Vlada u Bukureštu usvojila je hitnu uredbu o dodeljivanju dvokratne finansijske pomoći penzionerima u javnom sektoru i vojnim penzionerima sa nižim primanjima od 515 evra. Ovaj iznos je ravan minimalcu i predstavlja meru socijalne zaštite, kažu rumunske vlasti. Ekonomski i društveni savet ocenjuje da će mera imati pozitivan odjek medju penzionerima u javnom sektoru sa napomenom da bi bilo pravedno da se pomoć dodeli i penzionerima sa primanjima do 560 evra, koliko iznosi prosečna mesečna penzija u januaru ove godine. Premijer Marčel Čolaku je odbio ovaj predlog sa obrazloženjem da sadašnji budžetski prihodi nisu dovoljni za ovu namenu. Skoro 2,7 miliona rumunskih penzionera ima manju penziju od ovog iznosa, a od ovog broja 85.000 stanuje u inostranstvu, navodi Ministarstvo rada, porodice, omladine i socijalne solidarnosti. Iznos od 80 evra isplatiće se u dve jednake rate, u aprili i decembru. Pomoć se neće se uzeti u obzir prilikom utvrdjivanja granice za kompenzaciju cene lekova od 90% i lečenja penzionera u banjsko-rehabilitacionim centrima. Dvokratna pomoć nagoveštena je na početku tekuće godine, kada je vlada odustala od indeksacije penzije sa stopom inflacije zbog budžetskog deficita. Indeksacija poezija sa stopom inflacije, koju je Čolaku najavio za septembar nije predvidjena državnim budžetom za 2025. godinu, zbog prošlogodišnjeg visokog državnog budžeta i ovogodišnjih restrikcija, kazao je ministar finansija Tancoš Barna. Prošle godine budžetski deficit Rumunije bio je od 8,6 bruto društvenog proizvda, a u budžetu za 2025. predvidjen je deficit od 7%. U Rumuniji broj penzionera je smanjen za skoro 32 000 u februara u odnosu na prethodni mesec, navodi Nacionalni fond penzijskog osiguranja. Prošlog meseca registrovano je 4,6 miliona penzionera dok je prosečna penzija bila od 540 evra. Od ukupnog broja penzionera 570 000 radilo je odredjeno vreme u poljoprivrednom sektoru i njihova prosećna penzija iznosi oko 130 evra. Prema zvaničnim podacima broj starosnih penzija dostigao je 3,7 miliona.
Tag: Marčel Čolaku
-
Istraga o uticanju na izbore (27.02.2025)
Bivšem kandidatu ekstremne desnice na predsedničkim izborima u Rumuniji, Kalinu Djordjeskuu, odredjen je 60-dnevni sudski nadzor nakon saslušanja u Generalnom tužilastvu gde je priveden po nalogu. Djordjesku se tereti za više krivičnih dela, a jedno od ovih odnosi se na podstrekivanje na rušenje ustavnog poretka, delo za koje do sada niko u Rumuniji nije krivično gonjen. Optužen je takodje i za širenje lažnih informacija, za lažne izjave o imovinskom stanju i izvorima finansiranja izborne kampanje, pokretanje i osnivanje organizacija sa fašističkim, rasističkim i antisemitskim karakterom i podršku ovim organizacijama kao i za javno promovisanja kulta ličnosti odgovornih za genocid protiv čovečnosti i ratne zločine. Kalin Djordjesku je odbacio sve optužbe i optužio vlast za ponašanje koje liči na komunistišku prošlost Rumunije. U decembru prošle godine Ustavni sud Rumunije poništio je predsedničke izbore. U prvom krugu izbora Kalin Djordjesku je, na opšte iznenadjenje, osvojio najveći broj glasova i u drugom krugu nastavio bi izbornu trku protiv Elene Laskoni, predsednice Unije spasite Rumuniju, stranke desnog centra. Nakon donete optužnice protiv bivšeg predsedničkog kandidata Kalina Djordjeskua, rumunski političari su izrazili poverenje u sudstvo i nezavisnost sudstva. Socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku izjavio je da u sadašnjem napetom izbornom kontekstu pravosudni organi imaju obavezu da javnosti predstave solidne dokaze iz optužnice. Predsednik suveranističke Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Djordje Simion je izjavio da i dalje podržava kandidaturu Kalina Djordjeskua i dodao da očekuje da vidi nepobitne dokaze iz optužnice protiv Djordjeskua. Predsednica Unija spasiste Rumuniju (USR) Elena Laskoni veruje u sudstvo i smatra da tužioci pošteno ispunjavaju njihove nadležnosti. Sa druge strane predsednica suveranističke Partije mladih ljudi (POT) Ana Marija Gavrila optužila je vlast da teroriše pristalice Kalina Djordjeskua. Novi predsednički izbori održaće se u Rumuniji 4. i 18 maja. Posla saslušanja u Tužilastvu, Djordjesku je izjavio da će se sigurno kandidovati na predsedničkim izborima ovog proleća.
-
Predlog o glasanju nepoverenja vladi u Bukureštu (26.02.2025)
Parlamentarci rumunskih opozicionih stranaka, Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), S.O.S Rumunija i Partije mladih ljudi (POT) dostavili su u utorak Parlamentu prvu inicijativu za glasanje o nepoverenju vladi Socijaldemokratske partije, (PSD) Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR). Inicijativa pod nazivom ,,Premijer Nordisa treba da ode, Rumuni su siti ponižavanja’’ sugeriše navodnu umešanost premijera Marčela Čolakua u mega stambenu aferu. U februaru, bivšoj poslanici Socijaldemokratske partije Lauri Vikol i njenom suprugu, biznismenu Vladimiru Čorbi odredjen je pritvor. U istom predmentu pritvor je odredjen još trojici saradnika, dok su šestorici osumničenih za mega prevaru odredjen kučni pritvor ili sudski nadzor. Istraga tužilaca DIICOT-a, Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma, vodi se protiv 42 osobe i 32 firme pod optužbom da su od fizičkih i pravnih lica uzeli više od 195 miliona evra i nisu predali obećane stanove. Prema navodima tužilaca pojedini stanovi su i nekoliko puta prodavani. Premijer Marćel Čolaku, politički šef Laure Vikol, predsednice pravne komisije Poslaničkog doma u prošlom sazivu priznao je da je nekoliko puta leteo privatnim avionima u Francusku i Španiju zajedno sa bivšom poslanicom i njenim suprugom Čorbom. Zajedno sa ovima putovao je i minister saobraćaja Sorin Grindeanu. Potpisnici inicijative o glasanju nepoverenja vladi tvrde da je Vlada nelegitimna, da je izgubila poverenje gradjana zbog afere Nordis i da ne poštuje sopstveni program u koji je predvidela povećanje dodataka i penzija. Vlada gomila sraman bilans zloupotreba i neuspeha koji samo dokazuju raskid izmedju političke vlasti i naroda-navodi se u inivijativi za glasanje o nepoverenju. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR), proevropske orijentacije, javlja da neće glasati za nepoverenje vladi, jer inicijativa nema šanse nauspeh i opozicija gubi priliku da pokrene inicijativu za rušenje vlade u aktuelnom sazivu Parlamenta. Predstavnici večinske koalicije kažu da su Rumuniji potrebna ozbilna rešenja, ne staregije imidža i obećavaju da će podržati Marčela Čolakua. Socijaldemokratski i liberalni lideri kažu da će svaki član parlamentarne večine koji će glasati za nepoverenje biti isključen iz stranke. Alijansa za ujedinjenje Rumuna, S.O.S Rumunija i Partija mladih ljudi imaju zajdno 154 parlamentarca. Za usvajanje inicijative o glasanju nepoverenja potrebno je 232 glasa, odnosno više od 50% ukupnog broja poslanika i senatora.
-
Vesti – 13.02.2025
Kabinet koji predvodi Marčel Čolaku odobrio je u četvrtak dve odluke u vezi sa određivanjem prioriteta projekata uključenih u Nacionalni investicioni program „Angel Saligni” i u program koji sprovodi Nacionalna investiciona kompanija (CNI). Istovremeno, na dnevnom redu sednice Vlade bilo je proširenje zone slobodne trgovine u Luci Konstanca (jugoistok), na Crnom moru. Izvršna vlast želi da na ovaj način podstakne ekonomski razvoj regiona i unapredi trgovinske razmene u ovoj oblasti. Takođe u četvrtak usvojene su nove mere koje podržavaju reorganizaciju Nacionalne agencije za borbu protiv droga. S druge strane, Marčel Čolaku je saopštio da je koaliciona vlada PSD-PNL-UDMR odlučila da obezbedi finansijsku podršku od 800 leja (oko 160 evra), u dve rate, za penzionere sa niskim primanjima. Približno 2,5 miliona penzionera sa primanjima do 2.574 leja (oko 515 evra), što je ekvivalent neto minimalne zarade, imaće koristi od ove pomoći. Podrška će biti dodeljena u dve tranše, u aprilu i u drugoj polovini godine. U kontekstu nedavnih poskupljenja, ova mera će pomoći u održavanju minimalnog nivoa socijalne zaštite za starije. Pomoć je namenjena da nadoknadi rast životnih troškova i pruža finansijsku podršku penzionerima. Podsećamo da je početkom ove godine izvršna vlast odlučila da ne prilagođava penzije stopi inflacije kako je predviđeno, što je potez koji je izazvao talas nezadovoljstva.
Ministarstvo odbrane u Bukureštu saopštilo je da su njegovi radarski sistemi za praćenje i osmatranje u sredu veće identifikovali vazdušnu metu koja je nakratko prešla u rumunski vazdušni prostor, u pravcu ka Ukrajini. Vlasti su odmah poslale RO-Alert poruku stanovništvu u pograničnim oblastima Rumunije sa Ukrajinom. Istovremeno, Rumunija je podigilga dva aviona F-16 rumunskog ratnog vazduhoplovstva i dva aviona Eurofighter španskog ratnog vazduhoplovstva. Ministarstvo odbrane Rumunije izvestili su o mogućem udaru na nacionalnu teritoriju u blizini rumunsko-ukrajinske granice, ali bez materijalne štete. S druge strane, predsednica Republike Moldavije, Maja Sandu, izjavila je danas da su dve ruske bespilotne letelice narušile vazdušni prostor njene zemlje i eksplodirale na tlu, ali da nema opasnosti za građane. Ukrajinska vojska saopštila je da je tokom noći Rusija napala Ukrajinu sa 140 dronova.
Uprava za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma u godišnjem izveštaju upozorava da je Rumunija, zajedno sa drugim evropskim državama, prošle godine bila na meti „sabotažnih“ akcija specifičnih za hibridne tehnike Ruske Federacije. Želeli su da testiraju odbrambenu spremnost zemalja NATO-a i pronađu slabosti u infrastrukturi. Što se tiče upotrebe droga, poslednjih godina beleži konstantan porast. Kanabis je i dalje najtraženija droga u Rumuniji, ali i najviše zaplenjena od strane vlasti.
Ministri odbrane NATO-a sastali su se danas u Briselu prvi put od kada je republikanac Donald Tramp započeo svoj mandat u Beloj kuću, u kontekstu mogućih razgovora za postizanje pregovaračkog rešenja za prekid rat u Ukrajini. Tema o kojoj će saveznici razgovarati u petak biće usmerena na povećanje vojnih izdataka i rat u Ukrajini. Nedavno je generalni sekretar NATO-a Mark Rute pozvao saveznike koji nisu povećali budžet za odbranu iznad 2% da to učine do leta. Rute je nagovestio da će na samitu NATO-a ove godine pozvati na povećanje od 3%. BDP-a On je takođe dodao da bi evropski saveznici i Kanada trebalo da povećaju svoju podršku Ukrajini daleko iznad onoga što SAD trenutno pružaju.
Euronext – glavna pan-evropska berza za transakcije žitom – otvoriće filijalu u Rumuniji, u Konstanci. Luka na jugoistoku zemlje postala bi referentni punkt za cene žitarica u crnomorskom basenu, a rumunski poljoprivrednici i oni iz susednih zemalja mogli bi da isporučuju svoju robu pod optimalnim uslovima. Očekeje se da će Linije Euronext-a za tokove kukuruza biti otvorene krajem ove godine, a za pšenicu sledeće.
Više od 2.400 Rumuna je do sada podnelo zahteve za glasanje putem pošte, a preko 1.400 je zatražilo da glasa na biračkom mestu van zemlje, izvestila je u četvrtak Stalna izborna komisija. Rok za upis u birački spisak za glasače u inostranstvu koji žele da glasaju putem pošte je 20. mart do 23.59 časova. Rok za upis u birački spisak gradjana Rumunije koji žele da glasaju u inostranstvu na biračkom mestu je 4. mart do 23.59 časova. U Rumuniji se ponovo održavaju predsednički izbori 4. i 18. maja, nakon što je prethodne izbore, zakazane u decembaru prošle godine, poništio Ustavni sud zbog propusta u izbornom procesu.
Mirovni proces u Ukrajini je pokrenut – rekao je američki predsednik Donald Tramp, ne navodeći detalje, nakon telefonskih razgovora, u sredu, sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i Ukrajine Volodimirom Zelenskim. To je bio prvi razgovor izmedju američkog predsednika i Vladimira Putina u skoro tri godine, s obzirom da je, nakon invazije na Ukrajinu i pojave informacija o ratnim zločinima koje su počinili Rusi, bivši predsednik Džo Bajden odbio da razgovara sa liderom Kremlja. Takođe u sredu, američki sekretar za odbranu Pit Hegset rekao je da Ukrajina ne može da se vrati na svoje granice niti da se pridruži NATO-u. Za Kijev su oslobađanje svih okupiranih teritorija i pristupanje Alijansi ključni ciljevi. Istovremeno, Evropska unija želi čvrste bezbednosne garancije za Ukrajinu.
Privremeni predsednik Rumunije Ilie Boložan potpisao je, u ovom svojstvu, svoj prvi ukaz o imenovanju bivšeg ministra spoljnih poslova Luminice Odobeskua za savetnika predsednika. Diplomata Luminica Odobescu je takođe bila predsednički savetnik tokom mandata predsednika Klausa Johanisa. Boložan je u sredu preuzeo dužnost privremenog šefa države, zamenivši Johanisa koji je podneo ostavku.
-
Reakcije na ostavku predsednika Rumunije Klausa Johanisa (11.02.2028)
Predsednik Rumunije Klaus Johanis najavio je ostavku na ovu dužnost sa napomenom da je doneo ovu odluku da bi se izbegla politička kriza u zemlji. U izjavi za medije, Klaus Johanis je podvukao da je inicijativa opozicionih partija o suspenziji predsednika države nepotrebna, neosnovana i štetna. Ponovio je da nije prekršio Ustav i upozorio na opasnost od ulaska Rumunije u krizu, ako bi počela inicijativa za opoziv šefa države: ,,Na unutrašnjem planu, društvo će biti podeljeno, neće se više govoriti o predstojećim predsedničkim izborima i kako će Rumunija dalje. Naši partneri neće razumeti zašto je Rumunija opozvala predsednika nakon početka procedure za izbor novog šefa države. Da bi poštedeo Rumuniju i njene stanovnike od ove krize, ove nepotrebne i negativne evolucije, podnosim ostavku na mesto predsednika države.’’
Lideri vladajuće koalicije u Bukureštu izjavili su da nisu znali o nameri predsednika Johanisa da podnese ostavku, ali su dodali da je ova inicijativa bolja od eventualne suspenzije, koja bi komplikovala političku situaciju. Premijer Marčel Čolaku je izjavio:,,Nisam znao o ostavci, Nisam veliki pristalica predsednika Johanisa. Nisam ni glasao za njega.’’
Johanis je sada prošlost, kaže lider Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji Kelemen Hunor. Hunor je rekao da su u predsednika Johanisa pre 10 godina položene ogromne nade, a sada ostavlja za sobom tenzije u društvu: ,,Izabran je sa velikim nadama i šansom da postane dobar predsednik za sve stanovnike i zajednice. Odlazi sada ostavljajući za sobom frustracije, razočarenja, ali istovremeno otvara nama šansu i koaliciji da biramo koalicionog kandidata za dobrog predsednika za sve nas.
Opozicione suveranističko-izolacionalističke partije, Partija mladih ljudi (POT), Alijansa za ujedinjenje Rumunije (AUR), S.O.S Rumunija kao I proevropska Unija spasite Rumuniju (USR), potpisnice inicijative za supenziju predsednika države, pozdravile su odluku Klausa Johanisa o podnošenju ostavke, sa napomenom da ova dolazi prekasno i ne odgovara na vruća pitanja društva. Lider Unije spasite Rumuniju Jonuc Mošteanu je izjavio: ,,Odluku su svi očekivali. I Unija spasite Rumuniju je pomogla da se ovo dogodi. Svi proevropski kandidati imaju veće sanse bez predsednika Johanisa u vreme izborne kampanje.’’
Predstavnici Alijanse za ujedinjenje Rumuna pozdravili su gest Klausa Johanisa i najavili da će tražiti i izglasavanje nepoverenja vladi premijera socijaldemokrate Marčela Čolakua. Medjunarodni mediji reagovali su posle najave istorijske ostavke predsednika Johanisa. ,,Klaus Johanis odlazi posle kontroverznog mandata tokom kojeg je dostigao visoki stepen nepopularnosti’’ pise agencija Frans pres, dok Roiters precizira da je predsednik Rumunije podneo ostavku da bi izbegao supenziju pre ponavljanja predsedničkih izbora.
-
Zaključci misija MMF-a i SB (10.02.2025)
Delegacije Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke zaključile su razgovore koje su održali u Bukureštu sa predstavnicima glavnih institucija odgovornih za monetarnu i fiskalnu politiku Rumunije. Tim MMF-a sastao se sa predstavnicima nove Vlade i Narodne banke kako bi analizirali nedavna finansijska i ekonomska kretanja i ažurirali makroekonomske izglede.
Trenutno, zemlja nema tekući sporazum o finansiranju sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali finansijska institucija godišnje procenjuje razvoj rumunske privrede, na osnovu konsultacija iz člana IV.
Premijer Rumunije Marčel Čolaku preneo je ekspertima MMF-a posvećenost Vlade da se uklopi u budžetski deficit od 7% bruto domaćeg proizvoda i da sprovede reforme koje su obuhvaćene kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti. Premijer je izneo mere za smanjenje troškova osoblja, restrukturiranje budžetskog aparata i administrativno-teritorijalnu reorganizaciju – prioritete za naredni period. Ministar finansija Tančos Barna potvrdio je tokom sastanka sa ekspertima MMF-a posvećenost Vlade smanjenju budžetskog deficita i stvaranju praktičnije države u narednih sedam godina, povećavajući izdvajanja za investicije koje podržavaju privredu. Takodje, ministar finansija je napomenuo da se mora preduzeti niz mera kako bi se postepeno uspostavila ravnoteža budžeta i izbegla ekonomska kriza slična onoj iz 2009. godine.
MMF je svoje najnovije prognoze o razvoju rumunske privrede objavio u jesen prošle godine, kada je za kraj 2025. procenio deficit na nivou koji je izradila Vlada – 7%. Procene Fonda su, međutim, optimističnije kako u pogledu privrednog rasta 3,3%, u poređenju sa samo 2,5% koliko je predvidela Vlada u Bukureštu, tako i inflacije, izračunate na 3,6%, ispod cilja od 4,4 koji je postavila Vlada.
Predstavnici Svetske banke su sa svoje strane pozdravili vladin plan reformi i pažnju koja se posvećuje investicijama, ističući da je Rumunija snažan i otporan partner. Radi boljeg upravljanja zajedničkim projektima, dve strane su dogovorile mehanizam rada sa češćim sastancima u narednom periodu. Izvršni direktor grupe Eudjene Rugenat izjavio je da će Svetska banka proširiti investicije u Rumuniji u energetiku, zelenu tranziciju, infrastrukturu i druge oblasti sa potencijalom rasta. Predstavnici institucije takođe su izjavili da cene podršku koju je Rumunija pružila Republici Moldaviji i Ukrajini, kao i doprinos Bukurešta u obezbeđivanju stabilnosti u regionu.
Premijer Marčel Čolaku izjavio je da vlasti nastavljaju da podržavaju razvoj infrastrukture, poljoprivrednog, industrijskog i građevinskog sektora. Projekti za unapređenje medicinskih i energetskih usluga takođe će se nastaviti.
-
Parlament Rumunije usvojio državni budžet za 2025. godinu (06.02.2025)
Nakon maratonskih rasprava, Parlament u Bukureštu je u sredu uveče usvojio Nacrt zakona o državnom budžetu za 2025. godinu i Nacrt budžeta socijalnog osiguranja. Nacrti su usvojeni posle žustrih rasprava nastalih zbog neusvajanja nekoliko hiljada amandmana opozicije. Usvojeni buđžet izmedju ostalog predvidja privredni rast od 2,5% i deficit od 7%. Ministar finansija Tancoš Barna je naglasio da je državni budžet za tekuču godinu uravnotežen i da se bazira na opreznom rastu budžetskih prihoda. Zakon o budžetu socijalnog osiguranja predvidja ,,pre svega isplatu penzija’’, naglasio je resorni ministar. ,,Bez obzira ko će biti na čelu vlade i Ministarstva finansija u narednom periodu, preuzete obaveze Rumunije prema Evropskoj komisiji treba poštovati. Korak po korak treba da smanjimo budžetski deficit i da ne smanjimo investicije. Ove su privredni motor, a investicije su predvidjene i ovim budžetom- kazao je Tancoš Barna. Budžet za 2025. godinu omogućiće razvoj zemlje, podvukao je premijer Marčel Čolaku sa napomeno da su predvidjeni fondovi za Ministarstvo zdravlja veći za 20%, a budžet obrazovanja za oko 10%: ,,Mi nećemo smanjiti plate i penzije. Penzije su prošle godine povećane za skoro 40% a plate za oko 25%, nećemo povećati pdv i nisu nam potrebni fondovi od Medjuarodnog monetarnog fonda. U budžetu smo predvideli rekordna sredstva iz evropskih fondova od naše integracije u Evropsku uniju’’.
Parlamentarci opozicione Unije spasite Rumuniju (USR) i suveranističkih stranaka Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) i Partije mladih (POT) optužili su vlast za odustvo predvidljivosti, precenjivanje budžetskih prihoda, zaduživanje zemlje i eliminisanje pojedinih poreskih olakšica. Poslanik Unije spasite Rumuniju Klaudiju Nasuj je izjavio: ,,Slušamo iste laži, svedoci smo istih naduvanih prihoda samo da bi se opravdali veliki troškovi. Budžetski prihodi interesuju vas samo da biste opravdali rashode koje kažete da želite da smanjite. Ovaj budžet krije istu razotkrivenu laž Marčela Čolakua ponovljenu svake godine.
Na kraju zakoni su dostavljeni predsedniku države na potpisivanje u predloženoj varijanti Vlade sa malim izmenama.
-
Evropska komesarka Roksana Minzatu u Bukureštu (05.02.2025)
Kratko vreme nakon inauguracije, evropska komesarka Rumunka Roksana Minzatu doputovala je u zvaničnu posetu Bukureštu. Članica Socijaldemokratske partije (PSD) od 2000. godine, kada je imala samo 20 godina, bivša rumunska poslanica, evroposlanica i bi ministarka Evropskih fondova, Roksana Minzatu je podpredsednica Evropske komisije zadužena za portfelj ,,Ljudstvo, kompetentnost i pripreme’’. U ovom svojstvu-po sopstvenoj izjavi-odgovorna je za 20 % višegodisnjeg budžeta Evropske unije. U subotu u Bukureštu Minzatu je razgovarala sa predsednikom države Klausom Johanisom o ulozi obrazovanja u suzbijanju dezinformisanja i manipulacija kao i jačanju demokratske otpornosti evropskih društava. Prema saopštenju Predsedničke dministracije, predsednik Rumunije je izjavilo da su veštačka inteligencija, bezbednost i odbrana važne komponente i da uspeh ovih politika zavisi od stepena pripreme i razumavanja društva. Jedna od najvažnijjih tema prilikom susreta Roksane Minzatu sa socijaldemokratskim premijerom Marčelom Čolakuom i ministrima rada, evropskih fondova i obrazovanja bila je takozvana ,,Busola’’, plan Brisela o podsticanju evropske konkurentnosti. ,,Ne možemo biti konkurentni bez sposobniih ljudskih resursi i dobrih uslovima za rad. Ova busola usmeriće buduće politike. Utvrdićemo prioritete novih tehnologija, pristup finansiranju, eliminisanje komplikovanih administrativnih procedura i koordinaciju zeamlja članica. Sve ovo možemo uraditi samo ako imamo sposobnu radnu snagu, motivisanu za rad u ovim oblastima, podvukla je komesarka Minzatu. U februaru Vlada Evropske unije objaviće Plan zelene industrijalizacije kontinenta (Clean Industrial Deal) koji je po oceni rumunske podpredsednice Evropske komisije ,,pragmatićan i koncentrisan na intervencije u važnim oblastima koje mogu osigurati Evropskoj uniji stratešku autonomiju’’ Pažnja će se poklanjati i auto industriji, koja je po oceni Minzatu važna za Rumuniju i lideršip Evrope na globalnom planu, jer zapošljava 13 miliona radnika. U eksluzivnom intervju za Radio Rumunija, Roksana Minzatu je priznala da nažalost u profilnim programima Komisije nema dovoljno rumunskih korisnika u zoni istraživanja i inovacija. ,,Iskazala sam našu punu otvarenost da radimo bolje sa revropskim fondovima, da bi ljudi osećali efekte ovih finansiranja’’, precizirala je podpredsednica Evropske komisije Roksana Minzatu.
-
Vesti – 03.02.2025
Evropa mora da preuzme veću odgovornost za sopstvenu odbranu kako bi ojačala našu stratešku otpornost, rekao je predsednik Klaus Johanis. Rumunski šef države učestvovao je danas u Briselu na neformalnom sastanku lidera EU o pitanjima odbrane. Razgovori su fokusirani na vojne sposobnosti i evropsku odbrambenu industriju. Predsednik Johanis je u tom pogledu ukazao na potrebu za adekvatnim finansiranjem, koje se posmatra ne samo kao izdvajanje više novca, već i kao efikasno korišćenje instrumenata koje već imamo. Što se tiče odbrane, predsednik Rumunije je istakao potrebu komplementarnosti između Evropske unije i NATO-a. Na sastanku će biti reči i o pitanjima koja se tiču značaja transatlantskog odnosa i strateškog partnerstva između EU i SAD, odnosa između EU i Ujedinjenog Kraljevstva i odbrambenog partnerstava Evropske unije. Debate takođe imaju za cilj da identifikuju osnovne principe potrebne za izradu i usvajanje programskog dokumenta koji se odnosi na budućnost evropske odbrane – „Bele knjige“, koju će u prvoj polovini 2025. godine izraditi Evropska komisija.
Rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju imao je zvaničan sastanak sa bugarskim kolegom Danijelom Mitovom povodom zvanične ceremonije pokretanja zajedničkih patrola na bugarsko-turskoj granici zajedno sa kolegama iz Bugarske, Mađarske i predstavnicima rukovodstva Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova iz Austrije. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova koje je poslato u ponedeljak, razgovarano je o temi bilateralne posvećenosti zajedničkom radu na rešavanju izazova prekograničnog kriminala, radi zaštite spoljnih granica EU i granice izmedju Rumunije i Bugarske. Razmotreni su najvažniji aspekti rumunsko-bugarske saradnje u oblasti unutrašnjih poslova, sa akcentom na najnovija dešavanja, zabeležena nakon ukidanja kontrole unutrašnjih granica 1. januara 2025. Bugarski ministar je odlikovao Katalina Predojua počasnim ordenom za „Vrednost i zasluge“ Ministarstva unutrašnjih poslova Bugarske, za izuzetne zasluge u razvoju i učvršćivanju saradnje u oblasti bezbednosti i unutrašnjih poslova. On je prvi rumunski ministar unutrašnjih poslova koji je dobio ovo priznanje.
Privlačenje evropskih fondova za finansiranje socijalnih projekata za građane Rumunije, zaštita prava i povećanje kompetence radne snage u Rumuniji teme su današnjeg sastanka premijera Marčela Čolakua i Roksane Minzatu, izvršne potpredsednice Evropske komisije, komesarke za društvena prava, veštine i kvalitetne poslove i obuku. U svojoj prvoj dvodnevno zvaničnoj poseti u ovom svojstvu, Roksana Minzatu je istakla otvorenost za podršku rumunskoj administraciji u privlačenju što većeg broja evropskih fondova. Tokom razgovora, zvaničnici su se osvrnuli i na debatu koja se odvija na evropskom nivou o Jačanju spremnosti EU za vanredne situacije. U tom kontekstu, šef rumunske izvršne vlasti je napomenuo da Bukurešt mora biti deo ove debate, s obzirom na doprinos koji rumunski stručnjaci imaju u upravljanju takvim situacijama, kao što su požari i poplave. Rokana Minzatu će se u utorak sastati sa predsednikom Klausom Johanisom i razgovaraće sa predsednikom Senata Ilijom Boložanom i predsednikom Poslaničkog doma Ćiprijanom Šerbanom.
Nacrt budžeta Rumunije za 2025. nalazi se u Parlamentu, o kojem će se raspravljati po hitnom postupku. Debate i odobravanje su sigurni, pri čemu većinu čine poslanici koalicije PSD-PNL-UDMR. Nacrt budžeta Rumunije za 2025., koji je usvojila izvršne vlasti krajem prošle nedelje, zasnovan je na stopi ekonomskog rasta od 2,5%, prosečnoj inflaciji od 4,4% i deficitu od 7% BDP-a. Prema rečima ministra finansija Tančosa Barne, prioritet budžeta su investicije, sa rekordnim izdvajanjima od 150 milijardi leja (oko 30 milijardi evra).Misija Međunarodnog monetarnog fonda boravi u Bukureštu od 3. do 7. februara. Tim MMF-a će se sastati sa predstavnicima nove rumunske vlade i Narodne banke Rumunije kako bi analizirali nedavna finansijska i ekonomska kretanja i ažurirali makroekonomske izglede. Trenutno, Rumunija nema tekući sporazum o finansiranju sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali ta finansijska institucija svake godine ocenjuje razvoj rumunske privrede, na osnovu konsultacija iz člana IV, koje predstavljaju obaveznu vežbu nadzora za sve države članice. Svrha konsultacija je ispitivanje finansijske i ekonomske situacije na nacionalnom nivou i formulisanje opštih preporuka u vezi sa monetarnom politikom, finansijskom i ekonomskom politikom koju treba slediti kako bi se obezbedila stabilnost i pozitivan razvoj na ekonomskom nivou.
Sindikalci u bukureštanskom metrou pokrenuli su u ponedeljak japanski štrajk kako bi upozorili korisnike i osoblje koje donosi odluke o situaciji u kojoj se kompanija nalazi. Ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, 10. februara najavljuju da će krenuti druge protesne akcije. Sindikalci su nezadovoljni uredbom koju je Vlada usvojila krajem prošle godine, kojom su im ukinuta ugovorena povećanja plata predviđena Kolektivnim ugovorom o radu zaključenim početkom decembra 2024. godine i nedovoljno finansiranje preduzeća. Unija Slobodnog metroa organizovala je 21. i 22. januara protestne ispred sedišta Ministarstva finansija i Vlade.
Tužioci Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i terorozma (DIICOT) danas vrše na desetine pretresa u Rumuniji i Monaku, u predmetu koji se odnosi na krivična dela prevare sa posebno teškim posledicama, pronevere, pranje novca i utaju poreza, vezano za ono što je štampa nazvala poslovanje nekretninama Nordis. Istragama je obuhvaćeno oko 70 osumnjičenih, fizičkih i pravnih lica. Među ispitanicima bile su Laura Vikol, bivša šefica Pravnog odbora Poslaničkog doma, i Joana Basesku, ćerka bivšeg predsednika Rumunije Trajana Baseskua, koja je pozvana u DIICOT (Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma) da da objašnjenja u vezi sa njenom umešanošću kao notar u aferu. Počev od 2018. godine, trojica osumnjičenih su kako se navodi, pokrenula i činila organizovanu kriminalnu grupu, koja je osmislila i sprovela složen kriminalni mehanizam, koji se uglavnom sastojao od promovisanja i razvoja projekata nekretnina pod okriljem nekoliko komercijalnih kompanija, nakon čega je usledilo prikupljanje novčanih iznosa od klijenata, dovođenje kupaca u zabludu prilikom izvršenja predugovora i kupoprodajnih ugovora. Rezultat je, kažu tužioci, nezakonito sticanje novčanih iznosa kao nadoknada ili refundacija iz državnog budžeta ili obeštećenja iz opšteg budžeta, nanošenje štete privrednim društvima, otkupljivačima i državnom budžetu. Vođe organizovane kriminalne grupe su navodno naplatile od klijenata kao avans po bilateralnim kupoprodajnim obećanjima, odnosno kupoprodajnim ugovorima, iznos od preko 957.000.000 leja (preko 195 miliona evra).
-
Vladajuća koalicija potvrdila predsedničku kandidaturu Krina Antoneskua (03.02.2025)
Bivšem liberalnom lideru Krinu Antoneskuu stranke vladajuće koalicije potvrdile su kandidaturu na predsedničkim izborima. Prošle nedelje Antonesku je dobio podršku Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR), a u nedelju na vanrednom kongresu i podršku Socijaldemokratske partije (PSD). Stranke vladajuće koalicije imaju obavezu da pred stanovnicima Rumunije izadju ujedinjene i sa korektnom alternativom: Krin Antonesku je osoba sa predsedničkim profilom, sposoban je i sa bogatim iskustvom, naglasio je predsednik socijaldemokrata, premijer Marčel Čolaku. Čolaku je dodao da se na predsedničkim izborima 24. decembra prođle godine, koje je Ustavni sud poništio zbog manipulacija sa glasovima gradjana, Rumunija suočila sa društvenom traumom, a nagomilane frustracije u svim slojevima društva pretvorile u ,,antisistemni bunt’’. Zbog toga, dodao je premijer, ovaj trenutak je od izuzetnog značaja: ,, Mi u Socijaldemokratskoj partiji nikada nismo posustali kada je bilo najteže, zbog toga treba i sada da preuzmemo odgovornost sa još više hrabrosti. Ostaviti sada zemlju na milost mističkom nacionalizmu ravno je kukavičluku i neoprostivoj izdaji rumunske budućnosti. Ponavljati iste greške kao na majskim predsedničkim izborima značio bi povratak Rumunije na situaciju od pre 35 godina’’
Krin Antonesku je izjavio da u sadašnjem napetom medjunarodnom kontekstu, Rumunija treba da odbrani i poštuje svojstvo članice Evropske unije, Severnoatlanske alijanse i strateškog partnerstva sa SAD. Bivši liberalni lider je rekao da će svojim stavom, angažmanom, posvećenošću i partnerstvom biti jedan jak perdsednik: ,,Biću jak predsednik, ne proizvoljnim tumačenjem Ustava ,ne intrigama sa specijalnim službana i uticanjem na pravosudje, kao što se dešavalo u posledje dve decenije u Rumuniji,’’
O izjavi suveranističko-ekstremističkog kandidata Kalina Djordjeskua, koji je u prvom krugu predsedničkih izgora u decembtru osvojio najveći broj glasova, da će ukinuti političke partije ako postane predsednik države, Antonesku je rekao da nestanak političkih partija je sinonim za nestanak demokratije, pluralizma I slobode. Pre potvrdjivanja kandidature Antoneskua, po nalogu Socijaldemokratske partije, Nacionalne liberalne partija i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji napravljena su sociološka istraživanja koja su pokazala de se Krin Antoneslku nalazi medju glavnim kandidatima za osvajanje predsedničke dužnosti i da raspolaže potencijalom da se plasira u drugi krug predsedničkih izbora. Podsećamo, prvi krug će se održati 4. maja, a drugi 18. maja.
-
Reakcije posle kradje u holandskom muzeju (27.01.2025)
Iz Muzeja Drents u holandskom gradu Asen ukradeno je četiri od najvrednijih artefakta koji pripadaju kulturnoj baštini Rumunije. Reč je o šlemu iz Kocofenešetija iz 5-4 veka pre Hrista, kao i o tri zlatne dačanske narukvice iz Sarmisedjetuze Redjije iz prvog veka pre Hrista. Artefakti neprocenjive vrednosti bili su sastavni deo izložbe ,,Dačija, Kraljevina zlata i srebra’’ koja je predvidjena za otvaranje 25. januara. Kradja je izvršena u noći izmedju petka i subote, kada su četiri nepoznate osobe uz pomoć eksploziva provalile u muzej, ukrale samo rumunske artefakte i pobegle automobilom.Kasnije lopovi su zapalili vozilo da bi izbrisali tragove. Holandski policajci ne isključuju mogćnost umešanosti i Rumuna i analiziraju da li su ovi pobegli u Nemačku. Ukradeni artefakti su vlasništvo Rumunskog muzeja Istorije i najvredniji su eksponati izložbe. Pre nego što su poslati u inostranstvo, svi eksponati su osigurani na 30 miliona evra, u skladu sa medjunarodnim i rumunskim zakonom. Izložbeni prostor i vitrene u kojima su izloženi artefakti raspolagali su alarmnim uredjajima i bili su priključeni na lokalnu policiju. U Bukureštu, Generalno tužilaštvo saopštilo je da je po službenoj dužnosti pokrenuta krivična prijava i da će istragu obavljati tužioci Višeg tužilaštva i stručnjaci Generalnog inspektorata rumunske policije. Istovremeno, Vlada Rumunije je formirala kriznu čeliju, a premijer Marčel Čolaku izjavio da je pronalaženje šlema i tri zlatne narukvice prioritetni zadatak. Rumunski ministar energije, Sebastijan Burduža je izjavio da je kradja dačanskog blaga nacionalna sramota i da je potrebno da se se sazna da li je ova kradja izvedena sa ciljem da se podgreje nacionalistička struja na pragu majskih predsedničkih izbora. Kontrolna grupa premijera proverava u Ministarstvu kulture dokumente o pošiljci nacionalnog blaga na izložbu, dok će se resorna ministarka Natalija Intotero sastati sa kraljevskom porodicom i premijerom Holandije Dikom Šufom. Ministar unutrašnjih poslova Rumunije Katalin Predoju je saopštio da će se tim rumunskih policajaca pridružiti holandiskim kolegama u istrazi i da će rumunske vlasti biti u stalnom kontaktu sa holandskim i evropskim vlastima. U razmeni poruka sa predsednikom Klaus Johanisom premijer Holandije Dik Šuf je obećao da će holandske vlasti preduzeti sve potrebne demarše za identifikovanje autora i vraćanje blaga.
-
Bez novih poreza u 2025. godini (16.01.2025)
Zbog zakasnelog formiranja nove rumunske vlade, usvajanje državnog budžeta za 2025. godinu potalo je glavni prioritet. Budžet će po svemu sudeći biti veoma oprezno izradjen, bez prekomernih troškova ako se uporedjuje sa prethodnim bužetom koji je generisao zabrinjavajući deficit od skoro 9% bruto nacionalnog proizvoda. Premijer Rumunije Marčel Čolaju i ministar za finansije Tancoš Barna došli su do zaključka da je Rumunija u situaciji u kojoj ne može sebi da dopusti veće rashode za usluge i druge proizvode. Ciljni deficit od 7% godišnje dogovoren sa Evropskom komisijom ne može se ostvariti bez zamrzavanja plata i penzija kao i dodatnim pritiskom na poresku upravu da efikasnije prikupi sredstva od pdv-a, kaže Marčel Čolaku. Tancoš Barna se izjasnio za strogu kontrolu rashoda kako bi Rumunija mogla da ispoštuje angažmane prema evropskim partnerima: ,,Poreski plan na kratki rok za koji je Rumunija preuzela obavezu predvidja ove godine budžetski deficit od 7%, a u narednih sedam godina progresivno smanjenje deficita do 3 %. Ovaj naš angažman ne treba poštovati samo sada, već naši postignuti rezultati treba da imaju efekte i na naredne godine. Kada je reč o investicijama ne treba smanjiti ove iznose, ali ni preterivati sa nerealizovanim prihodima da ne bismo došli u situaciju da razliku pokrijemo novim pozajmicama.’’
Iako mediji pišu o neminovnom povećanju poreza, premijer i minister za finansije obečavaju da će porez na dodatu dobit ostati nepromenjen. Marčel Čolaku je izjavio: ,,Nećemo povećati porez na dodatu dobit. Zbog čega nećemo ?. Ja zastupam Socijaldemokratsku partiju. U prvom redu napor bi ravnopravno bio podeljen na sve stanovnike zemlje, bez obzira na primanja, napor u ovom slučaju znači smanjenje kupovne moči. Ja ovo neću da uradim i radujem se da i gopodin ministar deli ovaj moj stav. U ovom trenutku potrošnja će se smanjiti i automatski i inflacija.’’
Uredba koju je Vlada Socijaldemokratske partije (PSD) Nacionalne liberalne (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) usvojila predvidja izmedju ostalog smanjenje državnih rashoda, eliminisanje pojedinih poreskih olakšica u oblastima IT, gradjevinsrstva i prehrambene industrije, kao i reorganizaciju i komasciju agencija Generalnog sekretarijata Vlade. Slična inicijativa odnosi se i na sopstveni aparat vlade, jer je Rumuniji potrebna strukturna reforma, dodao je Marčel Čolaku.
-
Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (11.01.2025)
Stranke rumunske vladajuće koalicije zajedno sa predstavnicima nacionalnih manjina utvrdili su u sredu datume novih predsedničkih izbora. Prvi kug održaće se 4. maja a drugi 18. maja. Odluka će biti i zakonski potvrdjena sledeće nedelje. Podsećamo, prošle godine Ustavni sud Rumunije je poništio prvi krug predsedničkih izbora zbog spoljne hibridne umešanosti i neprijavljivanja načina finansiranja kandidature nestranačkog kandidata Kalina Djordjeskua, ultranacionaliste suveraniste i bozavalaca Vladimira Putina, koji je na opšte iznenadjenje 24.novembra osvojio najveći broj glasova u prvom krugu. Na prvoj ovogodišnjoj sednici, vladajuća koalicija donela je odluku da se u februaru u rukovodećim strukturama koalicionih stranaka potvrdi ranije doneta odluka o imenovanju bivšeg predsednika Nacionalne liberalne partije (PNL) Krina Antoneskua za zajedičkog kandidata na predsedničkim izborima. Do tada napraviće se sondaže sa ciljen da se proveri raspoloženje izbornog tela. Najavljen kao zajednički kandidat koalicije na predsedničkim izborima Krin Antonesku se sam supendovao jer po njemu nije utvrdjen datum predsedničkih izbora i zbog slabe podrške političkih stranaka koje su ga predložile za kandidata.
U sredu Ustavni sud Rumunije objavio je obrazloženje odluke kojom je 31. decembra odbijena žalba Kalina Djordjeskua i Koalicije za odbranu pravne države na odluku Centralnog izbornog biroa o poništenju predsedničkih izbora. Odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće i ne mogu se razmatrati na sudovima, navodi se izmedju ostalog u obrazloženju Apelacionog suda sa napomenom da poništenje izbora ne predstavlja kršenje osnovnih prava gradjana predvidjena Ustavom.
Premijer Rumunije Marčel Čolaku primio je tekuće nedelje izvršnog podpredsednika Evropske komisije za prosperitet i industrijsku strategiju Stefana Sežurna, sa kojim je vodio razgovore o položaju evropske privrede i potrebi nastavljanja investicija u oporavak i zajednički razvoj. Premijer Čolaku je uveren da će se uprkos evropskim i svetskim ekonomskim izazovima rumunska privreda razvijati računajući i na podršku Evropske komisije u oblastima apsorpcije evropskih fondova i zaštiti životnog standarda rumunskih državljana. Evropski komesar se tokom posete sastao i sa predsednikom Senata Ilijom Boložanom, a zajedno sa ministrom ekonomije Bogdanom Ivanom posetio rumunsku fabriku ,,Prime Bateries Technology’’ u kojoj se proizvode litijumski akumulatori najnovije generacije i personalizovani sistemi skladištenja energije. Zvaničnici su obišli i institute za istraživanje turbo motora i razgovarali o upotrebi dronova u civilne i vojne svrhe kao i o efektima globalne konkurencije u ovoj oblasti. Evropski komesar je izjavio da je Bukurešt prva etapa svoje turneje i da je ova poseta namenjena industrijskom razvoju Rumunije i strateškom značaju ovog sektora.
U prisustvu američkog sekretara za unutrašnju bezbednost Alehandra Majorkasa i ambasadora Rumunije u Vašingtonu Andreja Morarua u sredu je u sedištu Departmana za unutrašnju bezbednost u Vašingonu organizovan zvanični ulazak Rumunije u američki bezvizni režim Visa Waiver. U Bukureštu ministar spoljnih poslova Rumunije Emil Hurezeanu je prethodno saopštio da rumunski državljani od marta mogu putovati u SAD bez ulazne vize nakon akualizacije elektronske platforme odobravanja putovanja. Rumunski državljani neće imati obavezu da u konzulatu SAD dolaze na intervju. Odobrenje za ulazak u SAD bez vize ima rok važenja dve godine sa neograničenim brojem ulazaka i izlazaka. Odobrenje se može koristitu za vize u trajanju od 90 dana i košta 21 američki dolar. Rumunski državljani mogu tražiti i američku vizu sa rokom trajanja od 10 godina. Šef rumunske dilomatije je naglasio da pored povećanja broja turista ulazak Rumunije u američki bezvizni režim otvara mogućnosti za unapredjenje trgovinskih odnosa i lakše putovanje investitora. Posle odluke američke savezne države Rumunija postaje 43 država učesnica u američki bezvizni režim.
-
Vesti – 25.11.2024
Na osnovu 99,94% prebrojanih glasačkih listića nezavisni kandidat Kalin Đorđesku ostvario je iznenađujuće vodstvo sa 22,94 odsto glasova u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji koji su održani u nedelju. Na drugom mestu je Elena Laskoni, lider Unije spasite Rumuniju (USR), sa 19,17 odsto, a na trećem je premijer i lider Socijaldemokratske stranke (PSD) Marčel Čolaku sa 19,16 odsto. Slede predsednik Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Đorđe Simion (13,87%) i lider Nacionalneliberalne partije(PNL) Nikolaje Ćuka (8,79%). Na izborima u nedelju glasalo je preko 52 odsto birača sa pravom glasa. Više od 821 hiljade Rumuna glasalo je u inostranstvu. Prema podacima Stalne izborne komisije, najviše glasova u inostranstvu dobio je Kalin Đorđesku – 43,35%, a slede Elena Laskoni – 26,82% i Djordje Simion 12,07%. Za bivšeg zamenika sekretara NATO Mirču Džoanu i Nikolaja Čuku glasalo je nešto manje od 5 odsto birača, a Marčel Čolaku osvojio je manje od 3 odsto glasova Rumuna iz dijaspore. U predsedničkoj trci bilo je 13 kandidata, 9 stranačkih i 4 nezavisna. Drugi krug predsedničkih izbora održaće se 8. decembra. Zakonodavni izbori biće održani 1. decembra, na Dan državnosti. Takodje u Rumunije ove godine, 9. juna održani su lokalni i evropski parlamentarni izbori.
Premijer Rumunije Marčel Čolaku saopštio je da je podneo ostavku sa funkcije predsednika socijaldemokrata zbog loših rezultata u prvom krugu predsednčkih izbora. Čolaku nije uspeo da uđe u odlučujući drugi krug. Njega je pretekla, za nekoliko hiljada glasova kandidatkinja Unije Spasimo Rumuniju Elena Laskoni. Predsednik PSD-a je čestitao kandidatima koji su se plasirali u drugi krug i najavio da njegova stranka neće uložiti žalbu, jer je značaj odlučujućeg kruga 8. decembra mnogo veći od ličnog interesa. Čolaku je rekao i da će ostati sa svojim kolegama nakon parlamentarnih izbora, zakazanih za sledeću nedelju, ali se više nikada neće kandidovati ni za jednu funkciju u stranci. Slična situacija je i sa liberalima, koalicionim partnerima socijaldemokrata. Nekoliko članova PNL zatražilo je ostavku lidera stranke Nikolaja Ćuke, koji obavlja dužnost predsednika Senata u Bukureštu. Prema nekim političkim izvorima na koje se pozivaju mediji, bivši premijer je planirao da podnese ostavku na dužnost šefa PNL-a kao rezultat neuspeha na predsedničkim izboriama, gde je zauzeo 5. mesto.
Prvi krug predsedničkih izbora završen je u ponedeljak, u 7.00 časova po rumunskom vremenu, na 950 biračkih mesta organizovanih u inostranstvu, zvanično je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova. Poslednje sekcije na kojima je glasanje završeno u inostranstvu bile su one organizovane u Vankuveru, u Kanadi, i na lokalitetima na zapadnoj obali SAD – San Francisku, Los Anđelesu, Anahajmu, Las Vegasu, Portlandu, Sakramentu, San Dijegu, Sijetlu. Razlike u vremenskim zonama i specifičan raspored glasanja značili su da je glasanje u inostranstvu na predsedničkim izborima trajalo 78 sati u odnosu na rumunsko vreme: od petka, 22. novembra po rumunskom vremenu u 1.00, do ponedeljka, 25. novembra, po rumunskom vremenu u 7.00. Ministarstvo spoljnih poslova organizovalo je 950 biračkih mesta van zemlje za ovogodišnje predsedničke i parlamentarne izbore. Kako prenosi Ministarstvo spoljnih poslova, do ponedeljka, u vreme zatvaranja birališta, glasalo je 821.703 rumunskih birača u dijaspori – 817.476 na biralistima i 4.227 putem pošte.
U Bukureštu je u nedelju održano i glasanje za lokalni referendum koji je inicirao generalni gradonačelnik Nikušor Dan. Javna rasprava je prešla stopu od 30 odsto i dobila je, prema procenama, većinu glasova za tri predloga. Za centralizaciju građevinskih dozvola u glavnom gradu glasalo je 67 odsto birača, 64 odsto se složilo sa predlogom da se novac raspodeli između Opštine i sektora, a 82 odsto je glasalo za program sprečavanja upotrebe droga u školama. Glasanje, međutim, mora da potvrdi parlament, a političke stranke ne mogu da ignorišu volju 500.000 gradjana Bukurešta – rekao je gradonačelnik Dan. On je zatražio od političkih formacija da se narednih dana izjasne o načinu uvodjenja volje građana na referendumu u zakonodavstvo.
U gradu Alba Juliji, gde je ostvareno Veliko ujedinjenje 1. decembra 1918. godine, počele su pripreme za Dan državnosti Rumunije. Po tradiciji poslednjih godina, 30. novembra u Alba Juliji organizuje se polaganje venaca i cveća na spomenike stvaralaca unije. Takođe 30. novembra, u večernjim satima, zakazani su koncerti na otvorenom. Prijem poruka iz gradova sedišta, čitanje Rezolucije Narodne skupštine iz Alba Julije zakazani su za 1. decembar. Atrakcija Dana državnosti Rumunije biće parada na centralnom bulevaru, u kojoj će učestvovati više od 1.000 vojnika sa borbenom opremom, uključujući kopnena vozila, helikoptere i avione F-16. Uveče je predviđen i vatromet. Ove godine 1. decembar je dan dvostrukog značaja. S jedne strane, Rumuni slave uspostavljanje unitarne nacionalne države, a sa druge strane organizuju se opšti izbori za imenovanje članova dva doma parlamenta u Bukureštu.
Kina ukida uslov za vize za državljane Rumunije u periodu 30. novembar 2024. (00:00 po pekinškom vremenu) – 31. decembar 2025. (00:00 po pekinškom vremenu). Odluku je pozdravilo rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova, koje ceni da će ta mera verovatno olakšati mobilnost rumunskih državljana, povećavajući obim međuljudskih kontakata. Ukidanje obaveze izdavanja vize važi u jednom od sledećih uslova: posao, turizam, poseta ili tranzit. Državljani Rumunije koji ne ispunjavaju jedan od ovih uslova i dalje će morati da pokažu vizu prilikom ulaska u zemlju.
Ukupni troškovi socijalne zaštite u EU dostigli su 4.583 milijarde evra u 2023. godini, što je više od 6% u odnosu na 2022. godinu, a Rumunija je među državama članicama u kojima je procentualno povećanje ovih rashoda značajno veće od proseka iz EU, podaci koje je u ponedeljak objavio Eurostat. U 2023. godini u odnosu na 2022. najveći rast rashoda za socijalnu zaštitu zabeležen je u Slovačkoj (rast od 18,9%), Poljskoj (18,4%), Mađarskoj (15,2%), Bugarskoj (14,6%) i Rumuniji (13,8%). U slučaju Rumunije, starosne i porodične penzije su predstavljale 53,2% ukupnih troškova socijalne zaštite, a slede zdravstveni troškovi (27,7%) i troškovi porodice i dece (12,3%).
Danas je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, povodom kojim Ministarstvo spoljnih poslova pokazuje da Rumunija ima za cilj da doprinese stvaranju bezbednog i pravednog okruženja za sve žene, bez obzira na nacionalnost, kulturu ili društveni status. Ministarstvo spoljnih poslova time ponovo potvrđuje svoju posvećenost promovisanju i zaštiti prava žena i devojčica, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. Kao država članica Saveta za ljudska prava (2023-2025) i Komisije za status žena (2024-2028), Rumunija ima za cilj da promoviše prava žena i devojčica, smatrajući da je njihova zaštita od suštinskog značaja za razvoj pravedno i inkluzivno društvo. Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama ima za cilj da podigne svest da se žene širom sveta suočavaju sa mnogim oblicima nasilja, uključujući silovanje, nasilje u porodici i druge oblike zlostavljanja. Pravi obim ovog fenomena se često krije. Godine 2024. navršava se 10 godina otkako je Rumunija potpisala „Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici“.
-
Vesti – 22.11.2024
Počelo je glasanje u inostranstvu za prvi krug predsedničkih izbora u Rumuniji. Prema podacima Stalne izborne uprave, do sada je glasalo nekoliko desetina hiljada birača u dijaspori, uz više od 4.200 onih koji su glasali putem pošte. Glasanje u inostranstvu traje tri dana, od 22. do 24. novembra. U Rumuniji, građani će moći da glasaju za svog sledećeg predsednika u nedelju, od 7 do 21 sat, uz produženje samo ako još ima birača na biračkim mestima ili ako čekaju u redu ispred biračkog mesta. U zemlji za ove izbore organizovano je skoro 19.000 biračkih mesta i 950 u inostranstvu. Najviše biračkih mesta u inostranstvu ima u Italiji – 158, Španiji – 147 i Velikoj Britaniji – 107. U trci za predsednika učestvuje 13 kandidata. Takođe u nedelju, u Bukureštu se održava lokalni referendum sa tri pitanja koja se odnose na administrativna pitanja – raspodelu poreskih prihoda i izdavanje građevinskih dozvola, kao i borbu protiv upotrebe droga. Da bi referendum bio validan, potrebno je 30 odsto izlaznosti.
Ministri unutrašnjih poslova Rumunije, Bugarske, Austrije i Mađarske, zajedno sa resornom evropskom komesarkom Ilvom Johansonom, dogovorili su se u petak u Budimpešti da se Rumunija i Bugarska od januara priključe šengenskom prostoru slobodnog kretanja i sa kopnenim granicama 1. januara 2025. Konačna odluka biće doneta na sastanku ministara unutrašnjih poslova Evropske unije sledećeg meseca, u Briselu. „Rumunija je pružalac bezbednosti Evrope, a pristupanje Rumunije Šengenu će ojačati šengensku zonu“ – rekao je ministar Katalin Predoju. Prisutni u Budimpešti, premijer Marčel Čolaku pozdravio je dogovor postignut na nivou ministara unutrašnjih poslova u vezi sa punim pristupanjem Rumunije šengenskom prostoru. Povoljan ishod neformalnih razgovora u Budimpešti pozdravila je na društvenoj mreži i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. „U 2025. šengenski prostor će postati jači“, napisala je Ursula fon der Lajen, a predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola je pozdravila „pozitivnu evoluciju u pogledu punopravnog članstava Rumunije i Bugarske u Šengenu “. Rumunija i Bugarska su se delimično pridružile Šengenu krajem marta, obustavom kontrole na vazdušnim i pomorskim granicama. Kontrole kopnene granice su, međutim, ostale na snazi zbog veta Austrije, za koji Beč kaže da je povezan sa zabrinutošću zbog ilegalne migracije.
U Rumuniji pretežno oblačno i vetrovito vreme u većem delu zemlje. Padavina će biti posebno na jugozapadu, severu, severoistoku i centru – pretežno sneg na planinama, gde će se formirati snežni prekrivač, a na zapadu, centru i istoku mešovite padavine. Gotovo tri četvrtine Rumunije je pod raznim vremenskim upozorenjima, koje su na snazi najmanje do večeras. Izdat je crveni meteo alarm za jaku mećavu iznad 1.700 m, za nekoliko okruga u centru i jugu zemlje. U oblastima na zapadu i u centru izdat je narandžasti meteo alarm za jak vetar, brzine od 80 do 120 km/h, a na višim nadmorskim visinama za mećave i jak sneg, sa procenjenim snežnim padavinama od preko 30 cm, lokalno. Na zapadu, severozapadu i centru zemlje izdat je žuti kod za mešovite padavine i grad, uz pojačan vetra do 70 km/h.
Potpisivanje sporazuma sa SAD o nabavci aviona F-35 predstavlja još jedan odlučujući korak napred za Rumuniju ka modernoj i efikasnoj nacionalnoj odbrani, dobro povezanoj sa našim međunarodnim partnerima, izjavio je u četvrtak premijer Marčel Čolaku. Šef Izvršne vlasti prisustvovao je na ceremoniji potpisivanja Protokola o pokretanju prelaska rumunskog vazduhoplovstva na avione pete generacije F-35. Dokument su potpisali ministar odbrane Angel Tilvar i američks ambasadorka u Bukureštu Ketlin Kavalec.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je Rusija pogodila ukrajinski grad Dnjepar novom vrstom projektila srednjeg dometa dizajniranog da nosi nuklearne bojeve glave, kao odgovor na ukrajinske napade na rusku teritoriju raketama koje je isporučio Zapad. Obraćajući se naciji, Putin je rekao da je rat u Ukrajini dobio elemente globalnog sukoba nakon što su se SAD, Francuska i Britanija složile sa upotrebom svojih projektila protiv Rusije, i upozorio da njegova zemlja ima pravo da upotrebi svoje oružje protiv vojnih objekata onih zemalja koje dozvoljavaju upotrebu svog oružja protiv ruske teritorije. U slučaju eskalacije, dodao je Putin, Rusija će odgovoriti odlučno i simetrično. Sjedinjene Države, koje su, prema Rojtersu, bile obaveštene neposredno pre lansiranja ruske rakete, rekle su da je Moskva ta koja eskalira sukob u Ukrajini. Vašington je, međutim, rekao da nema razloga da menja svoju nuklearnu doktrinu zasnovanu isključivo na Putinovoj neodgovornoj retorici.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da će nastaviti da brani zemlju na bilo koji način, nakon što je Međunarodni krivični sud za njim izdao nalog za hapšenje zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. Netanjahu je odluku suda opisao kao antisemitski čin, dok su je izraelski predsednik i predsednik parlamenta nazvali napadom na pravdu i istinu. Američki predsednik Džo Bajden nazvao je “nečuvenim” naloge za hapšenje koje je izdao Međunarodni krivični sud za Netanjahuom i njegovim bivšim ministrom odbrane Joavom Galantom i obećao da će SAD stati uz Izrael suočene sa pretnjom po njegovu bezbednost. Prema Bajdenu, Međunarodni krivični sud nema nadležnost u ovom slučaju. Što se tiče novoizabranog predsednika Donalda Trampa, on nije reagovao na odluku o izdavanju naloga za hapšenje protiv Netanjahua i Galanta, ali je njegov budući savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Valc obećao „snažan odgovor“ na antisemitsku sklonost MKS.