Category: Zelena Planeta

Preko 120 stručnjaka iz 22 države, predstavnici 59 evropskih institucija učestvovalo je u rumunskom gradu Galaci na Medjunarodnoj konferenciji pod imenom ,,konzervacija dunavskih jesetri-izazov ili breme?.Na najvećoj organizovanoj konferenciji posvečenoj jesetri u poslednjih 30 godina u Rumuniji učesnici su usvojili mere za konzervaciju i oporavak divljih populacija jesetri.

Jesetra je bila duži period veoma važna za rumunsku i bugarsku ekonomiju, a lov na jesetre doprineo razvoju mesnih zajednica. Postoje istorijski dokumenti o lovu ne jesetre u Dunavu, kaže Tudor Jonesku, direktor Centra za istraživanje i razvoj jesetri, vodenih staništa i biodiverziteta: ,,Turska istoričarka Elvila Čelebi boravila je u bugarskom gradu Silistra gde je konstatovala da je samo u jednom danu ulovljeno 80 velikih kečiga sa ikrama koje su poslate u Istambul. Italijanski kaludjer Nikolo Barsi je negde oko 1640. godine napisao da je grad Galaci veoma lepo mesto na obali Dunava gde se mogu kupiti kečige, kavijar, jesetre i šarani. Iz Carigrada i cele Evrope dolazili su brodovi sa svilom i vračali se sa kavijarom. Krajem XX veka Kralj Karol je imenovao Grigorea Antipu za promotera i lidera državnih ribara. On je 1896. godine doneo i prvi Zakon o ribolovu koji je predvideo periode lovostaja na jesetre, sa napomenom da je u poslednjim godinama smanjen broj ove riblje vrste. Od pre 120 godina upozoreno je na smanjenje populacije jesetri u Dunavu iCrnom Moru. Izmedju 1903. i 1914. godine u zoni grada Sfantu Gjorge ulovljeno je 19.570 jesetri, a 2003-2004 u celoj Rumuniji 28 primeraka ove vrste. 1903-1904. godine ulovljeno je u Rumuniji 4250 jesetri, a samo jedan vek kasnije 153.

U vreme Dačana na dnu Dunava postavljale su se ograde od pruća i balvana. Ribari su verovali da se jesetre love samo po oluji, sa specijalnim priborom. Zbog brzine sa kojom se jesetre kreću, od oko 70 km na sat, na dnu reke postavljali su se drveni stubovi sa kandjama, da bi se jesetre mogle loviti i na dubini od 50 metara. Najveća kečiga ulovljena je 1890. godine u blizini dunavskog rukavca Sfantu Gjorge , imala je 886 kg i 127 kilograma kavijara. U medjuratnom periodu Rumunija i Bugarska su bili najveći izvoznici kavijara od divljih jesetri iz Crnog mora. Tudor Jonesku dodaje: ,,Praktično glavni metod pomoću kojeg su lovili ribari bile ograde postavljene na dnu reke koje su zaustavljale jesetre na putu mrešćenja, negde u zoni Djerdapa. U Kraljevini Rumunije ribarski metodi su se promenili. U zoni Sfantu Gjorge došli su Ukrajinci i Rusi sa Dona sa novim tehnikama.. Početkom XX veka organozovana je ribarnica u Galaciju i prvi rashladni uredjaj. Praktično Galaci je postao glavno riblje tržište Rumunije. Ribe ulovljene u zoni Sulina, Kilija i u Dunavu prodavale su se u Galaciju gde je otvorena riblja berza. U tom trenutku u Rumuniji je ulovljeno oko 40 tona svih vrsta jesetri i oko 17 tona kavijara. U to vreme kilogram kavijara vredeo je 2,3 grama zlata, a posle 100 godina 1kg vredi 97 grama zlata.

Iako su jesetre zaštićene Konvencijom o medjunarodnoj trgovini divljim zivotinjama i biljem,one se nalaze ipak na spisku ugroženih vrsta. Nezakoniti ribolov, uklavnom za kavijar- predstavlja najveću pretnju po dunavske jesetre. Najveće opadanje polpulacije jesetri počelo je nakon 1972. godine kada je izgradjena brana na Djerdapu koja je blokirala migraciju jesetri i smanjila staništa. Ekspert Tudor Jonesku tvrdi da se uporkos uloženim naporima na repopulaciji Dunava jesetrama ne može govoriti o oporavku, jer se prvobitno stanište ove ribe ne moze povartiti: ,,Kečige su se mrestile pre više od 300 godina i u Bavarskoj, na 2300 kilometru, gde su ulovljene kecige iz Crnom mora. Izgradnjom Djerdapa praktično je blokiran migracioni put tako da jesetre nisu mogle da stignu dalje od 856 kilometra na Dunavu. Ovo znači da je uništeno oko 60% migracionog puta. Ali pored blokade migracionih puteva, ove brane su negativno uticale na mrešćenje jesetri. Poznato je da je zona Djerdapa bila najbolja za mrešćenje.

Zbog dramatičnog opadanja populacije jesetri u poslednjim vekovima, stručnjaci podunavskih i crnomorskih zemalja kao i vanevrospki eksperti doneli su odluku o implementaciji zajedničke strategije korzervacije i oporavka divljih populacija jesetri na Medjunarodnoj konferenciji u Galaciju. Učesnici su potpisali Deklaraciju iz Galacija koja predvidja mere za spasavanje populacija ovih najstarijih vrsta riba na jugoistoku Evrope, jedinom mestu u kojem se još mogu videti ove riblje vrste. Dokument predvidja osnivanje farmi jesetri, monitoring riba i duže periode lovostaja, jer ovaj poslednji ističe 2020. godine.

U rumunskim Karpatima nalaze se najveće evropske stoletne šume. U XVII. veku u njima su nesmetano živele velike populacije evropskih bizona, srna, jelena. Nažalost, eksploatacija i nerazumna seča šuma za drvnu masu i poljoprivredu uništile su velike površine u raznim istorijskim periodima. Od oko 2 miliona hektara šuma, koliko je Rumunija imala 1900. godine, ostalo je svega 200.000 hektara. Iako je površina drastično smanjena, Rumunija je i dalje najbogatija evropska država po rasprostranjenosti stoletnih šuma. Ogromna stabala visine i do 60 metara i dalje dominiraju ovim prostorima, u kojima se veliki mesožderi, kao što su vukovi, risovi i medvedi nalaze u velikom broju.

Za bolju zaštitu, šume su uvrštene u svetsku baštinu UNESCO-a. O izuzetnom značaju ovih šuma generalni direktor Šumske uptrave Romsilva Gjorge Mihajesku kaže: “Netaknute šume Rumunije kao i one skoro netaknute su veoma važne za način na koji se ove razvijaju i rastu prirodno i prirodno smenjujuju generacije. Život se ovde odvija bez ikakve ljudske intervencije. Ovo je neinterventni životni model. Ne možemo reći da uvek jedna prirodna šuma zatvorena 100% ima maksimalni diverzitet. Diverzitet šume čini i diverzitet generacija. U jednoj stopostotnoj prirodnoj šumi možemo naići na samo jednu generaciju staru 180 godina. Ali za diverzitet treba da imamo i generacije od 10, 20 i 30 godina. Nisu uvek prirodne šume najmešovitije. Mešovite šume kombinuju se sa stopostotnim prirodnim šumama. Ove su lepše i raznovrsnije od strogoprirodnih šuma, jer teže da postanu stopostotne prirodne šume. Dominacija stabala od 180, 200, 300 godina ne podstiče uvek mladu generaciju. Mi ih koristimo kao modele. U Evropi su retke zemlje koje još imaju ovu vrstu šuma. Mi sada imamo 28.000 identifikovanih hektara koji ispunjavaju uslove za netaknute i skoro netaknute šume.”

Pre tri godine osnovan je Katalog netaknutih i skoro netaknutih šuma, instrument za evidenciju ovih šumskih vrsta. Šume uvedene u ovaj Katalog pod strogom su zaštitom, drugim rečima ovde nisu dozvoljene nikakve ljudske aktivnosti. Do sada je identifikovano i upisano u Katalog 7000 hektara netaknutih šuma i 221.000 skoro netaknutih, a proces se nastavlja. Medjutim, pojedine organizacije za zaštitu sredine optužuju vlast za uništavanje stoletnih šuma i traže intervenciju Evropske komisije. Ekologisti tvrde da Romsilva organizuje šumske radove unutar zaštićenih zona mreže Natura 2000, bez adekvatne analize uticaja seče u ovim jedinstvenim zonama. Gjorge Mihajlesku objašnjava: “Šume su zaštićene i ovde Romsilva nema nikakvih administrativnih problema. Organizacije za zaštitu sredine obratile su se Evropskoj komisiji. Oni pogrešno uporedjuju studiju Pin Matra sa onim što smo mi sada napravili. Sve ove šume su pod nadzorom i podvrgnute strogoj kontroli. Napravljene su i greške, jer su, na primer, u prirodnom nasledju UNESCO-a uvršteni i nacionalni putevi, modifikovane zone. Oni koji su napravili ovu studiju nisu bili na terenu, tako da samo mi inistirali da isprave ove greške. Medjutim, pojedine organizacije za zaštitu sredine ne prihvataju ispravljanje grešaka, iako treba da kažemo da su nam se mnoge organizacije za zaštitu sredine pridružile i da nam pomažu. I mi ponekad grešimo. Imamo u odredjenoj meri okrnjen kredibilitet, ali nastojimo da povratimo izgubljeno poverenje. U Evropi se govori da Rumunija ne štiti svoje šume, ali mi imamo najvrednije bukove šume, najlepšu floru i najveći diverzitet. Treba da znate da se u nekim evropskim zemljama bašte sa nekoliko stabala proglašavaju nacionalnim i prirodnim parkovima.”

Rumunija ima oko 6,5 miliona hektara šuma, a Romsilva upravlja sa 3,14 miliona hektara, odnosno sa 48% ukupnog šumskog fonda. Romsilva ima pod upravom i 22 nacionalna i prirodna parka ukupne površine od 850.000 hektara. Od ove površine 245.000 hektara spada pod strogu i integralnu zaštitu. Ove jeseni Romsilva je počela akciju utvrdjivanja zona sa posebnim zaštitnim znakovima, kaže Gjorge Mihajlesku: “Mi smo tražili zonsku delimitaciju da bismo znali šta i kako treba da radimo. Jer u sadašnjoj situaciji ne znamo da li smo u zaštičenoj zoni ili u zoni trajnog razvoja ili konzervacije. Mi smo naložili da naši ljudi na terenu, uz pomoć GPS-a, utvrde konkretne elemente delimitacije, jer bez jasnih granica ljudi mogu da pogreše.”

Za zonu stroge zaštite postaviće se žuti kvadrat, za zonu integralne zaštite plavi kvadrat, a za porirodne rezervate i prirodne spomenike žuti kvadrat sa belom trakom. Granice nacionalnih i prirodnih parkova označene su sa crvenim kvadratom.

Dunav prevozi svakod dana više stotina tona plastičnih materija, tvdi Asocijacija,, Više zelenila ” (MaiMult Verde) koja je lansirala Program,, čiste vode” sa ciljem da se zaustavi zagadjenje Dunava i Crnog mora plastičnim materijama. Apel ima za cilj učešće clanova zajednica i javnih vlasti podunavskih naselja u akcijama vaspistanja i ekologizacije. Svake godine više miliona tona plastike sliva se u okeane sveta. Platsične materije, posebno otpad od plasticne ambalaže i kese za jednokratnu upotrebu glavne su vrste otpada. Planeta je na rubu katastrofe zbog plastičnog otpada, upozorava Organizacija ujedinjenih nacija. I Evropska komisija upozorava da Crno more, posle Sredozemnog, sadrži najveće količine plastičnog otpada i da 90% ovog otpada spada na plastične materije. Doru Mitrana, predsednik Asocijacije,, Sa vise zelenila” kaže da Dunav prevozi ogromne količine plastike, a za vreme bujica iz reka stižu dodatne količine otpada:,, Prema rezultatima najnovije studije, 4,2 tone plastičnog otpada iz Dunava sliva se dnevno u Crno more. Ovu studiju realizovao je Bečki univerzitet i, polazeći od ovih podataka i skoro svakodnevnih tv snimaka sa plastičnim otpadom posle obilnih kiša, shvatili smo da je problem mnogo veći. Došli smo do ideje da lansirano ovaj projekat koji pre svega ima za cilj partnerstvo za opšte dobro i da treba da damo dorinos rešavanju ovog problema. Kada se odnosim na partnerstvo mislim na gradjane, kompanije i državne vlasti, jer kada imamo čisti Dunav imamo i čiste vode u Rumuniji. Plastične materije stižu iz svih krajeva u Dunav i kasnije u Deltu Dunava.. Vode nas povezuju, a sve što je plastika stiže u Dunav i Crno more.

Pokretači Programa ,,čiste vode” saradjivaće sa srodnim organizacijama u podunavskim državama. Odakle nam stiže plastični otpad, ali i sa evropskimi svetskim institucijama, Medjunarodnom komisijom za zaštitu Dunava i Ujedinjenim nacijama za pitanja vode . Da bi zaustavila degradaciju vodenog ekosistema, Evropska unije želi da zaustavi zagadjenje plastičnim materijama do 2030. godine, javili su evropski zvaničnici povodom obeležavanja Evropskog dana mora. Nastoji se da se zabrane plastični proizvodi za jednokratnu upotrebu i da se finansiraju projekti za eliminisanje morskog otpada (ribarskih mreža sa elektronskom lokalizacijom) ili finansiraju dronovi koji mogu detektovati morski otpad. Na evropskom nivou predloženo je da se stimuliše morska inovacija pomoću evropskog programa post-2020 godine,, Evropski horizont” koji predvidja razvoj regionalne i medjunarodne saradnje. Doru Mitrana istice:,, Ove plastične materije stižu i u Dunav, u zone sa posebnim biodiverzitetom gde dolaze u kontakt sa ribom, pticama i na kraju na našem tanjiru. Veliki plastični otpad može se izvaditi iz vode, ali ne možemo intervenisati u slučaju mikroplastike iz vode i životinja. Zbog toga je veoma važno da ne pogoršamo situaciju dodatnim otpadom. Ako se sitaucija neće menjati, u 2050. godini nije isključenoa da imamo više plastike u morima nego riba. Zabrinutost raste jer je voda izvor hrane i potencijalni izvor provoda i ekonomske aktivnosti.”

Program ,,sa više zelenila” predpostavlja akcije čišćenja dunavskih obala uz pomoć dobrovoljaca i članova podunavskih zajednica u saradnji sa lokalnim vlastima i školskim inspektoratima, a ove jeseni i implementacija identifikovanih rešenja, dodao je Doru Mitrana:,, Želimo da pronadjemo rešenja, počeli dmo sa čišćenjem Delte Dunava u maju tekuće godije. 100 dobrovoljaca je prikupilo 5 tona plastičnog otpada na ostrvu Sakalin. Relizacija plana nastavlja se u 10 podunavskih gradova u kojima saradjujemo sa drugim lokalnim i bukureštanskim nevladinim organizacijama. Ove organizacija nam pomažu da formiramo grupe za inicijativu od ljudi koji zaista žele da se ukjuče u rešavanje problema. 29. juna, za Dan Dunava želimo da pokrenemo prve akcije čišćenja obale u ovim zajednicama da plastične meterije ne bi stigle u vode Dunava. Rešenje može biti selektivno prikupljanje plastike, reciklaža I uredjivanje mesta za provod na Dunavu bez zagadjene obale.

Svake godine 29. juna se obeležava Medjunarodni dan Dunava. Istog dana obeležava i potpisivanje, 29. juna 1994. godine u Sofiji, Konvencije o sradanji na zaštiti i trajne upotrebe Dunava. Ove godine Medjunarodna komisija za zaštitu Dunava pod temu,, Budi aktivan za sigurniji Dunav” promoviše solidarnost medju narodima koji dele ovaj zajednički resurs. Ovaj dan se obeležava u 14podunavskih država sa ciljem da se usvoje mere i zajedničke strategije za zaštitu ove velike evropske reke pred raznim opasnostima kao što su ekstremne pojave: suša, poplave i nenamerno zagadjenje.

U Dunavu i Crnom moru živi najvažnija populacija divljih jesetri na svetu. Nažalost u poslednjim decenijama ove prastare ribe su se suočavale sa dramatičnim smanjenjem broja zbog ljudskih brana. Brane i hidrocentrale su presekle prirodne zone ove riblje vrste. Pored toga, ribolov, zagadjenje i uništavanje staništa doprineli su debalansu morskog ekosistema. Od ukupno 6 vrsta jesetri, ostale su samo četiri: moruna, kečiga, pastruga i dunavska jesetra, sve se nalaze na Crvenoj listi Medjunarodne unije za očuvanje prirode. Lov na jesetre je u Rumuniji prvi put zabrabnjen 2006. godine na 10 godina, a 2016. produžen još 5 godina. Da bi Svetski fond za zaštitu životinja, WWF Rumunija, dao značajan doprinos zaštiti jesetri pokrenuo je više projekata sa ciljem da se zabrani prekomerni rbolov, glavna neposredna pretnja opstanku poslednjih divljih populacija jesetri u Dunavu. Stručnjaci ove organizacije tvrde medjutim da je potrebno više od toga. Potrebna je evropska saradnja kako bi ribari imali veće prihode iz alternativnih izvora i istovremeno bili uključeni u aktivnosti očuvanja staništa i najvažnijih migrackih puteva. U Rumuniji je zabranjen komercijalni lov na ovu vrstu ribe, kao i prodaja mesa i kavijara divljih dunavskih jesetri, kaže Kristina Munteanu, nacionalni menadžer projekta WWF Rumunija:,, Jesetre su i dalje ugrožene. Nije nam poznat broj jesetri u Dunavu i Crnom Moru, jer su ovi nadzorni metodi dosta skupi i predpostavljaju dosta vremena. Ali iz delimičnih nadzora znamo da broj jesetri ne može opravdati komercijalni ribolov. Zabrana lova na jesetre produžava se do aprila 2021. godine, kada će se verivatno doneti i odluka zasnovana na najnovijim naučnim podacima.

Svetski fond za zaštitu divljih životinja WWF Rumunija saradjuje sa Svetskim društvom za zaštitu jesetri, globalnom istraživačkom mrežom, sa kojom je napravljen panevropski akcioni plan za uzgoj ove vrste riba. Svetska konvencija iz Berna je usvojila plan krajem prošle godine i ovaj će poslužiti kao okvir svim evropskim državama u kojima žive jesetre. Prošle godine Nemačka, Austrija, Slovačka, Slovenija, Madjarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija i Ukrajina pokrenule su projekat u trajanju od tri godine sa ciljem da se zaštite ribe selice kojima preti nestanak u Dunavskom bazenu. Kristina Munteanu objašnjava: ,,Ovaj projekat finansira Evropska unija preko Transnacionalnog dunavskog programa. Prokjekat je lansiran prošle godine u junu. Cilj projekta je identifikovanje zajedničkih metodologija za utvrdjivanje staništa jesetri pomoću kojih se mogu osnivati akvakulturne farme koje bi repopulisale Dunav i Crno more mladjem jesetri. Na bazi analiza imaćemo preporuke u vezi sa načinom zaštite ove riblje vrste, navigacijom, planovima vadjenje šljunka i peska iz Dunava i drugim projektima na Dunavu. U ovaj projekat uključeno je 10 država koje su grupisane na radne pakete. U zavisnosti od iskustva, svaki partner uključen je u jedan ili dva radna paketa. Jedan radni paket je posvećen identifikaciji staništa, drugi konzervaciji, ostali svim kavakulturnim farmama koje se bave repopulacijom mladji, zatim politikama i bankom podataka sa svim raspoloživim podacima. Iako je projekat sada u početnoj fazi postignuti su pojedini rezutati u analizi postojećih politika. a sada se radi na izveštaju o ovim politikama.

U okviru ovog projekta 18. aprila u rumunskom gradu Isakča odvijala se repopulacija mladjem jesetri:,, Ovaj dogadjaj ima pre svega demonstrativni karakter. Dunav je repopulisan sa oko 1500 markiranih mladih jesetri kako bi se ustanovilo kako se ponašaju na putu od Dunava do Crnog mora i koliko će ostati na staništama u kojima se hrane. Repopulacije se predvidjaju i u Madjarskoj, ali sa manjim brojem mladih jesetri. Ove repopulacije ponoviće se i sledeće godine.

U Rumuniji postoje specijaliziovanje farme za uzgoj i reprodukciju jesetri. Jedan kg. Mesa ove riblje vrste košta oko 9,5 evra, a 100 grama kavijara od 127 do 212 evra.

Na udaljenosti od 25. km. od Bukuršta nalazi se Nacionalni park Komana, zaštićena zona od nacionalnog interesa. Prostire se na 25 000 hektara i deo je evropske mreže Natura 2000 i Ramsarske konvencije. Preko 8000 hektara pokriveno je bukvinom, lipovinom, bagremovinom i brestovinom. Park ima tri zaštićene zone: Naučni rezervat veprine, Naucni rezervat božura i Močvara Komana. Valentin Grigore, direktor Parka Komana rekao nam je: ,,Za prvomajski praznik turisti imaju priliku da vide ovde procvetale božure. Zbog blage zime i ranog proleća imaćemo procvetale božure u prvoj nedelji maja meseca. Božur cveta obično u drugoj nedelji maja. Van Rezervata božura imamo i Rezervat veprine, zimzelene biljke sa mediteransko-atlanskim elementom i veoma lepim plodovima crvene boje. Ovde nailazimo i na žutog šafrana, a na 20 hektara retku veliku belu radu.”

Močvara Komana pokriva preko 12000 hektara i treća je močvarna zona Rumunije po biodiverzitetu posle Velikog ostrva Brajile i Delte Dunava, naglasio je Valentin Grigore: ,,Identifikovali smo 141 vrstu ptica, od kojih 78 pod zaštitom. Ovde imamo pravu bižuteriju u blizini Bukurešta. Dosta se govori i o Delti Vakaresti, ali ovde u Komani biodiverzitet je mnogo bogatiji i lepši. Ovde u ovoj našoj maloj delti imamo endemske vrste riba, crnku, komanski klen koji živi samo u ovom delu. Iammo ovde i 10 vrsta vodozemaca, žaba, gmizavaca, kornjača. Pratimo sve veće populacije šakala u zoni. Šakali nisu pod zaštitom ali imaju odredjeni potencijal jer u ovoj zoni nemamo vukove. U proleće se vraćaju ptice selice, i deca dolaze ovde da ih vide, posebno voljene rode. Pored bele rode, koja je svima nama dobro poznata, njena sestra crna roda se redje vidja. Oko jedne osmine populacije zaštićenih crnih roda u Rumuniji gnezdi se u Komani. Vrsta je zavisna od starih stabala sa širokim granama u blizini vode, a kod nas su ispunjeni svi ovi uslovi. U zoni imamo šume, slano tlo, zone sa poplavljenim poljima. Ovde dolaze veliki i mali kormorani, patke njorke, ridžoglave patke, vodomari, labudovi, crvene čaplje. Mnogi su veliki obožavaoci ptica i dolaze kod nas tako da smo podigli cetiri osmatračnice oko močvare.”

U Parku Komana, gde žive i crne rode Cikonia nigra, stručnjaci rumunskog ornitološkog društva posadili su više stabala hrasta lužnjaka. Ovidiju Buhaila, stručnjak za komunikaciju Ornitološkog društva je objasnio: ,,Crne rode koriste Nacionalni park Komana za gneždjenje. Crna roda je harizmatična i feoma bojažljiva vrsta. Za razliku od belih roda, koje se se gnezde na dimnjacima ili električnim stubovima ispred kuća, crne rode se gnezde u šumama. Ponekad se gnezde i u orlovskim gnezdima, ali najčešce na visokim i solidnim stablima gde grade velika gnezda. Mi smo doneli odluku da pomognemo ovim pticama sadjenjem stabala hrasta lužnjaka. Ova stabla su najpogodnija za zivot od korena pa sve do vrha, jer ovde zive od insekata pa sve do ptica. Ovde imamo i vise gnezda sojki, a žirom se ovde hrane divlje svinje i druge životinja. Ova vrsta hrasta je idealna. Apelovali smo na pomoc 120 dobrovoljaca kompanije Šenker koji su dosli sa nama i za samo jedan dan posadili smo 1000 stabala hrasta.”

U blizini Nacionalnog parka Komana nalasi se i istoimeni manastir tvrdjava podignut 1461 godine po naredjenju Vlada Cepeša, vladara Vlaške.

Morski otpad predstavlja veliku pretnju po morsku sredinu celog sveta. Sve veće količine plastičnog otpada dospevaju u vode, ugrožavajući zdravlje ekosistema.

Prema rezultatima studija, do 2050. godine imaćemo više otpada nego riba, jer tone plasti;nog otpada plutaju okeanima. 85% količina morskog otpada je plastičnog porekla i na pojedinim morima plove prava plastična ostrva. Mnoge morske vrste poistovečuju plastične mikročestice sa hranom i na kraju ovaj otpad ulazi u ljudsku hranu. Ekolozi upućuju alarmne signale i traže da se pronadju efikasne mere za smanjenje količina morskog otpada. Luis Popa, generalni direktor Nacionalnog muzeja prirodne istorije ,,Grigore Antipa” u Bukureštu o uticajima plastičnih materija na morsku sredinu kaže: ,,Pre svega želim da kažem da je od 1960. godine počela proizvodnja plastike i da je nakon 50 godina u svetu već proizvedeno 300 miliona tona. Nafta čini 90% sirovine za proizvodnju plastike. Praktično industrija plastike upotrebljava iste količine nafte kao celokupna vazduhoplovna industrija. Plastika je sintetički materijal koji se teško rastvara i zbog toga ga koristimo, ali kada postaje otpad pretvara se u veliki problem. Koji su efekti plastike? Pre svega ima neposredne ali i posredne efekte na životinje. Plastične čestice koje stižu na plaže i smanjuju temperaturu plaža negativno utiču na reprodukciju kornjače, kojima je potrebna odredjena temperatura. Skoro 50% morskog otpada pluta na površini, a druga polovina dospeva na dno okeana. Ovde plastični otpad menja razmenu kiseonika i sastav životinjskog i biljnog sveta. Mnoge čestice postaju hrana morkih životinja.

Od 2009. godine Organizacija ,,Mare Nostrum” iz rumunskog grada Konstance nadgleda crnomorske plaže i uklanja otpad. 2018. godina smatra se za najprljavijom godinom na rumunskom primoriju. Od 2014. godine do sada inventarisano je i ukljonjeno više od 100 hiljada vrsta otpada. Neslavni rekord pripada sektoru iz Konstance (22.612), dok se na suprotnom polu nalaze Kostinešti (4096) i Korbu (4182). Marijan Paju, ekspert Nevladine organizacije ,,Mare Nostrum” ističe: ,,Nažlost, prošle godine imali smo najviše otpada. Iako smo na početku mislili da ćemo imati jednu čistiju godinu, uspostavilo se da je bila najprljavija sa 38.000 otpada i to samo u jesenjem periodu. Ove količine su ogromne. U 2015. godini imali smo oko 2019. elemenata u prolećnoj sezoni, u 2016 imali smo 3885, u 2017. već 18.000, a u 2018. imali smo 24 000. Identifikovani elementi su u ovom periodu bili u porastu. Praktično povećani broj otpada odnosi se na otpad malih dimenzija, osim odeće i gradjevinskog materijala. Ovaj otpad koji mi prikupljamo i šaljemo na uništavanje nalazi se u pesku. U poslednjim godinama opušci su bili najčešći otpad. U sektoru Konstance identifikovali smo u jesenjoj sezoni preko 6000 opušaka na ovom prostoru od samo 10.000 kvadratnih metara.”

Organizacija ,,Mare Nostrum” trenutno radi na Projektu ,,Lakši pristup publike podacima o morskom otpadu u cilju smanjenja morskog zagadjenja u Crnomorskom bazenu”. Glavni cilj projekta je promovisanje solidnije transnacionalne integracije informacija, saznanja i ekspertiza iz oblasti monitoringa sredine i problema sa morskim otpadom u Crnom moru. Marijan Paju objašnjava: ,,Ovim projektom želimo da centralizujemo postojeće podatke i olakšamo pristup ne samo istraživačima i institucijama koje mogu koristiti ove podatke za efikasniji menadžment, već i običnim ljudima kako bi se upoznali sa situacijom morskog otpada i mogućnostima smanjenja otpada na rumunskom primoriju. Posle ovog Workshop-a zaključci su bili elokventni i pokazuju koji je stepen dostignut. Samo neke institucije prikupljaju ove podatke. Zapravo, skoro niko ne vodi računa o godišnjim količinama proizvedenog i prikupljenog otpada.“

U mesto zaključka, moramo reči da se u maju, u Rumuniji, Turskoj, Bugarskoj i Ukrajini organizuju novi workshop-ovi ove vrste u okviru evropskog projekta ANEMONE.

Pri kraju prošle godine objavljen je drugi ciklus Nacionalne inventure šumskog fonda. Ova etapa obuhvata prikupljene i preradjene podatke iz 2013-2018. godine sa cele teritorije Rumunije. Glavna šumska vrsta u Rumuniji je bukva koja pokriva 31% šumskih površina. Slede smreka, jela i bor koje pokraivaju 26% površine, a listopadno drvece i hrast oko 1%. Na poslednjem mestu su grupe raznih vrsta mekih listopadnih drveća koje pokrivaju 7% površine. Distribucija po kategorijama pokazuje da se najveća šumska povrsina nalazi u III starosnoj kategoriji od 50 godina i samo 10% u VI od 100-200 godina na zaštičenim površinama.

Opšti zaključak Nacionalne inventure šumskog fonda Rumunije je taj da je stanje šuma dobro, kaze Kalin Tobesku, izvršni direktor Fordaq Rumunija, organizacije koja okuplja proizvodjače gradjevinskog materijala i proizvoda od drveta :,, Pre svega želim da naglasim da je zabeležen rast szmskih površina na više od 7 miliona hektara. Važno je to da je postignut ovaj rast u odnosu na period od pre 5 godina. Pored uredjenih šuma, u nacionalni šumski fond imamo mnoge površine pokrivene šumskom vegetacijom, a to su pasnjaci I druge površine pokrivrne raznim rastinjem. Prosek pokrivanja je od skoro 0,3 hektara po stanovniku, prosek veći od evropskog, iako smo do sada tvrdili da je manji. Iz ove studije može se konstatovati da imamo neregenerisane terene od oko 56 000 hektara, odnosno 1% neregenerisanih površina što je veoma važno, jer smo u poslednje dve decenije često govorili o nelegalnoj seči i nestanku šuma. Prema podacima inventure obim drvne mase u šumama je povećan u ovom petogodišnjem periodu, drugim rečima isečemo manje, a to dokazuje da je eksploatacija šuma održiva.

Sa druge strane organizacije koje se bave zaštitom čovekove sredine izražavaju nezadovoljstvo rezultatima drugog ciklusa inventure. Ove tvrde da je nelegalna seča šuma veća od legalne od 18 miliona kubnih metara godišnje.

Ukradeno je preko 80 miliona kubnih metara, 20,6 % godišnje, i ovi podaci se ne pominju u Nacionalnoj inventuri šumskog fonda. Ovaj obim drvne mase predstavlja nestanak skoro 242 352 hektara šuma u periodu 2013-2018. godina. Andrej Čurkanu, istrazni direktor Agent Greena kaže: ,,Mi raspolažemo informacijama da se pojedini podaci namerno kriju. Novinarskim metodama došli smo do informacija o obimu drvne mase koji je merem u prvom ciklusu Inventure šumskog fonda i koji nije obuhvaćen drugim ciklusom. Reč je o 38,6 miliona kubnih metara godišnje. Mi smo uputili otvoreno pismo predsedniku drzave i Ministarstvu vodoprivrede i sumarstva u kome tražimo da se analiziraju ove brojke. Postavili smo pitanje, ako izmedju dva ciklusa inventure nestaje 38,6 miliona kubnih metara i ako Rumunija, shodno zvaničnim statističkim podacima eksploatiše u proseku 18 miliona kublih metara gde je razlika od 20 miliona kubnih metara? Jer po zakonu nema pokriće za 20 miliona kubnih metara. Naš zaključak je taj da je 20 miliona kubnih metara isečeno nelegalno.

U novembru prošle godine Agent Green, najveća rumunska organizacija koja se bavi zaštitom šovekove sredine, o bjavila je izvestaj o eksploataciji rumunskih stoletnih šuma. Prema podacima iz izvestaja više hiljada hektara stoletnih šuma je degradirano. Večina ovih šuma nalazi se u zaštićenim zonama mreže Natura 2000. U poslednjih pet godina Rumunuja je zbog industrijske eksploatacije izgubila 3600 hektara stoletnih šuma. Kalimani, Domogled, Valea Cernej, Semenik, Kejile Karasuluj su najugroženiji nacionalni parkovi sa stoletnim šumama. U rezervatu Izvorul Nere nalazi se najveći rezervat bukovine u Evropi. Ekologisti su tražili od Evropske komisije da interveniše kako bi se spasile zašticene zone u Rumuniji.

Prema Inventuri šumskog fonda Rumunija od ukupne površine pod sumama ima 29,55%, dok je evropski prosek od 32,4%.

Rumunija raspolaže bogatim i vrednim prirodnim nasledjem. Ima najraznovrsnije biogeografske uslove medju zemljama Evropske unije, uslovi koji kozervišu jedinstvene ekosisteme i retke vrste. Rumunija ima 30 prirodnih i nacionalnih parkova, dva geoparka, nekoliko stotina rezervata i prirodnih spomenika, 19 Ramsar zona, Rezervat biosfere Delte Dunava, kao i druge prirodne zaštićene površine od evropskog značaja obuhvaćene mrežom Natura 2000. Koalicija Natura 2000 lansirala je krajem prošle godine projekat,, Otkrijte Rumuniju” koji, čuvajući prirodu u zastićenim zonama, predlaže novu viziju održivog razvoja naše zemlje. Ekolozi predlažu efikasnije upravljanje zaštićenim zonama, koje bi doprinele konzervaciji biodiverziteta i trajnog razvoja naselja. Liviju Čojneag, izvršni direktor Fondacije koalicija Natura 2000 ističe:,, Nažalost iako naša zemlja ima samo 25% nacionalne teritorije pod zaštitom, ovaj statut najčešće postoji samo na papiru. Menadžment je neefikasan i on se mora poboljšati ako zaista želimo da imamo prirodni okvir, ako zaista zelimo da imamo prirodu onako kako je sada i posle 30 godina. Iz ovog razloga Koalicija Natira 2000 je lansirala verziju stručnjaka naše organizacije. Preko 20 nevladinih organizacija koje se bave konzervacijom biodiverziteta, kao i druge koje nisu u Koaliciji radile su skoro dve godine na realizaiji ovog dokumenta- strategiju koja pokazuje kako treba da vidimo prirodu posle 15-20 godina. Ovo je dugotrajni san koji dokazuje da želimo da imamo veći broj zaštićenih prirodnih površina. Trebalo bi da se zone pod zaštitom povećaju sa 23% na skoro 30%. Pored toga želimo pre svega da se ovim zonama efikasno upravlja i da njihov glavni cilj bude zaštita biodiverziteta. Odnosno stepen konzervacije, stepen neintervencije kao bi priroda mogla da zahvati 75% površine svakog paraka. Ovo predpostavlja da ovde treba da dozvolimo samo turističke i naučne aktivnosti.”

Nevladine organizacije i aktivisti ostro kritikuju eliminisanje kustosa zaštićenih zona iz Zakona o zaštiti sredine, tako da će upravljanje zonama biti u nadležnosti Nacionalne agencije za zašticene prirodne površine. Kustozi su uspeli u više navrata da spreče kontroverzne projekte u ovim zonama (gradnju hotela, puteva, seče šuma i rudarske eksploatacije) jer je za ovakve aktivnosti bila potrebna njihova dozvola. Drugi veliki problem zaštičenih zona je nedovoljno finansiranje za upravljanje ovim zonama i zaštitu prirode. Liviju Čojneag je dodao: ”Potrebna nam je unitarna uprava. Potrebno je da rumunska država koordiniše unitarno upravljanje ovim prirodnim zonama. Želimo takodje da se otvori finansijska linija za zaštićene zone jer sada samo parkovi pod upravom Nacionalne sumske agencije ROMSILVA od eksploatacije drvne mase zaradjuju oko 3 miliona evra godišnje. Sve ostale zaštičene zone, posebno Narura 2000, nemaju nikako finansiranje. Ovim zonama upravljali su do prošle jeseni razni entiteti, polazeći od agencija za zaštitu čovekove sredine pa sve do županijskih i lokalnih odbora, univerziteta, nevladinih organizacija. Praktično od prošle jeseni prisustvujemo centralizaciji upravljanja. Nacionalna agencija za zaštičene zone, osnovana pre dve godine, preuzela je mrežu Natura 2000, nacionalne parkove od Romsilve, osim Delte Dunava. Šokirani smo menadžmentom prirodnih zaštičenih zona. Ako su se do nedavno nevladine organizacije i gradjansko drustvo aktivno uključile u privlačenje fondova za istraživanje, praćenje, identifikaciju vrsta, konzervaciju, patroliranje i turističke aktivnosti koje su donosile novac lokalnim zajednicama, ove su jednostavno eliminisane. Možemo slobodno reči da u ovom trenutku za prirodne zaštičene zone, osim nacionalnih parkova Romsilve, niko ne brine, nemaju čuvare ni upravu.”

Stručnjaci koji su lansirali Projekat,, Otkrijte Rumuniju” postavili su 10 osnovnih uslova za menadžment mreže zaštičenih zona i konzervaciju rumunske prirode. Erika Stanču direktorka Fondacije ProPark za zaštičene zone iz Koalicije Natura 2000 ističe:,, Pre svega želim da spomenem princip prioriteta, drugim rečima da glavni ciljevi zaštičenih zona treba da imaju prvenstvo nad ostalim ciljevima. Ovo predvidja zakon, tako bi trebalo i da se desi, jer u zonama u kojima imamo zaštičene površine prioriteti treba da budu očuvanje prirode i trajni razvoj, jer na ovaj način zaštičene zone mogu postati modeli našeg društva. Ovi modeli razvoja donose i društveni razvoj. Drugi veoma važan princip je transparentnost. Sistem odlučivanja u sklopu menadžmenta zaštičenih zona u Rumuniji treba da bude transparentan i omogući aktivno učešće svih zainteresovanih činilaca. Drugi važan princip je participativni menadžment. Ovom važnom principu za participativni sistem zaštičenih zona preti opasnost od povlačenja kustosa koji su 18 godina vodili brigu o ovim zonama. Princip participativnog menadžmenta za nas znači da svi zainteresovani akteri sa resursima mogu da učestvuju u menadžmentu zaštićenih zona.”

Autori projekta,, Otkrijte Rumuniju” nadaju se da će odgovorne vlasti preuzeti ovaj dokument kako bi se omogučilo pronalaženje adekvatnih rešenja za očuvanje jedinstvenog prirodnog nasledjau Evropi.

Prošlo je dvadeset godina od prvog Izveštaja,,Živa planeta”, bijenale Medjunarodne organizacije za očuvanje prirode (World Wide Fund for Nature) o zdravstvenom stanju Planete. Od jednog do drugog izveštaja situacija se pogoršavala zbog štetnog uticaja čoveka. Globane populacije ptica, riba, sisara, gmizavaca smanjuju se svakom godinom, šume nestaju, tlo je degradirano a okeani i reke su sve zagadjeniji. Ekosistemi se uništavaju i divlji život polako nestaje. Ekologisti upozoravaju na potrebu postizanja globalnog sporazuma o zaštiti biodiverziteta kako bi se obnovili životni uslovi i priroda uopšte.

Ovogodišnji izveštaj predstavlja sumornu sliku degradacije prirode, smatra Adrijana Troča, ekspert WWF Rumunija: ,,Izvestaj ,,Živa planeta” je studija koja uporedjuje zdravstveno stanje Palnete sa stepenom ljudske potrošnje i pristiska i uporedjuje evoluciju beskičmenjaka sa našim globalnim karbonskim otiskom. Ovgodišnji izveštaj potvrdjuje da smo u poslednjih 40 godina izgubili 60% populacije beskičmenjaka. Studija pokriva 14 000 populacija i 4000 vrsta kičmenjaka: sisara, riba i vodozemaca. Najveći gubitak beleži se i dalje kod vodenih vrsta, posebno slatvovodnih. Ovde se radi o gubitku od 83%.Najveći gubicin zabeleženi su u tropskim zonama, a najporaznija situacija je kod korala na malim dubinama. Ovde gubici iznose od skoro 50%, i to samo u poslednjih 30 godina neverovatno kratak rok. I to uslovima kada Veliko koralsko ostrvo svake godine doprinosi otvaranju 70 000 novih radnih mesta u Australiji i donosi skoro 6 miliardi dolara godišnje. Svaka vrsta ima veliku vrednost za nas i to na svim planovima. Bez ovih divljih vrsta Planeta ne bi bila nastanjena. Potreban nam je biodiverzitet za nabavljanje hrane, vode i rekreaciju.”

Izveštaj ,,Živa planeta” pored upozorenja na prekomernu eksploataciju zemlje, ukazuje i na veliki doprinos prirode svetskoj ekonomiji, naglašava Adrijana Troča: ,,Priroda daje veliki doprinos otvaranju novih radnih mesta, a oprašivanje biljaka je od velike važnosti za popljoprivrednu proizvodnju. Na globalnom nivou usluge prirode prevazilaze 125 triliona dolara godišnje. Kada govorimo o oprašivačima biljaka, traba naglasiti da se njihov broj smanjuje i ovde treba da investiramo. U Americi farmeri su prošle godine investirali skoro 300 miliona dolara kako bi imali dovoljan broj košnica za oprašivanje plantaća badema. Pritisak je veoma snažan na sve vrste. Ljudska aktivnost je negativno uticala na staništa i prirodne resurse. Praktično zbog našeg načina potrošnje i ne samo energije negativno utičemo na divlje vrste. U poslednjih 50 godina nestalo je 20% amazonske prašume, što je ogromno naročito kada je svima poznato da je Amazon hotspot diodiverziteta. Nestao je veliki broj divljih vrsta, delom i zbog plantaža palmovog ulja koje sada pokrivaju velike šumske površine.”

Gubljenje biodiverziteta je opasnost ravna klimatskim promenama, upozoravaju autori 12 Izveštaja,, Živa planeta”, sa napomenom da u ovom kratkom vremenu koji imamo na raspolaganje na globalnom planu treba redefinisati način zaštite i obnove prirode. WWF poziva globalnu zajednicu da postigne svetski dogovor koji bi zaustavio ubrzani nestanak divljeg života. Adrijana Troča objašnjava: ,,Imamo sansu da preduzmemo nešto. Eksperti kažu da smo mi možda poslednja generacija koja može da promeni istorijski tok. Imamo i nekoliko pozitivnih rezultata u poslednje vreme. Populacija tigrova je bila na putu nestanka, smanjena je za 90% u poslednjem veku i sada imamo oko 4000 tigrova u divljini. Zahvaljujući naporima država, stručnjaka i običnih gradjana ova vrsta se oporavlja. U Nepali raste broj tigrova. Evropski bizoni koji su nestali u Rumuniji pre 200 godina i sada zahlaljujući uloženim naporima za konzervaciju njihov broj se povećava u divljini. Imamo oko 50 bizona u rumunskim Karpatima.”

Pored ovih vrsta mnoge životinaje i ptice koje su bile na rubu nestanka uspele su da prežive zahvaljujući programima repopulacije divokoza,elana, jelena, šakala, dabrova, sivih i stepskih orlova.

Ekološko stanje većine vodenih površina u Evropskoj uniji nije u najboljem stanju, navodi Evropska agencija za zaštitu čovekove sredine. Posle analize oko 130 vodnih resursi došlo se do zaključka da se kvalitet vode u celoj Evropskoj uniji pogoršava zabrinjavajućom brzinom. Reke i jezera zemalja istočne Evrope su čistija nego na zapadu Evrope, gde su veća naseljenost stanovnika i poljoprivreda odgovorne za hemijsko zagadjenje voda. Situacija je alarmantna i na svetskom nivou. Stručnjaci upozoravaju da svetu preti vodena kriza, ako se neće preduzeti hitne mere. Prema procenama Organizacije ujedinjenih nacija do 2050. godine oko 5 miliarde osoba živeće u zonama sa smanjenim pristupom vodenim resursima. Svetska banka upozorava da je u poslednje vreme 50 reka u svetu presušilo zbog sistema navodnjavanja i prekomerne potrošnje.

Zemlje Evropske unije imaju na raspolaganje Okvirnu direktivu o vodama pomoću koje se mogu spasiti vodeni ekosistemi. U izveštaju se navodi da ova direktiva nije sprovedena na terenu . I dalje se zagadjuje većina podzemnih i obalnih voda. Živa i kadmijum su najčešći krivci za hemijsko zagadjenje. Kamelija Jonesku, nacionalni koordinator Departmana za slatke vode Svetskog fonda za zaštitu prirode WWF Rumunija kaže: ,,Samo 40% evropskih reka nalaze se u dobrom ili veoma dobrom stanju. Uslovi za procenu nalaze se u postojećim zakonima, Okvirnoj direktivi o vodama. Prilikom izrade ove studije vodilo se računa o fizičko-hemijskim parametrima, načinu na koji utiče ljudski faktor, konkretnim fizičkim intervencijama za uredjivanje voda, brana i nasipa. Svi ovi parametri su analizirani u svakoj zemlji. Konstatovalo se medjutim da se o mnogim stvarima nije vodilo računa od kada je Direktiva stupila na snagu početkom 2000-te godine. Direktiva predvidja jasne ciljeve za realizaciju boljeg kvaliteta svih vrsta voda. 2000. godine su postavljeni kriterijumi za bolji kvalitet voda u 2015. godini, ali nisu ispoštovani. Mnoge zemlje su tražile produženje ovog roka ili izuzeća. Radilo se o odsustvu ambicije pojedinih zemalja kao i neefikasnom načinu procene I shvatanju potrebe za investicijama za poboljšanje situacija reka. Ova Direktiva predvidja da do 2029. godine imamo u Evropi ekološki kvalitetne reke.”

Izveštaj Evropske agencije za zaštitu čovekove sredine navodi da su u Rumuniji u velikoj meri reke čiste. U poslednje vreme investiralo se mnogo u ovom sektoru. Za rehabilitaciju ili efikasniju infrastrukturu snabdevanja I prečišćavanja voda uložena su sredstva u 287. naselja. Za period 2014-2020. godina za ovu namenu predvidjeno je 2,7 miliardi evra, odobrena su i cetiri nova projekta, jedan projekat velikih razmera u Bukureštu za koji se izdvaja 200 miliona evra iz evropskih fondova. Kamelija Jonesku objašnjava: ,,U Rumuniji procenat kvaliteta voda je mnogo veći od evropskog proseka. Praktično mi još imamo reke koje su u dobrom stanju, ali istovremeno i mnoge opasnosti koje vrebaju i ovde mislim pre svaga na poljoprivredu. Smatram da je cela teritorija zemlje veoma osetljiva na nitrite iz poljoprivrednih izvora, posebno površinske vode. Vode iz mnogih bunara se ne mogu više koristiti. Treba videti kako poljoprivredni sektor može da planira aktivnosti kako bi zaštitio vodene resurse.”

Okvirna direktiva o vodama nalazi se sada pred procesom revizije ,,fitness check”. Analiziraće se efikasnost, koherentnost i dodatna vrednost ove direktive na nivou Evropske unije, proces koji predpostavlja i javnu konsultaciju koja je upučena na javnu raspravu u septembru tekuće godine. Oko 100 nevladinih organizacija rade na zaštiti i primeni ove direktive i traže od Evropske komisije da brani netaknutu Okvirnu direktivu o vodama, iako pojedine zemlje žele da oslabe ovaj zakon. Kamelija Jonesku ističe:,, U ovom procesu postoji i jedna komponenta koja omogućuje državljanima da izlože sopstveni stav, ideje i mišljenja o načinu na koji nacionalne i evropske vlasti upravljaju vodom. Državljani mogu saopštiti Evropskoj komisiji, nacionalnim i evropskim vlastima šta misle o implementaciji direktive i zaštiti reka i da li su ovi zakoni dobri ili ih treba poboljšati. Mi znamao da mnogim korisnicima vode kao i pojedinim vlastima ova direktiva zadaje velike glavobolje i odavde dolaze predlozi o izmeni direktive. Strahujemo da može da dodje do relaksacije načina na koji se upravlja vodama.”

Javna rasprava traje do 4.marta 2019.godine.

Površina koja je pokrivena šumama u Rumuniji smanjila se do 28,95% (otprilike 7 miliona hektara), ispod proseka Evropske unije od 43%. Od ove površine, oko 415.000 hektara šume pripada malim vlasnicima koji poseduju do najviše 100 hektara kojima ne upravljaju, te su izložene ilegalnoj seči. Ako se odnosimo na netaknute ili kvasinetaknute šume, odnosno na zone u kojima priroda se razvijala po svojim pravilima, bez intervencije ljudi, u Rumuniji se nalazi samo 3% od ukupne šumske površine u odnosu na 12% koliko je bilo 1974. godine. Mnoge od ovih prastarih šuma bukve uključene su u Svetsku baštinu UNESKO-a. Prema najnovijem izveštaju Greenpeace-a o ilegalnoj seči drva, u Rumuniji, u 2017. godini, vlasti su otrkile 12.487 onakvih slučajeva na nacionalnom nivou, ono što znači oko 34 dnevno, za 32% više nego prethodne godine. Ovo znači da se u Rumuniji seče više od 3 hektara šume u svakom času. Čiprijan Galuška, koordinator kampanije za šume i biodiverzitet Greenpeace-a Rumunija, daje nam detalje o pomenutom izveštaju: “Županije u kojima se seče najviše drva su Mureš, Brašov i Olt, a ova nedela su teža nego 2016. Zabeleženo je 8000 prekršaja, što znači povećanje za 62% u odnosu na prethodnu godinu. Ukupno, na nacionalnom nivou imamo 200.000 ilegalno sečenih kubnih metara. Prema zvaničnim podacima, u periodu 2008-2014 ilegalno je sečeno 8 miliona kubnih metara godišnje, a vlasti su otkrile da od ovih 8 miliona kubnih metara godišnje ilegalno je sečeno 200.000 kubnih metara, to jest 2% od ukupne količine. Dakle, ako govorimo o aktivnostima vlasti u borbi protiv ilegalne seče šume, prema podacima iz perioda 2008-2014. zaključujemo da one nisu bile efikasne.“

U županijama Kluž, Maramureš i Sibiju ilegalno je sečeno 54% od ukupne količine ilegalno sečene šume u 2017. godini, na nacionalnom nivou. Prošle godine pokrenute su istrage u više od 20.000 onakvih slučajeva, u 5.500 dosijea tužioci su izrekli sudsku odluku, a autori samo 605 slučajeva izvedeni su pred sud. Istovremeno, konfiskovano je 1.465 sredstava za transport korišćenih za transport ilegalno sečenog drva, za 27,83% više u odnosu na pretodnu godinu, ističe se u izveštaju ekološke organizacije Greenpeace Rumunija. Čiprijan Galuška, koordinator kampanije za šume i biodiverzitet Greenpeace-a Rumunija: Kada idemo u šumu i pokušavamo da vidimo šta se tamo dešava, primećujemo da oni koji ilegalno seku drva su veoma dobro opremljeni. Ovi su privredni subjekti sa veoma modernim alatima, imaju sve što im je potrebno da brzo rade i napuste šumu. Što se transportnih sredstava tiče, u 2017. godini vlasti su zaplenile i seoske kočije, tako da ne može se jasno tvrditi ko seče drva i u kojoj količini.“

Rumunske vlasti su zadnjih godina primenile niz sistema i protokola izmedju ustanova sa ciljem suzbijanja ilegalne seče drva i povećanja transparetnosti u ovoj oblasti. Medjutim, pojava ne može biti zaustavljena, ali ekološke organizacije pokušavaju i dalje da pronadju rešenja, rekao nam je Čiprijan Galuška, koordinator kampanije za šume i biodiverzitet Greenpeace-a Rumunija: Ekološke organizacije rade svoj posao, privlaču pažnju na ovaj problem i gradjanima omogućavaju učešće u akcijama suzbijanja ilegalne seče drva. Time se bavi i Greenpeace. Uskoro ćemo lansirati aplikaciju za mobilne telefone, pomoću koje ljudi mogu se uključiti u akcije spasavanja šuma u Rumuniji, pretežno u akcije spasavanja netaknutih šuma. Pomenuta aplikacija će omogućiti gradjanima da obaveste vlasti o ilegalnim slučajevima koje vide na terenu. Oni će preko mobilnog telefona poslati slike i GPS koordinate, a mi ćemo analizirati podatke i zavisno od slučaja, uputićemo šumsku policiju da pokrene istragu na terenu. Zahvaljujući satelitskim slikama, korisnici interneta imaće mogućnost da provere da li su transporti sečenog drva legalni ili ne.“

U izveštaju Greenpeace se ističe da je do sada značajnu ulogu u identifikaciji slučajeva ilegalne seče drva imalo gradjansko društvo. Inače, Rumuni su zabrinuti zbog kvaliteta čovekove sredine, pokazuju i podaci studije kompanije Ipsos, realizovane u 28 zemalja širom sveta. Sedmoro od desetoro Rumuna smatra da ilegalna seča drva je glavni ekološki problem na lokalnom planu, da upravljanje otpadima je drugi ekološki prioritet u Rumuniji, dok kvalitet vazduha zabrinjava 32% Rumuna.

Na oko 200 km od Bukurešta na površini od 14.800 hektara prostire se Nacionalni park Pjatra Krajuluj, u jednom od najspektakularnijih planinskih masiva Rumunije. 1938. godine odlučeno je da se zaštiti ova zona koja je u to vreme imala samo 440 hektara. 1972. godine površina je udvostručena, a 1990. postavljene osnove Nacionalnog parka Pjatra Krajuluj sa ciljem da se zaštiti biljni i životinjski svet. O najlepšim peizažima parka Mirča Vergele, direktor uprave Nacionalnog parka kaže: ,,Nacionalni park Pjatra Krajuluj je jedni krečnjački vrh nadmorske visine preko 2000 metara. Zapadni deo ovog krečnjaka ima spektakularni reljef sa posebnim geomorfološkim formama izuzetne lepote koje privlače turiste. Na severnom i južnom delu, na ekstremnim delovima vrha postoje spektakularne provalije. Provalija Zarneštiuluj, u županiji Brašov, zatim Dambovičoarej, Brustureluj i Dambovice. Sve ove provalije proglašene su prirodnim rezervatima i pod strogom su zaštitom Nacionalnog parka.

Biodiverzitet ovog parka je spektakularan. Simbol parka je karanfil (Dianthus callizonus). Može se sresti na sunčanim stenama u donjoj alpskoj zoni ili na gornjoj granici alpskih pašnjaka. U letnjim mesecima karanfil je roza boja. Pored karanfila nailazimo i na 41 vrstu orhideja, na runolist, žuti mak ili divlju gladiolu, cveće koje obogačuje Nacionalni park Pjatra Krajuluj. Od proleća do kasne jeseni boje preplavljuje zonu. U ovdašnjim pečinama žive više od 15 vrsta slepih mišleva. U letu se mogu videti i više od 100 vrsta ptica i 216 vrsta velikih leptira, od kojih se mnogi nalaze na Crvenoj listi Evrope. Mirča Vergele dodaje: ,,U Nacionalnom parku Pjatra Krajuluj imamo preko 1100 vrsta biljaka na samo 14 8000 hektara, što predstavlja skoro jednu trečinu ukupnih vrsta biljaka u Rumuniji. Ovde se nalaze jedinstvene vrste kao što su karanfil Nacionaolnog parka Pjatra Krajuluj, simbol parka i masiva, endemska biljka koja cveta u drugoj polovini juna.Ovaj cvet može se sresti i u blizini planinskog vrha, kao i u nižim zonama. U parku žive i mnoge životinske vrste. Pre svega veliki mesožderi -vukovi, medvedi i risovi- koji nisu karakteristični za ovu zonu, već za celu karpatsku. Ove zime smo postavili video kamere unutar parka i uspeli da snimimo četiri risa, identifikovali smo oko 30 medveda i dva čopora od 5-7 vukova u južnom i severnom delu Parka. Druga emblemska vrsta za Park Pjatra Krajuluj i simbol masiva je divokoza. U vreme onivanja Uprave parka 1989. godine uspeli smo da zaustavimo lov na ovu vrstu tako da sada imamo oko 250 primeraka divokoze. Divokoze sada nisu previše plašljive tako da turisti moguu da ih snime sa odaljenosti od svega 10-15 metara.

Ljubitelji planina mogu obilaziti zone parka i na biciklu, jer su uredjene posebne staze. Na kraju naselja Zarnešti nalaze se Provalije Zarneštija, najvazniji pristup turističkim trasama masiva Pjatra Krajuluj i pravi magnet za planinare. Mi smo prošle godine uredili 11 trasa za planinske bicikle unutar parka. Trase su obeležene sa 160 strelicama. Postoje tri stepena složenosti i mapa ovih trasa koja se može nabaviti u sedištu parka. Za planinare imamo posebne trase. Najviše se koriste one u zoni Provalija Zaranduluj jer su pristupačnije.

Godišnje Nacionalni park Pjatra Krajuluj posećuje 110 hiljada turista, od kojih su 25% stranci.

Od lansiranja programa LIFE, finansijskog instrumenta Evropske unije za zaštitu sredine prošlo je već 26 godina. Glavni cilj programa je doprinos primeni politika i zakona Evropske uniji i zaštiti čovekove sredine i klime, kofinansiranjem projekata sa dodatom evropskom vrednošću. Ovim programom sadjene su šume, zaštičena staništa i životinjske vrste kojima je pretio nestanak. Trenutno mnoge zone su zaštićene zahvaljujući mreži Natura 2000. Evropa sada ima 27 000 zona Natura 2000 koje pokrivaju 18% teritorije Evropske unije. U nastavku saznaćemo detalje od Madaline Kozma, menadžerke Projekta Ministarstva za zaštitu čovekove sredine:,, Evropska unija je smatrala da je veoma važno da imamo finansijski element za konzervaciju biodiverziteta i zaštitu čiste i zdrave prirode. Na svu sreću Evropska unija je shvatila da je njena pomoć veoma važna i za proizvodnu aktivnost. Treba voditi računa da i proizvodne aktivnosti, koje praktično otvaraju radna mesta, treba da se usklade sa Direktivama evropske unije o konzervaciji i zaštiti sredine. Program LIFE bavi se i klimatskim aktivnostima ali I informisanjem i upravljanjem. Ljudi treba da budu informisani o procedurama koje se odvjaju u okviru ovog programa, o načinu na koji mogu da utiču na zakone evropskih država i naročito kako se može delovati regionalno..

Rumunija ima vredne ekosisteme priznate u Evropi koji pokrivaju 1,6 miliona hektara, ne računajući Rezervat Delte Dunava sa oko 580 000 hektara. Zaštićena prirodna područja osnovana u Rumuniji, uključujući Natura 2000- zone od evropskog interesa, predstavljaju 23% teritorije zemlje. Ova površina predstavlja 45% nacionalnog šumskog fonda. Novi Program LIFE izlazi u susret zaiteresovanim ljudima za dalju zaštitu prirode i konzervaciju vrsta kojima preti nestanak. I novim integracionim projektima LIFE nastoji se da u delo sprovedu zakone o zaštiti sredine i klime kako bi se odolelo klimatskim promenama, deficitu vode, cirkularnoj konomiji i gubljenju biodiverziteta. Madalina Kozma dodaje:,, Mi preduzimamo sve što je moguće da bismo upoznali potencijalne korisnike, ali i ljude koji realizuju ove programe sa načinom implementacije, sta treba da urade i kako treba poštovati propise Evropske unije. 18. aprila upućen je apel na predloge za 2018. godinu. Ove godine možemo da predamo projekte na digitalnoj platformi Evropske unije u dve tape, možemo napraviti konceptnu notu sa našim željama kao potencijalni korisnici. Ovo predpostavlja da napišemo 10 stranica sa idejama i finansijkim procenama. Ovaj dokumet se postavlja na digitalnoj platformi Evropske unije najkasnije do 10. juna. U oktobru primićemo odgovor da li se project može finansirati, zatim ćemo postaviti proširenu formu kako bi smo u januaru 2019. godine dobili odgovor da li je naš projekat odobren. U julu 2019. godine možemo početi implementaciju projekta.”

Od 1992. godina od kada je lansiran Program LIFE u Evropskoj uniji je realizovano oko 3942 projekta, a samo u Rumuniji 52 u svim oblastima Programa. Madalina Kozma:,, Ovi projekti bave se konzervacijom i biodiverzitetom. Imamo izuzetno vredne programe priznate na evropskom nivou, pre svega Menadžment i zaštitu velikih mesoždera. Autori projekata su naše kolege iz Agencije za zaštitu sredine iz Županije Vranča. Immo projekte o zaštiti ptica, program zaštite orla kliktaša. Realizovali smo programe zaštite modrovrane zajedno sa kolegama iz Madjarske i jednom nevladinom organizacijom. Nastavićemo i program zaštite sive vetruške, vrste koja je skoro nestala na evropskom kontinentu. Živi naročito u Banatu i Panonskoj niziji. Ovaj projekat je uspešno realizovan i na nivou Evropske unije. I dalje nastojimo da privučemo što veći broj korisnika, da im objasnimo koja je uloga ovog finansiranja i kako se može realizovati u okviru Programa. Ovim programom želimo da privučemo što veće iznose i istovremeno zaštitimo veliki deo tritorije Rumunije, prirodnog trezora i biodiverziteta.

Finansijski paket za realizaciju Programa LIFE za 2014-2020. godinu iznosi 3 miliarde evra i veći je za milijardu u odnosu na prethodni period 2007-2013.godina

Rumunija ima bogat ptičji svet jer ovde postoje skoro idealnni uslovi za gneždjenje i ishranu. Od ukupnog broja ptičijih vrsta na teritoriji Rumunije, 100 vrsta su stanarica, 150 selice ali postoje i ptice koje provode zimu kod nas, tranzituju a ponekad ovde i zalutaju. Na 5 mesta u Rumuniji koncentrišu se dnevne ptice grabljivice. Ptice selice,koje zaobilaze Karpate i Crno More, treba da prelete Dobrodju, pravi koridor za migraciju. Planine Mačin su najpogodnije mesto za migraciju ptica iz Evrope. Ovuda migrira oko 10 000 ptica grabljivica i oko 20 000 belih roda. Dolina reke Prut je druga vlažna zona od posebnog značaja za ptičiji svet iz Rumunije i jugoistočne Evrope. U dolini reke Prut nalaze se najvažniji migrantski koridori. Ovde se mnoge ptice hrane ili gnezde. Ovidiju Bufnila nadležan za odnose sa javnošću Rumunskog ornitološkog društva kaže: ,,Imamo oko 400 vrsta ptica sedelica i ptica koje u prolece migriraju iz Rumunije gde su provele zimu ( guske i zimski labud). Prvu pticu koju smo ovg proleća videli na nebu bila je crna roda koja je ovde sletela na putu ka severu. Došle su zatim bele rode koje su primećene na nebu Bukurešta 7.marta. 8. marta moje kolege videle su pravog vesnika proleća, pupavca, u blizini grada Kalaraši. Ovde su vidjena i velika jata roda u traznitu kao i 200 ždralova koji su se hranili negde u Dobrodji, pored naselja Histrija. Najvažniji vesnik proleća je kašikar, karakteristična vrsta za vlažne zone, vidjen je ne u Delti Dunava već u Moldaviji, u blizini grada Jaši. Došle su zatim nama poznate vrste, ali najaći migratorski talas bio je u vreme kada je u Rumuniji padala ledna kiša. Rode su uspele da slete i ukone led sa krila i da se odmore, ali najveće pobleme imale su ptice koje se hrane insektima. Mnoge nisu izdržale, druge su nastavile migraciju. Migracija se završava kada ćemo imati priliku da vidimo i poslednje vesnike proleća. Mislim pre sveg na kukavicu i pčelarice, koje stižu ovde krajem aprila ili početkom maja.

Za naučnike je veoma važan način na koji se ptice orijentišu u letu. Iako postoje mnoge teorije, opšteprihvaćena je ideja da način migracije varira od jedne do druge vrste. Dokazano je da se mnoge ptice orijentišu prema suncu i zvezdama. Druge nasledjuju kapacitet orijentacije od roditelčja kako bi mogle da stignu u zone u koje će provoditi zimu. Mlade ptice slede roditelje ( bela roda). Posle prve migracije ptice pamte rutu kojom treba leteti u narednim migracijama.

U vreme kada je broj ptica selica i stanarica u opadanju u Evropi, Evropska unija je usvojila politike u cilju zaustavljanja smanjenja broja ptica i preduzimanja mera zaštite ptičijih staništa. Direktiva ,,Ptice unije’’ bio je prvi zakon o zaštiti prirode donet sa ciljem da se zaustavi opadanje broja ugroženih vrsta kašikara, orlova belorepana i španskog krstaša. Kod nas farmeri primaju subvencije za zaštitu pojedinih ptičijih vrsta, na primer za orla kliktaša. U Rumuniji žive oko 2300 parova,sto predstavlja 10% svetske i 22% evropske populacije. Veliki broj orlova kliktaša je rezultat bogate prirode i priateljske poljoprivrede prema prirodi. Ovidiju Bufnila ističe: ,, Mere koje smo mi i naši partneri predložili usmerene su na pomoć poljoprivrednicima ali i zivtinjskom svetu Rumunije. Mislim ovde na orla kliktaša koji se gnezdi u našim zonama sa bogatim resursima hrane. Kada poljoprivrednik primenjuje ove mere agrosredine, treba da poštuje pojedine propise i da pomogne vrstama za koje prima subvencije.

Druga mera se odnosi na zaštitu guske crvenovoljke, vrste koja je na spisku ugroženih. Zastićena je Medjunarodnom konvencijom o konzervaciji divljeg života i evropskih staništa. U Rumuniji pojavljuje se krajem oktobra pa sve do marta:,, Guski crvenovoljki kada stiže kod nas, potrebna su joj kukuruzna zrna, zatim psenična i kasnije zrna uljane repice. Za zaštitu ove vrste rumunski farmeri primaju više desetina miliona evra. Ovi fondovi se izdvajaju samo na arealu guske crvenovoljke, u Baraganu i Dobrodji.

Ornitološko društvo Rumunije sprvodi nekoliko programa zaštite ptica i suzbijanja lova na ptice pevačice. ,, Rumuniji rastu krila je projekat koji predvidja da ornitolozi i dobrovoljci svakog proleća postavljaju veštacka gnezda u bukureštanskim parkovima i u desetak drugih gradova. Drugi projekat odnosi se na zaštitu i konzervaciju jedne od najugroženijih vrsta, stepskog orla. Za povoljne uslove za gneždjenje postavljena su veštacka gnezda na visokonaponskim stubovima. Od ukupno 50 parova u Evropi, skoro pola žive u Madjarskoj i Slovačkoj.