isto vreme, da postane tradicija za mesto u Vara Fagarašuluj ili nekoj drugoj zajednici oko planine Fagaraš. Pokrećemo takmičenje na koje je pozvano 35 zajednica širom planine Fagaraš, iz Arđeša, Brašova, Sibinja i Valče. Ove nedelje ćemo ocenjivati sve gradske kuće koje su se prijavile, jer je to bio projektni konkurs. Odlučićemo, u prvoj fazi, za tri zajednice koje ćemo posetiti, jer je veoma važno da vidimo mesto koje su nam predložili, da vidimo otvorenost zajednice, da vidimo koje su turističke atrakcije tu i kako lokalni ljudi mogu da se uključe u organizovanje ovog festivala“.

Na poslednja dva izdanja prisustvovali su i strani turisti koji su cenili, pre svega, bogatstvo iskustava koje ovaj festival nudi: doživljaje u prirodi, ali i kulturna iskustva.

„Bili su iznenađeni kada su videli koliko ima vođenih tura. Na primer, imali smo obilaske sa vodičem o pticama, insektima, slepim miševima, šumama, divljim životinjama. Zajedno sa gorskim spasilačkim timom išli smo na neke staze u šumi i otkrili neka posebna mesta. Zatim, neki su iskusili kampovanje, boravak u šatoru, koji smo ponudili prošle godine u blizini festivala. Drugi su ostali u kućama za goste u okolini, ili su čak otišli ​​mnogo dalje od festivalskog područja. Smeštaji su bili zauzeti u radijusu od 50 km. Sećam se sa kakvim iznenađenjem i zadovoljstvom su govorili o pansionima koji su sačuvali autentični duh, duh mesta. Na primer, veoma lepo su govorili o kućama u Porumbakuu, o veoma dobro pripremljenom doručku, o objektima koje su tamo naišli, i o ljudima, domaćinima. Interakcije sa domaćinima su veoma važne.”

Još jedan projekat Fondacije Conservation Carpathia je kreiranje turističkih paketa koji uključuju različita iskustva u Cara Fagarašuluj i, uopšte, oko planine Fagaraš, kako smo saznali od Viktorije Donos, direktorke komunikacija i zajednica.

„Na primer, imamo gospođu Vioriku Olivoto, iz Ušoare, koja šije tradicionalnu odeću i živo je ljudsko blago. Odlično je što više ljudi zna za to. Dobro je učestvovati u radionicama koje može da organizuje za turiste, a zašto ne, turista treba da ostavi nešto iza sebe kako bi gospođa nastavila svoj posao i dobila podršku. Zatim, u mestu Lisa postoje vodeni valjci za pranje veša, koji se takođe smatraju Uneskovim blagom, gde porodica nastavlja tradiciju dugu nekoliko stotina godina. Dobro je da turisti znaju za njih, da ih uključe u svoje posete Rumuniji“.

U zaključku, Cara Fagarašuluj ostaje destinacija iz bajke, gde se autentične tradicije i spektakularni pejzaži harmonično prepliću. To je savršeno mesto za one koji traže mir prirode i ruralni šarm.

Evropska prestonica kulture 2023. godine, Temišvar, najveći grad u zapadnoj Rumuniji, nastavlja da privlači posetioce. Dobro razvijena turistička infrastruktura, ali i kulturni događaji su i dalje jača strana grada. Na Sajmu turizma u Beču, koji je održan od 16. do 19. januara, turisti su se upoznali sa prednostima naše današnje destinacije.

Sajam putovanja u Beču je jedan od najvećih događaja u ovoj oblasti, koji privlači profesionalce iz turizma za provođenje slobodnog vremena i za poslovni turizam. Laura Boldović, direktorka organizacije za upravljanje destinacijom Temišvar, kaže da je prisustvo na ovom sajmu bilo neophodno da bi se dalje promovisala destinacija koju su turisti koji su je izabrali već zavoleli.

„Moje kolege su se upravo vratile sa Bečkog sajma turizma, četvorodnevne manifestacije koja je označila pravi uspeh za naš grad, ali ne samo za nas. Imao je veći broj posetilaca nego čak 2024. godine, što potvrđuje interesovanje Austrijanaca za jedinstvene turističke destinacije. Imali smo zajednički štand sa Oradeom i Sibinjom, a posetioci su pokazali veliko interesovanje za grad. Mnogi od njih su nam rekli da su već bili u Temišvaru i da žele da se vrate. Bili smo spremni da dočekamo publiku sa promotivnim materijalima na nemačkom jeziku. Na štandu smo imali i govornike nemačkog kako bismo mogli da odgovorimo na sva pitanja i na profesionalan način predstavimo Temišvar. Ne zaustavljamo se ovde. Sledeći sajam na kome ćemo učestvovati, ovoga puta sa našim štandom posvećenim samo Temišvaru, održaće se u Budimpešti“.

Austrija predstavlja ključno tržište za turizam u Temišvaru. Tako do proleća svi putnici iz Beča do aerodroma ili do Budimpešte mogu da vide eksterni materijal od 40 kvadratnih metara sa pozivom da posete Temišvar. I promocija se tu ne zaustavlja.

„Promovišemo grad kroz sve ono za šta se zalaže, bilo da je u pitanju obrazovanje, investicije, radna mesta. Radićemo na više nivoa, kao i prošle godine. Imamo i sajmove turizma na koje idemo. Ranije smo spominjali onaj u Budimpešti u februaru, ali pored toga idemo i u Berlin, London, Barselonu, Rimini, Frankfurt. Ove godine želimo da otvorimo i interaktivni muzej za decu, koji će biti jedinstven u regionu. Stoga želimo da Temišvar razvijemo kao destinaciju prijateljsku za porodice sa decom.”

Godine 2023. dobio je titulu Evropske prestonice kulture, što pokazuje da Temišvar ima veoma živu kulturnu scenu, kaže Laura Boldović, direktorka organizacije za upravljanje destinacijom Temišvar.

„Za sve one koji žele događaje, ali žele i jedinstvena i zanimljiva mesta, Temišvar je destinacija koju preporučujemo. Centar Temišvara ima veoma veliku pešačku zonu. To je verovatno najveća pešačka zona u Rumuniji. Imamo i najveći broj istorijskih spomenika u Rumuniji. Ovu šetnju počećemo u centru, od Trga pobede, koji se spaja sa Trgom slobode, a zatim do najlepšeg, po mom mišljenju, Trga ujedinjenja. Dakle, imamo tri trga povezana pešačkim ulicama, terasama, mestima gde možete zastati i diviti se okolini. Zatim, ako želimo da nastavimo i imamo više vremena na raspolaganju, Temišvar ne samo da ima centar, već ima i istorijske četvrti, vredne posete i veoma zanimljive. Imamo i vinogradarske oblasti, ako ste zainteresovani za takve stvari. Na ne baš velikoj udaljenosti, ako imate prevozno sredstvo, nalaze se drugi gradovi: Oradea, Sibinj. Ali Temišvar zaslužuje bar vikend i obećavam da vam neće biti dosadno.”

Grad impresionira svojom raznolikom arhitekturom, u bečkom baroku, neovizantijskom i secesijskom stilu. Od 15 hiljada zgrada u gradu, 13 hiljada je proglašeno istorijskim spomenicima. To je i jedini grad u Evropi u kome postoje tri pozorišta, na tri jezika – rumunskom, mađarskom i nemačkom. Postoji opera, filharmonija, omladinsko i lutkarsko pozorište. Grad bogat kulturnim institucijama. Nije samo arhitektura jača strana grada. Postoji nekoliko muzeja koji predstavljaju prošlost Temišvara. Tako ovde možemo da posetimo Muzej Banata, koji svoje izložbe održava u okviru bastiona Terezije, koji je deo starih gradskih utvrđenja. Među omiljenim muzejima turista je Muzej Banatskog sela, koji se nalazi na periferiji grada. Ovde su izložene originalne kuće donete iz banatskih sela, koje predstavljaju način života različitih etničkih grupa koje žive zajedno u Banatu. Ovde se nalaze tradicionalna rumunska, nemačka, mađarska, srpska, slovačka i drugih manjinskih domaćinstava i kuća. Možemo da nastavimo sa Muzejom umetnosti, s izložbama evropske umetnosti, Banatske umetnosti, stalnom postavkom Kornelijua Babe, ali i mnogim drugim privremenim izložbama.

„Trenutno imamo izložbu u Narodnom muzeju umetnosti. To je izložba slika Karavađa i njegovih učenika, pa je preporučujemo. U Temišvaru će biti otvorena do kraja februara. Zatim, imamo festivale koji su već sami sebi cilj, a koje možete pronaći na našoj internet stranici visit-timisoara.com. Brinemo i o Turističkom info centru, a odnedavno imamo i suvenirnicu u koju turisti mogu da odnesu kući deo Temišvara i kreacije temišvarskih umetnika. Mi komuniciramo sa turistima. Oni koji ovde stignu kažu nam da su iznenađeni Temišvarom, atmosferom sa kojom se susreću na ulicama, gostoprimstvom meštana i činjenicom da možda do sada nisu znali za nas. Pozivamo vas da posetite Temišvar. Obećavamo da nećemo razočarati. To je grad pun šarma, u kome se prošlost prepliće sa sadašnjošću i budućnošću, sa inovacijama. Godine 2023. bili smo Evropska prestonica kulture, ali Temišvar ostaje živa destinacija, spremna da ponudi nezaboravna iskustva. Dakle, dođite i osetite energiju Temišvara i obećavamo da ćete poželeti da se vratite.”

Kroz Temišvar protiče Begej, kojim možete ploviti čamcem, kao gradskim prevozom. Tu je i turistički tramvaj za turiste, koji vikendom polazi sa Trga slobode i obilazi ceo grad.

Danas istražujemo oblast u kojoj je priroda jedna od glavnih atrakcija. Idemo do mesta sa legendarnim imenom: Cara Dornelor. To je ekoturistička destinacija, koja poziva na odgovoran turizam, kroz koji posetilac doživljava prirodu i lokalnu kulturu. Oblast je poznata od 19. veka po svom posebnom pejzažu i jedinstvenoj atmosferi.

Od Mihaele Kokrca, menadžerke destinacije u organizaciji menadžmenta destinacije Cara Dornelor, saznajemo zašto je cela ova oblast prepoznata kao destinacija iz bajke.

„Priroda se skladno prepliće sa svime što znači tradicija, sa gostoprimstvom meštana, sa običajima, kulturom. Sve ovo nudi posetiocima nezaboravno iskustvo, bez obzira na godišnje doba. Na primer, u ovom trenutku smo još uvek u zimskoj sezoni i, iako je završen period najbogatiji običajima i tradicijom, Cara Dornelor i dalje čeka posetioce na ski stazama. Za one koji više vole nešto opuštenije aktivnosti, predlažemo vožnju žičarom, koja će im pružiti posebnu panoramu grada Vatra Dornej, ali i Cara Dornelor. Štaviše, Cara Dornelor nudi i opcije opuštanja za one koji nakon napornog dana u planinama žele da se opuste u SPA ili Wellness centrima. Tako imamo otvoreno najnovije odmaralište, Dorna Kandrenilor, koje nudi mogućnosti opuštanja sa dugim, plitkim bazenima za sve vrste posetilaca.”

Aktivnost na ski stazama zavisi, naravno, od vremena napolju. U ovom trenutku, staza Park je otvorena, kaže Mihaela Kokrca, menadžer destinacije u organizaciji menadžmenta destinacije Cara Dornelor. Ali šta je kompletna ponuda?

„Imamo tri vrste staza: ski stazu Park dužine 900 metara i nagiba od 28,5 stepeni. Ima visinsku razliku od 150 metara, srednjeg stepena težine. Imamo i stazu Poienica ili stazu Park 2, sa dužinom od 550 metara i razlikom u nivou od 50 metara. Idealan je za početnike i decu, sa niskim stepenom težine. Zatim, staza Veverica, dužine 780 metara i razlike u nivou od 200 metara. Takođe ima srednji stepen težine. Naravno, sve staze imaju noćno osvetljenje, veštačko osnežavanje i svega što znači transport žičarom. Postoje i centra u kojima možete iznajmiti skije i snoubord, svu tu opremu, uključujući odeću, ali i instruktore, za one koji možda ranije nisu bili na skijama ili žele da se podsete. Veoma je važno da se oni koji dolaze na staze ponašaju korektno da ne bi bilo nezgoda. Osim aktivnosti na stazama, turisti mogu i da se sankaju, jer postoje namenski prostori, ili mogu da klizaju na klizalištu koje se nalazi na dva minuta od staza.“

U podnožju staza nalaze se restorani i brvnare koji turistima iz Cara Dornelor nude mogućnost da se opuste uz kuvano vino ili topli čaj. Oni, naravno, mogu da uživaju i u domaćim, prirodnim proizvodima, poznatim po ukusu. Uveče mogu otići u odmaralište Dorna Kandrenilor da se opuste, uživaju u sauni i trenucima opuštanja. Štaviše, u odmaralištu Vatra Dornei postoji mnogo restorana, a mnogi od njih, tokom sezone, organizuju zabave ili opuštajuće večeri za turiste. A aktivni turizam se može kombinovati sa kulturnim turizmom. U Cara Dornelor možemo krenuti na istinsko putovanje otkrivanja tradicija.

„Cara Dornelor je veoma bogata zanatima, tradicijama i običajima. Još uvek imamo ljude koji su sačuvali zaveštanje svojih predaka. Možemo malo da pričamo o proleću, kako se Uskrs približava. U tom periodu ima mnogo dama koje i dalje farbaju jaja. Ili ih farbaju ili tkaju. Ove dame možete sresti i u Etnografskom muzeju u Vatra Dornej svake subote, u prostoru za poselo. Zatim, šiju, ali na Uskrs farbaju i jaja. Čokanešti je nekoliko godina proglašen opštinom-muzejem na otvorenom. Tamo zanatlije odlučno čuvaju ovaj običaj farbanja jaja, a postoji čak i Muzej farbanih jaja, koji uvek preporučujemo onima koji posete Cara Dornelor, kako bi uhvatili suštinu naše tradicije u ovoj oblasti. Neka od ovih jaja su stara 100 godina“.

Svaka sezona ovde svakako ima svoju draž. Šarm je upotpunjen sezonskim jelima. Mihaela Kokrca, menadžer destinacije u organizaciji menadžmenta destinacije Cara Dornelor, preporučuje da izaberemo boravak u leto ili jesen.

„Za nas je to veoma lep i veoma naporan period, bogat sportskim događajima, ali ne samo to. Kažemo da će u jelima iz Cara Dornelor posetioci pronaći strast, zanatstvo i autentični ukus. Ako, na primer, turista dođe tokom jesenje sezone, naći će sve što znači ajvar, džemovi koje prave domaćice. Takođe, tokom jeseni će moći da uživaju u jelima poput pita od jabuka. Moći će da beru jabuke, a ako borave u agroturističkom pansionu, moći će da spremaju ova jela sa svojim domaćinima, a potom recepte ponesu kući. U ovom periodu, zimi, imamo jela posebno od mesa, ribe i, naravno, poznate sarme ili pihtije. Hrana je veoma ukusna i lokalno proizvedena. Imam sreću da stalno srećem strane turiste, i to zato što Via Transilvania prolazi kroz Vatra Dornei. To je ruta koja privlači mnoge strane turiste koji nam govore isto: „Ne znate kakvo bogatstvo imate u tom kraju“. Oni veoma cene i prirodno okruženje i arhitekturu. Cara Dornelor bila je pod austrougarskom okupacijom, a mnoge od amblematskih građevina ovog kraja, koje su oblikovale naše područje, izgrađene su tokom austrougarskog perioda. Dakle, nepromenjena priroda, upotpunjena arhitekturom, tradicijom i običajima, čine ovo posebnim mestom koje turisti cene.”

Nemačka, Engleska, Škotska, Australija ili Meksiko su samo neka od mesta odakle strani turisti pristižu u Cara Dornelor. I za rumunske i za strane turiste, organizacija za upravljanje destinacijom Cara Dornelor takođe radi na nekoliko projekata za razvoj prostora za slobodno vreme, koji će se uskoro materijalizovati.

Danas stižemo u oblast koja se nalazi u istočnom delu Rumunije, van krivine Karpata, na raskrsnici istorijskih provincija Muntenije, Moldavije i Transilvanije. Meštani je ponosno zovu „mala Rumunija“, zbog raznolikosti reljefa koji se ovde nalaze. To je slikovit kraj, ali i prepun legendi koje nas podsećaju na stara vremena. Štaviše, prirodne atrakcije su jedinstvene i u njihovo otkrivanje krećemo sa Ruksandrom Černat, turističkim vodičem. Prva stanica, blatni vulkani.

„Oni su retka pojava, jer je lava hladna i crna. Čak smo imali i turiste da to sami isprobaju, bukvalno, tako što su stavili prst u ovu crnu lavu i bili su iznenađeni što je hladna. Oblik je vulkanskog konusa. To je prirodni fenomen specifičan za ovu oblast Buzaua, a gasne emanacije iz dubine zemlje zapravo potiskuju podzemne vode na površinu, a one, skladišteći glinu sa stena na koje nailaze na putu, stvaraju blatne vulkane. Tu su takozvani Pakle Mari, Pakle Mići i Fjerbatoarea, gde voda zaista žubori. Lepo je što je Buzau, koji je pre nekoliko godina, 2022. godine, proglašen za Uneskovu baštinu, veoma dostupan i na državnom putu sa iznajmljenim automobilom iz Bukurešta, ako nema ličnog automobila prijatelja. Bukurešt je, očigledno, važno čvorište, koje ima međunarodni aerodrom Henri Koanda, tako da je lako doći iz bilo kog kraja sveta“.

U planinskom području okruga Buzau postoje i neki veoma lepi vodopadi. Među njima, vodopad Kašoka fascinira turiste bez obzira na godišnje doba.

„Jedan od najlepših vodopada u svim rumunskim Karpatima, vodopad Kašoka se u nekim dokumentima pojavljuje i pod imenom Prunća. Vode se obrušavaju u duboki bazen sa visine od osam metara i to je vertikalni prag Tarkau peščara. Mesto ima poseban šarm u bilo koje godišnje doba. Lako je dostupan jer je put asfaltiran, a za turiste postoji i atrakcija sa tezgama na kojima se prodaju tradicionalni proizvodi iz okoline, prirodni džemovi i sirupi, kreme ne samo kozmetičke već i terapeutske vrednosti. Mesto je veoma omiljeno ne samo kod fotografa, već i kod mladih parova koji žele da se tamo fotografišu sa uspomenama na venčanje.“

U neposrednoj blizini vodopada Kašoka nalazi se jezero i brana Siriu, sa apsolutno fantastičnim vidikovcem, kako smo saznali od Ruksandre Černat, turističkog vodiča.

„To je druga brana u Rumuniji i izgrađena je u potpunosti od prirodnih materijala koji se nalaze u ovoj oblasti. Radovi su trajali skoro 20 godina. Državni put je takođe malo preusmeren i naselja u okolini su izmeštena, ali je ovim projektom trebalo da se u praksi obezbedi izvor vode za nizvodne lokalitete. Izgrađeni vijadukti i krivudavi put su izuzetne lepote. Brana je visoka 122 metra i duga 570 metara, a jezero se prostire na 11,5 km. Ne preporučuje se kupanje, jer je duboko 120 metara“.

A iz vode prelazimo na vatru.

„Takođe iz dubina ovog tla, gasne emanacije, ovoga puta, pri kontaktu sa vazduhom, kada izbiju na površinu, izazivaju pojavu plamena koji neprestano gori. Možda spektakularnije noću, to su, u stvari, gasovi osvetljeni sunčevim zracima. Ovi plamenovi se mogu videti kako izbijaju iz zemlje i dižu se na vetru. Ponekad su viši, ponekad jedva da trepere. Zavisi i od pritiska gasa unutra, ali i od vremenskih prilika. Verovatno tokom veoma kišne sezone mogu privremeno da se ugase, ali tokom kišne sezone može se videti kako voda pravi mehure na onim mestima gde gasovi izlaze na površinu. Cela površina na kojoj se dešava ova pojava je 25 kvadratnih metara“.

Takođe u okrugu Buzau naći ćete jedinstven muzej u Rumuniji. Muzej ćilibara u Kolciju posvećen je ćilibaru starom 40-60 miliona godina. Ne bi trebalo da ga propusti nijedan turista koji dolazi u tu oblast, kaže Ruksandra Černat, turistički vodič.

„Na rumunskoj teritoriji se dugo eksploatisalo, sada više nema industrijske eksploatacije. To je veoma lep i vredan dragulj, jer se u ovoj smoli raznih boja od žućkaste do crvenkastosmeđe mogu videti biljke i insekti koji su se savršeno uhvatili tokom ovih desetina miliona godina. Kažu da kada pada jaka kiša, meštani još uvek mogu da pronađu komadiće ćilibara u koritima reka koje je ostavila voda. Muzej nam pokazuje sve oblike eksploatacije ćilibara u Rumuniji, kao i retke kolekcije nakita. Tu je i veoma lepa prostorija za one koji vole mineralne stene i kristale, izložba kristala sa ovih prostora.”

Na kraju, ali ne i manje važno, ako nam vreme nije baš naklonjeno, možemo da obiđemo manastire, kao što je predložila Ruksandra Černat, turistički vodič. Manastiri nisu bili samo verski punktovi, oni su bili i odbrambeni punktovi. Dakle, oni imaju fascinantnu i bogatu istoriju. Manastir-tvrđava Bradu bi bio prvi predlog.

„Priča se da je odavde u bitke kod Šelimbara krenuo Mihaj Hrabri, onaj koji je 1600. godine napravio prvo ujedinjenje rumunskih kneževina. U ovoj oblasti je i manastir Magura, takođe posvedočen pre nekoliko vekova, u 16. veku, a koji ima izuzetno bogatstvo po tome što je carske ikone slikao veliki Georgije Tatarasku, čuveni rumunski slikar, kome je učitelj bio Nikolae Grigoresku. A pored manastira, na njegovom terenu, organizovan je skulpturalni kamp Magura. Nosi naziv opštine iz koje je donet materijal za skulpture. Skulpture su označene QR kodovima i tačno se vidi ko, kada i koji naslov je dao skulpturi. Takođe je veoma lepo mesto za piknik jer se sve dešava na brdima s orasima, gde imamo mir i cvrkut ptica. Tamo je lepa šetnja čak i zimi.”

Buzau je takođe postao poznat poslednjih godina kroz projekat pod nazivom Slow Food Buzau, koji promoviše zanatsku gastronomiju i održivi kulinarski turizam u UNESCO geoparku regije Buzau.

Danas predlažemo retrospektivno izdanje, sa pominjanjem turističkih atrakcija Rumunije, predstavljenih tokom 2024. godine. Destinacije su bile među najraznovrsnijim, da pokriju što širi spektar ukusa. Šetali smo najvišim planinama u Rumuniji, pričali o zanatlijama, drevnim selima, ali smo obišli i poznate zamkove. Nismo zaboravili ni banjsko lečenje u tradicionalnim centrima u Rumuniji, ali i odmarališta na rumunskoj obali Crnog mora.

Otvorili smo seriju putovanja iz 2024. godine na samo 161 kilometar od Bukurešta, gde se nalazi grad u podnožju Tampeja, Brašov. Poznat po Crnoj crkvi, najvećem religioznom zdanju u gotičkom stilu u jugoistočnoj Evropi, po svojim srednjovekovnim ulicama i po brojnim restoranima i klubovima, grad može biti idealna destinacija za gradski odmor. Zatim smo se uputili u Jaši, bivši glavni grad provincije Moldavije skoro 300 godina. Takođe u istočnoj Rumuniji otkrili smo lepote doline Trotušuluj, među kojima je palata Gika iz Komaneštija, podignuta 1890. godine po potpisu arhitekte Alberta Galerona, koji je sagradio rumunski Ateneum i zgradu Narodne banke Rumunije. Zamci Peleš i Pelišor takođe su nam privukli pažnju, u posebnom delu posvećenom gradu Sinaji, letnjoj rezidenciji rumunske kraljevske porodice od 1887. do 1947. godine. Zatim smo se zaustavili na ski stazama i za snoubord iz planinskog centra Buštenj. Razgovarali smo o ponudi posvećenoj ljubiteljima zimskih sportova, ali i o najvećem i najvrednijem spomeniku letovališta, jedinstvenom u zemlji: Krstu heroja nacije, podignutom između 1926-1927. godine, pod pokroviteljstvom Njenog Veličanstva, kraljice Marije. Zimsku sezonu završili smo kulturno-turističkom rutom muzeja na otvorenom u Rumuniji, razvijenom na nacionalnom nivou i priznatom od strane Ministarstva preduzetništva i turizma, pokrenutom u Rumuniji s obzirom na veliki broj turista koji su pokazali interesovanje za ove ciljeve.

U prvoj nedelji proleća saznali smo da je okrug Buzau dobio ime „mala Rumunija“, zbog raznolikosti reljefa koji se ovde nalazi. Bolje smo upoznali ovaj živopisni kraj, ali i pun legendi. Zatim smo putovali mokanicom, uskom prugom, koju su održavali volonteri, koja povezuje turističko središte Sibinja sa ruralnim zajednicama u dolini Hartibačuluj. Iz centra Rumunije, uputili smo se u jedno od najstarijih banjskih odmarališta u Evropi, potvrđeno oko 150. godine. Smešteno na jugozapadu Rumunije, letovalište Baile Herkulane nudi širok spektar tretmana. Pored posebnog terapeutskog kvaliteta mineralnih voda, snažno jonizovani vazduh balansira nervni sistem i obezbeđuje miran san. Odavde smo se uputili ka tvrđavi Alba Karolina. U Alba-Juliji turisti su fascinirani istorijom najvećeg utvrđenja Vauban u Rumuniji. Njegov aspekt sedmokrake zvezde takođe znači sedam ogromnih bastiona, koji se i danas mogu videti kao što su bili prilikom izgradnje. Nismo zaboravili na Hargitu, okrug pogodan za porodice. Ovde postoji park za maženje životinja. Kontakt sa životinjama može biti terapeutski, a u ovom parku možete pronaći jelene, islandske konje ili zečeve. Iz centra Rumunije krenuli smo kulturno-turističkom rutom „Kapija Transilvanije”. Duga je 1.141 km, a više od 100 turističkih objekata kulturne vrednosti, obuhvaćenih ovim programom, može se posetiti drumom, u roku od 16 dana. Na kraju, ali ne i manje važno, poziv za proslavu Vaskrsa bio je na severu Rumunije, u Bukovini i u Maramurešu. Zamak Korvina, najbolje očuvani spomenik gotičke, civilne i vojne arhitekture u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, bio je naš predlog početkom maja. Smeštena u zapadnoj Rumuniji, impozantna građevina je jedna od glavnih turističkih atrakcija u ovoj oblasti. Zatim smo se vratili u Bukurešt gde smo saznali za tri jedinstvene ture: Komunizam protiv monarhije, Stari centar i Drakula, Stari centar i komunizam.

Početkom leta saznali smo da se rumunska obala Crnog mora iz godine u godinu menja nabolje. Predstavili smo vam neke od najnovijih hotela i investicija koje će vam obezbediti prijatan odmor. Takođe smo rubriku posvetili i jedinom primorskom letovalištu u Rumuniji sa mineralnim, sumpornim i mezotermalnim izvorima: Mangaliji. Odavde smo se uputili ka delti Dunava, gde smo vam predstavili oblik turizma koji je prijateljski nastrojen prema životnoj sredini: održivi ili ekološki turizam. S druge strane, delta Dunava je i deo kulturno-turističke rute „Zlatne jabuke”, saznajemo iz druge rubrike. Ovo uključuje destinacije kao što su Bukovina, Marđinimea Sibiului, Trgu Žiu i Oradea. Destinacije nagrađuje Međunarodna federacija turističkih novinara i pisaca trofejem „Zlatna jabuka”. Priča o vinu i speleološkom turizmu na planini Anina bili su sledeći predlozi, nakon čega smo obišli put koji se nalazi na najvećoj nadmorskoj visini u Rumuniji: Transalpina. Pred kraj godine razgovarali smo o aktivnom turizmu. Ovaj oblik turizma privlači sve više posetilaca u Rumuniju zbog spektakularnih pejzaža i raznovrsnosti aktivnosti na otvorenom. Karpati su omiljena destinacija za planinarenje, penjanje i alpinizam, sa rutama svih nivoa težine. Na kraju, ali ne i manje važno, zimske praznike smo proveli, u planinskom Banatu.

Godina 2025. obećava da će biti barem jednako zanimljiva i puna putovanja. Čekamo vas da zajedno upoznamo destinacije za odmor, zanimljive projekte, jedinstvena mesta i gostoljubive ljude. Srećna Nova godina!

Danas saznajemo neke novogodišnje ponude u Rumuniji. Pored ovih, govorićemo i o jedinstvenim iskustvima, kao što je susret sa nojem Baltazarom, koji se sprema da postane amblem doline Almažu.

Alina Rošoju je projekt menadžer platforme koja ima za cilj da promoviše autentičnu, ali i originalnu Rumuniju. Tako sam saznao za poseban cilj: Muzej platna i priča, u selu Mandra, između Brašova i Sibinjaa. Odmah na ulazu u selo dočekaće vas tabla na kojoj piše „Dobro došli u Prajd, selo jedara, luka i priča“. Pored činjenice da muzej ističe nasleđe mesta, on je takođe dom „Čun Majke Ruže širom sveta“. Čun je do sada već proputovao preko milion kilometara širom sveta, kroz najrazličitija mesta i destinacije: Južnu Ameriku, Koreju, Sibir, Bali i mnoga druga mesta. Čuveni čun vodi i donosi priče, ali i promoviše rumunsko selo, sa njegovim kulturnim i ljudskim vrednostima, kroz projekat međunarodnog putovanja. U muzeju se nalazi i izložba posvećena ćunjevima i mnoštvo lokalnih priča ili sakupljenih iz celog sveta. I to je samo jedan od mnogih predloga, kaže Alina Rošoju.

„Imamo odeljak posebno posvećen ovim vrstama aktivnosti, u kojem se promoviše autentičnost svakog mesta, bilo da je reč o lokalnim gastronomskim tačkama, bilo da je reč o aktivnostima koje se mogu obavljati u okruženju, ili govorimo o slobodnom vremenu. Platforma je podeljena na 18 turističkih područja. Za svako turističko područje nalazimo bar jednu jedinstvenu tačku koju možemo isprobati u toj oblasti.”

Ali, s obzirom na kratak period nove godine, počinjemo sa nekim novogodišnjim ponudama.

„Za one koji još nisu napravili planove, još uvek postoji dostupnost. Na primer, hotel sa tri zvezdice u okrugu Valča, tačnije u oblasti Baile Olanešti, nudi smeštaj sa uključena sva tri obroka, uz doček Nove godine, sa aktivnostima kao što su staze u prirodi i živa muzika. Cene su za sve budžete. Cena paketa se kreće od 300 evra za dve osobe, dva noćenja i povećava se u zavisnosti od broja noćenja. Može da dostigne i do 360 evra ili 400 evra za dvokrevetnu sobu, sa svim uključenim. Novogodišnja noć je skoro tu, ali možda neki od nas nisu napravili druge planove ili žele da probaju nešto drugo. U rejonu Dunavske klisure, doček Nove godine se organizuje po starom obredu, sa srpskom tradicijom, u konaku sa tri zvezdice, uz logorsku vatru, sa konopcem, sa stazama na Čukaru Mare, uz „ potragu za blagom“. Cene ovde počinju od 3780 evra. Sve je uključeno: smeštaj, hrana, zabava, DJ događaj, plesovi i zabavne radionice koje smeštajna jedinica organizuje za buduće goste.”

Nedaleko od Dunavske klisure nalazi se i selo Ravenska. To je malo i mirno selo, smešteno na vrhu planine Almažu u okrugu Karaš-Severin, na približno 760 metara nadmorske visine. Ravenska je najmanje selo među češkim selima u Banatu, sa oko 100 stanovnika. Zbog svoje etničke specifičnosti, selo se odlikuje tačnošću sa kojom su sačuvane tradicije i običaji specifični za češki narod. Kao najizolovanije od šest čeških sela u Banatu, ovde se najbolje očuvao stari češki jezik, koji nije menjan ni rumunskim ni srpskohrvatskim jezikom. U stvari, kaže Alina Rošoju, projekt menadžer turističke platforme, pored mira i opuštanja, turisti često traže i privatnost. Neki čak i u novogodišnjoj noći.

„Još jednu ponudu probudilo je interesovanje turista za male lokacije, lokacije tipa butik hotela. Imamo butik hotel u oblasti Rašnov. U godinama nakon COVID perioda, turisti su počeli da gravitiraju prema malim smeštajnim jedinicama sa ograničenim brojem soba, kao što su butici. Privlači ih ekskluzivan dizajn prostorija i činjenica da svaka soba ima drugačiji dizajn. Međutim, prelazeći na novogodišnju noć i razmišljajući o tome šta će značiti 2025. godina, jer je Temišvar bio evropska kulturna prestonica, turisti su se zainteresovali za posetu gradu. Svi znamo da je Temišvar grad premijera, kao prvi električno osvetljen grad u Evropi. Primećujemo porast broja zahteva za Temišvar i okolinu“.

Temišvar impresionira raznolikom arhitekturom, u baroknom, neovizantijskom i secesijskom stilu. Štaviše, ovde ćete naći najveću pešačku zonu u Rumuniji, sa puno terasa, restorana, barova i klubova. Turisti će se osećati baš kao u odmaralištu, daleko od gužve karakteristične za velike bulevare. Pored mnogih predstava i kulturnih događaja, grad Temišvar je spektakl na svoj način, sa muzejima, izložbama i događajima koji se dešavaju na ulici. Takođe ćete moći da učestvujete na dužim ili kraćim festivalima gastronomije, jer je Temišvar krenuo da sve snažnije promoviše i razvija se kao gastronomska destinacija. Ali i u zapadnoj Rumuniji, oblast planinskog Banata zaista treba da se otkrije, kaže Alina Rošoju.

„U Dolini Almažuluj, dva mala preduzetnika krenula su u revitalizaciju ovog područja. Tradicionalna vikendica koja je ponovo otkrivena, promišljena, sada je postala kuća za goste. Područje planinskog Banata ima toliko toga da ponudi da nam dve nedelje ne bi bile dovoljne. Bilo da želimo da vidimo vodopad Močeriš, da li želimo da stignemo do vodopada Bigar, da li želimo da vidimo Lacul Dracului ili Ochiul Beiului, sve ovo je u dolini Almažu ili blizu doline Almažu. Ako ćete stići u dolinu Almažu, morate ići na farmu nojeva i upoznati noja Baltazara, noja koji se sprema da postane amblem doline Almažu. On je toliko simpatičan da je posle prve fotografije na kraju predstavljao oblast. Pošto u svakoj oblasti tražimo original i pošto original postaje viralan, odlučili smo da Baltazar bude slika koja će privući turiste u dolinu Almažu. Ima priču, ali ćete je morati saznati kada stignete do sela Močeriš. Rumunija zaslužuje da bude otkrivena i u proleće, kada je jedina prilika da se vidi Laleaua de Cazane, u jesen, kada boje šume stvaraju izuzetnu sliku, u leto kada nam je svima potrebno malo hladnoće, voda Crnog mora ili hladnoća šume i zimi, kada se tradicija čuva bolje nego ikad.”

Do sledećeg puta, kada ćemo napraviti turističku retrospektivu 2024., želimo vam srećne božićne i novogdišnje praznike!

Okrug Karaš-Severin je ponosan na svoju multikulturalnu stranu, ali i na jedinstvene turističke atrakcije. A planinsko područje okruga je fascinantno u periodu zimskih praznika. Turiste čekaju šarmantna sela, stare vodenice, koje još uvek rade, ali i ski staze. Dan Mirea, menadžer Centra za stvaranje i promociju tradicionalne kulture u Karaš Severinu, kaže da planinski Banat može biti savršena destinacija za one koji traže mesto da provedu zimske praznike.

„Postoje veliki gradovi u Rumuniji koji su shvatili da božićni praznici moraju izgledati kao u Evropi. Ono što se dešava u Krajovi, Sibinju i drugim velikim gradovima je dokaz da se trudimo da se uskladimo sa onim što znači kulturni ili verski turizam, jer ovi praznici okupljaju porodice i ljude oko sebe. U planinskom Banatu imamo banatske planine koje su okružene turističkim mestima. Osvrnuću se na odmaralište Semenik i, posebno, na odmaralište Valjug, odmaralište koje je ponovo oživelo u poslednjih deset godina. Tamo imamo preko 30 pansiona. Turisti su već nekoliko godina česti u ovim odmaralištima. Trenutno, u odmaralištu Valjug, hotelske jedinice su 100% popunjene zbog činjenice da postoje padine. U odmaralištu Valjug nalazi se jedna od najboljih staza u zapadnoj Rumuniji i ima mnogo turista. Ako je prethodnih godina bilo turista iz Rumunije, u poslednje dve-tri godine, ima turista iz inostranstva koji dolaze na ovu stazu“.

U oblast su uložena sredstva iz evropskih fondova, a sada postoji i velika ponuda za one koji žele da provedu božićne praznike. Tako su trenutno, saznajemo od Dana Mirea, upravnika Centra za stvaranje i promociju tradicionalne kulture u Karaš Severinu, hotelske jedinice potpuno popunjene. Ali investirano je i u planinu Muntele Mic.

„Bilo je mnogo diskusija u vezi sa padinom tamo. Sada je i ova padina u procesu modernizacije. Dve staze, kako na planini Semenik tako i na planini Mic, sigurno će, u bliskoj budućnosti, izazvati interesovanje ljubitelja zimskih sportova. Poslednje tri godine odlučio sam da novogodišnju noć provedem gore, u Valjugu, na planini, jer vlada divna atmosfera koju je na tim mestima veoma teško opisati. Tu su i posebna sela. Na primer, čuvena Garana, koja je nacionalni brend za Međunarodni džez festival. Na tom lokalitetu ima preko 30 pansiona. Garana je selo nemačkog porekla, koje se dosta razvilo poslednjih godina, a poslednje dve godine sam proveo Novu godinu, Božićne praznike u Garani, u tamošnjim pansionima i na ski stazi. Pre dve godine sam zapravo dočekao Novu godinu na ski stazi“.

Od Dana Mirea saznajemo da lokalne vlasti ozbiljno shvataju svoju misiju promocije turizma. Veće okruga Karaš-Severin formiralo je tim koji će se striktno baviti promocijom i privlačenjem turista u ovoj oblasti.

„Mislim da imamo izreku koja nas primorava da još jednom skrenemo pažnju ne samo turistima, već i onima koji prolaze kroz planinski Banat, na nekadašnju lepotu. Imamo kvalitet da budemo veoma dobri domaćini i imamo mnogo atrakcija. Ne postoji samo planina Semenik, postoji Dunavska klisura u planini Banat, koja se dosta razvila. Ako su tokom zime tačke atrakcije one na planini, tokom leta su svi lokaliteti u klisuri Dunava, do granice s okrugom Mehedinci, 100% zauzeti turistima, a većina su stranci. Postoji taj Bogom blagosloveni kraj gde Dunav teče kroz Banatske planije i uliva se u more. Rekao bih da je vrlo bizarno da je bilo mnogo turista koji su došli mnogo dalje nego iz Evrope. Naravno, imamo i nukleus Rumuna koji se vraćaju kući. Banat je okrug sa najviše Nemaca, sa etničkim Mađarima, sa ljudima koji su otišli ​​u inostranstvo pre 1989. godine, od kojih su se neki vratili i investirali u Banat“.

Mnogi turisti zastaju da bi se u Dunavskoj klisuri divili licu Dečebala, dačkog kralja, isklesanom u kamenu. Visok je 55 metara i širok 25 metara. Da biste lakše zamislili veličinu statue, treba da znate da je samo šest metara manja od Kipa slobode u Njujorku, osam metara viša od Isusovog spomenika u Riju i deset metara iznad Kolosa sa Rodosa. To je najviša kamena skulptura u Evropi. A veoma blizu čuvene statue Dečebala nalazi se banja Baile Herkulane, kaže Dan Mirea, menadžer Centra za stvaranje i promociju tradicionalne kulture u Karaš Severinu.

„Mnoge istorijske zgrade u Baile Herkulane su renovirane. Postoje projekti i postoje evropske investicije u ovom referentnom letovalištu, Karlovi Vari u Rumuniji. Ove godine festival Herkules se odvijao u novom letnjem pozorištu, potpuno renoviranom, i svake večeri smo imali konstantno prisustvo od preko 3000 ljudi, koji su dolazili iz cele Rumunije i inostranstva da vide lepote Banata. Baile Herculane ostaju izazov za lokalne vlasti. U ne tako dalekoj budućnosti videćete radikalnu transformaciju grada Baile Herkulane, jer, odnedavno, postoji veoma dobar gradonačelnik. Shvatio je da je, zapravo, najveća opklada koju mora da dobije jeste da vrati sliku i blistavu prošlost u ovaj grad, u kome su svoje odmore provodile princeza Sisi i elita Austrougarske. Ima termalne vode, ima hotelskih jedinica i hotela iz vremena Austrougarske koji su ostali čuveni, tu je vila u kojoj je živela Marija Terezija i nameštaj je i dalje tu.“

U planinskom Banatu možete posetiti i park mlinova, jedinstven u Evropi, uvršten u UNESCO nasleđe i obnovljen početkom 2000-ih od strane Muzeja Astre iz Sibinja, evropskim sredstvima. Mlinovi se nalaze u selu Eftimije Murgu i još uvek rade. Ništa manje fascinantan je Inelec, zaselak na planini, do kojeg se može doći samo vertikalnim drvenim stepenicama. Zbog težeg pristupa, selo je očuvano kao i pre sto godina.

Aktivni turizam privlači sve više posetilaca u Rumuniju zahvaljujući spektakularnim pejzažima i raznovrsnosti aktivnosti na otvorenom. Karpati su omiljena destinacija za planinarenje, alpinizam i penjanje, sa rutama svih nivoa težine. Ljubitelji biciklizma mogu da istraže planinske staze, slikovite puteve Transilvanije ili da se upute do vinarija na dva točka. Zimi, skijališta privlače ljubitelje snežnih sportova. Aktivni turizam je takođe savršen način da otkrijete prirodne lepote i lokalne tradicije. Ana Vojkan kreira i promoviše pakete aktivnog turizma u Rumuniji i organizuje događaje posvećene ljubiteljima ovog oblika turizma.

„Rekla bih da je Rumunija veoma atraktivna destinacija za aktivni turizam. Pre svega, imamo izuzetnu geografsku raznolikost, koja nam omogućava da upoznamo aktivnu Rumuniju tokom cele godine. Proleće, leto, jesen, zima, kad god poželite, imate šta da radite, gde da izaberete, a oblasti u koje možete da odete su veoma atraktivne u tom pogledu. Zimi idemo na sportove na snegu, ali ne samo to. Dok ne padne sneg, od 1. decembra možemo izabrati biciklističke ture u Dealul Mare, na primer, blizu Bukurešta, gde možemo da posetimo vinarije. Biramo laku rutu od 20 km sa razlikom u nivou od 200 metara, tako da je pogodna i za odrasle i za decu. Možemo da obiđemo znamenitosti ovog kraja, ali možemo i da svratimo u vinarije, degustiramo, uživamo u brančevima i zabavama sa prijateljima i porodicom“.

Nakon što se slegne prvi sloj snega, odmarališta su savršena destinacija za one koji biraju zimske sportove. U Rumuniji postoji oko 300 odobrenih skijaških staza, tako da je ponuda bogata.

„Od 1. decembra otvaraju se staze, pa krećemo na skijanje, snoubord. Možemo otići u odmarališta na Valea Prahova, ali i u Stražu, Paltiniš, gde se obično tokom zimske sezone organizuju žurke i jedinstvena takmičenja koja su namenjena svim ljubiteljima ovakvih sportova. A najbolje je što imamo i dnevne i večernje zabave za one koji žele da uživaju u pogledu na padine noću. U rumunskim odmaralištima možemo uživati u tradiciji, kititi jelku, slušati pesme, dočekati Deda Mraza. Ali tokom dana možemo ići na planinarenje i upoznati znamenitosti ovog kraja. Zaista smo cenili i promovisali pakete koji takođe nude mogućnosti opuštanja u SPA. Ovde dajem primer Baile Herculane, Baile Feliks, Baile Govora, jer, pored ovog dela banje, đakuzija, terapija, mogu pešačiti u rezervate prirode, posmatrati ptice, posmatrati faunu ove sezone i da se opuste i kroz kretanje, što svakako kombinuje sa delom za opuštanje“.

A ako želimo da se krećemo tokom odmora sa celom porodicom, Rumunija dolazi i sa ovakvim ponudama, kaže Ana Vojkan, aktivni promoter turizma i organizator događaja.

„To je ono što najviše volim: aktivni turizam. Trenutno bih otišla u Baile Balvanjos, na primer, jer imam pristup uslovima sa četiri zvezdice. Međutim, imam pristup i SPA zoni, zatvorenom ili otvorenom bazenu. Mogu ići i sa porodicom, sa svoje dvoje dece, i uživati u krajoliku. Možemo i na sankanje, možemo da radimo aktivnosti na otvorenom koje se organizuju tokom praznika. Dakle, u osnovi je čitava paleta iskustava dobro definisana“.

Proleće je početak sezone biciklizma i pešačenja, ali i dešavanja.

„U isto vreme krećemo sa vodenim sportovima, raftingom, kajakom i možemo da ih kombinujemo u paketu, jer tada dolazi leto. Za leto smo pripremili festival za porodice i decu. To se dešava na Duhove, između 6. i 9. juna, u planinama Buzaului. Četiri dana ćemo kampovati, boraviti pod zvezdanim nebom, u šatorima, kamp-prikolicama, glampingu, kolibama i mnogo aktivnosti na otvorenom. Odvojimo se malo od gradske vreve i opustimo se usred prirode sa decom, gde tražimo vezu i sa prirodom i sa porodicom, kroz aktivnosti specifične za izviđače, upoznajemo prirodu, preživljavamo u prirodi, ali i zabavljamo se. Imaćemo kreativne radionice, edukativne radionice, gledati u zvezde i videti sazvežđa, logorsku vatru sa koncertima. Postoji mnogo stvari koje možemo ceniti i iskoristiti, i mislim da je vreme da se krene ka ovakvim iskustvima.”

Via Transilvanica, „put koji spaja”, međugradska je turistička ruta od 1.400 kilometara, koja dijagonalno preseca Rumuniju, a namenjena je pešačenju, vožnji bicikla ili jahanju. Trasa je obeležena oslikanim markacijama, putokazima, a na svakom kilometru je individualno uklesan andezitni stub. Oni čine možda najdužu umetničku galeriju na svetu i prate putnike tokom celog putovanja, kako smo saznali od Ane Vojkan.

 „Želela bih da se malo fokusiramo na jedan veoma cenjen projekat koji zaslužuje da bude pomenut u ovim diskusijama gde ističemo iskustva. Reč je o Via Transilvanica, gde je dosta uloženo u obeležavanje trase koja se na pojedinim deonicama može preći i peške i biciklom. Predivan je i vredan posete jer nam daje potpunu sliku Rumunije koju se može preći šetnjom. Razgovarala sam sa stranim turistima. Prvo što nam kažu na pitanje „zašto ste izabrali Rumuniju za destinaciju“, odgovor je da je Rumunija divlja, „divlja Rumunija“. Imaju pristup životinjama koje mogu da vide ne samo na televiziji ili kroz časopise, već ih vide svojim očima kada hodaju našim stazama. Oni su zapravo iznenađeni koliko stvari mogu da vide, stvari koje ne mogu da vide u zemljama iz kojih dolaze.”

Ana Vojkan, promoter aktivnog turizma u Rumuniji i organizator događaja, kaže da najviše turista koji traže ponudu aktivnog turizma u Rumuniju stiže iz Holandije, Danske, Nemačke, Španije, Italije i Sjedinjenih Američkih Država. U doba digitalizacije, gde smo okruženi ekranima, svi cene ponovno povezivanje sa prirodom.

Rumunski sajam turizma, koji se organizuje dva puta godišne, nacionalni je događaj posvećen turističkoj industriji. Iz godine u godinu, najlepše turističke oblasti u Rumuniji promovišu se kroz turistička udruženja i lokalne javne uprave. Posetioci su od 21. do 24. novembra imali na raspolaganju širok spektar promotivnih paketa, ekskluzivnih popusta i prazničnih ideja za sve ukuse i budžete.

Savet okruga Neamc bio je prisutan zajedno sa svojim partnerima, gradskom kućom Trgu Neamc i organizacijom za upravljanje destinacijom Piatra Neamc „Hai la Piatra“. Mona Ciganuš, šef Službe za turizam, Savet okruga Neamc:

„Zaista želimo da promovišemo bogatstvo resursa našeg okruga u onlajn okruženju, ali i ovde fizički, na Sajmu turizma. Kao i uvek, smišljamo nove stvari. Ovog puta smo doneli u Bukurešt, na Romekspo, živopisni i istorijski Neamc. To je tema koju smo predložili da bude nominovana za destinaciju 2024. godine. Bila je visoko izglasana u javnosti i cenjena. Danas smo na Romekspo doneli, na primer, poselo iz Borleštija, gde naše kolege šiju narodne košulje neposredno pred posetiocima, a posetioci mogu da učestvuju u ovoj aktivnosti, ako žele. Sa nama je narodni zanatlija Jonela Lungu, koja stvara likove Jona Kreange, modelira ih u glini i kroz skulpturu predstavlja tradicionalne predmete od drveta.”

Jonela Lungu, narodni zanatlija, uvek spremna da ispriča o likovima Jona Kreange, kaže da su turisti bili veoma prijemčivi.

„Došla sam sa Pakalom, sa Moš Jonom Roatom, sa komadima gline oblikovanim dlanovima. Pozvana sam na ovaj sajam turizma da predstavljam okrug Neamc kao narodni zanatlija. Shvatila sam da priče mogu biti i ambasadori oblasti Neamc, jer svako ko je prolazio pored štanda, a ne obavezno Rumuni, čak i stranci koji su dolazili sa susednih štandova, Bugarske, Indije, Turske, zastajali su i pitali me šta su, jer su veoma simpatične. Svidela mi se ova njihova reakcija, ali sam im rekla, u stvari, iako su to likovi iz priča, jer ja živim dve kuće od kuće Jona Kreange i nekako ličim na svoje rođake, u stvari, svi ovi likovi smo mi, Rumuni. U jednom trenutku smo bili ili Danila Prepeleak ili Tuša Marioara. Rotacijom smo svi prošli kroz činjenice koje je pripovedač naveo u svojim pričama“.

Ana Voikan se bavi aktivnim turizmom u Rumuniji i organizacijom događaja u ovom segmentu. Tako saznajemo da je Rumunija veoma atraktivna destinacija sa ove tačke gledišta, zbog svoje izuzetne geografske raznolikosti. Štaviše, aktivnu Rumuniju možemo upoznati tokom cele godine.

„Kad god želite, imate šta da radite i da birate. Područja u koja možete ići su veoma atraktivna u tom pogledu. Zimi idemo na sportove na snegu, ali ne samo to. Dok ne padne sneg, još uvek možemo da biramo biciklističke ture u Dealul Mare, na primer, blizu Bukurešta, gde možemo da posetimo vinarije. Možemo izabrati laku rutu od 20 km sa razlikom u nivou od 200 metara, tako da je pogodna i za odrasle i za decu. Posetićemo znamenitosti ovog kraja, ali možemo i da svratimo u vinarije, degustiramo, uživamo u marendama i zabavama sa prijateljima i porodicom. Od 1. decembra otvaraju se ski staze, pa krećemo sa skijanjem, snoubordom. Možemo otići u odmarališta na Valea Prahova, ali i u Stražu, Paltiniš, gde se tokom zimske sezone obično organizuju žurke i veoma originalna takmičenja, koja su namenjena svim ljubiteljima ovakvih sportova. Imamo i dnevne i večernje zabave za one koji žele da uživaju u pogledu na padine noću. U našim odmaralištima u Rumuniji možemo da uživamo i u tradiciji, pesmama i kićenju jelke. Možemo da slušamo pesme, poželimo dobrodošlicu Deda Mrazu, ali danju možemo da pešačimo i da upoznamo znamenitosti kraja.“

Alina Rošoiu, menadžer projekta turističke platforme, predstavlja nam neke primamljive ponude za zimske praznike.

„Hotel sa tri zvezdice u okrugu Valča, tačnije u oblasti Bailor Olanesti, nudi smeštaj sa sva tri obroka, uz doček Nove godine, sa aktivnostima kao što su staze u prirodi, živa muzika. Cene su za sve budžete. Cena paketa se kreće od 300 evra za dve osobe, dva noćenja i povećava se u zavisnosti od broja noćenja. Može dostići do 360 evra ili 2.000 leja 400 evra za dvokrevetnu sobu, sa svim uključenim. Kao novina, jer je doček Nove godine blizu i možda neko od nas ima druge planove, ali želimo da probamo nešto drugo, evo još jednog predloga. Na području Dunavske klisure, doček Nove godine se organizuje po starom obredu, sa srpskom tradicijom, u pansionu sa tri zvezdice, uz logorsku vatru, izlet, sa stazama na Čukaru Mare, sa aktivnostima kao što su potraga za blagom. Cene ovde počinju od 780 evra. Isto tako, sve je uključeno, i smeštaj i obroci i zabava, DJ, plesovi i razne radionice koje smeštajna ekipa jedinica organizuje za buduće goste“.

Dan Mirea, upravnik Centra za kulturu i umetnost u Karaš Severinu, promovisao je stare, autentične tradicije.

„Za razliku od prošlih izdanja, trudili smo se da unapredimo umetnički program i ne samo to. Ako smo na ostala izdanja dolazili sa raznovrsnim umetničkim programom i izložbom u Herkulanama, na ovom jesenjem izdanju doneli smo i jedinstvenu izložbu u Banat. Reč je o 17 narodnih nošnji iz Banatul Montana, koje pripadaju muzeju u Karansebešu, nošnje nacionalne baštine, stare preko 100 godina. Potiču iz svih folklornih oblasti Banata. Bili su vrhunac za naš štand. Imali smo mnogo posetilaca, a pored ove izložbe, doveli smo i dva stručnjaka iz muzeja u Karansebešu da bi mogli da objasne ovu nošnju onima koji žele da saznaju istoriju i vrednost tradicije Banata.“

Pored štanda Banatul Montan, odmaralište Baile Herculane promovisano je kroz jedinstvenu izložbu. Predstavljene su razglednice stare preko 100 godina, kao i novinski članci i stari posteri o lekovitosti termalnih voda i vazduha bogatog negativnim jonima.

Poznat po banjskom turizmu od kraja 19. veka, okrug Valča je veoma tražen zbog svojih odmarališta. Svake godine se ovde leče i opuštaju hiljade turista iz celog sveta. Svako odmaralište ima svoj šarm, a više od toga, turistički paketi su pripremljeni i za zimske praznike. Pored lekovitih kupki, možete uživati i u drugim aktivnostima u blizini. To je tražena oblast za prevenciju, lečenje i oporavak, rekreaciju i provođenje slobodnog vremena, saznajemo od Monike Georgiu, direktorke Nacionalnog turističkog centra za informisanje i promociju Valča.

„Okrug Valča je veoma tražen zbog svoja četiri odmarališta: Kalimanešti-Kačulata, Baile Olanešti, Baile Govora i Oknele Mari. Važan je, bez sumnje, Kalimanešti-Kačulata, koji ima prelepu lepezu hotela, parkova, malih manastira, termalnih voda i šetališta, koje turisti sve više vole. Takođe, ovde se nalazi i najviše bazena sa geotermalnim vodama u Rumuniji, a u slobodno vreme, pešačenje u Nacionalnom parku Kozia ili poseta poznatim manastirima Kozia, Turnu, Ostrov, Stanišoara, upotpunjuju program turista koji provode kvalitetno vreme ovde, u odmaralištu. Odmaralište Kalimanešti-Kačulata je od davnina poznato po svojim mineralnim vodama i njihovim lekovitim svojstvima. Na primer, poznato je da su vodu prvi put koristili manastirski monasi i dokumentovana je još 1520. Čak se kaže da se vladar Mirča Stari lečio mineralnim vodama iz Kalimaneštija u starosti, a takođe i Franc Jozef, kralj Austrougarske, imao je koristi od tretmana voda Kačiulate. Odmaralište je indicirano ne samo kod oboljenja organa za varenje, već i urinarnog sistema ili kod reumatskih, degenerativnih, neuroloških i ginekoloških oboljenja.“

U odmaralištu Kalimanešti-Kačulata nalazimo najveću balneoklimatsku bazu za lečenje u Rumuniji. U kompleksima sa bazama za lečenje postoji preko 5.000 mesta za boravak, gde se istovremeno može lečiti oko 1.500 pacijenata. Takođe, tokom 2024. godine, do septembra, odmaralište je posetilo više od 191.000 turista. Tako je statistički podaci svrstavaju na drugo mesto u Rumuniji po broju dolazaka na destinaciju.

„Termalni bazeni, parkovi, krstarenja brodom, društveno-kulturna dešavanja, sve ćete to pronaći u jednom izuzetnom odmaralištu, koje takođe preporučujemo u svim godišnjim dobima, a razvoj se ovde nastavlja. Slušaocima možemo reći da se na Seaki gradi sportski kompleks, još jedan bazen i park-šuma koji će upotpuniti turističku ponudu. Možemo govoriti i o Baile Olanešti, još jednom važnom letovalištu u okrugu Valča. Pored oboljenja organa za varenje i bubrega, ovde se leče i respiratorna oboljenja uzrokovana profesionalnim oboljenjima, izazvana izlaganjem štetnim ili toksičnim materijama ili alergijama. U Baile Olaneštiju srećemo dva prirodna lekovita faktora koji se veoma dobro usklađuju klimatski i topoklimatski.”

Pored hidromineralnog faktora, koji predstavljaju mineralne vode u ovoj oblasti, Baile Olanešti zauzima vodeće mesto u Rumuniji po broju izvora, ukupnom protoku, ali i raznovrsnosti sastava i koncentracije mineralnih voda, kaže Monika Georgiu, direktor Nacionalnog centra za informisanje i turističku promociju Valča.

„U ovom odmaralištu ima više od 35 hidromineralnih izvora, kako prirodnih izvora, tako i kao rezultat nekih radova iskopavanja. Za unutrašnje lečenje ima 15 izvora, za spoljno lečenje dva izvora, a u banji se koriste četiri sonde. Takođe, ne zaboravimo da smo mi ovde kapija nacionalnog parka Buila-Vanturarica, gde turisti mogu da prođu brojne pešačke staze i posete isposnice u okolini, koje su pravi „meteori“ Rumunije. Iezer, Pahomie, Patrunsa su spektakularna mesta koja se nalaze u posebno lepom prirodnom okruženju. Odlazimo i u Baile Govora, još jedno važno odmaralište za okrug Valča, gde se leče oni koji boluju od astme ili bronhitisa, tako da su tretmani za respiratorni sistem ovde dobro razvijeni. Nalazi se u veoma lepoj oblasti, u potkarpatskoj depresiji, okružena brdima, obrasla hrastovom, borovom i bukovom šumom, na nadmorskoj visini od oko 400 metara“.

Klima u Baile Govori je umereno kontinentalna, sa blago hladnim letima i blagim zimama. Dakle, klima pomaže u prevenciji ili lečenju plućnih bolesti.

„Za nas je važno odmaralište zbog raznovrsnosti i terapeutskog karaktera voda bogatih hlorom, jodom, bromom ili magnezijumom, kalcijumom i sumporom. Takođe se nalazi u oblasti gde nema alergenih polena i gde je vlažnost relativno konstantna. Na ovaj način se stvaraju divni uslovi za sprovođenje aktivnosti lečenja. Istovremeno, nalazi se na putu koji vodi do manastira Horezu, do oblasti Horezu, bogatog etno-folklornog ognjišta u okrugu Valča i mesta gde je počela priča o keramici Horezu. S druge strane, preporučujemo Oknele Mari, još jedno odmaralište od lokalnog interesa, koje je sve više traženo od turista, bar tokom letnje sezone, zahvaljujući svojim slanim bazenima i još mnogo toga, ima turističke atrakcije od velikog interesovanja. Pored bazena sa slanom vodom, imamo solanu Oknele Mari, koja je uvrštena u kategoriju turističkih atrakcija sa terapijskom ulogom, zahvaljujući ovom prirodnom faktoru koji je prisutan u izobilju: soli. To je idealno mesto gde turisti mogu da uživaju u terapeutskim efektima ovog minerala.”

Božićni paket za dvokrevetnu sobu u hotelu sa tri zvezdice u Kalimanesti-Kačiulati iznosi 570 evra. Ovo pokriva tri noćenja od 24. do 27. decembra za dve odrasle osobe i doručak. Uključen je i tradicionalni doručak, svečana večera sa DJ-em, susret sa Deda Mrazom, program korinđanja i besplatan pristup Akvaparku.