Category: Zelena Planeta

Nuklearni reaktori malih dimenzija u Rumuniji

Rumunija je prva država u Evropi koja će imati elektranu sa nuklearnim reaktorom malih dimenzija. Elektrana će proizvoditi električnu energiju bezbedno, uz minimalne emisije ugljenika i po ceni ispod prosečnog nivoa u našoj zemlji.

Reaktor, koji je izgradila američka kompanija NuSkejl, biće smešten u bivšoj termoelektrani Dojčešti u okrugu Dmbovica (na jugu Rumunije) i njime će upravljati stručnjaci koje će obučavati stručni kadrovi Politehničkog univerziteta u Bukureštu.

U tom smislu, SAD će staviti Rumuniji na raspolaganje poseban simulator. Nova tehnologija ima za cilj da unapredi akcije za sprečavanje klimatskih promena, energetsku bezbednost i pristup energiji.

Rumunski ministar energetike Virdžil Popesku nedavno je objasnio šta će američka i lokalna partnerska kompanija dalje uraditi, nakon što se dogovore uslovi saradnje.

Dve kompanije, NuSkejl i Nuklearelektrika, u memorandumu koji su potpisale, moraju tačno da identifikuju šta rumunska industrija može da uradi, kako možemo da razvijemo rumunsku industriju i koliko možemo da, recimo, u Rumuniji prisvojimo komponente modularnih reaktora. Mi svakako želimo da Nuklearelektrika bude regionalni operater modularnih reaktora, i ne samo ove NuSkejl tehnologije.

U toku boravka u Bukureštu, zamenik američkog sekretara Departmana za energetiku, Dejvid Tirk, istakao je da se trenutno, kada je reč o energetici, suočavamo sa tri vrste krize:

Pre svega, već neko vreme se suočavamo sa klimatskom krizom. Povrh toga, došlo je do krize prouzrokovane KOVID pandemijom, koja ne samo da je imala ogroman uticaj na zdravlje, već i na energetsko tržište. Pojavila se i treća kriza sa kojom se suočava Rumunija, kao i druge države u regionu: agresija predsednika Putina na Ukrajinu“.

On je naglasio da se, u ovom kontekstu, Sjedinjene Države raduju saradnji sa Rumunijom u borbi protiv svih ovih kriza. Sa svoje strane, Kosmin Gica, generalni direktor Nuklearelektrike, rekao je da lokacija nuklearne elektrane u Dojčeštiju ima prednost koju nudi postojeća infrastruktura. Istovremeno, on se osvrnuo i na fazu projekta:

Potpisali smo prvi ugovor i počeli prvu fazu radova za ovaj projekat u novembru 2021. godine, a radovi su u toku. Na osnovu ovih radova možemo da pristupimo finalizaciji prve faze inženjeringa i nabavci materijala sa dugim ciklusom proizvodnje. Primili smo početne inpute, i trenutno ova prva faza je završena u procentu od oko 35%. Trenutno, po našem rasporedu, počinjemo da se pripremamo za ulazak u drugu fazu i započinjemo pregovore za zaključavanje dotičnih ugovora, da bi mogli da ispoštujemo obećani rok izvršenja, do kraja 2030. godine“

O evropskoj energetskoj bezbednosti i proširenju rumunskog civilnog nuklearnog programa razgovarali su američki zvaničnik Dejvid Tirk i rumunski premijer Nikolae Čiuka. Tako se izgradnja reaktora 3 i 4 u nuklearnoj elektrani Černavoda (na jugoistoku Rumunije), kao i radovi na održavanju reaktora 1, smatraju neophodnim koracima za dostizanje nivoa koji će obezbediti energetsku nezavisnost Rumunije.

Obostrano je izražena spremnost za razvoj rumunsko-američkog partnerstva, kako u oblasti korišćenja nuklearne energije, tako i u eksploataciji gasa i nafte. Glavne koristi nakon implementacije ovih rešenja su, kako dekarbonizacija – važan evropski cilj, tako i visok nivo bezbednosti pod kojim će se investicije sprovoditi, navodi se u saopštenju vlade iz Bukurešta.

Sve ovo postaje mnogo važnije u aktuelnom kontekstu međunarodnih energetskih sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Ministar energetike Virdžil Popesku navodi da se implementacijom tehnologije modularnog nuklearnog reaktora malih dimenzija, kompanije NuSkejl, vrši novi korak ka energetskoj nezavisnosti Rumunije.

On je takođe rekao da će pored dokazanih prednosti za energetsku bezbednost i zaštitu životne sredine generisanjem bezbedne, stabilne, dostupne i čiste energije bez emisija, projekat doneti i direktne socijalne i ekonomske koristi zajednici kojoj služi i doprineće prosperitetu regionalne ekonomije i industrije.

Što se tiče rumunsko-američkog projekta u Doiceštiju, izvršni direktor Nuklearelektrike Kosmin Gica kaže da će verovatno imati instaliranu snagu od 600 MW. Reč je o elektrani NuSkejl sa 6 modularnih nuklearnih reaktora, snage 462 MW, ali istovremeno postoji mogućnost da se i tamo razviju kapaciteti za proizvodnju fotonaponske energije, da se dopune reaktori tipa SMR.

On je objasnio da su u okruženju urađene geodetske studije, studije tla, da postoji priključak na elektroenergetsku mrežu i priključak na regionalnu mrežu za distribuciju termičke energije. Istovremeno, tamo postoji zajednica koja poseduje ekspertizu u toj oblasti, što nudi dodatne ekonomske koristi.

Ali postoje i kritičari nove tehnologije. Oni tvrde da, iako su predloženi reaktori manji, ipak imaju nuklearnu tehnologiju i donose nedostatke specifične za ovu vrstu energije. Troškovi će biti visoki, izgradnja će trajati duže nego što se procenjuje, a zabrinutost u vezi bezbednosti će i dalje biti prisutna.

Ekološka rekonstrukcija u planinama Fagaraš

Fundacija Karpatia konservejšn“, u partnerstvu sa udruženjem Šumski distrikt Karpatia“, započela je program pošumljavanja područja uništenih u prošlosti ekstenzivnom eksploatacijom, u planinama Fagaraš (centralna Rumunija).

Postavljeni cilj za ovo proleće je pošumljavanje 100 hektara terena uz finansijsku podršku Evropske komisije kroz program Lajf“. 435 hiljada sadnica je zasađeno u četiri oblasti ekološke rekonstrukcije: Groapele“ (pogođena neusklađenim sečenjem i verovatno izazvanim požarom), Dubrudžanu“, Dolina Dmbovice“ i Lereštj“. Sadnice autohtonih prirodnih vrsta dolaze iz rasadnika Karpatia“ ili se kupuju od lokalnih proizvođača. Pitali smo Mihaja Zotu, direktora konzervacije u okviru Fondacije, koji je put od sadnje sadnica do šume u punom jeku.

Od početka mogu vam reći da je to dug put, posebno u našem donekle izuzetnom slučaju, jer mi pokušavamo da obnovimo prirodne šumske ekosisteme, dakle prirodnu šumu koja je postojala na tom prostoru i koja je posečena u prošlosti, posebno u komunističkom periodu, ali je to i moda koja je došla pre mnogo godina sa Zapada: zamenjene su mnoge prirodne šume – bukove šume ili mešavine bukve, jele, smrče, javora ili drugih vrsta – sa takozvanim monokulturama smrče, jer je smrča važila za brže rastuću vrstu, ima pravo deblo, drvo je veoma dobro za gradnju, za nameštaj i tako dalje. Dakle, ono što pokušavamo da uradimo je, pre svega, da identifikujemo, na osnovu istorijskih izvora, kao i svih drugih podataka koji postoje – na primer stare šume iz susedstva – koja je bila prirodna šuma koja je tamo postojala. Taj aspekt smatramo najinteresantnijim i najvažnijim, jer priroda uvek zna i umela je da odlučuje, možda milionima godina, koje vrste i sastav vrsta treba da postoje na tom prostoru. I, kao i uvek kada je čovek napravio inovacije i promenio prirodnu šumu u veštačku, priroda se pre ili kasnije prilagodi i dolazi do napada insekata, udara vetra i tako dalje.“

U ovom kontekstu, gospodin Zota govori o ekološkoj rekonstrukciji, a ne o jednostavnom pošumljavanju. To je zato što iza stvaranja nove šume stoji mnogo više aktivnosti od same sadnje.

U svim ovim oblastima radimo broj probnih lotova, na svakom hektaru seče, prebrojavamo i identifikujemo koje prirodne sadnice sada postoje, šta već postoji na terenu. Uvek ima sadnica koje se pojavljuju prirodno, ali ne onoliko koliko je potrebno da bi mogla da se obnovi šuma. Uvek nađemo nekoliko sadnica različitih vrsta: jedinke, glavne i tako dalje. I onda na tim lotovima pogledamo koje vrste sadnica već postoje. Nakon čega upoređujemo šta bi trebali da imamo, dakle prirodna šuma koja je postojala ranije, upoređujemo vrste koje sada postoje prirodno i broj sadnica u svakoj vrsti i tako dolazimo do zaključka – da znamo koliko sadnica treba da posadimo da bi šuma mogla da se zgruša, raste i postaje zaista šuma, i koliki nam je udeo vrsta tamo potreban da bismo došli do prirodne šume koja je postojala. Uz malu primedbu, bez pokušaja da budemo bolji inženjeri od prirode, nekako se trudimo da malo predvidimo stvari: jer postoje studije koje pokazuju da će u narednih 50 godina visinska granica šume porasti za najmanje 100 metara. To znači da će šumske vrste migrirati visoko. Dakle, ako sada nađemo bukvu, u mešovitim šumama, do 1400–1450 metara u planinama Fagaraš, posebno na južnoj strani, za 50 godina bukva će se popeti možda do 1550 metara ili čak 1600 metara. Dakle, vraćanjem prirodne šume pokušavamo da malo popnemo ove vrste, koje će prema ovim prognozama na kraju živeti na većim nadmorskim visinama, naravno zbog globalnog zagrevanja. Kada utvrdimo neophodan sastav i potreban broj sadnica, organizujemo se tako da pošumljavanje radimo u dve etape, u dva perioda godine: proleće i jesen. Zašto dva perioda? Zato što smo ustanovili da je svake godine, zbog klimatskih promena i nestabilnosti vremena, vremenski okvir za sadnju u planinskim predelima sve manji.“

Sadnice potiču iz devet rasadnika i dva staklenika, a njihov uzgoj u prirodnim uslovima, bez hemikalija, u uslovima koji simuliraju njihov budući život, nije nimalo jednostavan. U stvari, na novoj šumi, od faze semena, do dovoljno jake šume da bi sama mogla da opstane, treba raditi najmanje 7 godina.

Dve do tri godine za uzgoj rasada i još 4-5 godina nege u planini, posle sadnje. Bez aktivne podrške, ova područja se teško vraćaju u svoje prirodno stanje ravnoteže. Pored svih ekoloških funkcija koje šuma ima, ona takođe podržava a ceo društveni sistem. Samo tokom ovog perioda, 120 nadničara iz lokalnih zajednica u blizini planine Fagaraš, desetine zaposlenih u fondaciji i šumarskim kompanijama, radi za buduće šume u ovoj oblasti. Većina sezonskih radnika su jednostavni ljudi, a uključivanje u ovaj projekat im daje dobru priliku da konstantno zarađuju tokom cele godine.

Cinutul Buzauluj“ dobio zvaničnu validaciju kao Međunarodni UNESKO geopark

Područje nazvano Cinutul Buzauluj“ na jugoistoku Rumunije zvanično je dobilo titulu Međunarodnog geoparka UNESKO, i priznato je kao teritorija sa prirodnim i kulturnim vrednostima od globalnog značaja. Time postaje drugi geopark u Rumuniji uključen u Međunarodnu mrežu geoparkova (GGN), posle Cara Haceguluj“ (na zapadu).

Ruralna teritorija u podplaninskom području okruga Buzau, uključena u ovaj geopark, zauzima površinu od preko hiljadu kvadratnih kilometara i ima populaciju od preko 40.000 stanovnika. Blatni vulkani, slane kupole, žive vatre, trubaduri“ iz Ulmeta, pećinska naselja i ćilibar iz Kolćija su među najpoznatijim atrakcijama ovog kraja.

Status međunarodnog UNESKO geoparka potvrđuje dotičnu teritoriju kao oblast u kojoj se ulažu značajni napori za obrazovni, ekonomski i socio-kulturni razvoj zajednica, u skladu sa zaštitom i razvojem životne sredine. Evo šta Razvan-Gabrijel Popa, menadžer geoparka, objašnjava s tim u vezi:

Geopark nije zaštićeno područje, veoma je važno to napomenuti. Sam Geopark je područje održivog razvoja, što znači da ne dolazimo sa ograničenjima čak ni po životnu sredinu. Kada nešto zaštitimo u geoparku, štitimo tačno znamenitosti koje su od interesa, ali ono čime se sada bavimo i što ćemo dalje razvijati, jeste rad na načinu razmišljanja ljudi, da razumeju, u praksi i sa rezultatima, zašto je potrebno da zaštitimo životnu sredinu, jer samo ako je zaštitimo možemo imati od nje korist.

I mogu dati vrlo jasan primer: imamo negde, recimo, kamen sa veoma lepim fosilima. Svako ko ima čekić može doći, razbiti i prodati komade sa fosilima dok ne ostane ništa. Ili možemo da zaštitimo taj kamen, ispričamo njegovu priču, priču meštana o njemu, priču Zemlje u vezi formiranja tog kamena, da tamo imamo tačku turističkog interesa i meštane koji mogu da budu pripovedači i vodiči, te izgraditi pansion u okolini i tako dalje…

Trudimo se da integrišemo prirodno nasleđe i životnu sredinu u ovaj ekonomski i društveno obrazovni krug. To je još jedan način da se revitalizuju zajednice. Očekujemo da se ove stvari dešavaju mnogo više sada na drugom nivou, jer pored napora koje ulažemo sa našim vlastima i partnerima, postoji status UNESKO i veća odgovornost, koja verujem da će nas naterati da svi na to gledamo drugačije.“

Cinutul Buzauluj“ će takođe UNESKO promovisati kroz Evropsku i globalnu mrežu geoparkova, a novi status će privući turiste i imati potencijal da ubedi preduzetnike da ulažu u alternativni turizam, agroturizam, kulturni ili avanturistički turizam.

Ovaj status će takođe privući sredstva i ulaganja u mnoge druge oblasti delatnosti, što je prilika za ekonomski i društveni preporod ove teritorije. O onome što sledi, konkretno, govori nam Razvan-Gabrijel Popa, koji je i direktor Udruženja Cinutul Buzauluj“:

Kratkoročno i srednjoročno, Udruženje Cinutul Buzauluj“ će nastaviti proces razvoja i upravljanja ovim područjem zajedno sa svojim partnerima, Županijskim većem, opštinama, Univerzitetom u Bukureštu. Planiramo nekoliko konkretnih akcija, već ove godine. Naprimer, imaćemo bar jednu stanicu za reciklažu plastike, a planiramo da imamo pet reciklažnih stanica širom okruga.

Ljudi će sami sakupljati plastiku, odneti je na lokalni punkt za reciklažu, tamo će je seckati, topiti i vraćati u predmete: češljeve, lonce, kante, kuke za odeću – mnogo toga. U osnovi, plastiku iz otpada pretvaramo u kružni lokalni resurs. Planiramo da napravimo još mnogo biciklističkih i pešačkih trasa. To je ono što smo počeli da radimo prošle godine. Ove trase prolaze kroz prirodu i odvode posetioce na razgledne prostore, na mesta gde mogu da posmatraju životinje. U okrugu Buzau imamo najdivljije oblasti u Rumuniji, imamo veoma bogatu floru i faunu.

Turističke trase će takođe voditi posetioce do prirodnih i kulturnih znamenitosti, a nastavićemo proces određivanja i zaštite važnih područja. Određujemo, zajedno sa opštinama, zaštićena područja od lokalnog interesa. Prošle godine smo, na primer, odvojili Kipeće vulkane u Bečiu, jedan od najlepših lokaliteta sa blatnjavim vulkanima, a možda najmanje poznat.

Praktično štitimo ove prostore, obavljamo male radove i ponovo ih integrišemo u turistički, privredni, obrazovni promet. Nastavićemo da radimo ove stvari, nastavićemo i obrazovne projekte sa školama, sa decom, razvićemo laboratorije prirodnih nauka. Ove godine ćemo najverovatnije opremiti četvrtu laboratoriju. Ima bezbroj zanimljivih stvari…

Spisak UNESKO geoparkova sastoji se od 177 teritorija u 46 zemalja, čijim se lokalitetima i predelima međunarodne vrednosti upravlja kroz integrisani pristup, koji uključuje razvoj turizma i obrazovanje i očuvanje prirodnog i kulturnog nasleđa.

Ovčarski psi lokalnih rasa i danas čuvaju torove u planinama

U prošlosti su ljudi i divlje životinje naseljavali iste teritorije, u prirodnoj ravnoteži. Kako bi zaštitili sebe, ali i domaće životinje, ljudi, posebno sa planina, preduzeli su razne zaštitne mere, poput masivnih drvenih ograda. Drugi način odbrane bio je i ostaje uzgoj pastirskih ovčarskih pasa, sposobnih da oteraju vukove, pa čak i medvede. Tako su iz nužde vremenom stvorene četiri specijalizovane rumunske rase pasa. Glavna svrha upotrebe ovih pasa danas je da se prirodna fauna održi što je moguće bliže normalnoj. Uz njihovu pomoć pokušavaju da oteraju divlje životinje koje ugrožavaju torove i domaćinstva, za razliku od radikalnih mera koje se preuzimaju za njihovo otklanjanje. Pokušaj koegzistiranja čoveka i prirode prema drevnim metodama, kako bi se, koliko je to moguće, u sadašnjem ekonomskom i društvenom kontekstu, sačuvalo bogatstvo faune Karpatskih planina. Fondacija za životnu sredinu Konservejšn Karpatija ima program koji besplatno nudi štene rumunskog karpatskog ovčara uzgajivačima životinja koji pasu svoja stada u oblasti planine Fagaraš. Odgajani su na farmi biodiverziteta Kobor. Psi ove lokalne rase su od davnina uz rumunske čobane. Evo šta nam kaže Adrijan Aldja – biolog za menadžment divljih životinja:

“Da bismo dobili dozvolu za postojanje divljih životinja u lokalnim zajednicama, moramo da se pobrinemo da sukobe održavamo na razumnom nivou: sukobi ljudi i divljih životinja. Mesožderi mogu, naravno, da ubijaju domaće životinje, divlje svinje mogu da ostanu divlje, a mi kao odgovorni za divlje životinje na lovačkim površinama moramo da se pobrinemo da izbegnemo ove probleme što je više moguće. Prioritet je izbegavanje sukoba i iz tog razloga smo pokrenuli ovaj program za uzgoj i donaciju pasa čuvara rase Karpatski ovčar, efikasne rase za odbranu domaćih stada. Zašto rumunski Karpatski ovčar? Jer, pre svega, to je rasa koja nas predstavlja, to je rasa specifična za područja u planinama Rumunije, koja poslednjih godina ima tendenciju da bude zamenjena svim vrstama hibrida ili drugih rasa manje efikasnih u borbi protiv divljih životinja i više agresivnih prema čoveku. Ovo je uravnotežen pas koji zna da radi svoj posao u planinama.“

Poljoprivrednici koji dobiju Karpatskog ovčara iz programa KARPATIJA postaju njegovi vlasnici u roku od godinu dana, poštujući obavezne uslove adekvatne nege: pristojan tretman, pravilnu hranu, neophodne veterinarske tretmane. Od 2019. godine do sada, fondacija je donirala 46 štenaca. U Rumuniji postoje četiri lokalne rase, sve psi čuvari ovaca ili goveda: rumunski ovčar mioritik, rumunski karpatski ovčar, rumunski ovčar iz Bukovine i rumunski ovčar Vrana. Petru Muntean, portparol Rumunskog udruženja pasa govori o ovim psima:

“Rumun ne može da živi bez psa, ni u planinama ni u ostalim domaćinstvima, s obzirom na situaciju sa kojom se suočavamo poslednjih godina – povećan broj populacija medveda i vukova. Pastiri ne mogu da žive bez psa i ne mogu da održavaju bezbednost svojih stada bez ovih pasa. Sada, u vezi četiri rase pasa: po specijalizovanom jeziku, dve od njih pripadaju prvoj FCI grupi, koja je posvećena pastirskim psima, a druge dve rase, veće, solidnije, ovčar iz Bukovine i rumunski ovčar vrana spadaju u deo grupe dva koji je posvećen psima čuvarima i odbrambednim psima, dakle velikim psima. Razlika između njih je vidljiva u pogledu strukture tela – glava je drugačija. Kod ovčara Karpatin i Mioritik glava je slična vučjoj, lakša, izdužena, dok su kod druge dve rase glave jače, veće i veoma podsećaju na Tibetanskog mastifa, ili Sen Bernarda – rasu koju poznaje većina ljudi. Dakle, oni su jači, impozantniji, masivniji psi. Ono što spaja sva ova četiri pastirska psa: njihova izuzetna sposobnost čuvanja stada. To je njihov prirodni instinkt da budu dobri čuvari i zaštitnici čoveka i domaćinstva. Fauna ovog područja zahtevala je da se ove rase uzgajaju da budu strašni čuvari. Oprezni su sa strancima i odlično brane svoju teritoriju, ali, suprotno svim očekivanjima, kada ih vlasnici izvedu u neko drugo nepoznato područje, ponašaju se izuzetno dobro, uravnoteženi su, to su psi koji rade svoj posao. Oni su izuzetno pokorni svom gospodaru.“

Više detalja o ovim divnim rumunskim specijalizovanim psima (istorija, karakteristike, standardi rase) možete pronaći na sajtu udruženja: www.ach.ro, na rumunskom, engleskom i francuskom jeziku.

Drvo, izvor za smanjenje emisije ugljenika

Rumunija ima sve resurse – šume, drvnu građu, kapacitete za preradu, strčnjake i škole – da bi ušla u prvi red zemalja koje preduzimaju vanžne korake za smanjenje emisije ugljenika u građevinskom sektoru. Saopštenje pripada Udruženju šumara Rumunije “ASFOR” koje u saopštenju objašnjava kako upotreba drveta u građevinarstvu može doprineti postizanju ambicioznih klimatskih ciljeva Evropske unije: uravnoteženje emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine i naknadno smanjenje emisija. U tom pogledu, dotični sektor predstavlja veliki izazov. Prema akcionom planu cirkularne ekonomije za 2020., građevinarstvo je odgovorno za preko 35% ukupnog otpada i 5 do 12% ukupnih emisija ugljenika u Evropskoj uniji. A proizvodi od drveta mogu pomoći da se sektor od izvora emisije ugljenika pretvori u apsorber ugljenika. Promovisanje proizvoda za skladištenje ugljenika u potpunosti je kompatibilno sa principom tehnološke neutralnosti, kažu rumunski šumari, pozivajući se na komunitarne izvore. Predsednik ASFOR-a, Čiprijan Muska, objašnjava mehanizam:

“Građevinski sektor je jedan od sektora sa prilično visokim doprinosom u pogledu emisije ugljenika, kroz materijale koji se koriste. Na evropskom nivou je sprovedeno niz mera za apsorpciju i skladištenje ugljenika. Mi, i u Rumuniji i u Evropskoj uniji, imamo na raspolaganju izvor koji nam može pomoći i koji može aktivno učestvovati u postizanju ovih ciljeva. A to je šuma! U osnovi, šuma deluje kao apsorber ugljenika kojeg skladišti u drvetu, a kasnije preradom i pretvaranjem drveta u građevinski materijal obezbeđuje skladištenje ugljenika na veoma dug period. Dakle, u osnovi, koristeći drvnu građu u građevinarstvu, mi smo u mogućnosti da obezbedimo skladištenje ugljenika i tako ostvarimo ciljeve neutralnosti koje smo sebi postavili kao članovi zajednice i koje je Evropa postavila sebi za cilj do 2030. godine. Uvek treba postojati prava ravnoteža između ekonomskog, socijalnog i ekološkog. Odnosno, drvnu građu mi sečemo po desetogodišnjim programima, bar u Rumuniji, jer je Rumunija jedna od retkih evropskih zemalja koja vrši seču po desetogodišnjim programima, po šumarskim aranžmanima. A mi sečemo samo godišnji prirast šume, dakle ne sečemo više nego što šuma može da proizvede.”

U prilog rečenom, rumunski šumari podsećaju i da je prošlog meseca Komisija Evropskog parlamenta za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane – “ENVI” pokrenula nacrt izveštaja “Nova evropska strategija za 2030. godinu – održivi menadžment šuma u Evropi“. Dokument se odnosi na “usvajanje holističkog pristupa koji uzima u obzir multifunkcionalnost šuma, uključujući skladištenje ugljenika u šumskoj biomasi i proizvodima od drveta” i “stvaranje regulatornog okvira koji prepoznaje niži ugljenični otisak šumskih proizvoda u poređenju sa alternativnim materijalima“. U istom kontekstu, rumunski šumari skreću pažnju na njihov dokument pod nazivom “Zelena Rumunija u 10 koraka” koji sadrži poglavlje o drvenim konstrukcijama. Poziva javne vlasti da grade pasivne drvene kuće i da koriste najmanje 10% drveta u svim građevinama koje se grade iz javnih sredstava. Istovremeno, kroz program “Drvena kuća“, šumari traže da se finansijski podrže pojedinci, fizička lica, za izradu konstrukcija od drvenog materijala, kao i pravna lica za sedišta, tehničke prostore, prostore za trgovinu i proizvodnju. Sve se to, međutim, može uraditi samo sečom šuma, a u Rumuniji je ta tema veoma osetljiva. Mnoga udruženja za zaštitu životne sredine skrenula su pažnju na nelegalno ili zloupotrebljeno krčenje šuma i seču šuma. Evo šta kaže Čiprijan Muska:

“Prvo bih počeo sa terminom krčenje šuma. Šta znači krčenje šuma? Seča drveća, uklanjanje šume i promena kategorije korišćenja. Odnosno, možemo imati, na primer, krčenje i seču šume prilikom ​​izgradnje autoputa. Inače ne možemo govoriti o krčenju šuma. Ovde u Rumuniji imamo krčenje šuma isključivo u slučaju velikih infrastrukturnih projekata. Što se tiče bespravne seče, i mi, kao deo sektora šumarstva, takođe radimo na njihovom otklanjanju i otklanjanju onih koji još uvek vrše nezakonite seče i štete šumi. Imamo informatički sistem SUMAL 2.0 koji je jedinstven u Evropi i koji praktično obezbeđuje praćenje drveta od šume do magacina. To je sistem koji je dostupan stanovništvu. Svaki građanin Rumunije, ako želi da proveri pošiljku drveta, to može učiniti. Ima i fotografije transporta. Ako sumnja ili utvrdi da je prevoz nelegalan, može da prijavi na broj 112. Dakle, u pogledu seče i transporta drvne građe, transparentnost je potpuna.”

Nedavno je rumunska vlada preduzela nove mere da obeshrabri sve pokušaje prevare i krađe drveta. To su uglavnom oštrije sankcije, po principu proporcionalnosti, principu koji zahteva i Evropska unija.

Medved, vuk i ris – blago, a ne problem

Međunarodni program Život
krupnih evropskih mesoždera o suživotu ljudi i velikih mesoždera u Evropi,
delimično finansiran od strane Evropske unije, u kom učestvuje i Rumunija,
privodi se kraju. Skoro pet godina, kroz prekograničnu saradnju i komunikaciju,
tražena su najbolja rešenja da se dokaže da su medved, vuk i ris blago, a ne
problem. I kako dozvoliti ovim divnim životinjama da žive u svojim staništima,
sa što manje kontankta sa ljudima. U stvari, suživot između nas i velikih
mesoždera je tokom vekova značio beskrajne kompromise i prilagođavanja na obe
strane. Međutim, eksplozivni razvoj ljudskih naselja i infrastrukture u
poslednjih 100 godina dramatično je smanjio stanište životinja i značajno
poremetio život i aktivnost životinja. Prema organizaciji Svetski fond za prirodu Rumunija, aktivnosti kao što su seča šuma,
proširenje saobraćajne infrastrukture, proširenje turističkih područja, građevinarstva
i farmi, intenzivna berba šumskog voća ili prekomerni lov na vrste koje su
glavna trofička osnova velikih mesoždera, imale su, svaka ponaosob, veliki
uticaj na ponašanje medveda, vukova i risa. Koji su trenutno najglavniji
problemi u našoj zemlji i koji su glavni uzroci, objašnjava Marjus Berki,
ekspert Svetskog fonda za prirodu
Rumunija i menadžer projekta Život
krupnih evropskih mesoždera koji se sprovodi u Rumuniji:

Rekao bih da problemi sa kojima se suočavamo su rezultat činjenice da
se ljudske aktivnosti sve više šire i preklapaju sa divljim predelima i
staništima. A to ima, u stvari, direktne efekte na čoveka i tu možemo navesti,
na primer, napade divljih životinja na čoveka, ili indirektne efekte, kao što
su razne vrste materijalne štete i ekonomski gubici. Tu su i prakse upravljanja
divljim životinjama kao što je komplementarno hranjenje, koje pomaže životinji
da se navikne na ljude, i naravno loše upravljanje otpadom. Ako govorimo o
čoveku, naravno medved je taj što može uzrokovati napad, pa čak i smrt. Nemamo novih
podataka koji da pokazuju napade vukova na ljude.

Da bi se ostvario pravi i trajni uspeh, smanjenje broja i impakta
sukoba između ljudi i velikih mesoždera je proces koji zahteva kontinuirani
dijalog i saradnju, ali i konsenzus između svih glavnih aktera. To uključuje
donosioce odluka, lokalne samouprave i zajednice, agencije za zaštitu životne
sredine, čuvare šuma i životne sredine, upravnike fondova za divljač, menadžere
šumskih fondova, odgajivače životinja, istraživačke institucije, univerzitete,
nevladine organizacije, turističke operatere i druge. Marjus Berki nam govori
šta je Svetski fond za prirodu Rumunija
pokušao da uradi u tom pogledu:

U vezi materijalnih šteta, uspeli smo da predložimo meru za plaćanje
odštete, u okviru Nacionalnog strateškog plana koji je razvijen u okviru Zajedničke
poljoprivredne politike, što će konačno obezbediti odgajivačima životinja finansijsku
podršku za kupovinu opreme i povećanje mera prevencije. A mera o kojoj smo
govorili odnosi se na kupovinu opreme kao što su električne ograde, ovčarski
psi ili čak kontejneri protiv medveda. Zatim smo uspeli da osnujemo regionalnu
platformu za suživot na planinama Apusenj. Platformu čine odgajivači životinja,
lovci i brojni predstavnici većina institucija koje su direktno zainteresovane
za ovu temu. Drugi važan rezultat je da smo pokušali, a mislim da smo i uspeli,
da barem malo doprinesemo povećanju kapaciteta institucija. Uspeli smo da
organizujemo neke obuke i navešću dva primera: jedna održana prošle jeseni,
odnosila se na implementaciju sistema procene i praćenja populacije vukova na
nacionalnom nivou, a druga se odvija ovih dana. Odnosi se na ekipe za brzo
reagovanje koje uključuju gradonačelnike, žandare, lovce i veterinare. Sproveli
smo informativne aktivnosti među poljoprivrednicima o tome šta treba da
preduzmu ako budu oštećeni da bi dobili odštetu. Donirali smo opremu za
prevenciju kao deo projekta – neke električne ograde i pse ili čak sprejeve protiv
medveda. Takođe smo dali značajan doprinos u oblasti zakonodavstva i politike,
pokušavajući da održimo neku ravnotežu u upravljanju medvedima i dali smo
relativno značajan doprinos razvoju Međunarodnog akcionog plana za očuvanje
velikih mesoždera u Karpatima.

U Evropi je u poslednjoj deceniji porasla populacija vukova,
medveda, risa i drugih divljih životinja. Prema statistici, ovde živi preko
18.000 medveda, od kojih preko 6.700 u Rumuniji. A od 9.000 risa prebrojanih na
kontinentu, 1,200 je u našoj zemlji. Uprkos njihovom značaju, vukovi su
istrebljeni u većini evropskih regiona u poslednja dva veka, dostigavši
minimalan broj sredinom dvadesetog veka. U Rumuniji, međutim, nikada nisu
nestali, a zvanični podaci pokazuju stabilnu populaciju od 2.500 do 2.900
vukova, rasprostranjenih po područjima visokih brda i niskih planina.

Invazivne biljke, identifikovane u Rumuniji

Poslednjih godina, invazivne inostrane vrste biljaka postale su sve veći problem na globalnom nivou. Pored intenziviranja ljudskih aktivnosti, klimatske promene dodatno doprinose njihovom prodoru i razvoju na nove teritorije, stvarajući ekološke neravnoteže. Čini se da je situacija prilično ozbiljna, s obzirom na to da su Evropski parlament i Savet EU smatrali da je neophodno izraditi Pravilnik za sprečavanje i upravljanje unošenjem i širenjem ovih vrsta. Dokument pokazuje da pojava stranih vrsta, bilo životinja, biljaka, gljiva ili mikroorganizama, u novim sredinama nije uvek razlog za zabrinutost. Međutim, značajna podgrupa inostranih vrsta može postati invazivna, sa ozbiljnim štetnim efektima na biodiverzitet i povezane usluge ekosistema, kao i druge društvene i ekonomske efekte koje treba sprečiti. Oko 12.000 vrsta prisutnih u životnoj sredini u EU i drugim evropskim zemljama su alogene, od kojih se oko 10 do 15% procenjuje da je invazivno. Pretnja biodiverzitetu i srodnim uslugama ekosistema prima različite oblike, uključujući ozbiljne negativne efekte na autohtone vrste i na strukturu i funkcionisanje ekosistema menjanjem staništa, grabežljivosti i konkurencije među vrstama. Takođe, prenošenjem bolesti, zamenom autohtonih vrsta na značajnom delu područja širenja i genetskim efektima izazvanim hibridizacijom. Štaviše, invazivne inostrane vrste takođe mogu imati značajan štetan uticaj na zdravlje ljudi i ekonomiju. Samo živi primerci i delovi koji se mogu reproducirati predstavljaju pretnju i stoga samo njih treba ograničiti, kažu evropski stručnjaci. Slična situacija je i u Rumuniji, gde je ekološka fondacija Konzervacija Karpata identifikovala na jugoistoku planine Fagaraš, duž nekih dolina sa tekućim vodama, šest invazivnih inostranih biljnih vrsta i radi na njihovom eliminisanju. Evo šta kaže biolog Oliviu Pop:

Ove invazivne biljke, u stvari invazivne inostrane biljke, javljaju se u prirodnim staništima koja su degradirana ili napuštena, kao što su polja, napuštene livade ili područja na kojima je otpad odložen. Vremenom, dovode do iskorenjivanja autohtonih biljnih vrsta koje su karakteristične za ovo područje, odnosno opadanja biodiverziteta. Ove invazivne biljke postepeno eliminišu vredne vrste, retke zaštićene biljke, ili dobre hranjive biljke. Klimatske promene koje su sve češće u poslednje vreme, takođe doprinose instalaciji i razvoju ovih vrsta koje, kao što sam naziv kaže, nisu karakteristične za ovo područje. Donete su iz drugih krajeva, ili izbegle iz domaćih bašti, ili su slučajno unete greškom čoveka.”

Fondacija se kroz svoj rad bavi zaštitom prirode, obnavljanjem područja koja su u prošlosti bila pogođena neprikladnom sečom i uspostavljanjem ravnoteže u prirodi. U tom smislu, sprovedena je naučna studija koju je koordinirao Oliviu Pop, na osnovu standardizovane metodologije, duž glavnih dolina i njihovih pritoka u južnom delu planine Fagaraš. Koristeći rezultate studije, Konzervacija Karpata je izradila akcioni plan, na osnovu kojeg je ovog leta, zajedno sa zaposlenima i rumunskim i stranim volonterima, organizovala akcije za eliminaciju invazivnih inostranih biljnih vrsta. Korišćena su samo ekološki prihvatljiva, prirodna sredstva (košenje, čupanje ili sečenje). Aktivnost će se nastaviti tokom nekoliko godina, sve dok se širenje ovih vrsta duž rečnih dolina u projektnom području ne ograniči za najmanje 50%.

Trenutno imamo projekat obnove prirodnih staništa koji se odnosi i na obnavljanje staništa u priobalnim područjima, odnosno onih duž reka, koje su najviše pogođene antropogenim uticajem, ali i obnavljanja šuma i gorskog šiblja. Osim sadnje/ponovne sadnje karakterističnih vrsta u ovim priobalnim područjima uz rečne doline, pokušavamo da na pojedinim mestima eliminišemo ove invazivne biljne vrste. Prvo smo izvršili inventarizaciju na 165 km rečnih dolina, a zatim smo uspeli, polako, sa našim zaposlenima i volonterima, da eliminišemo neke od ovih vrsta sa ovih priobalnih staništa, na oko 37 km. A sada pokušavamo da pratimo šta se dešava, kako se ove vrste ponovo pojavljuju dok mi, istovremeno, radimo na obnavljanju ovih staništa, presađivanjem anina, vrba, karakterističnih vrsta drveća za te oblasti.

On takođe ističe i da neke invazivne inostrane vrste imaju cvet i mogu se smatrati lepim, sa ukrasne tačke gledišta, ali sa ekološke ostaju štetne. O ovoj temi, koja je do sada premalo dotaknuta, biće sve više reči u narednim godinama, a akcije poput onih koje preduzima Konzervacija Karpata biće sve češće na nacionalnom i evropskom nivou, procenjuje rumunska ekološka fondacija.

Inicijativa za spasavanje pčela uspela je da prikupi potreban broj potpisa za analizu u Evropskoj komisiji. Prema sopstvenom vebsajtu Inicijativa ,, Spasite pčele i farmere” prikupila je više od milion potpisa. ,,To što smo uspeli da prikupimo ove potpise, uprkos brojnim restrikcijama zbog kovida 19 dokazuje da mnogi ljudi traže promenu poljoprivredne politike” izjavila je Veronika Fajkt, predstavnica Instituta za zaštitu sredine iz Minhena, jedan od organizatora ove kampanje. U apelu se zahteva od Evropske unije da odustane postepeno od upotrebe sintetičkih pesticida, da se vrati biodiverzitetu i da ne insistira više na industrijsku poljoprivredu. Iz Rumunije je prikupljeno 31 000 potpisa, 30% više nego što je bilo potrebno za minimalnu granicu zemlje. 80 organizacija iz 17 zemalja Evropske unije uputile su apel i traže da se upotreba sintetičkih pesticida u poljoprivredi smanji za 80% do 2030. godine i da se ovi u potpunosti eliminišu do 2035. godine. Medju inicijatorima nalazi se i Federacija pčelarskog udruženja Rumunije Rompais. Zamolili smo podpredsednika ove organizacije Konstantina Dobreskua da nam kaže zašto je ova inicijativa potrebna:,,Postoji velika potreba za ovakvom inicijativom jer broj pčela i svih insektata oprašivača se smanjuje, što je dokazano i naučno. Postoje studije, posebno u Nemečkoj, u zaštičenim zonama u kojima nema intenzivne poljoprivrede koja se bazira na intenzivnoj upotrebi pesticida i na monokulture. U intenzivnoj zoni dokazano je da je u periodu od 30 godina masa oprasicvaca smanjena za 70%. Insekti predstavljaju bazu i kada ovi nestaju kao da nestaje i morski plankton. Svima je život ugrožen, pa i nama ljudima. Ovo nije za šalu. Poznato je šta se dešava u zonama sa industrijskom poljoprivredom. Ugroženi su pćele, farmeri i drugi insekti oprašivači. Bez zaštite nestaju kao vrste, a gubici su ogromni.”

Pčele i drugi oprašivači su od izuzetnog značaja za očuvanje ekosistema i biodiverziteta. Skoro jedna trečina proizvodnje ljudske hrane i dve trečine proizvodnje voća i povrća bazira se na oprašivanje pčela i drugih insekata. Ali njihovo postojanje je ugroženo stalnom kontaminacijom pescticidima i gubljenjem staništa zbog industrijske poljoprivrede, naglašava Federacija pčelarskih udruženja Rumunije. U apelu se navodi da prirodne ekosisteme u poljoprivrednim zonama treba hitno zaštititi kako bi poljoprivreda postala ključni faktor oporavka biodiverziteta. Ali za ovo je potrebna pomoč farmerima u tranziciji ka agroekologiji. Treba favorizovati male i održive farme, a ekmološku poljoprivredu proširiti. Takodje treba podsticati formiranje i istraživanje poljoprivrede bez pesticida i genetski modifikovanih proizvoda, navodi se u apelu. Konstantin Dobresku objašnjava:,, Poljoprivreda plača danak agrohemijskoj industriji. Postoje običaji u poljoprivrednoj praksi da se masovno koriste pesticidi, koji su mmnogo otrovniji od prvih generacija. Od jedne do druge generacije, pesticidi postaju sve opasniji za insekte, kao i za ljude. Želimo mi ili ne, pesticidi se nalaze u hrani. Ideja da poljoprivreda ne može bez ovog otrova je pogrešna. Postoje studije koje dokazuju da Evropa može za sebe da proizvodi dovoljno hrane. Potrebno je medjutim da se promene mentaliteti: na primer da jedemo meso samo dvaputa nedeljno. Odnosno da se smanji značaj stočarstva i da se zadovoljimo večom biljnom potrošnjom u uslovima ekološke poljoprivrede. Ekološka poljoprivreda je moguća. Poljoprivrednici koji su se odlučili za ovaj način proizvodnje znaju da je ideja da se bez pesticida ne može pogrešna, mogli bismo reči čak velika laž”

Evropska gradjanska inicijativa predvidjena je i Lisabonskim sporazumom. Ovaj sporazum predvidja da milion stanovnika iz najmanje jedne trečine zemalja članica Evropske unije može da se obrati Evropskoj komisiji i da predloži zakonske inicijative iz njene nadležnosti. Na zahtev zemalja Unije, kojima je bilo potrebno vreme za uvodjenje nehanizama proveravanja potpisa, stanovnici su mogli da pokrenu ovakve inicijative tek nakon 1. aprila 2012. godine.

Bizon, najveći kopneni sisar Evrope, koji je skoro nestao sa mnogih predela kontinenta, sada je zašticena vrsta kojoj i dalje preti nestanak. Može se videti jedino u rezervatima i samo nekoliko primeraka u divljini. Kod nas u Planinama Fagaraš, u centralnom delu Rumunije, Fondacija konzervejšn Karpatija sprovodi program ponovnog vraćanja u prirodu ove vrste biljoždera koja je nekada bila simbol zemlje. Poznat Rumunima iz istorijskih priča, evropski bizon i dalje važi za legendarnu vrstu. Ne samo iz nostalgije i zbog lepote bizoni su vraćeni u divljinu, kaže Adrijan Aldea, menadžer i biolog Fonda konzervejšn Karpatija :,,Planine Fagaraš su delom netaknute ljudskom rukom. Sada jedine vrste koje se ne nalaze u prvobitnom moziku su bizon i dabar i zbog toga smo zaključili da u okviru ovog programa ,, Life” treba vrtiti ovu vrstu u divljinu. Preuzeli smo obavezu da formiramo 3 divlje zone u koje ćemo ponovo vratiti bizone. Do sada smo formirali dve zone i treća je u toku realizacije, gde smo već doveli nekoliko bizona, a svake godine tokom realizacije projekta želimo da vratimo u prirodu grupu od po pet bizona. Na kraju projekta želimo da imamo najmanje 75 bizona na slobodi. Bizon je posebna vrsta u našem ekosistemu jer njegovim postojanjem i intervencijama u prirodi stvara pojedine zone u koje stanista nalaze i druge divlje vrste. U ishrani koriste razne vrste biljne hrane i time održavaju pašnjake i omogućavaju stanista sa specifičnim biodiverzitetom”

Drugi razlog za uvodjenje bizona na njihova nekadašnja staništa je njihova veličina i tezina, mužjaci mogu imati čak i jednu tonu, a široka područja kojima se kreču pomažu stvaranje staza za druge manje sisare kao što su srne, jazavci ili kune. Svojim higijenskim običajima, bizoni prenose semenke u zonama ispaše. Bizoni imaju važnu ulogu u ekosistemu i mogu biti od pomoći za razvoj mesnih zajednica. Zamolili smo Andreja Aldju da nam kaže da li bizon može da doprinese promovisanju turizma i kako je ova fondacija uspela da nabavi nekoliko bizona za Planine Fagaraš: ,, U zemljama u kojima je bizon vraćen u prirodu mnogo ranije, turizam se veoma brzo razvijao. Posebno u Poljskoj ali i kod nas u zoni Njamc. U Brašovu imamo rezervat bizona i ova ideja je prigrljena i u Vama Buzauluj. Bizoni nam dolaze iz raznih priplodnih cenatara ili evropskih i domaćih rezervata. Pitanje troškova varira. Zavisi od načina na koji će svaki uzgajivač pokriti ove troškove. Mi u okviru ovog programa treba da se uklopimo u budžet , ali postoje i zemlje i centri koji su nam poklonili bizone jer smatraju ideju o vraćanju bizona u prorodu ostvarljivom.”

Fondacija aspolaže evropskim ali i sopstvenim fondovima. Što se tiče interakcije sa ljudima, bizoni ne predstavljaju nikakvu opasnost, ali ponekad mogu da budu i agresivni kada su napadnuti. Zbog toga turisti ne treba da se približe bizonima, ne treba da ih ne hrane ali treba da drže propisno odstojanje od najamnje 100 metara. Istovremeno bizoni mogu napraviti i štetu ako se u potrazi za hranom približavaju naseljima, poljoprivrednim usevima ili pašnjacima. Zbog toga zone u kojma se bizoni vraćaju nalaze daleko od ljudskim zajednica kako bi se izbegla interakcija. Da bi se sprečili eventualni sukobi sa ovom snažnom životinjom, rendžeri fondacije patroliraju zonom i prate kretanje bizona, njihovo zdravstveno stanje i interakcije sa drugim vrstama. Rendžeri intervenišu i proteruju bizone samo ako se ovi približavaju naseljima. U lošim vremenskim uslovima, rendžeri donose bizonima dodatnu hranu na mestima na kojima ovi redovno svračaju. Da bi se izbegle neprijatnosti, Konzervejšn Karpatija nudi mestanima koji imaju probleme sa bizonima električne ograde. Prošle jeseni u zoni Planina Fagaraš primećen je prvi mladunac bizona koji se razvija bez većih problema. Još nije dobio ime i možda i neće dobitii da bi sačuvao identitet divlje životinje.

Evropska komisije je nedavno u analizi Energetskog i klimatskog plana Rumunije za 2021-2030 ukazala na pojedine slabosti i iznosila svoje preporuke. Plan definiše na koji će načinRumunija delovati posebno u oblast energije u narednoj deceniji u kontekstu globalne klimatske krize. Zvaničniči u Briselu kritikuju odustvo ambicije u više oblasti , smatraju da predloženi ciljevi zaostajaju za preporukama Evropske unije, iako su nešto ambiciozniji nego u prethodnim izveštajima. Kada je reč o obnovljivoj energiji, Komisija je konstatovala da Rumunija i dalje računa na udeo od samo 30,7% u njenom ogromnom potencijalu. Prema proračunima naša zemlja bi mogla da dostigne nivo od 34% obnovljive energije u ukupnoj energiji. Iako se u planu obrazlažu mere za povećanje udela ove vrste zelene energije u oblastima električne energije, grejanja i saobraćaja, ne postoji jasana kvantifikacija-upozoavaju evropski eksperti. Vlad Katuna, koordinator klimatske i energetske kampanje Grimpisa Rumunija komenntarisaće postojeću situaciju: ,,Rumunska strategija u oblast energije i klime usresredjena je na fosilna goriva i nuklearnu energiju, umesto da se koncentriše na zelene resurse energije, jer se Rumunija, Evropa i ceo svet suočavaju sa efektima klimatskih promena. Kada govorim o klimatskim promenama ne mislim samo na topljenje glečera ili rast nivoa okeana, već i na efekte koje smo počeli da osećamo ovde u Rumuniji. Jezera Nuntaši i Jezer su presušila, na jugu Oltenije imamo ubrzani proces dezertifikacije, letos smo se suočili sa čestim olujama i obilnim kišama kao i sa produženom sušom. U Rumuniji ova godina je bila jedna od najsušnijih. U situaciji kada se suočavamo sa ovim efektima, Rumunija treba da napravi ambiciozan plan i da prioritet dodeli zelenoj energiji umesto prljavoj. Sada kada mi govorimo o energetskom miksu, o uglju ili o prioritetu eksploatacije prirodnog gasa u Crnom moru, imamo ozbiljan problem.”

Prelazak na zelenu energiju nije lak ni jeftin proces. Ceo svet zna da ekologija košta. Dovoljno je samo videti cene bio proizvoda u prodavnicama. Finansiranje ovih promena fondovima Evropske unije i potencijal Rumunije velika su prednost pre svega zbog geografskog položaja naše zemlje. Vlad Katuna objašnjava: , Imamo ogroman potencijal energije vetra, sve češće se pominje veliki potencijal obnovljive energije offshore u Crnom moru i istovremeno veliki potencijal sunčane energije na jugu zemlje. Slažem se da je za realizaciju ovih ciljena potreban novavc, ali Evropska komisija posredstvom Evropskog zelenog plana izdvaja velike fondove za izlazak Rumunije iz energetskog tranzita. Mi želimo da se ovaj prelazak realizuje direktno, sa fosilnih gorina na zelenu energiju. Cena je zaista visoka i biće veoma težak prelazak na tranziciju. Umesto da stavimo naglasak na prirodni gas treba da predjemo direktno na obnovljivu energiju. Imamo dosta vremena, imamo potrebne resurse, finansiranje od strane Evropske unije i potencijal za realizaciju ove energetske tranzicije.”

Kada je reč o energetskoj efikasnosti, Evropska komisija je konstatovala da je u Rumuniji povećan nacionalni doprinos komunitarnom cilju u odnosu na prethodni plan. Ali doprinos potrošnji primarne energije i finalnoj potrošnji energije nije ambiciozan. Pozitivne strane plana odnose se na korisne informacije o zgradama i namera da se premaši stopa renoviranja od 3-4%. Medjutim Rumunija još nije predstavila svoju strategiju dugoročnog renoviranja zgrada, naglašavaju evropski zvaničnici. Komisija ohrabruje mere koje se tiču energetske efikasnosti toplotnih mreža. Medjutim, plan ne sadrži dovoljne informacije o kvalitetu vazduha i interakciji izmedju kvaliteta vazduha i politike atmosferskih emisija. Plan sadrži i nekoliko dobrih praksi koji obuhvata evropski zeleni poljoprivredni sporazum, posebno promovisanje ekološke poljoprivrede i smanjenje upotreba veštačkog djubriva. Vlad Katuna smatra da se stvari na ovome neće zaustaviti jer novi Evropski klimatski zakon postavlja ambicioznije ciljeve. Primenom zakona, Rumunija mora da ubrza energetsku tranziciju, da odustane od proizvodnje uglja i prirodnog gasa i da ulaže u zelenu energiju.

Savet Evrope je obnovio treci put zaredom Evropsku diplomu zastičenih područja Upravi Rezervata biosfere Delte Dunava iz Tulče (na jugu Rumunije). Evropska diploma je jedna od najprestižnijih nagrada, pre svega zbog naučnih uslova koje treba poštovati kao i mehanizma stalnog nadgledanja načina na koji se ovi poštuju. Diploma je počela da se dodeljuje 2000. godine jer, zahvaljujući mokrim predelima sa raznovrsnim biljnim i životinjskim svetom, ima biološku i kulturnu vrednost, naglasio je guverner Rezervata Jon Munteanu:,,Pre svega zbog prirodnog bogatstva dotične zone. Mislim na biljni i životinjski svet, na staništa i ekosisteme ako su optimalno očuvani i ako ispunjavaju sve postavljene uslove Evropske unije. Želim da naglasim da smo mi ispunili sve uslove, jer pored naših brojnih projekata konzervacije mi smo imali i mnoge projekte obnove pojedinih zona pogodjenih ljudskom aktivnošču. Oko 16 000 hektara poljoprivrednog zemljista vraćeno je prirodi. Evropski eksperti bili su prijatno iznenadjeni našim projektom renaturacije. Naše kolege usavršavale su se u inostranstvu i u Rumuniji. Imamo takodje i rendjere koji veoma dobro znaju šta se dešava na ovoj teritoriji Ipoznaju situaciju u svakoj zoni.

Prilikom obnavljanja nagrade, Evropski savet je preporučio da se u Menadžment planu Rezervata uključe i specijalne norme za klimatske promene, trajna konzervacija endemskih vrsta, osiguranje osnovnog budžeta za upravljanje Rezervatom i povećanje broja zaposlenih do maksimalne predvidjene granice za efikasno odvijanje aktivnosti. Cilj dodeljivanja diplome je, sa jedne strane, da se nagrade članice koje su uložile napore na planu zaštite pojedinih zona i da se ohrabre zemlje članice da nastave aktivnosti na ovom planu. Zamolili smo guvernera Delte Dunava da nam kaže sa kakvim se problemima suočava Rezervat: ,,Ove godine jesen je bila atipična zbog pandemije, tako da su mnogi turisti odustali od puta u inostranstvo i došli kod nas, u Delti. U ovoj situaciji broj turista je naglo povećan, u zonama sa plažama broj je čak utrostručen. Naročito na plažama Konstance, Vadua i Korbua. I na plažama Delte, iako se ovde teže stiže, tako da su se turisti opredelili za one zone u koje mogu lako da stignu kolima. Protiv intenzivnog turizma čamcima u Delti Dunava preduzeli smo odgovarajuće mere. Redovno su obavljaju kontrole i akcije posvečene zaštiti zona sa intenzivnim turizmom. Ove akcije imale su prevashodno preventivni karakter. Imamo takodje i problem sa masovnim ribolovom i ribokradicama kao i sa neprijavljivanjem tačnih količina ulovljene ribe koja stižu na crno tržište.

Delta Dunava ima trostruki medjunarodni statut:statut Rezervata Biosfere UNESCO-a u okviru Programa UNESCO ,,Čovek i Biosfera”, statut mokrog predela od medjunarodnig značaja u okviru Konvencije Ramsar i Zastičene zone Svetskog prirodnog i kulturnog nasledja UNESCO-a. Sastavni je deo ekološke mreže Natura 2000, a na nivou Delte Dunava obuhvačene su 3 zaštičene zone. Postoje takodje i 20 zaštičena područja sa statutom naučnog rezervata. Ovde živi oko 4000 parova ružičastog nesita, najveća kolonija u Evropi, 70 kolonija drugih ptičijih vrsta i 22 kolonije velikog vranca. U vreme migracije, Delta Dunava je stanište više od 20 000 vrsta vodenih ptica.

Za efikasnije praćenje gnezda belih roda na teritoriji Rumunije, Rumunsko ornitološko društvo je, zajedno sa kompanijom električne energije, napravilo aplikaciju pomoću koje svaki gradjanin koji želi da pomogne može da prijavi prisustvo roda. Aplikacija je ove godine zabeležila rekordan broja gnezda belih roda. Posle provere svih podataka, došlo se do zaključka da je pomoću aplikacije prijavljeno 3575 neregistrovanih gnezda belih roda. Aplikacija je relativno jednostavna: korisnik treba da raspolaže samo mobilnim uredjajem sa podatcima o lokalizaciji, da popuni jedan kratki fiormular i da pošalje sliku gnezda. Podaci se šalju Ornitološkom društvu Rumunije koje će preraditi podatke vodeći pri tom računa da se ovi ne poklapaju sa već registrovanim. Izgleda da su ljudi ozbiljno shvatili ovu inicijativu, jer se ispostavilo da je manje od 2% prijava bilo pogrešno. Od 2017. godine, kada je inicijativa pokrenuta, skoro 10 000 korisnika je skinulo ovu aplikaciju. Ali vratimo se na situaciju na terenu. Oko dve trećina gnezda belih roda postavljena su na električnim stubovima, a ostali deo na dimnjacima zgrada ili na drveću. Najveći broj gnezda je ove godine registrovan u županiji Tulča. Na pitanje zašto je toliko važna ova recenzija gnezda belih roda, Valentin Marij, menadjer projekta je odgovorio: ,,Mi stručnjaci smo zainteresovani ne samo za rode već i za sve vrste koje žive na teritoriji Rumunije. Interesuje nas naročito trend populacije. Jer pojedine promene staništa mogu uticati na populaciju dotične vrste. Ove izmene staništa ne pogadjaju samo ptice. Rast i opadanje populacije jedne ptičije vrste predstavlja signal upozorenja za ljude da se nešto loše dogdaja. Ptice stradaju zbog hrane i lošeg kvaliteta vode i vazduha. Zbog toga mi mislimo da nisu važne samo bele rode već i šta se sa njima dešava, jer na ovaj način možemo da ustanovimo šta će se desiti i sa nama. Za elektrodistributere važno je da znaju u kojim zonama gnezda mogu stvarati probleme, naročito kada je loše vreme, jak vetar jer u ovakvim uslovima nastaju kratki spojevi. Jedan kratki spoj, pored troškova popravljanja, stvara i nepriatnosti stanovništvu.

Da bi se izbegle ovakve situacije, električna kompanija na stubovima sa gnezdima postavlja sistem koji sprečava eventualne incidente. Istovremeno postavljaju se i posebni signali i izolatori. Kada se rode vraćaju iz toplijih krajeva, ptice koriste ova gnezda specijalno napravljena za njih. Pitali smo Valentina Marina u kakvoj se situaciji nalazi populacija belih roda u Rumuniji u odnosu na druge države:,, Aplikacija,,Vidite rodu” na internet ima i mapu. Svako može da proveri raspored gnezda. Mi trenutno imamo oko šest hilada parova roda koje se ovde gnezde. Ne znam kakva je situacija u drugim zemljama. Stojimo nešto bolje nego prethodnih godina jer imamo uzlazni na ne silazni trend. Od kada vršimo sistematska praćenja nismo konstatovali da su rode imale nepovoljne uslove za život. U Evropi imamo oko 230 000 parova roda, a istočna Evropa ima važan udeo od oko 40% u svetskoj populaciji.

Rumunsko ornitološko društvo je najvažnija rumunska nezavisna organizacija za konzervaciju ptica. Na sopstvenom veb sajtu organizacija pokušava da uveri ljude da zaštite ptice i njihva staništa. Rode su ptice selice, dugih crvenih nogu i kljunova koje se gnezde naročito u naseljima. U prošlom veku populacija roda je bila u stalnom opadanju da bi stabilizacija došla tek u poslednjim decenijama. Gnezda su velika i često ih rode koriste više godina zaredom. Rode su veoma voljene ptice u Rumuniji, gde je ova vrsta zakonom zaštićena, Veruje se da donose blagostanje domaćinstvima, a mladim bračnim parovima prvo dete.

17.juna ove godine obeležen je Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše, dobra prilika za podsećanje na zagadjenje, klimatske promene, ekstremne pojave koje uništavaju šume i poljoprivredne kulture i kao i na dezertifikaciju i degradaciju tla. Dezertifikacija pogadja i južne delove Rumunije, narčito u dunavske predele i Dobrodju. Bez adekvatnih mera, degradacija zemljišta se širi, a pesak polako osvaja obradive površine. Iz izveštaja Evropskog revizorskog suda, na nivou Evropske unije ne postoji zajednička vizija, kao ni efikasne mere za suzbijanje rizika od dezertifikacije. Drugim rečima, zemlje članice nisu privukle finansijske fondove namanjene preduzimanju mera za suzbijanje dezertifikacije.

U izjavi za Radio Rumunija ministar za zaštitu čovekove sredine Kostel Alekse izrazio je spremnost Vlade Rumunije da neodložno podrži projekte suzbijanja dezertifikacije:,, Mi ovde u Županiji Dolž imamo 1364 hektara bagremove šume zasadjene sa ciljem da se stabilizuje zemljište i spreči širenje peščare. Trenutno Vlada ima finansijska sredstva iz fonda za poboljšanje kvaliteta zemlje ili Administracije fonda za zaštitu sredine za pošumljavanje peskovitih površina. Potrebno je samo da mesne vlasti identifikuju terene i da razgovaraju sa vlasnicima terena o terenima koje treba pošumljavati. Ovi treba da shvate da ako se odmah ne preduzmu mere za 10 ili 20 godina biće prekasno.

Županija Dolž ,,Rumunska sahara ima najveće peskovite površine od oko 100 hiljada hektara. Dezertifikaciji u zonama Oltenije, (južne zone Rumunije) posebnu pažnju poklnjaju strucnjači Stanice za istraživanje, razvoj i biljnu kulturu na peščari Dabuleni. Ovi su predložili nekoliko resšenja od kada je ova sekcija osnovana. Direktorka stanice u Dabuleniju Aurelija Nedelku smatra da je efikasna eksploatacija ovih terena rešenje za suzbijanje dezertifikacije: ,,Peščare se mogu smatrati idealnim terenima za poljoprivredu, posebno za hortikulturu, zbog visokih prosečnih temperetura na ovim terenima u Olteniji. Padavine u ovoj zoni nisu dovolje za nidednu kulturu. Zbog toga treba da intervenišemo navodnajvanjem. Osim toga ovde je vetar ograničavajući faktor.

Pre 50 godina u ovoj zoni je završen sistem navodnjavanja Sadova- Korabija. Posečeno je više od 9 000 hektara šuma,ali isto tada na 1400 hektara su posadjene šumske sadnice za zastitu od dezertifikacije. Nažalost u poslednjih 30 godine ove šumske ograde su nestale. Direktorka Stanice za istraživanje, razvoj i kulturu bilja u peščari Dabuleni objašnjava kako se mogu fiksirati peščane površine:,,Na peščanim terenima koji su izloženi jakim vetrovima odlučeno je da se formiraju šumske ograde od bagrema visine 10 metara na udaljenosti od 288 metara od najizloženijih terena a na 560 metara udaljenosti na terenima sa nižim stepenom izloženosti. Ove ograde od bagrema smanjile su posledice vetra, a ujesen setvom raži i u proleć sadjenjem hortikularnog bilja štite se se ovi tereni.

Već nekoliko decenija u Stanici za istraživanje, razvoj i kulturu bilja u peščari Dabuleni analizira se način prilagodjavanja pojedinih biljnih vrsta na peščano tlo sa dobrim rezultatima. Direktorka Stanice Aurelija Nedelku je izmedju ostslog rekla:,, Posedjeni su vočnjaci kajsija i visnje koji su se odlicno prilagodili u uslovima navodjavanja. Imamo brend ,, lubenice iz Dabulenija, kao i bazen za uzgoj krompira. Ako se ranije ni postavilo pitanje uzgoja krompira na ovim terenima, sada imamo jednu veoma vrednu poljoprivrednu kulturu zahvaljujući navodnjavanju. Odlično radjaju i kulture jagoda.

Od prošle godine Stanica za istraživanje, razvoj i biljnu kulturu u peščari Dabuleni uvodi specijalne kulture koje smo do sada videli samo u botaničkim bastama, kivi, maslina, kineska urma, goži i smokva, ali samo nove vrste i hibridi nisu dovoljni, potrebno je da se kao glavni metod suzbijanja dezertifikacije upotrebi navodnjavanje.

U blizini grada Zarnešti (Županija Brašov) nalazi se najveći svetski rezervat medveda osnovan na inicijativu Asocijacije ,,Miliona prijatelja” i ,,Svetske asocijacije za zaštitu divljači”. Rezervat ima preko 100 medveda. Svaki medved ima svoju priču. Neki su spašeni iz skučenih kaveza, drugi iz zooloških vrtova u kojima nisu imali normalne uslove ili od nelegalnih vlasnika. Ovde u Zarneštiju. na oko 70 hektara šume i pašnjaka, medvedi imaju na raspolaganje bazene sa vodom, hranilice i individualna skloništa. Zapravo rezervat je nastao posle smrti mečke Maje koju je spasila iz zatočenistva Kristina Lapiš, predsednica Asocijacije ,,Milioni prijatelja”: ,, Prošlo je 15 godina od osnivanja rezervata koji se ne bi mogao osnovati ako mečka ne bi uginula usled samoranjavanja. Ova mečka je nelegalno držana u kavezu negde oko Tvrdjave Bran, u jednom turističkom objektu, da bi privukla turiste. Strani turisti koji su prošli pored ovog objekta videli su u kakvim uslovima živi mečka i javili Svetskoj asocijaciji za zaštitu divljači. Ova Asocijacija zamolila me da proverim da li medvedi zaista žive u ovakvim uslovima. I drugi medvedi su mučeni u Poljani Brasova, pored hotela. Zaklela sam se da će jednog dana ovi medvedi biti slobodni. Počela sam da se raspitam šta treba da uradimo da ih oslobodimo, imala sam podršku vlasti koje su me uveravale da mogu da računam na njihovu pomoć ako otvorim rezervat. Tako je počela ova avantura. U to vreme nisam ni mislila da ćemo imati 106 medveda i biti najveći rezervat mrkih medveda. 2016. rezervat je postao i najetničkiji medvedji rezervat, drugi je bio rezervat gorila i treći rezervat slonova.”

Medvedi iz ovog prihvatilišta ne mogu se prilagoditi uslovima u divljini. Mnogi ne mogu da podnose i čuju ljudski glas zbog pretrpljenih trauma:,, Preuzeli smo u poslednjim godinama medvede koje je konfiskovala Nacionalna garda za zaštitu sredine, medvede koji su držani u pekarama, fabrikama urana i u blizini benzinskih pumpi. Neverovatno gde su ovi držani. Medved upucan u kavezu u gradu Brašov vredeo je oko 10 -15000 evra. Medved je kralj evropskih šuma i šteta je drzati ga u kavezu. Medvedi su veliko bogatstvo rumunskih šuma i uz to postoji jedna Medjunarodna konvencija iz Berna koju je nasa zemlja potpisala i ratifikovala priznajuci da je mrki medved zastičena životinja. Nažalost nismo usleli da preuzmemo sve medvede jer u Rumuniji postoje jos oko 10-15 medveda koji žive u istim uslovima. U Straži u jednom turističkom objektu jedan medved živi u kavezu vec 20 godina. Svake godine spremaju mu tortu i časte ga pivom. Snimci kruže jutjubom i ceo svet vidi kako jedan turistički objekat drži medveda da bi privukao turiste.Vec 10 godina pokušavamo da ubedimo vlasti da oslobede ovog medveda da bi ga preuzeli, rezervati, zoološki vrtovi i obezbedili normalne uslove.

Rumunija ima najveću populaciju mrkih medveda u Evropi koji vole prostrane šume. Nažalost seća suma izazvala je i mnoge incidente. Medvedi su počeli da traže hranu po domačinstvima i izazivaju veliku štetu. O ovom problemu Kristina Lapiš kaže:,, U ovom trenutku u našim šumama nem više sumskog voća i peurki. Bez hrane medvedi traže hranu tamo gde je ima. U turističkim objektima i vilama. Medvedi ne silaze u gradove da prošetaju. Mi smo im oduzeli šume, mi ne možemo da im osiguramo potrebnu hranu. Ni njihovo streljanje ne rešava ovaj problem. Bilo bi potrebno da se hoteli i kuće koje se grade u blizini šuma odbrane od medveda električnim ogradama. U radovima i selima nadomak šuma bilo bi potrebno da se sade jabuke, kruške, poseje kukuruz jer bi se ovde zaustavili. I lovačka društva I šumska gazdinstva treba da osiguraju hranu za medvede u prolećnom peruodu.

Kapacitet medvedjeg rezervata je skoru pun i Ministarstvo za zaštitu sredine je saopstilo da će odobriti podizanje novog rezervata. Odlučeno je takodje da se od ove godine stanovnicima iz brdsko planinskih sela dodeli pomoć za postavljanje električnih ograda. Vlasti obećavaju da će uz pomoćn najmodernijih tehnologija finansirati i studiju o populaciji medveda.

MOL Rumunija i Fondacija za partnerstvo nastavljaju i ove godine Program ,,Zelene površine,, koji finansira projekte zaštite čovekove sredine. Program je namenjen nevladinim organizacijama u partnerstvu sa obrazovnim i javnim institucijama. Novac se može odobriti za osnivanje i rehabilitaciju javnih parkova, dečijih igrališta, školskih parkova, uz učešce mesne zajednice.

Lansiran 2006. godine progrem se usresredio na gradske zelene površine, ali od 2009. ima novu komponentu: prirodnu zaštičene površinu sa ciljem da se promovišu I popularizuju zastičene sredine u Rumuniji. Do 20. februara, organizacije za zaštitu čovekove sredine prijavile su se za finansiranje gradskih zelenih površina i zaštičenih prirodnih površina. Od 2018.godine finansiraju se i projekti Evropske nedelje mobilnosti koja predpostavlja aktivnosti i akcije sa visokim stepenom učešća zajednice. Laslo Potocki, direktor Fondacije za partnerstvo kaže: ,,Odlučili smo da i ove godine nastavimo sa ovim komponentama i zahvaljujući uspešnom dosadašnjem programu, povećali smo ukupni iznos na 800 000 leja, odnosno oko 166 000 evra. Povećan je i iznos koji se zahteva za jedan projekat. Za jedan projekat za gradske zelene površine maksimalni iznos je od 11 000 leja, odnosno oko 2300 evra, a za projekte zaštićenih površina maksimalni iznos je od 26 000 leja, odnosno 5400 evra.

Bukurešt je jedan od najzadajenijih gradova, tvrde aktivisti za zaštitu sredine, zbog gradskog saobraćaja, mnogih gradilišta, elektrocentrala i kučnih centrala. Drugi ffaktor koji utiče na porast zagadjenja u Bukureštu je mali broj zelenih površina. Prema podacima gradske skupštine, Bukurešt u ovom trenutku ima oko 23 kvadratna metra po stanovniku, u vreme kada evropksi i nacionalni zakon predvidjaju najmanje 26 kvadratnih metara. Prema drugim izvorima Bukurešt raspolaze sa samo 9,86 kvadratnih metara po stanovniku. Laslo Potocki objašnjava: ,,U gradskoj zoni na početku novog milenijuma stampa je upozorila na nedostatak zelenih površina I na ubrzanu urbanizaciju naših gradova. Gradi se mnogo i često zgrade pokrivaju zelene površine. Poredjujući Bukurešt sa drugim glavnim gradovima, došlo se do zaključka da ovde stojimo veoma loše. Dosli smmo na ideju da treba da pokrenemo ovaj program I da pokušamo da spasimo ili poboljšamo ono sto imamo, a tamo gde je moguće da izgradimo zelene površine. Posle 14 godina postigli smo izvanredne rezultate. Zahvaljujući finansiranim projektima obnovljeno je ili osnovano preko 550 000 kvadratnih metara zelenih površina. Smatram da je mnogo jer se radi o malim projektima koji su nekada finansirani sa 7000 leja, odnosno 1450 evra, a sada smo došli do 11000, ili 2280 evra. Zasadjeno je preko 80 000 stabala, preko 85 000 zelenog rastinja.

U okviru jednog programa naglasak se stavlja na vaspitanje mladih, neformalno ekološko vaspitanje u obdaništima, školama i široj zajednici u kojoj se projekat realizuje. Djacima, studentima i volonterima obezbedjuju se i druge vaspuitne aktivnosti o zaštiti šuma, voda, menadjmentu otpada, ekosistemu, monitoringu biodiverziteta, pravilima ponašanja na zaštičenim površinama itd. Laslo Potocki dodaje:,,Volim da kažem ili da podsetim da ako postoji jedna oblast u kojoj se naša zemlja posebno ističe i zauzima čelno mestu u Evropskoj uniji ta oblast je biodiverzitet. Po ovom pitanju mi smo najbolji u Evropi. Ali nažalost iznos koji država izdvaja za konzervaciju prirode ili zaštitu prirodnih zaštičenih površina ravan je nuli. U ovoj situaciji mi imamo druge programe sa kojima želimo da podržimo zaštitu biodiverziteta. Radi se o nekoliko stotina interventnih programa u zaštičenim zonama, od nacionalnih parkova pa sve do lokalnih zaštičenih površina malih dimenzija. Imamo 141 Tabor tipa Junior Rendžer u kojima deca uče kako se treba ponašati u prirodi, šta znači jedna zaštičena površina, jedna zaštičena biljka i kako treba da se ponašamo u ovim zonama. Realizatori projekata uredili su preko 100 tematskih trasa raznih vrsta na ovim površinama.Imali smo takodje preko 1270 vanškolskih vaspitnih aktivosti u okviru ovih komponenata.

U 14-stogodišnjem postojanju Programa ,,Zelene površine finansirano je 620 projekata uz učešće preko 23 500 osoba, večinom dece i mladih osoba. Prošle godine zbog velikog broja realizovanih projekata u okviru komponente ,,Gradske zelene površine, nagradjena su dva projekta ,,Biljni sat, projekat koji je realizova Asocijacija roditelja Petru Rarei iz grada Pjatra Njamc i projekat ,,Igra i veselje u dvorištu Asocijacije Pitikot Dež. U okviru ovoh porojekta uredjena je senzorska aleja, labirint i bašta sa aromatskim biljem. Veselim bojama ofarbana je i ograda zabavišta, opremljeno igralište i zasadjeno preko 200 stabala.