Author: Dragana Diamandi
-
Evropljani zbijaju redove (18.02.2025)
Za nekoliko dana navršavaju se tri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu. Tri godine u kojima je teško, ako ne i nemoguće, identifikovati sastanke na visokom nivou o sukobu i pomoći Zapada Kijevu na kojima Evropljani ne sede za istim stolom sa Amerikancima.
Lideri vodećih država EU i šefovi institucija zajednica učinili su to u ponedeljak u Parizu, tokom neformalnog vanrednog samita. Bili su primorani da se ponovo ujedine zbog načina na koji Vašington, sve nepredvidljiviji pod novom Trampovom administracijom, tretira svoje tradicionalne saveznike preko Atlantika. General Kit Kelog, specijalni izaslanik američkog predsednika za Ukrajinu i Rusiju, izjavio je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da će evropski lideri biti konsultovani, ali da neće imati mesto za pregovaračkim stolom o okončanju rata u Ukrajini.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavili su u ponedeljak da Ukrajina zaslužuje mir koji poštuje njenu nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalni integritet, uz jake bezbednosne garancije. Mir kroz snagu kako su to dva zvaničnika nazvali. Evropa, obećali su, nudi svu svoju vojnu pomoć Ukrajini i smatra da je opasno zaključiti prekid vatre bez istovremenog postizanja mirovnog sporazuma.
Ovo lekcija je naučena iz sporazuma iz Minska, koji je imao za cilj uspostaviti mir nakon ruske okupacije ukrajinskog poluostrva Krim i Sevastopolja 2014. Po mišljenju britanskog premijera Kira Starmera, ispravno je da Evropa, uključujući Britaniju, pokazuju spremnost da učine više za kolektivnu samoodbranu. Evropa je spremna da više ulaže u našu bezbednost, uverio je generalni sekretar NATO-a Mark Rute.
Samit je završen pozivom na jedinstvo za transatlantsku bezbednost i odgovornost za Ukrajinu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u ponedeljak uveče da je sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom razgovarao o bezbednosnim garancijama i postizanju trajnog mira u Ukrajini. „Delimo zajedničku viziju: bezbednosne garancije moraju biti čvrste i održive“, napisao je Zelenski na platformi X.
Po njegovom mišljenju, bilo koja druga odluka u odsustvu takvih garancija, kao što je krhko primirje, ne bi bila ništa drugo do još jedna obmana Rusije i priprema za novi ruski rat protiv Ukrajine ili drugih evropskih zemalja.
U Bukureštu, savetnik predsednika Kristijan Dijakonesku, kategorički je demantovao informacije koje se pojavljuju u javnom prostoru prema kojima je Rumunija dobila poziv za sastanak u Parizu, a da se nije odazvala.
On je najavio da rumunska strana radi na otvaranju niza komunikacionih kanala i da će uskoro uslediti razvoj događaja u pogledu pozicioniranja Rumunije, generisanja određene vrste evropske i transatlantske solidarnosti, jer su i jedno i drugo u interesu bezbednosti zemlje. -
Autentična zima u Rumuniji (17.2.2025.)
Vremenski uslovi od sredine februara donose prvu epizodu prave zime u nekoliko delova Rumunije. Nacionalna meteorološka uprava izdala je žuto upozorenje od mećava, koje važi do utorka ujutru, za šest okruga u južnom delu zemlje i za glavni grad. Sneg će padati umereno i taložiće se sloj snega, debljine 10 – 20 cm. Privremeno duva jak vetar brzine do 45 km/h, koji veje sneg. Istovremeno, do srede, je na snazi još jedan žuti meteoalarm za mraz, koji će obuhvatiti 18 okruga u severnom delu. U ovim krajevima, kao i u planinskim predelima, biće posebno hladno vreme, a tokom noći i jutra biće mraza, a minimalne temperature uglavnom će se kretati između -16 i -10 stepeni. Posebno hladno vreme će ostati u Bukureštu, sa maksimalnim negativnim vrednostima temperature i padavinama koje će doneti konzistentan sloj snega. Gradska kuća glavnog grada saopštila je da je spremna da deluje sa preko 300 mašina za čišćenje snega. Drumski saobraćaj se odvija u zimskim uslovima u nekoliko okruga u zemlji, ali nema blokiranih državnih i magistralnih puteva zbog vremenskih uslova. Na kolovozu se naslagao sneg, zbog čega saobraćajna policija preporučuje vozačima da voze sa velikom pažnjom i poštuju sva saobraćajna pravila. Osim toga, vozačima se savetuje da ne kreću na put ako nemaju automobile opremljene za zimu. Zamenik direktora saobraćajne policije Bogdan Oproju: „Pozivamo vozače da imaju preventivno ponašanje za volanom i da pokažu više tolerancije u saobraćaju. Vozačima preporučujemo da provere stanje i vrstu guma, da voze istom brzinom, koja je prilagođena vremenskim uslovima na putu, kao i da drže veće odstojanje u saobraćaju od ostalih učesnika, kako bi mogli bezbedno da se zaustave.“ I vazdušni saobraćaj se odvija u zimskim uslovima, ali u normalnim parametrima, prema planovima letenja, na dva aerodroma u blizini Bukurešta. Stalno se interveniše adekvatnom opremom kako bi održali pokretnu površinu u optimalnim uslovima rada, ali neki letovi mogu da kasne zbog odleđivanja aviona, koje se sprovodi nakon ukrcavanja putnika, saopštila je Nacionalna kompanija aerodroma u Bukureštu. I železnički saobraćaj je otvoren na svim železničkim prugama u Rumuniji, a saobraćaj je prilagođen nepovoljnim vremenskim uslovima, saopštila je Nacionalna železnička kompanija CFR. Prema citiranom izvoru, od putnika se traži da pre polaska na put od predstavnika železničkih prevoznika putnika zatraže informacije o stanju u saobraćaju. Meteorolozi upozoravaju da će do kraja nedelje u celoj zemlji biti hladno. Mraznih noći i jutara biće najpre na severu zemlje a zatim i u celoj zemlji, tokom dana temperature će biti uglavnom negativne.
-
Vesti – 14.02.2025
Rumunski ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu učestvuje do nedelje na Minhenskoj međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji, gde šefovi država i vlada i stotine stručnjaka za odbranu razgovaraju o glavnim globalnim pitanjima, posebno o mogućem miru u Ukrajini. Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu, rešavaće se bezbednosne pretnje i izazovi u političkom, ekonomskom, komercijalnom i tehnološkom polju. Emil Hurezeanu će u tematskim sesijama konferencije izneti procene Rumunije o aktuelnim izazovima, sa fokusom na pogoršanje bezbednosne situacije u crnomorskom regionu i implikacije agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine na bezbednost evroatlantskog prostora. Istovremeno, on će naglasiti opasnost od hibridnih akcija Rusije i važnost suprotstavljanja njima. S druge strane, rumunski zvaničnik će naglasiti važnost snažnijeg transatlantskog odnosa u upravljanju ovim izazovima i borbi protiv pretnji sa kojima se suočava evroatlantska zajednica i istaći izuzetan značaj nastavka pružanja čvrste podrške za povećanje otpornosti Republike Moldavije. Na marginama Konferencije, šef diplomatije u Bukureštu imaće bilateralne susrete sa kolegama i političkim ličnostima iz Evrope, Severne Amerike, Azije i Pacifika, Bliskog istoka i Severne Afrike.
Privremeni predsednik Rumunije Ilie Boložan imenovao je Kristijana Dijakoneskua, bivšeg ministra spoljnih poslova na mesto savetnika predsednika za odbranu i bezbednost, koji će preuzeti i koordinaciju predsedničke kancelarije. Takođe, Bogdan Mazuru će obavljati funkciju predsedničkog savetnika za spoljnu politiku, a Simona-Livija Maftei i Bjanka-Teodora Firezar imenovane su za savetnike u kabinetu privremenog predsednika. Boložan je izjavio da su njegovi prioriteti, tokom tri meseca na funkciji šefa države obezbeđivanje ekonomske, socijalne i političke stabilnosti. U svojoj prvoj poruci nakon što je u palati Kotroćeni preuzeo mandat od Klausa Johanisa koji je podneo ostavku, Boložan je obećao da će predsednički izbori u maju biti fer i transparentni.
Diplomatija u Bukureštu oštro osuđuje neodgovorni napad ruskih snaga na Ukrajinu 13. februara, kada su dva ruska drona narušila vazdušni prostor i pala na rumunsku teritoriju, u blizini granice sa Ukrajinom. Po nalogu ministra spoljnih poslova Emila Hurezeanua, privremeni otpravnik poslova Ruske Federacije u Bukureštu hitno je pozvan u sedište ministarstva, da bude obavešten o odlučnoj osudi ponovljenog kršenja vazdušnog prostora Rumunije. Ovi nezakoniti i neodgovorni napadi se moraju okončati, a Rumunija ima pravo da preduzme neophodne mere za reagovanje, saopštilo je Ministarstvo.
Upravni odbor Narodne banke Rumunije odlučio je danas da zadrži kamatnu stopu monetarne politike na 6,5 odsto godišnje.NBR je takođe odlučila da zadrži kamatnu stopu za kreditnu liniju na 7,50% godišnje i kamatnu stopu za depozitnu liniju od 5,50% godišnje. Zadržani su sadašnji nivoi stopa obavezne minimalne rezerve za obaveze u lejima i stranoj valuti kreditnih institucija. Centralna banka u Bukureštu odlučila je prošle godine, dva puta, da snizi referentnu kamatnu stopu, u julu, sa sedam odsto godišnje na 6,75 odsto godišnje, au avgustu na 6,5 odsto godišnje.
U Rumuniji je godišnja stopa inflacije neznatno smanjena, na 4,95 odsto prošlog meseca, u odnosu na januar 2024, kada je iznosila 5,14 odsto. Prema danas objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poslednjih 12 meseci cene hrane porasle su za 4,54%, neprehrambeni proizvodi za 4,60%, a usluge 6,54%. Najnovija prognoza inflacije Narodne banke ukazuje na pad ovog indeksa na 3,5% na kraju tekuće godine.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da se tokom noći čula eksplozija praćena požarom na kupoli koja štiti ostatke četvrtog reaktora bivše nuklearne elektrane Černobil u Ukrajini. Pripadnici vatrogasne službe reagovali su za nekoliko minuta, a povređenih nije bilo. Nivo radijacije unutra i spolja ostaju normalni i stabilni, izveštava IAEA. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je zauzvrat saopštio da su ruski dronovi pogodili štiti za zaštitu od radijacije u Černobilju. Prema rečima ukrajinskog šefa države, nakon prve procene, ustanovljeno je da je napad značajno oštetio štit. S druge strane, u Bukureštu je Nacionalna agencija za zaštitu životne sredine saopštila da incident u Černobilu ne predstavlja opasnost za Rumuniju. Agencija kaže da permanentno prati evoluciju radioaktivnosti životne sredine na nacionalnom nivou, a vrednosti zabeležene nakon ovog događaja su u uobičajenim granicama, specifičnim za ovaj period.
Predsednik Vladimir Zelenski upozorio je da Ukrajina neće pristati ni na jedan mirovni sporazum koji pregovaraju SAD i Rusija bez učešća Kijeva. Zelenski bi trebalo da se sastane danas, u Minhenu, povodom godišnje konferencije o bezbednosti, sa potpredsednikom SAD Džej Di Vensom, nakon što su se Donald Tramp i Vladimir Putin telefonom dogovorili da odmah počnu pregovore o okončanju rata. Tramp je, nakon razgovora, izjavio da pristupanje Ukrajine NATO-u nije praktično, a njen povratak na granice pre ruske invazije je malo verovatan. Ove izjave su izazvale nezadovoljstvo Ukrajine i razbesnele evropske zemlje, koje u njima vide kapitulaciju pred Rusijom i pretnju po bezbednost Evrope.
Sudije Višeg kasacionog suda i pravde prihvatili su žalbu koju su podneli bivše poslanica PSD-a Laura Vikol i njen suprug, biznismen Vladimir Čorba na odluku Apelacionag suda o preventivnom hapšenju. Odluka suda je konačna. Supružnicu su prethodno uhapšeni 4. februara, odlukom Apelacionog suda u Bukureštu. Laura Vikol i Vladimir Ćorba optuženi su da su proneverili desetine miliona evra kompanija Nordis grupe i potrošili novac na odmore, putovanja privatnim avionom, kupovinu robe i luksuznih automobila. Istraga je usmerena na pojedince i kompanije optužene da su od klijenata naplatili preko 195 miliona evra, a da nisu predali stanove za koje su plaćali različite iznose. Ukupno, istraga je usmerena na 40 pojedinaca i 32 kompanije. Žalbe su uložile i još tri osobe u preventivnom pritvoru u slučaju i tri osobe u kućnom pritvoru.
Rumunski fudbalski šampion FCSB pobedio je u četvrtak uveče grčki tim PAOK Solun sa 2-1 u prvoj utakmici plej-ofa za osminu finala Lige Evrope. Odlučujuća utakmica protiv grckog tima, koji vodi Rumun Razvan Lučesku, igra se 20. februara u Bukureštu. Takođe u četvrtak, u rukometu, muški šampion Dinamo Bukurešt izgubio je sa 26-33 na domaćem terenu protiv mađarske ekipe One Vesprem HC, u grupi A Lige šampiona.
-
Prioriteti v.d. predsednika (14.2.2025)
Narednih 100 dana na funkciji predsednika Rumunije biće Ilije Boložan koji je u sredu, prvog dana svog kratkog mandata, potpisao prvi dekret kao šef države – imenovanjem bivšeg ministra spoljnih poslova Luminice Odobesku na mesto savetnika predsednika. Štampa i društvo, koje je takođe želelo da vidi predsednikovu agendu nisu čekale predugo – u četvrtak je bivši lider Nacionalne liberalne partije i bivši predsednik Senata predstavio svoje prioritete u novom svojstvu v.d. predsednika zemlje. ,,Imaćemo fer i transparentne izbore – obećao je on, misleći na predsedničke izbore koji će se održati 4. i 18. maja, nakon kojih će Rumunija imati izabranog predsednika na pet godina. Do tada, osiguranje stabilnosti je na vrhu agende Ilije Boložana – naveo je on u poruci. : „Pre svega, obezbeđivanje ekonomske, socijalne i političke stabilnosti zemlje. Nemamo vremena za gubljenje, a rizik od velike krize je realan. Drugi važan nivo je spoljna politika. Naša zemlja će biti dobro predstavljena na međunarodnom planu, dostojanstveno i ozbiljno.” V.d. predsednik Rumunije je takođe izjavio da želi da vrati poverenje građana u javne institucije: ’’Bez obzira gde obavljamo svoju delatnost, nemamo drugu alternativu sem da budemo u službi naroda i očekujem da će svaka institucija i svaki zaposleni raditi za građane. Moj cilj, kao v.d. predsednik, je da vratim poverenje u javne institucije, i da na kraju ovog perioda mogu da vas pogledam u oči, znajući da sam radio u vašem interesu i uveren da sam postupio sa integritetom, dostojanstvom i brigom za Rumune.“ V.d. predsednik je, takođe, kazao da je razgovarao sa nekoliko zvaničnika iz sektora odbrane, spoljnih poslova i nacionalne bezbednosti da bi se upoznao sa hitnim pitanjima iz ovih oblasti. USR, u opoziciji, preko svoje predsednice Elene Laskoni, nada se da će 100 dana mandata v.d. predsednika biti “svež vazduh za društvo”. USR dolazi i sa predlogom – da Ilije Boložan počne svoj rad, između ostalog, objavljivanjem troškova predsedničke administracije. Podsećamo, Ilie Boložan je preuzeo funkciju v.d. predsednika od bivšeg predsednika Rumunije u ostavci Klausa Johanisa, kome je mandat istekao 21. decembra prošle godine, ali ga je Ustavni sud produžio usled prekida predsedničkih izbora koji su održani krajem novembra i početkom decembra.
-
Vesti – 13.02.2025
Kabinet koji predvodi Marčel Čolaku odobrio je u četvrtak dve odluke u vezi sa određivanjem prioriteta projekata uključenih u Nacionalni investicioni program „Angel Saligni” i u program koji sprovodi Nacionalna investiciona kompanija (CNI). Istovremeno, na dnevnom redu sednice Vlade bilo je proširenje zone slobodne trgovine u Luci Konstanca (jugoistok), na Crnom moru. Izvršna vlast želi da na ovaj način podstakne ekonomski razvoj regiona i unapredi trgovinske razmene u ovoj oblasti. Takođe u četvrtak usvojene su nove mere koje podržavaju reorganizaciju Nacionalne agencije za borbu protiv droga. S druge strane, Marčel Čolaku je saopštio da je koaliciona vlada PSD-PNL-UDMR odlučila da obezbedi finansijsku podršku od 800 leja (oko 160 evra), u dve rate, za penzionere sa niskim primanjima. Približno 2,5 miliona penzionera sa primanjima do 2.574 leja (oko 515 evra), što je ekvivalent neto minimalne zarade, imaće koristi od ove pomoći. Podrška će biti dodeljena u dve tranše, u aprilu i u drugoj polovini godine. U kontekstu nedavnih poskupljenja, ova mera će pomoći u održavanju minimalnog nivoa socijalne zaštite za starije. Pomoć je namenjena da nadoknadi rast životnih troškova i pruža finansijsku podršku penzionerima. Podsećamo da je početkom ove godine izvršna vlast odlučila da ne prilagođava penzije stopi inflacije kako je predviđeno, što je potez koji je izazvao talas nezadovoljstva.
Ministarstvo odbrane u Bukureštu saopštilo je da su njegovi radarski sistemi za praćenje i osmatranje u sredu veće identifikovali vazdušnu metu koja je nakratko prešla u rumunski vazdušni prostor, u pravcu ka Ukrajini. Vlasti su odmah poslale RO-Alert poruku stanovništvu u pograničnim oblastima Rumunije sa Ukrajinom. Istovremeno, Rumunija je podigilga dva aviona F-16 rumunskog ratnog vazduhoplovstva i dva aviona Eurofighter španskog ratnog vazduhoplovstva. Ministarstvo odbrane Rumunije izvestili su o mogućem udaru na nacionalnu teritoriju u blizini rumunsko-ukrajinske granice, ali bez materijalne štete. S druge strane, predsednica Republike Moldavije, Maja Sandu, izjavila je danas da su dve ruske bespilotne letelice narušile vazdušni prostor njene zemlje i eksplodirale na tlu, ali da nema opasnosti za građane. Ukrajinska vojska saopštila je da je tokom noći Rusija napala Ukrajinu sa 140 dronova.
Uprava za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma u godišnjem izveštaju upozorava da je Rumunija, zajedno sa drugim evropskim državama, prošle godine bila na meti „sabotažnih“ akcija specifičnih za hibridne tehnike Ruske Federacije. Želeli su da testiraju odbrambenu spremnost zemalja NATO-a i pronađu slabosti u infrastrukturi. Što se tiče upotrebe droga, poslednjih godina beleži konstantan porast. Kanabis je i dalje najtraženija droga u Rumuniji, ali i najviše zaplenjena od strane vlasti.
Ministri odbrane NATO-a sastali su se danas u Briselu prvi put od kada je republikanac Donald Tramp započeo svoj mandat u Beloj kuću, u kontekstu mogućih razgovora za postizanje pregovaračkog rešenja za prekid rat u Ukrajini. Tema o kojoj će saveznici razgovarati u petak biće usmerena na povećanje vojnih izdataka i rat u Ukrajini. Nedavno je generalni sekretar NATO-a Mark Rute pozvao saveznike koji nisu povećali budžet za odbranu iznad 2% da to učine do leta. Rute je nagovestio da će na samitu NATO-a ove godine pozvati na povećanje od 3%. BDP-a On je takođe dodao da bi evropski saveznici i Kanada trebalo da povećaju svoju podršku Ukrajini daleko iznad onoga što SAD trenutno pružaju.
Euronext – glavna pan-evropska berza za transakcije žitom – otvoriće filijalu u Rumuniji, u Konstanci. Luka na jugoistoku zemlje postala bi referentni punkt za cene žitarica u crnomorskom basenu, a rumunski poljoprivrednici i oni iz susednih zemalja mogli bi da isporučuju svoju robu pod optimalnim uslovima. Očekeje se da će Linije Euronext-a za tokove kukuruza biti otvorene krajem ove godine, a za pšenicu sledeće.
Više od 2.400 Rumuna je do sada podnelo zahteve za glasanje putem pošte, a preko 1.400 je zatražilo da glasa na biračkom mestu van zemlje, izvestila je u četvrtak Stalna izborna komisija. Rok za upis u birački spisak za glasače u inostranstvu koji žele da glasaju putem pošte je 20. mart do 23.59 časova. Rok za upis u birački spisak gradjana Rumunije koji žele da glasaju u inostranstvu na biračkom mestu je 4. mart do 23.59 časova. U Rumuniji se ponovo održavaju predsednički izbori 4. i 18. maja, nakon što je prethodne izbore, zakazane u decembaru prošle godine, poništio Ustavni sud zbog propusta u izbornom procesu.
Mirovni proces u Ukrajini je pokrenut – rekao je američki predsednik Donald Tramp, ne navodeći detalje, nakon telefonskih razgovora, u sredu, sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i Ukrajine Volodimirom Zelenskim. To je bio prvi razgovor izmedju američkog predsednika i Vladimira Putina u skoro tri godine, s obzirom da je, nakon invazije na Ukrajinu i pojave informacija o ratnim zločinima koje su počinili Rusi, bivši predsednik Džo Bajden odbio da razgovara sa liderom Kremlja. Takođe u sredu, američki sekretar za odbranu Pit Hegset rekao je da Ukrajina ne može da se vrati na svoje granice niti da se pridruži NATO-u. Za Kijev su oslobađanje svih okupiranih teritorija i pristupanje Alijansi ključni ciljevi. Istovremeno, Evropska unija želi čvrste bezbednosne garancije za Ukrajinu.
Privremeni predsednik Rumunije Ilie Boložan potpisao je, u ovom svojstvu, svoj prvi ukaz o imenovanju bivšeg ministra spoljnih poslova Luminice Odobeskua za savetnika predsednika. Diplomata Luminica Odobescu je takođe bila predsednički savetnik tokom mandata predsednika Klausa Johanisa. Boložan je u sredu preuzeo dužnost privremenog šefa države, zamenivši Johanisa koji je podneo ostavku.
-
Izveštaj o organizovanom kriminalu (13.02.2025)
Rumunija je 2024. godine, zajedno sa drugim evropskim državama, bila na meti „sabotažnih“ akcija i hibridnih napada specifičnih za Rusiju, sa ciljem testiranja odbrambenih priprema zemalja NATO-a i pronalaženja slabosti u infrastrukturi, tvrdi Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) u prošlogodišnjem izveštaju o aktivnostima za 2024. godinu. Prema dokumentu, „počevši od 2022. godine, dogodilo se najmanje 50 incidenata u 13 zemalja u Evropi, što bi moglo biti rusko hibridno delovanje. To uključuje slučajeve špijunaže, diverzije, vandalizma, sajber napada, kampanja dezinformisanja i tri napada na podvodnu infrastrukturu u Baltičkom moru. Izveštaj takođe pokazuje da se Rumunija prošle godine nije suočila sa konkretnom terorističkom pretnjom i nije bilo terorističkih napada, a rizik je i dalje nizak. Pored toga, rumunske pristalice nekih terorističkih organizacija, tvrdi Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma, nastavile su da sprovode samo neke aktivnosti podrške, ali one nisu bile dosledne i obimne. S druge strane, podaci Direkcije pokazuju da je konzumacija droge u stalnom porastu, a najtraženiji je kanabis, koji je, osim toga, i najviše zaplenjen od strane nadležnih. Što se tiče droga visokog rizika, Rumunija je uglavnom tranzitna zemlja, a crnomorske luke mogu biti alternativa za unošenje ovih supstanci u Evropsku uniju. Tako su tužioci Direkcije za istragu organizovanog kriminala i terorizma prošle godine morali da reše 33.000 predmeta vezanih za trgovinu drogom, skoro četvrtinu više nego prethodne godine. Istražitelji su 2024. godine zaplenili više od jedne tone rizičnih i visokorizičnih droga, preko 7 tona zabranjenih doping supstanci i oko 16 tona voćne kaše koja sadrži kokain. Zaplenjeno je i više od 12.000 useva ili biljaka kanabisa, četiri puta više nego prethodne godine. Izveštaj takođe pokazuje da su paketni sistemi bili među metodama koje se uglavnom koriste za unošenje malih i srednjih količina droge u zemlju. Još jedan aspekt na koji ukazuje izveštaj Direkcije za istragu organizovanog kriminala i terorizma je da je broj maloletnika uključenih u trgovinu drogom u poslednje vreme znatno porastao, a trgovci koriste nove metode za unos i prodaju zabranjenih supstanci u Rumuniji – to su, između ostalog, specijalizovane onlajn platforme sa plaćanjem u kriptovalutama. Podaci Nacionalne agencije za borbu protiv droga pokazuju konstantan porast potrošnje droga u Rumuniji. Domaćim tržištem dominiraju potrošači iz Bukurešta čiji je broj relativno stabilan i podstiču ga kriminalne grupe na području koje je povezano sa turskom zajednicom u segmentu uvoza i sa etničkim romskim klanovima u segmentu ulične distribucije – navodi se u izveštaju Agencije.
-
Vesti dana (11.02.2025)
Ambasada Rumunije u Srbiji saopštila je da su školske torbe stigle u škole u Majdanpeku, gde deca rumunske nacionalnosti pohađaju časove rumunskog jezika sa elementima nacionalne kulture. Pokloni koje nudi Ambasada u Srbiji, uz podršku Departmana za Rumune u rasejanju, imaju za cilj da podstiču decu rumunske nacionalnosti da gaje jezik njihovih predaka, rumunski jezik, dodali su iz diplomatskog predstavništva.
Ognjan Krstić, predsednik Saveza Srba u Rumuniji i poslanik u Parlamentu Rumunije, obratio se na plenarnoj sednici parlamenta porukom „Zajedno gradimo budućnost“. U ovim teškim vremenima za sve nas uspeli smo da, usvajanjem državnog budžeta za 2025. godinu, obezbedimo značajna sredstva za finansiranje naših škola, lokalne administracije i za potrebe Saveza Srba, krovne organizacije srpske zajednice. Hvala svima na bezrezervnoj podršci, posebno kolegama iz poslaničke grupe nacionalnih manjina, rekao je Krstić.
Srpska energetska kompanija Naftna industrija Srbije (NIS), koju kontroliše Gasprom, razmatra, zbog poteškoća na tržišta u Bugarskoj i Rumuniji, odustajanje od poslovanja na oba tržišta, objavio je sajt seenews.com, koji je preuzeo Novinite. U izveštaju kompanije iz četvrtog kvartala 2024. godine navodi se da se analizira mogućnost napuštanja ovih zemalja, uključujući potencijalnu prodaju ili zatvaranje poslovanja. NIS razmatra svoje opcije za rešavanje poteškoća sa kojima se suočava u Bugarskoj i Rumuniji. U Rumuniji, NIS ima 19 benzinskih stanica i bavi se poslovima istraživanja gasa i nafte. Tržišni udeo kompanije u Rumuniji je nizak, sa 0,4% ukupnog tržišta goriva i 0,6% maloprodajnog tržišta u 2024. Pored potencijalnog izlaska iz Bugarske i Rumunije, NIS je zabeležio pad neto dobiti od 77% na 88,6 miliona dolara i pad operativne dobiti od 35% u 2024. godini, dok su investicije porasle za 36%. Ministarstvo finansija SAD je početkom januara uvelo sankcije ruskim proizvođačima nafte Gasprom njeft i Surgutneftegaz, kao i 183 broda koji su prevozili rusku sirovu naftu, pošto Vašington želi da smanji prihode koji Moskva koristi za finansiranje rata u Ukrajini. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 10. januara da je ruskim kompanijama Gasprom njeft i Gasprom dat 45-dnevni period da izađu iz akcionarijata srpske naftne kompanije Naftna industrija Srbije. NIS je podneo zvaničan zahtev Ministarstvu finansija SAD za 90-dnevnu suspenziju režima sankcija.
Prema žrebu održanom u Nionu u Švajcarskoj, reprezentacija Rumunije raspoređena je u Grupu A, zajedno sa Španijom, Finskom, Kosovom, Kiprom i San Marinom, na preliminarnim utakmicama Evropskog prvenstva Under-21 koje će se održati 2027. godine. Rumunija će se prvi put sresti sa Kosovom na Under-21, posle napetih utakmica senjorskih timova tokom poslednjih godina, koje su završene prekinutim, suspendovanim utakmicama i sankcijama UEFA. Finalni turnir u trajanju od dve godine, čiji su domaćini Srbija i Albanija, poslužiće kao kvalifikaciona faza za timove iz Evrope za Olimpijske igre 2028. u Los Anđelesu. Preliminarne utakmice će početi u martu 2025. i završiće se u oktobru 2026.
Rumunski tehničar Đani Krecu novi je selektor muške odbojkaške reprezentacije Srbije, potvrdio je Odbojkaški savez Srbije, navodi se na Fejsbuk stranici saveza iz Bukurešta. Đani Krecu je do sada bio trener poljskog tima SKRA Belhatov. Krecu je u poslednje tri godine bio trener reprezentacije Slovenije, sa kojom je osvojio bronzanu medalju na EURO 2023 i završio na 4. mestu na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. Proglašen je za selektora godine u Evropi 2022. „Velika mi je čast što sam selektor Srbije. Biti trener u sportskoj zemlji kao što je Srbija je zaista posebno za mene, ali rekao bih da bi bilo posebno za svakog trenera na svetu. Dobro poznajem igrače, na ovom nivou svi smo upoznati sa detaljima svake ekipe. U poslednje dve godine igrao sam četiri puta protiv Srbije kao selektor Slovenije. Znam da je ovo veliki izazov, ali sam ga upravo zato i prihvatio, rekao je selektor Rumunije.
-
Zaključci misija MMF-a i SB (10.02.2025)
Delegacije Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke zaključile su razgovore koje su održali u Bukureštu sa predstavnicima glavnih institucija odgovornih za monetarnu i fiskalnu politiku Rumunije. Tim MMF-a sastao se sa predstavnicima nove Vlade i Narodne banke kako bi analizirali nedavna finansijska i ekonomska kretanja i ažurirali makroekonomske izglede.
Trenutno, zemlja nema tekući sporazum o finansiranju sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali finansijska institucija godišnje procenjuje razvoj rumunske privrede, na osnovu konsultacija iz člana IV.
Premijer Rumunije Marčel Čolaku preneo je ekspertima MMF-a posvećenost Vlade da se uklopi u budžetski deficit od 7% bruto domaćeg proizvoda i da sprovede reforme koje su obuhvaćene kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti. Premijer je izneo mere za smanjenje troškova osoblja, restrukturiranje budžetskog aparata i administrativno-teritorijalnu reorganizaciju – prioritete za naredni period. Ministar finansija Tančos Barna potvrdio je tokom sastanka sa ekspertima MMF-a posvećenost Vlade smanjenju budžetskog deficita i stvaranju praktičnije države u narednih sedam godina, povećavajući izdvajanja za investicije koje podržavaju privredu. Takodje, ministar finansija je napomenuo da se mora preduzeti niz mera kako bi se postepeno uspostavila ravnoteža budžeta i izbegla ekonomska kriza slična onoj iz 2009. godine.
MMF je svoje najnovije prognoze o razvoju rumunske privrede objavio u jesen prošle godine, kada je za kraj 2025. procenio deficit na nivou koji je izradila Vlada – 7%. Procene Fonda su, međutim, optimističnije kako u pogledu privrednog rasta 3,3%, u poređenju sa samo 2,5% koliko je predvidela Vlada u Bukureštu, tako i inflacije, izračunate na 3,6%, ispod cilja od 4,4 koji je postavila Vlada.
Predstavnici Svetske banke su sa svoje strane pozdravili vladin plan reformi i pažnju koja se posvećuje investicijama, ističući da je Rumunija snažan i otporan partner. Radi boljeg upravljanja zajedničkim projektima, dve strane su dogovorile mehanizam rada sa češćim sastancima u narednom periodu. Izvršni direktor grupe Eudjene Rugenat izjavio je da će Svetska banka proširiti investicije u Rumuniji u energetiku, zelenu tranziciju, infrastrukturu i druge oblasti sa potencijalom rasta. Predstavnici institucije takođe su izjavili da cene podršku koju je Rumunija pružila Republici Moldaviji i Ukrajini, kao i doprinos Bukurešta u obezbeđivanju stabilnosti u regionu.
Premijer Marčel Čolaku izjavio je da vlasti nastavljaju da podržavaju razvoj infrastrukture, poljoprivrednog, industrijskog i građevinskog sektora. Projekti za unapređenje medicinskih i energetskih usluga takođe će se nastaviti.
-
Nepravilnosti u vezi sa izložbom u Asenu (10.02.2025)
Holandska policija pokušava da uđe u trag artefaktima iz rumunske riznice koji su ukradeni 25. januara iz muzeja Drents u Asenu. Trojica pritvorenih u ovom slučaju odbijaju da kažu šta su uradili sa ukradenim predmetima, šlemom i tri zlatne narukvice, a četvrti osumnjičeni, koga su vlasti identifikovale, još nije uhvaćen. Holandski detektiv za umetnost veruje da postoji 50% rizika da su lopovi već istopili zlatne artefakte, što podstiče uzbuđenje rumunske strane i strahove o tome kako će se ovaj slučaj završiti. Činjenica da je policija brzo uhapsila osumnjičene daje pomenutom detektivu nadu da lopovi nisu imali vremena za to, ali ga zabrinjava njihovo insistiranje da policiji ne kažu gde se nalaze artefakti, piše holandska štampa. Kontrolno telo premijera u Bukureštu je proverilo kako je protekla pozajmica predmeta iz Nacionalnog muzeja istorije u Bukureštu muzeju Drent i kako je organizovana izložba. Izveštaj je, s jedne strane, otkrio zakonske nedostatke ili rupe u pogledu zaštite kulturnog nasleđa, a s druge strane, odstupanja od poštovanja zakonskog okvira koji reguliše privremeni izvoz klasifikovanih pokretnih kulturnih dobara. Provere su ukazale na činjenicu da mere i uslovi bezbednosti i protivprovalnog obezbeđenja koje su predlagali strani entiteti kojima su artefakti pozajmljeni nisu bili predmet specijalizovanih analiza. Situacija je uzrokovana, s jedne strane, nedostatkom utvrđenih pravila u ovom smislu i nedostatkom uspostavljanja specifičnih atribucija unutar organizacionih struktura i subjekata uključenih u odobravanje privremenog izvoza. Analiza bezbednosnih mera koje je Nacionalni muzej istorije prihvatio za organizovanje privremene izložbe u muzeju Drent u Holandiji, u poređenju sa merama utvrđenim za izložbe u Madridu i Rimu, pokazala je da su mere bile manje rigorozne, bar u pogledu obezbeđenja specijalizovanog osoblja 24h/24h. S druge strane, koraci u vezi sa organizacijom izložbe u Holandiji nisu bili predmet analize i formalnog odobrenja upravnog odbora uspostavljenog na nivou muzeja. Ovo ponašanje je predstavljalo odstupanje od pravila koja regulišu organizaciju i rad Nacionalnog muzeja istorije Rumunije. Konstatovano je da za neka od ovih dobara poslednja procena u svrhu osiguranja izvršena je pre više od 14 godina, iako je po pravilu ova operacija morala da se odvija u intervalima od 10 godina. Rezultat provera dostavljen je Tužilaštvu pri Vrhovnom kasacionom sudu. S tim u vezi, ministarka culture, Natalija Intotero, najavila je da će predložiti pooštravanje zakonodavnog okvira koji reguliše uslove pod kojima se izložbe mogu održavati u inostranstvu.
-
Ambulantni centri za respiratorne virusne infekcije (07.02.2025)
U Rumuniji je proglašeno epidemiološko upozorenje zbog velikog broja obolelih od respiratornih infekcija. Poslednjih nedelja povećani su slučajevi gripa, virusnih infekcija i upale pluća i premašili su prosek prethodnih sezona. Bolnice su uvele ograničenja za posetu, a ministarstvo zdravlja apeluje na gradjane da poštuju pravila higijene, izbegavaju mesta sa velikim brojem ljudi i kontakte sa osobama koje imaju simptome prehlade i gripa.
Takodje, resorno ministarstvo preporučuje svakodnevnu trijažu u obrazovnim ustanovama i kućnu izolaciju dece sa simptomima. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila izjavio je da grip ima sezonsku evoluciju, na severnoj i južnoj hemisferi. „Naravno da je naporno, duže se čeka, ali to se dešava apsolutno svuda, ne možemo a da se ne suočimo sa tim problemima i u Rumuniji. „Činimo sve što možemo i lokalne vlasti za javno zdravlje, da upravljamo situacijom na dobar način“, rekao je Aleksandru Rafila.
Kako se broj respiratornih infekcija u Rumuniji iz nedelje u nedelju povećava, a bolničke hitne službe preopterećene, širom zemlje otvoreno je više od 300 centara za ambulantnu medicinsku procenu u slučaju respiratornih virusa i gripa. Spisak ovih ustanova u koje gradjani Rumunije sa simptomima gripa ili prehlade mogu da se obrate objavilo je Ministarstvo zdravlja. Mera je preduzeta da bi se smanjio pritisak na bolničke hitne službe, u kontekstu duplo većeg broja obolelih od gripa i respiratornih infekcija prošle nedelje.Takodje,prošle nedelje registrovano preko 170.000 slučajeva respiratornih infekcija, a od gripa je umrlo 15 osoba, čime je broj umrlih od ove bolesti od početka sezone porastao na 35.
Ministar zdravlja Aleksandru Rafila naveo je da je svake godine, kada je sezona gripa, situacija komplikovana, kako za odrasle, tako i za decu, ali ovo je najintenzivniji period poslednjih godina po broju obolelih. On je naveo da osobe koje imaju simptome pre svega treba da se jave svom porodičnom lekaru, a ako im se zdravstveno stanje pogorša ili pojave zabrinjavajući simptomi, da se jave u dom zdravlja ili u ambulante koje organizuju bolnice u Rumuniji. Ministar zdravlja je naveo i da ne podržava zatvaranje škola, već da učenici sa respiratornim infekcijama treba da ostanu kod kuce. On je istakao da je, iz njegovog ugla, najbolje rešenje da se nastava odvija.
