Author: Dragana Diamandi

Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan danas održava konsultacije sa svim parlamentarnim strankama u vezi sa utvrđivanjem stava Rumunije na vanrednom sastanku Evropskog saveta početkom sledećeg meseca. U ovom komplikovanom i dinamičnom kontekstu sa promena na međunarodnom planu, Rumunija će možda morati da prilagodi svoju spoljnu politiku novim izazovima, objasnio je Ilije Boložan u video poruci. „Međutim, postoje stvari koje se neće promeniti, a to su nacionalni interesi Rumunije, sigurna zemlja, prosperitetna zemlja, zemlja od poverenja, u miru sa svojim susedima“, naglasio je privremeni predsednik. ,,Mi smo bezbedna zemlja, jer imamo koristi od čvrstih garancija odbrane. Svoju i evropsku bezbednost dugujemo štitu NATO-a i garancijama koje daje Strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Državama. Prisustvo američkih i savezničkih trupa na rumunskoj teritoriji nije učinilo ništa osim jačanja bezbednosti Evrope, a mi ćemo se zalagati da se održi. Članstvo u EU je osiguralo napredak naše zemlje u ovim godinama. Evropske investicije i fondovi, pristup tržištima i mogućnosti su stvorili prosperitet i bolje uslove života. To je put kojim moramo da nastavimo“, naglasio je Ilije Biložan. Takođe danas, privremeni predsednik učestvuje u konferencijskom pozivu sa liderima zemalja članica EU, tokom kojeg francuski predsednik Emanuel Makron iznosi najnovije informacije o svom nedavnom sastanku sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.

Bivši kandidat za predsednika Rumunije, proruski ekstremista Kalin Đeorđesku, priveden je na saslušanje po nalogu Generalnog tužilaštvoa, rekli su AGERPRES-u izvori iz pravosuđa. Tužioci su u sredu ujutro izvršili na desetine pretresa u pet okruga, u okviru krivične istrage o finansiranju izborne kampanje, osnivanju fašističke, rasističke ili ksenofobične organizacije, kao i promovisanje kulta osoba, počinioca genocida. Na meti istrage je i blizak Đeorđeskuov saradnik, Horaciu Potra, vođa plaćeničke grupe koja je delovala u Africi. Prema navodima Tužilaštva, u ovom predmetu pokrenute su istrage za krivična dela: radnje protiv ustavnog poretka; nepoštovanje zakona o oružju i municiji; protivzakonito delovanje sa pirotehničkim sredstvima; javno podstekivanje; pokretanje ili formiranje organizacije fašističke, rasističke ili ksenofobične prirode, kao i pridruživanje ili podržavanje, u bilo kom obliku, takvoj grupi. Takođe, krivične istrage su pokrenute i za promovisanja, u javnosti, kulta osoba krivih za zločine genocida protiv čovečnosti i ratnih zločina, kao i širenja, u javnom prostoru, fašističkih, legionarskih, rasističkih ili ksenofobičnih ideja, stavova ili doktrina.

Parlament u Bukureštu usvojio je u sredu zakon koji dozvoljava vojsci da obara dronove koji ilegalno ulaze u vazdušni prostor Rumunije, na osnovu nivoa pretnje i rizika po ljudske živote i imovinu. U Rumuniji, državi članici EU i NATO koja deli granicu sa Ukrajinom od 650 km, delovi ruskih dronova su više puta padali, dok je ruska vojska ciljala ukrajinsku lučku infrastrukturu. Oba doma parlamenta usvojila su zakon, uprkos snažnom protivljenju ultranacionalističkih političara krajnje desnice koji kontrolišu više od trećine poslaničkih mesta. Nacrt zakona uspostavlja posebne uslove za Rumuniju da kontroliše korišćenje svog vazdušnog prostora i za pilotirane i za bespilotne letelice. Prema predloženom zakonu, saveznički sistemi prisutni u Rumuniji mogli bi da učestvuju u bilo kojoj akciji, u skladu sa ugovorima o kolektivnoj odbrani sa državom članicom NATO-a i EU.

Predlog o nepoverenju vladi Socijaldemokratske partije, (PSD) Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) koji je dostavila Parlamentu samoproglašena suverenistička opozicija Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), S.O.S Rumunija i Partije mladih ljudi (POT) biće predmet rasprave i glasanja u petak. Potpisnici predloga kažu da je sadašnja izvršna vlast nelegitimna, da je izgubila kredibilitet povezujući neke njihove članove sa protagonistima visokoprofilnog krivičnog slučaja i da ne poštuje ni sopstveni program vlasti, u kojem je, između ostalog, obećala povećanje naknada i penzija. Takođe u opoziciji, Unija spasite Rumuniju (USR), proevropske orijentacije, najavila je da neće glasati za predlog. Predstavnici većinske koalicije kažu da su Rumuniji potrebna ozbiljna rešenja, a ne strategije imidža.

Rumunski ministar obrazovanja Danijel David podstakao je uključivanje svih zainteresovanih strana u izradu nacrta okvirnih planova za srednju školu. U novoj debati o ovoj temi, koja je održana u Jašiju (severoistok), ministar je uverio da će predlozi biti uzeti u obzir, a dokumenti mogu da pretrpe izmene, kao što se već desilo nakon brojnih diskusija i sastanaka poslednjih nedelja, pošto su projekti predati na javnu raspravu. On je skrenuo pažnju na značaj srednjoškolskog programa, s obzirom na visok nivo funkcionalne nepismenosti u različitim oblastima. Ministar David je precizirao da će, nakon ovog perioda izgradnje, master planovi za srednju školu biti podvrgnuti simulacijama u različitim školama. Period javne rasprave završava se sledeće nedelje, 6. marta, a očekuje se da će konačna forma dokumenata biti predstavljena početkom maja.

U istrazi o nedozvoljenim aktivnostima u luci Konstanca (jugoistočna Rumunija) privedeno je 20 osoba, uključujući suspendovanog šefa opštinske organizacije PSD Konstanca Jona Dumitrakea i nekoliko ljudi iz uprave Uprave pomorskih luka. Optužbe se odnose na mito i iznudu. Prema navodima antikorupcijskih tužilaca, u periodu od 2024. do 2025. godine, nekoliko privrednika i predstavnika privrednih društava navodno je obećalo i dalo državnim funkcionerima iznose od 2.000 do 100.000 evra, kao i drugu robu koja će im pomoći da razviju svoje poslovanje na području luke Konstanca, Iznosi koje obećavaju privrednici procenjeni su na 6 miliona evra. Sudije suda u Bukureštu odbile su zahtev za preventivno hapšenje 7 optuženih, koji su stavljeni pod sudsku kontrolu. Slični zahtevi u slučaju 13 drugih optuženih još nisu procesuirani.

Papa Franja (88), i dalje hospitalizovan u kritičnom stanju, sa dvostrukom upalom pluća, „proveo je mirnu noć i odmara se“, saopštio je Vatikan u sredu ujutro, 13. dana hospitalizacije. Hospitalizacija, četvrta i najduža od početka njegovog pontifikata 2013. godine, izaziva ozbiljnu zabrinutost jer je papa Franja već oslabljen nizom zdravstvenih problema poslednjih godina, od operacija debelog creva i abdomena do poteškoća u hodanju.

Ukrajinske vlasti saopštile su da je između Vašingtona i Kijeva postignut dogovor o zajedničkoj eksploataciji ukrajinskih mineralnih resursa i obnovi zemlje nakon invazije koju je pokrenula Rusija pre tri godine. Sporazum, o kome se zna malo detalja, mogao bi da bude potpisan u Vašingtonu ove nedelje, u petak. Dogovor je postignut nakon što je američki predsednik Donald Tramp zatražio pristup ključnim ukrajinskim mineralima kao kompenzaciju za pomoć koju je pružila Ukrajini u njenom ratu sa Rusijom. Zvanični izvori koje citiraju zapadni mediji kažu da je Vašington odustao od prvobitnih zahteva za prihod od 500 milijardi dolara od korišćenja prirodnih resursa, ali takođe nije ponudio čvrste bezbednosne garancije koje je u zamenu tražila Ukrajina, o čemu će se pregovarati kasnije.

Pokušaj ili ilegalan prelazak granice prestupi su otkriveni na granicama prošle godine, a većina uhvaćenih građana bila je iz Ukrajine i azijskog kontinenta, saopštila je granična policija. Otkriveno je 41.715 nezakonitih radnji, što je u porastu za oko 87%. Na granici sa Ukrajinom otkriveno je najviše krivičnih dela kriminalne prirode, 65% od otkrivenih krivičnih dela na rumunskoj granici. Na nacionalnom nivou, granična policija otkrila je skoro 18.400 stranih državljana prilikom ulaska u zemlju radi ilegalne migracije. U 2024. godini primećen je značajan pad (preko 60%) migratornog pritiska na granici sa Srbijom, iako je evropska statistika poslednjih meseci ukazivala na kontinuirano povećanje migracionog pritiska na Zapadnom Balkanu, a naša zemlja se nalazi u susednom području ove rute. Smanjenje situacije na ovom graničnom delu je rezultat obezbeđenja ugroženih graničnih područja i povećanja kapaciteta za reagovanje, u saradnji sa graničnim organima Srbije, na sprečavanju ilegalnog prelaska migranata iz Srbije. Tako je 2024. godine bilo moguće sprečiti ulazak 259 osoba u zemlju, što je smanjenje od 67% u odnosu na 2023. godinu.

Savez Srba u Rumuniji učestvovao je nedavno na „Sajmu zavičaja” u Novom Sadu. sajam je organizovao Fond za izbegla, raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu. 6. Sajam okupio je preko 200 izlagača. Sajam je odlična prilika za okupljanje kreativnih ideja i predstavljanje potencijala srpskog naroda, omogućavanje susreta između organizatora, institucija i udruženja. Takođe podstiče suštinske inicijative za očuvanje i promociju srpskog kulturnog nasleđa u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Mađarskoj, Rumuniji.

Fakultet za menadžment u proizvodnji i saobraćaju pri Politehničkom univerzitetu u Temišvaru pokrenuo je prekogranični projekat podrške osnovnom i srednjem obrazovanju. Dve srednje škole „Nikola Tesla“ iz Vršca i „Jon I.C. Bratianu’ iz Temišvara, izabrane su na osnovu dobre prethodne saradnje. Projekat ima za cilj razvoj digitalnih i istraživačkih veština za 50 profesora osnovnih i srednjih škola kao i 160 učenika iz dve srednje škole u vannastavne aktivnosti tokom 2024-2026, kako bi se poboljšalo njihovo uključivanje na tržište rada, razvoj digitalnih i međuljudskih veština. Rukovodilac projekta prof.dr inž. Sabina Potra, istakla je značaj ulaganja u novu neuromarketinšku laboratoriju, prvu na zapadu zemlje, i potrebu za razvojem digitalnih i istraživačkih veština. U okviru projekta, nastavnici će biti uključeni u pisanje naučnih radova i primenjena istraživanja korišćenjem opreme za neuromarketing, u cilju razvoja novih nastavnih tehnika prilagođenih novim zahtevima učenika i poslovnog okruženja. Učenici će raditi u timu, razvijati svoje multikulturalne veštine, obogatiti svoje socio-emocionalne i preduzetničke veštine, kao i svoje digitalne veštine, pripremajući se i motivisani da svoju buduću profesionalnu karijeru osmisle na inovativnoj platformi koja će ih dovesti u direktan kontakt sa potencijalnim poslodavcima. Sprovešće se niz aktivnosti, kako za nastavnike (akademsko pisanje u procesu učenja, kvantitativne i kvalitativne istraživačke metode obuke, korišćenje inkluzivnih i inovativnih metoda nastave, kamp za obuku profesora), tako i za mlade, posebno one iz osetljivih grupa (digitalna obuka, stručna obuka, savremene IT i marketinške tehnologije, olakšavanje kontakata sa poslodavcima).

Turistička ponuda Temišvara promovisana je na sajmu turizma u Budimpešti. Organizacija za upravljanje destinacijom, kroz projekat Visit Timisoara, želi da kroz turističku i kulturnu ponudu grad stavi na mapu citi-break destinacija. Veoma nam je važno da učestvujemo, jer je Mađarska značajno turističko tržište, posebno sada kada smo ušli u šengenski prostor, a našim susedima je mnogo lakše i brže doći do Temišvara. U ovom periodu odvija se kampanja i za srpske turiste koji su pozvani da otkriju lepotu i identitet Temišvara. Promocija se vrši i preko veb stranice dostupne na srpskom jeziku, gde posetioci mogu da otkriju personalizovane preporuke za 2-3 dana boravka.

Ilije Boložan, privremeni predsednik Rumunije, izjavio je nakon neformalnog sastanka u sredu u Parizu da je bezbednost Ukrajine direktno povezana sa bezbednošću Evrope i Rumunije, potvrđujući važnost nastavka saradnje između evropskih država i Sjedinjenih Država za postizanje pravednog i trajnog mira. „Pravedan mir se ne može postići bez učešća Ukrajine i Evropske unije u pregovorima“, rekao je Ilije Boložan. Pre početka sastanka na kome su prisustvovali i lideri Norveške, Kanade, Litvanije, Estonije, Letonije, Češke, Finske, Grčke, Švedske i Belgije, privremeni predsednik Rumunije razgovarao je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom. ,,Još jednom smo uvereni da Francuska ostaje uz Rumuniju u veoma važnim trenucima istorije naše zemlje, ona je i danas uz nas. Potvrđeno je strateško partnerstvo sa Francuskom“, izjavio je predsednik Boložan i dodao da je Rumunija ,,iznova potvrdila stabilnost francuskog vojnog prisustva u našoj zemlji. Na zahtev Rumunije ovo prisustvo će biti konsolidovano u narednom periodu. Istovremeno Bukurešt i Pariz će nastaviti da jačaju ekonomsku saradnju, uključujući i odbrambenu industriju, uzimajući u obzir razvoj proizvodnih kapaciteta u Rumuniji u narednim godinama.

Premijer Rumunije Marčel Čolaku rekao je u četvrtak, povodom mirovnih pregovora u Ukrajini, da nisu važne trenutne oštre izjave svetskih lidera, već pravedan i trajan mir u toj zemlji, koji se može postići samo uz pomoć SAD. On je naglasio da će mir doneti niže cene energije i gasa i ekonomski oporavak širom Evrope. Tada je od vitalnog značaja učestvovati u obnovi Ukrajine, to je projekat od preko 500 milijardi evra, od čega rumunske kompanije moraju da dobiju što više, dodao je Čolaku. On je, s druge strane, najavio da će se tokom radne posete Briselu u petak sastati sa šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Razgovori će se, između ostalog, fokusirati na aspekte koji se odnose na ponovno pregovaranje o Nacionalnom planu oporavka i otpornosti, kao i na bezbednosnu situaciju u aktuelnom međunarodnom kontekstu. Premijer je precizirao da će sa njim u Briselu biti ministar za investicije i evropske projekte Marčel Bološ i ministar finansija Tančos Barna.

Predsednik Ustavnog suda Rumunije odbacuje mogućnost nastavka drugog kruga predsedničkih izbora. U intervjuu za onlajn publikaciju juridice.ro, Marijan Enake je branio prošlogodišnju odluku o poništenju izbornog procesa, koju su jednoglasno donele sudije Ustavnog suda. On je objasnio da je odluka Suda zasnovana na dokumentima sa kojih je skinuta oznaka tajnosti na sednici Vrhovnog saveta nacionalne odbrane (CSAT), a u kojima su istaknute ozbiljne nepravilnosti u pogledu jednakih mogućnosti, finansiranja izborne kampanje i uticaja na glasanje. Prema rečima predsednika Ustavnog suda Rumunije (CCR), poništenje izbora bilo je jedino ustavno rešenje koje bi garantovalo fer izborni proces za sve građane. Povodom izjava potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država, Džej Di Vensa, prema kome su izbori u Rumuniji poništeni „na osnovu krhkih sumnji obaveštajne agencije i pod ogromnim pritiskom njenih evropskih suseda“, Marijan Enake smatra da je poruka američkog potpredsednika upućena celom evropskom društvu, navodeći da se demokratija i vladavina prava moraju ojačati radi odbrane građana i osnovnih vrednosti koje se dele na međunarodnom nivou.

Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu javno je reagovalo nakon što je poznata američka novinska agencija Blumberg (Bloomberg) pisala da administracija Donalda Trampa vrši pritisak da se ne zabrani kandidatura Kalina Đorđeskua na predsedničkim izborima u maju. Ministarstvo spoljnih poslova u saopštenju navodi da u bilateralnim interakcijama sa zvaničnicima iz Vašingtonu nije bilo razgovora ili intervencija u vezi sa kandidatom ili izbornim procesom u Rumuniji. Zvanična poruka iz Bukurešta stiže nakon što je Blumberg u sredu ujutru napisao da rumunske vlasti pod snažnim pritiskom Trampove administracije da garantuju nesmetan nastavak predizborne kampanje Kalina Đorđeskua, kojeg američka agencija opisuje kao kandidata krajnje desnice. Blumberg citira izvore bliske ovoj temi, koji su, pod krinkom anonimnosti, izjavili da su se poslednjih dana održavali privatni sastanci američkih zvaničnika i njihovih rumunskih kolega, koji su bili fokusirani gotovo isključivo na glasanje. Američki Stejt department odbio je da zvanično komentariše izveštaj Blumberga. Kalin Đorđesku, suverenista, izolacionista i poštovalac Vladimira Putina, osvojio je najviše glasova u prvom krugu predsedničkih izbora u novembru. Izborni proces poništio je Ustavni sud koji je utvrdio ozbiljne nepravilnosti.

Poslanički dom u Bukureštu usvojio je u sredu, bez amandmana, nacrt zakona koji dozvoljava obaranje dronova koji ilegalno ulaze u nacionalni vazdušni prostor. Takodje usvojen je i nacrt zakona kojim se reguliše način obavljanja vojnih misija na nacionalnoj teritoriji u mirnodovskim uslovima u Rumuniji. Nakon usvajanja dva zakona, rumunsko ministarstvo odbrane odbacilo je „opsežnu kampanju dezinformacija i lažnih informacija koje je veliki broj korisnika u Rumuniji masovno distribuirao na raznim digitalnim platformama.

Rumunski fudbalski šampion FCSB sastaje se večeras u Bukureštu sa grčkim šampionom PAOK-om iz Soluna, timom koji vodi Rumun Razvan Lučesku, za plasman u osminu finala Lige Evrope. FCSB počinje sa prednošću od 2-1 stečenom u prvoj utakmici, 13. februara, u Solunu. PAOK i FCSB su se ove sezone susreli u glavnoj rundi takmičenja, koju je FCSB završio na 11., a PAOK na 22.

Rumuniju je u četvrtak na drugom sastanku posvećenom Ukrajini, koji organizuje Francuska, predstavljao privremeni predsednik Ilije Boložan, prenosi AGERPRES. Na novi sastanak pozvani su lideri Norveške, Kanade, Litvanije, Estonije, Letonije, Češke, Finske, Grčke, Hrvatske, Švedske i Belgije. Lideri Nemačke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Poljske, Španije, Holandije i Danske okupili su se u ponedeljak u Parizu, na poziv predsednika Emanuela Makrona, zajedno sa rukovodstvom Evropske unije i generalnim sekretarom NATO-a, kako bi razgovarali o najnovijim dešavanjima u vezi sa Ukrajinom, u kontekstu mirovnih inicijativa koje je pokrenula nova američka administracija. „Rumunija, u svom dvojnom svojstvu zemlje članice EU sa najdužom granicom sa Ukrajinom i zemlje koja je dosledno i od samog početka pružala višedimenzionalnu, humanitarnu, ekonomsku i vojnu podršku svom susedu, ima direktan interes da nastavi kolektivnu evropsku i evroatlantsku podršku Ukrajini, kao odgovor na brutalni i nezakoniti rat Ruske Federacije , saopstava Ministarstvo spoljnih poslova. S druge strane, predsednik Boložan je u utorak rekao akreditovanim ambasadorima u Bukureštu da Rumunija veruje u budućnost EU i da ostaje proatlantska država i odgovoran saveznik.

Vladajuća koalicija u Bukureštu danas se sastala kako bi finalizirala korake za uspostavljanje izbornog saveza koji čine Socijaldemokratska stranka (PSD), Nacionalna liberalna partija (PNL) i Demokratski Savez Mađara u Rumuniji (UDMR), koji će, na predsedničkim izborima u maju podržati bivšeg lidera liberala Krina Antoneskua. Upitan da li će se povući iz predsedničke trke u korist privremenog predsednika Ilije Boložana, Krin Antonesku je rekao da odbacuje ovu mogućnost. Novi savez bi u četvrtak trebalo da bude registrovan u Centralnom izbornom birou. Istovremeno, žrebom će biti određeno i pet sudija Višeg kasacionog suda i pravde koji će biti deo Centralnog izbornog biroa (BEC).

Rumunski poslanici usvojili su u sredu nacrt zakona koji dozvoljava obaranje dronova koji ilegalno ulaze u nacionalni vazdušni prostor. Prema dokumentu koji je inicirala Vlada, ove letelice mogu da se unište sredstvima vazdušne i kopnene odbrane, a naredbu za obaranje izdaju lica koja imaju pravo odlučivanja utvrđeno odlukom Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu. Proslanički dom usvojio je i predlog zakona kojim se utvrdjuje način obavljanja vojnih misija u mirnodovskim uslovima na teritoriji Rumunije. Dokument predviđa, između ostalog, mogućnost da se, na određeni period, ovlašćenja nad nekim strukturama rumunske vojske prenesu na komandante NATO snaga koje učestvuju u različitim operacijama. U slučaju ovog zakona, Senat je organ koji odlučuje.

NATO Steadfest Dart 25 vežba, koja se smatra najvećom ove godine, u punom je jeku na teritorijama Rumunije, Bugarske i Grčke. Vežba je počela prošlog meseca i uključuje mobilizaciju vojnika iz devet savezničkih država. Vežbu predvodi Zajednička saveznička komanda iz Napulja i podrazumeva prvo operativno raspoređivanje Savezničkih snaga za brzo reagovanje, uspostavljenih 1. jula 2024. Testira sposobnost Severnoatlantskog saveza da mobiliše i brzo rasporedi snage za odbranu svojih granica. U vežbi učestvuje više od 10.000 vojnika, preko 1.500 kopnenih borbenih vozila i preko 20 aviona i helikoptera, pored 17 brodova i podmornica, a predviđene su borbene vežbe u vazduhu, vodi i na kopnu, kao i u sajber prostoru. U Rumuniji, Steadfest Dart 25 se održava na poligonu Smardan u okrugu Galaci, na jugoistoku, a zemlja učestvuje sa oko 1.150 vojnika i 120 borbenih vozila.

Rumuni neće ostati bez prirodnog gasa i struje, uverio je ministar energetike Sebastijan Burduža. On je učestvovao je u Zimskoj komandi koja je vršila procenu stanja nacionalnog energetskog sistema. „Činjenica da smo postali najveći proizvođač gasa u Evropskoj uniji, činjenica da veliki deo, preko 99,9 odsto prošlogodišnje potrošnje pokrivamo iz domaće proizvodnje gasa, znači možemo biti sigurni da imamo energetsku sigurnost u oblasti gasa“ – kaže Burduža. Povodom produženja šeme ograničenja cene struje nakon 1. aprila, ministar je najavio da će odluka biti doneta u petak. On je precizirao da se ne razmišlja o sistemu vaučera za osobe sa niskim primanjima.

Svake godine 19. februara u Rumuniji se obeležava Nacionalni dan Konstantin Brankuši. Rumunski kulturni institut (ICR) organizuje u narednom periodu, kako u zemlji tako i u inostranstvu, manifestacije povodom 149. godišnjice od rođenja velikog rumunskog vajara. 2024. godine, monumentalni ansambl „Put heroja“, koji je stvorio Konstantin Brancuši u Targu Žiu, uvršten je na Uneskovu listu svetske kulturne baštine. Iste godine u Centru Pompidu u Parizu organizovana je značajna izložba posvećena rumunskom umetniku. Većina njegovih dela pripada Centru Pompidu, kao nasleđe francuskoj državi, ali mnoga druga čuvena Brankušijeva dela nalaze se u velikim svetskim muzejima.

Rumunska teniserka Sorana Kristea plasirala se danas u osminu finala WTA 1.000 turnira u Dubaiju, sa ukupnim nagradnim fondom od preko 3,6 miliona dolara. Sorana je pobedila Amerikanku Alisiju Parks rezultatom 3-6, 6-4, 6-1. Rumunka će u osmini finala odmeriti snage sa pobednicom meča između Švajcarke Belinde Benčići i Amerikanke Eme Navaro, osma favoritkinja. S druge strane rumunski fudbalski šampion FCSB iz Bukurešta igra u četvrtak uveče na svom terenu protiv grčkog PAOK-a iz Soluna, odlučujuću utakmicu plej-ofa za osminu finala Lige Evrope. U prvoj utakmici protiv grčkog tima koji vodi Rumun Razvan Lućesku, FCSB je pobedio u gostima rezultatom 2-1.

Bivši rumunski strucnjak Kristijan Kivu imenovan je za novog trenera Parme – saopstio je italijanski klub. Za njega će ovo biti prvo iskustvo kao seniorski trener, nakon što je trenirao nekoliko juniorskih timova u Internacionale Milano, gde je igrao između 2007. i 2014. i gde je završio igračku karijeru u 34. godini zbog povreda. U sezoni 2009-2010, pod komandom portugalskog trenera Žozea Murinja, sa Interom je osvojio prvenstvo i Kup Italije, kao i Ligu šampiona. Kivu će u Parmi trenirati rumunske internacionalce Denisa Mana i Valentina Mihaila. Tim je na 18. mestu (sklon ispadanju) od 20, a Kivu će debi kao trener u Seriji A odigrati 22. februara, na svom terenu, protiv Bolonje. Podsećamo da je još jedan italijanski tim u Seriji A, Đenova, u vlasništvu rumunskog biznismena Dana Šučua, takođe većinskog akcionara Rapid Bukurešta.

Parlament je 2015. godine usvojio zakon kojim je 19. februar proglašen – Nacionalnim danom Konstantin Brankuši. Na ovaj dan je na nacionalnom nivou organizovano niz kulturnih događaja u prestonici i više gradova širom zemlje. Kulturni događaji su počeli u utorak, u Rumunskom kulturnom institutu (ICR) u Bukureštu, projekcijom dokumentarnog filma “Brankuši, metamorfoze skulpture”, u kome su korišćene retke video arhive sa radionicom velikog rumunskog vajara. Rumunski kulturni institut planira u narednom periodu, u inostranstvu, niz tematskih događaja. Planirane su izložbe, filmske projekcije ili konferencije u Pekingu, Istanbulu, Madridu, Tel Avivu, Londonu, Parizu, Beču, Lisabonu ili Stokholmu. Emblematična ličnost rumunske kulture, Brankuši je dao suštinski doprinos obnovi umetničke vizije u univerzalnoj savremenoj skulpturi. Sin siromašnog stolara, rođen je 19. februara 1876. godine u Hobici, u okrugu Gorž. Odlazio je od kuće nekoliko puta, od malih nogu, i radio u nekoliko radionica, prodavnica i krčmi. Radio je kao šegrt u Krajovi, gde je otkrio svoju veštinu ručnog rada praveći violinu od materijala koje je pronašao u radionici. Kasnije je, u istom gradu, upisao i Školu za umetničke zanate. Posle pohađanja Škole umetnosti u Krajovi (1894 – 1898) odlazi u Bukurešt gde je diplomirao na Školi lepih umetnosti (Nacionalni univerzitet umetnosti Bukurešt – 1902). Tokom studiranja izradio je više radova za koje je osvojio medalje. Godine 1904. Brankuši je odlučio da peške krene za Pariz, zaustavljajući se u Budimpešti i Beču. Nacionalnu školu lepih umetnosti u Parizu, upisuje 1905., a godinu dana kasnije njegovi radovi su izloženi na Jesenjem salonu u Parizu (Salon d’Automne u Parizu). Godine 1907. tri dela vajara izložena su na salonu Nacionalnog društva francuskih umetnosti. Otvaranju prisustvuje i čuveni francuski vajar Ogist Roden, koji poziva Brankušija da postane njegov šegrt, što je Rumun odbio, a svoj gest motiviše rečima: „U senci velikog stabla ne raste ništa“. Narednih godina napravio je skulpture koje su postale poznate, među kojima su „Poljubac“, „Majastra“, „Gospođica Pogani“, „Bludni sin“. UNESKO je 2024. godine uvrstio na listu univerzalne baštine skulpturalni ansambl „Put heroja“, iz Targu Žiua, omaž palim herojima tokom Prvog svetskog rata. Ansambl obuhvata četiri dela: Sto čutnje, Aleju stolica, Kapiju poljubca i Beskrajni stub, koje je projektovao i izradio veliki rumunski vajar u periodu 1937-1938. Sva četiri dela su raspoređena na istoj osi, orijentisana od zapada ka istoku, dužine do 1275 m. Konstantin Brankuši je preminuo 16. marta 1957. godine i sahranjen je na groblju Monparnas u Parizu.