Author: Dragana Diamandi

Evropski parlament odlučio je da Republici Moldaviji dodeli najveći paket finansijske podrške u istoriji države rumunskog govornog područja, u visini od 1,9 milijardi evra. Mehanizam za reformu i rast za Republiku Moldaviju ima za cilj da joj pomogne da se suoči sa glavnim izazovima sa kojima se suočava, posebno sa uticajem ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine na njenu bezbednost, ekonomiju i stanovništvo. Paket predviđa dodelu grantova u visini od 520 miliona evra, pored 1,5 milijardi evra zajmova sa niskim kamatama, što će omogućiti Moldaviji da se reformiše bez gomilanja neodrživih dugova. Mehanizam takođe predviđa predfinansiranje od 18% ukupne podrške što omogućava brzu mobilizaciju resursa za podsticanje energetske bezbednosti, infrastrukture za borbu protiv korupcije i modernizaciju javnih usluga. 20% bespovratnih sredstava biće dodeljeno za jačanje institucija Republike Moldavije kroz sisteme digitalne uprave, obuku državnih službenika i reforme pravosuđa, što je vitalni korak za efikasno upravljanje fondovima EU. Potpredsednik Evropskog parlamenta, Rumun Siegfried Murešan, izjavio je da će ova sredstva stvoriti uslove da Moldavija ekonomski, institucionalno i socijalno ojača i da se približi Evropskoj uniji. Siegfried Murešan: „Novac će ići za radove na putnoj i železničkoj infrastrukturi, uključujući most preko Pruta, kako bi se Republika Moldavija bolje povezala sa Evropskom unijom. Novac će ići za energetske veze, kako za struju, tako i za gas, između Republike Moldavije i Rumunije. Novac će ići obrazovnim institucijama, školama, vrtićima, Novac će biti korišćen za modernizaciju bolnica, uključivši i izgradnju dve regionalne bolnice na severu i jugu Republike Moldavije“. Siegfried Murešan je, međutim, upozorio da će, ukoliko Republiku Moldaviju u budućnosti predvode vlade koje ne poštuju svoje obaveze, evropski plan rasta biti u opasnosti. Odobrenjem paketa finansijske podrške, Evropski parlament je odlučio da otvori kancelariju za vezu u Kišinjevu. Ona će služiti kao tačka kontakta između Brisela i nacionalnih parlamenata, građanskog društva i lokalnih partnera iz regiona Istočnog partnerstva Evropske unije, Ukrajine, Gruzije i Republike Moldavije. Predsednik zakonodavnog tela Moldavije, Igor Grosu, pozdravio je odluku i poručio da će Kancelarija doprineti unapređenju zakonodavnog procesa, ali i informisanju građana o prednostima integracije u veliku evropsku porodicu. Zamenica premijera Moldavije za evropske integracije Kristina Gerasimov je sa svoje strane ocenila da je odluka snažan signal podrške. Republika Moldavija je podnela zahtev za pridruživanje Evropskoj uniji u martu 2022. godine i dobila status zemlje kandidata u junu iste godine.

Kao što je poznato, NATO je osnovan, nekoliko godina nakon slamanja nacizma, da stavi Nemce na kolena, Sovjete van Evrope, a Amerikance unutar. Tri četvrtine veka kasnije, formula je postala nepouzdana. Postsovjetska Rusija je povratila svoju agresiju, ubilačko ludilo i teritorijalni apetit. A Sjedinjene Države, pod novom republikanskom administracijom, na čelu sa predsednikom Donaldom Trampom, deluju se sve manje zainteresovane da garantuju bezbednost Evrope kojoj zameraju da ne ulaže dovoljno u sopstvenu odbranu. Ovakvi događaji stvaraju uznemirenost, posebno na istočnom krilu Severnoatlantske alijanse, u zemljama koje se graniče ili direktno sa Rusijom ili sa Ukrajinom.
To je slučaj i sa Rumunijom, koja sa Ukrajinom deli skoro 650 kilometara granice. U ohrabrujućoj poruci sunarodnicima, vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan potvrdio je da NATO ima pripremljene vojne scenarije za svaku bezbednosnu situaciju koja bi pogodila zemlje članice, uključujući i one na istočnom krilu. „Postoje strateški planovi koje je osmislio NATO, uključujući i rumunsku vojsku“, rekao je Boložan. On je podsetio da je Francuska određena kao okvirna država za odbranu Rumunije i da ovde ima trupe. „Pitanje koje se nameće jeste ili povećanje doprinosa evropskih zemalja sa sadašnjim bezbednosnim aranžmanom, što znači da neće biti nekih značajnih promena, ili, u drugoj hipotezi, preuzimanje dodatne odgovornosti evropskih zemalja, a ne samo onih u Evropskoj uniji“, rekao je privremeni predsednik.

Ilije Boložan, kaže da „Evropa ne može da obezbedi svoju odbranu bez podrške Sjedinjenih Američkih Država“. Izjave Ilieja Boložana dolaze nakon što su izvori iz NATO-a, koje citira dopisnik Radio Rumunije u Briselu, rekli da bi Sjedinjene Države mogle da povuku deo svoje vojske raspoređene u Evropi već ove godine. Taj potez, dodaju isti izvori, nema za cilj da dovede u pitanje samu Alijansu, već bi bio podsticaj za Evropljane da preuzmu više zalaganja za odvraćanje i odbranu.

Vašington trenutno ima oko 160.000 vojnog osoblja raspoređenog van Sjedinjenih Država, a većina njih, oko 35.000, nalazi se u Nemačkoj. Kako prenose mediji, i zbog neizvesnosti koju je stvorila Trampova administracija, velike grupe u Evropskom parlamentu pripremaju dokument u kome će tražiti da Unija promoviše stvaranje evropskog stuba u okviru NATO-a, koji bi delovao autonomno, kad god je to potrebno. To bi takođe moglo uključiti Ujedinjeno Kraljevstvo, Tursku, Norvešku i Island, države koje nisu u Evropskoj uniji, ali su članice NATO-a.

Veliki požari vegetacije poslednjih dana, koji su zahvatili veliko područje Rumunije, doveli su do smrti i povreda nekoliko osoba. Od početka meseca, izbilo je desetine pozara a vatra se, u nekim delovima, približila i domovima ljudi. Pozar je ugasilo vise ekipa vatrogasaca. Vatrogascima su u gašenju požara, od kojih neki na teško dostupnim mestima, pomogli zaposleni u drugim strukturama. Bili su uključeni u velike intervencije na desetinama lokaliteta u sedam okruga. Intervenisali su, uz vatrogasce, gorska sluzba, kao i piloti Ministarstva unutrasnjih poslova i Ministarstva odbrane. Dva helikoptera Black Havk Generalnog vazduhoplovnog inspektorata izveli su desetine lansiranja u kojima su bacili više od 77 tona vode za gašenje požara, a drugi helikopter je izvršio izviđačku misiju. Istovremeno, spartanski avion Ministarstva odbrane je delovao kao podrška interventnim snagama, na gašenju požara. Nadležni pozivaju na odgovornost i poručuju gradjanima da prestanu sa paljenjem biljaka na poljoprivrednim zemljištima. Istovremeno, nadležni upozoravaju da je situacija ozbiljna: u januaru je izgorelo 650 hektara, prošlog meseca još 4.400 hektara, a ovog meseca, samo u prvih osam dana, izgorelo je 4.600 hektara. Za samo tri dana bilo je više od 300 požara. Prema rečima šefa Odeljenja za vanredne situacije, Raeda Arafata, za ova razaranja su krivi samo ljudi. On je objasnio da šumski požari nisu izbili zbog meteoroloških pojava, Raed Arafat: „Jasno je, u ovom trenutku ne možemo kriviti ove požare šumske vegetacije zbog povišenih temperatura, zbog munja. Možemo ih pripisati samo namernim radnjama nekih ljudi, koji su ili navikli da to rade već duže vreme, ili neki to namerno rade samo da bi pokušali da raskrče njive ili zapale prostor gde ima suvog rastinja, zbog čega većinu njih smatramo rezultatom namernih radnji’’. S druge strane, Raed Arafat je apelovao na lokalne vlasti da ljudima objasne opasnost od šumskih požara, uključujući i uz pomoć sveštenika. Njihova prevencija ne samo da štiti prirodu, već doprinosi i bezbednosti zajednice, kažu nadležni. Vojni vatrogasci podsećaju građane da je paljenje suvog rastinja zakonom zabranjeno. Nepoštovanje zakonskih odredbi predstavlja prekršaj i kažnjava se novčanom kaznom do 15.000 leja (oko 3.000 evra) za fizička lica i do 100.000 leja (oko 20.000 evra) za pravna lica. Pored toga, farmeri koji se ne pridržavaju zabrane spaljivanja mogu izgubiti direktna ili godišnja plaćanja na koja imaju pravo. U nekim slučajevima, oni mogu biti isključeni iz finansijske podrške jednu ili više uzastopnih godina.

Svake dve godine, u rano proleće održava se dvoransko Evropsko prvenstvo u atletici. Na šampionatu Starog kontinenta imamo priliku da vidimo nove talente koji se pojavljuju na međunarodnom nivou i njihove potencijale. Tako je slika koju nam je donelo nedavno završeno dvoransko Evropsko prvenstvo u holandskom Apeldornu, bila iznenađujuće prijatna za pristalice rumunske atletike.
Rumunska delegacija takmičenje je završila sa dve medalje: zlato u muškoj konkurenciji u bacanju kugle, Andrei Rareš Toader i srebro u troskoku, atletičarka Diana Jon. Bio je to najbolji plasman rumunskih atletičara na kontinentalnom atletskom takmičenju u dvorani poslednjih godina. Nakon 8 godina bez medalja, od izdanja 2015, rumunski atletičari su se ponovo popeli na tron tek 2023. godine, kada je u Istanbulu Klaudija Bobočea osvojila srebro na 1500 metara, a Gabrijel Bitan u skoku u dalj bronzanu medalju.
Međutim, Rumunija nije osvojila titulu prvaka Evrope na dvoranskom prvenstvu 20 godina, odnosno od 2005 godine, kada je Elena Buhajanu osvojila zlato u Madridu, na 1500 metara.
Pre takmičenja, nade rumunskih stručnjaka bile su ograničene. Cilj koji je postavio Atletski savez Bukurešta bio je plasman između 4. i 6. mesta i dve kvalifikacije u finalu.
U intervjuu za novinarsku agenciju i Agerpres, Oana Pantelimon, trener reprezentacije, istakla je šanse Andreja Rareša Toadera, koji je imao odličnu debitantsku sezonu. U nedelju je to i potvrdio. Rumunski atletičar Andrej Rareš Toader plasirao se u finale posto je u kvalifikacijama zauzeo 4. mesto, hicem od 20 metara i 59 centimetara.
Medjutim, u finalu, bacio je kuglu na 21 metar i 27 centimetara, 23 centimetra bolje od drugoplasiranog Šveđanina Viktora Petersona. Štaviše, rezultat predstavlja novi nacionalni rekord Rumunije.
Dajana Ana Marija Jon donela je prvu medalju Rumuniji, osvojivši srebro u troskoku u Apeldornu u petak. Sa rezultatom 14 metara i 31 centimetar ostvarila je najvažniji učinak u dosadašnjoj karijeri. Zlato je pripalo španskoj atletičarki Ani Peleteiro – Kompaore, koja je skočila šest centimetara više od Dajane. Bronzanu medalju osvojila je Seni Salminen iz Finske sa 13 metara i 99 centimetara. Treba napomenuti da se Dajana Jon plasirala u finale sa 7. mesta u kvalifikacijama. Sledi Svetsko atletsko prvenstvo u dvorani u kineskom Nanđingu, koje će se održati od 21. do 23. marta. Takmičenje je trebalo da se održi 2020. godine, ali je zbog pandemije odloženo tri godine zaredom.

U četvrtak ujutru, tužioci Direkcije za istragu organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) saopštili su da je šest osoba privedeno zbog izdaje, nakon što su navodno pregovarali sa ruskim agentima o izlasku Rumunije iz NATO-a. Postepeno, tokom dana, informacije su postajale jasnije. Te osobe bile su grupisane u takozvanu komandu „Vlad Cepeš“, u čijem je rukovodstvu bio Radu Teodoru, general-major u penziji, ratni veteran, star 101 godinu. Cilj članova organizacije bio je – kaže Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT)– da „kontinuiranim, svesnim, javnim ili konspirativnim akcijama“ „unište suverenitet i nezavisnost rumunske države, kao i da potkopaju politički i odbrambeni kapacitet zemlje“. Organizovani po modelu strukture vojnog tipa, sa rukovodećim ešalonima i izvršiocima, članovi grupe „Vlad Cepeš” su navodno regrutovali sledbenike i objavljivali video materijale na internetu. Prema tužiocima, oni bi takođe preduzeli korake da uklone postojeći ustavni poredak, da ukinu političke partije, da postave novu vladu organizacije koju bi činili članovi organizacije, drugim rečima ministre u vladi, da bi uklonili sve zaposlene iz državnih institucija, usvojili novi Ustav, promenili zastavu, himnu, pa čak i ime zemlje. Želeli su novu društvenu konstrukciju zasnovanu na moralnim principima i sistemu kolektivne mudrosti. U januaru dvojica optuženih su bili u Moskvu, gde su se sastali sa ljudima koji su izrazili spremnost da podrže napore organizacije u vezi sa preuzimanjem državne vlasti u Rumuniji. Štaviše, optužnica Direkcije za istragu organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) u četvrtak protiv šestorice pripadnika Komande „Vlad Cepeš”, osumnjičenih za izdaju, vezuje se – rečeno je u Bukureštu – za proterivanje iz Rumunije, samo dan ranije, dvojice ruskih diplomata. Tačnije, rumunske vlasti su odlučile da proglase personom non grata vojnog, vazduhoplovnog i pomorskog atašea Ruske Federacije u Bukureštu, kao i njegovog zamenika, optuženog za aktivnosti koje su u suprotnosti sa odredbama Bečke konvencije o diplomatskim odnosima iz 1961.godine. Prema Rumunskoj obaveštajnoj službi (SRI), dvojica ruskih diplomata su sprovodila akcije prikupljanja informacija iz oblasti od strateškog značaja i akcije podrške grupaciji „Vlad Cepeš“. Moskva je obećala odgovarajuću reakciju, smatrajući proterivanje vojnog atašea i njegovog zamenika neopravdanim i neprijateljskim. Što se tiče rumunskih pravosudnih organa, u svetlu svih navedenih činjenica, oni su u četvrtak uveče naredili preventivno hapšenje dvojice pripadnika organizacije „Vlad Cepeš“, dok je četvorici članova određena sudska kontrola na period od 60 dana.

Lideri Evropske unije sastali su se na hitnom samitu u Briselu, u četvrtak gde su se dogovorili o planu naoružanja koji ima za cilj jačanje odbrane na istočnom krilu Baltičkog i Crnog mora. Pošto su Sjedinjene Države povukle svoju podršku Ukrajini, usred evropske kampanje za podršku ovoj zemlji i suprotstavljanje ekspanzionističkim tendencijama Rusije, lideri 27 zemalja Evropske unije dali su zeleno svetlo za plan Evropske komisije o jačanju odbrane.
Evropski lideri su još jednom u Briselu izrazili podršku Ukrajini i davanju bezbednosnih garancija, zajedno sa Sjedinjenim Državama, u slučaju prekida vatre. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen je ove nedelje predložila plan pod nazivom „Naoružavanje Evrope“, koji ima za cilj da mobiliše oko 800 milijardi evra, od čega 150 milijardi u vidu kredita, za jačanje odbrambenih sposobnosti kontinenta. Pominje se nekoliko opcija, uključujući mogućnost da države članice značajno povećaju svoje izdatke za vojnu potrošnju, koji se neće uzeti u obzir pri obračunu deficita, ograničenog, na 3% bruto domaćeg proizvoda.
Ova sredstva moraju biti iskorišćena za zajedničko ulaganje, između najmanje dve države članice, u oblastima gde su najpotrebnije, kao što su protivvazdušna odbrana, rakete, dronovi i sistemi protiv bespilotnih letelica, ili čak artiljerijski sistemi. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je dala uveravanja da će sa ovom opremom „države članice moći masovno da pojačaju pomoć Ukrajini“.
Baltičke države, Poljska i Rumunija nametnule su svoje gledište za davanje prioriteta istočnom krilu u okviru projekata sa evropskim finansiranjem vrednim 150 milijardi evra.
Detalji ovog plana biće finalizovani zajedno sa timovima NATO-a. Prisutan na samitu u Briselu, privremeni predsednik Rumunije Ilije Boložan, izjavio je:

„Svakako da će dobar deo ove opreme, od ovih investicija biti lociran na ovom području, a proizvodni deo, konzorcijumski deo, biće raspoređen širom Evropske unije. Mislim i da je to prilika i za našu odbrambenu industriju, da se neki od ovih proizvoda prave u fabrikama u Rumuniji i istovremeno otvore nova radna mesta“. Bukurešt neće slati trupe u Ukrajinu, ali bi mogao da postane regionalni vojni centar, koji organizuje i podržava trupe koje šalju druge države. Prisustvo Rumunije biće neophodno da bi se znalo da li će biti elemenata koji se odnose na korišćenje infrastrukture naše zemlje, vojnih baza, na primer, na teritoriji Rumunije ili elemenata druge vojne infrastrukture: luka, aerodroma, rekao je Ilije Boložan.

Broj noćenja u turističkim smeštajnim jedinicama u Evropskoj uniji premašio je tri milijarde u 2024. godini, što je najbolja godina za turizam u bloku EU – otkrivaju podaci koje je u sredu objavio Evropski statistički zavod (Eurostat). Tradicionalno omiljene destinacije turista iz celog sveta, Španija (500 miliona), Italija (458) i Francuska (451) ponovo zauzimaju podijum. Na suprotnom polu su mali Luksemburg, Letonija i Estonija. Rumunija je deo masivnog voda zemalja članica EU sa manje od 50 miliona noćenja registrovanih prošle godine. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku (INS), u objektima turističkog smeštaja (uključujući apartmane i sobe za izdavanje) registrovano je 30,191 milion noćenja, što je za 3,5% više u odnosu na 2023. godinu. Noćenja rumunskih turista su 83,7%, a stranih 16,3%. Omiljene destinacije bile su glavni grad Bukurešt i okruzi Brašov i Prahova, gde se nalaze najpopularnija rumunska planinska odmarališta. Statistika pokazuje i da je po zemljama u januaru 2025. najviše stranih turista došlo iz Italije – skoro 17 hiljada, Republike Moldavije, Izraela i Nemačke – po 10-11 hiljada. Paralelno, kulturno-turistički program „Atraktivna Rumunija“ bio je ovih dana prisutan na najvećem i najznačajnijem sajmu turizma na svetu, sajam u Berlinu. Stručnjaci govore o raznovrsnoj ponudi, koja obuhvata kulturne krugove, aktivni i avanturistički turizam, boravak na obali Crnog mora i delte Dunava, kao i seoski turizam. To je peto rumunsko učešće ove vrste na velikim međunarodnim sajmovima u periodu od samo šest meseci. Prethodno je ista platforma u Italiji, Velikoj Britaniji, Španiji ili Poljskoj nudila, na rumunskom i na pet stranih jezika, ažurirane informacije u video formatu, foto formatu, kroz virtuelne ture, 3D animacije, audio vodiče i tekstove. Program koordinira Ministarstvo za investicije i evropske projekte i, prema rečima organizatora, štand Rumunije je uvek bio dizajniran u poslovnom formatu, za poslovne sastanke i za promociju usluga i paketa namenjenih korporativnom segmentu, uključujući team building i citi break rešenja. U ponudi je i 12 tematskih turističkih ruta, koje od severozapada ka jugoistoku prelaze celu zemlju, sa 275 ciljeva koje treba posetiti, a koje će do 2026. godine biti obeležene i specifičnom putnom infrastrukturom. Pored ovih destinacija, koje važe u bilo koje godišnje doba, stručnjaci očekuju i masovnu infuziju kulturnog turizma u avgustu i septembru, kada će Bukurešt po tradiciji biti domaćin maratonske proslave klasične muzike, čuvenog festivala posvečen Đorđu Eneskuu.

U januaru se navršilo 17 godina od pristupanja Rumunije u Evropsku uniju. Istog meseca, istraživanje INSCOP-a pokazalo je da se 9 od 10 Rumuna protivi ideji o izlasku Rumunije iz EU bloka, u poređenju sa oko 72% u januaru 2022. Istraživanje Pod nazivom „Rumunija između nacionalnog i evropskog u eri dezinformacija. Ekonomski patriotizam, vrednosti i zavere“, sprovedeno na zahtev organizacije Funki Citizens, takođe je otkrilo stopu poverenja Evropskoj uniji od skoro 67 odsto u poređenju sa 56 odsto u januaru 2022. Istraživanje je sprovedeno nakon šoka zbog poništenja predsedničkih izbora u decembru. Da bi odgovorio klevetnicima, ne malobrojnim, institucija zajednice, ministar za investicije i evropske projekte Marčel Bološ u objavi na Fejsbuku navodi:
„U vreme kada ekstremistički glasovi pokušavaju da minimiziraju koristi našeg članstva u Evropskoj uniji, ne zaboravimo da razvoj nije stvar naivnog ponosa, već pragmatizma. „Rumunija se nije ni iz čega razvila, nije se transformisala preko noći i, svakako, nije se razvijala odbijanjem prilika.“
Od svog pristupanja, Rumunija je, naveo je Marčel Bološ, dobila preko 100 milijardi evra evropskih fondova, bruto vrednosti. To je motor koji je iz temelja promenio strukturu naše privrede, naglasio je ministar.
Prema njegovim rečima, Rumunija više nije ekonomska periferija, već zemlja koja ubrzano sustiže, nadmašujući Poljsku, Mađarsku, Hrvatsku i Grčku po BDP po glavi stanovnika, suštinskom pokazatelju životnog standarda.
„Cifra mnogo govori, vrednost uloženih investicija je približno jednaka vrednosti BDP-a u trenutku pristupanja. Ako nismo svesni, krivimo evropski blok, ali činjenica da se nalazimo u najboljem trenutku razvoja naše zemlje je nešto što je posledica članstva u Evropskoj zajednici i NATO“, istakao je i ministar Bološ.
On je precizirao da se evropska sredstva koja dobija naša zemlja nalaze u infrastrukturi, gde je u poslednje dve decenije izgrađeno skoro 900 kilometara autoputeva i brzih puteva. Istovremeno, preko dva miliona domaćinstava priključeno je na kanalizacionu mrežu.
Prema rečima ministra za investicije i evropske projekte, preko 100.000 kompanija dobilo je grantove za razvoj, hiljade škola i bolnica je renovirano, opremljeno ili prošireno, otvorena su stabilna radna mesta i privučene nove investicije. Ovo je pokrenulo privredu, a godišnji tempo privatnih investicija u privredu se utrostručio 2024. godine, u poređenju sa momentom pristupanja, sa oko 100 milijardi leja (20 milijardi evra) na preko 350 milijardi leja (70 milijardi evra), naveo je Bološ.
On tvrdi da bi, bez evropskog novca, Rumunija bila zaglavljena u beskonačnom ciklusu nerazvijenosti, ostajući zavisna samo od manjkavog nacionalnog budžeta za strateške investicije. „Realnost je jedna: EU je bila i ostala naš pouzdan razvojni partner. „Pripadnošću evropskom bloku, Rumunija je izabrala napredak“, zaključio je Bološ.