Author: Dragana Diamandi

Na plenarnoj sednici Parlamenta u Bukureštu usvojeni su u sredu uveče nacrt zakona o državnom budžetu i nacrt budžeta državnog socijalnog osiguranja za 2025. godinu. Budžet je izgrađen na ekonomskom rastu od 2,5% i budžetskom deficitu od 7% BDP-a. Prema rečima ministra finansija Tančosa Barne, time su se stekli uslovi da se podrži razvoj kroz rekordna ulaganja, da se obezbedi isplata plata i penzija, da se zaštite ugroženi, ali i da se uspostavi ravnoteža u finansijama zemlje.

Koaliciona vlada u Bukureštu zasedala je u četvrtak na prvom sastanku nakon usvajanja ovogodišnjeg državnog budžeta. Vlada je donela odluku da će se minimalna bruto osnovna zarada, ažurirati godišnje u zavisnosti od stope inflacije i produktivnosti rada. Portparol Vlade Mihaj Konstantin izjavio je da je to evropski mehanizam obračuna koji će se primenjivati i u Rumuniji i da će doneti predvidljivost u evoluciji bruto minimalne zarade. Od početka godine, bruto minimalna zarada u Rumuniji iznosi 4.050 leja (oko 810 evra). Na agendi Vlade bile su teme odobrenje nekoliko investicionih projekata usmerenih na zelenu tranziciju, vrednih skoro 90 miliona leja (oko 18 miliona evra) i ovogodišnji prioriteti u okviru Programa lokalnog razvoja „Anghel Saligni”.

Rumunija će, u svojstvu zemlje domaćina nastaviti da pruža svu neophodnu podršku borbenoj grupi NATO, preneo je u četvrtak ministar odbrane Angel Tilvar ministru delegatu za evropske poslove Republike Francuske Benjaminu Hadadu. Razgovori u Bukureštu bili su fokusirani na saradnju unutar NATO-a, posebno na jačanje NATO borbene grupe u Rumuniji, gde je Francuska okvirna država. Benžamina Hadada je u sredu primio i ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu. Benžamin Hadad boravio je u dvodnevnoj poseti Bukureštu kako bi izrazio solidarnost svoje zemlje sa Rumunijom, koja je podložna spoljnom mešanju. Francusko vladino telo nadležno za zaštitu od stranih digitalnih smetnji VIGINUM, tvrdi, u izveštaju koji citira dopisnik Radio Rumunije iz Pariza, da su takvi manevri poremetili nesmetano odvijanje predsedničkih izbora u Rumuniji krajem prošle godine.

Predstoji ukidanje preko 400 radnih mesta u Parlamentu , nakon što je Poslanički dom rumunskog parlamenta u Bukureštu u sredu odobrio reorganizaciju radnog aparata. Smanjivaće se osoblje Kancelarije predsednika Poslaničkog doma i kabineta članova Stalne kancelarije, do različitih odeljenja i direkcija u okviru institucije. Prema rukovodstvu Poslaničkog doma, 240 radnih mesta manje značiće godišnju uštedu od 35 miliona leja (oko 7 miliona evra). Nedavno je i Senat doneo odluku da ukine skoro 200 pozicija, uprkos protestima zaposlenih. Vlada se pozivala na potrebu smanjenja potrošnje radi ograničavanja budžetskog deficita, dok se opozicija žalila na netransparentnost i kršenje zakonskih odredbi.

Partija Mladih ( POT), nova u bukureštanskom parlament, podnela je u sredu uveče zakonodavnoj skupštini treći zahtev za suspenziju vršioca dužnosti predsednika zemlje Klausa Johanisa. Taj potez je usledio nakon što opozicija nije uvrstila prethodne zahteve na dnevni red parlamenta, zbog kako navodi, proceduralnih nedostataka. Ako ovoga puta budu ispunjene sve zakonske procedure, rukovodstvo parlamenta će sazvati zajedničku plenarnu sednicu dva doma radi glasanja. Prošle godine, 21. decembra predsedniku Klausu Johanisu je istekao drugi i poslednji petogodišnji predsednički mandat, na koji mu je Ustav dao pravo, medjutim nakon što je Ustavni sud poništio rezultate prvog kruga predsedničkih izbora, njegova dužnost na čelu zemlje produžena je do izbora novog šefa države.

Pojas Gaze je sastavni deo buduće palestinske države – saopštila je u sredu Evropska unija, posle prethodnih izjava američkog predsednika Donalda Trampa o američkom preuzimanju kontrole nad ovom teritorijom. Brisel ostaje čvrsto privržen rešenju sa dve države, jedinom putu ka trajnom miru za Izraelce i Palestince – rekao je portparol Unije. Projekat koji je predložio lider Bele kuće da se Palestinci koji žive na teritoriji, razorenoj 15 meseci ratom, presele u Jordan ili Egipat izazvao je lavinu protesta širom sveta. Između ostalih, francuski predsednik Emanuel Makron i njegov egipatski kolega Abdel Fatah al-Sisi upozorili su da bi svako prisilno raseljavanje Palestinaca iz pojasa Gaze i Zapadne obale predstavljalo ozbiljno kršenje međunarodnog prava i glavni destabilizujući faktor za Egipat i Jordan, gde bi ovo stanovništvo moglo biti poslato.

O državnom budžetu Rumunije za 2025. raspravljalo se na zajedničkoj plenarnoj sednici Proslaničkog doma i Senata, nakon što ga je 1. februara odobrila koaliciona Vlada PSD-PNL-UDMR. To je budžet razvoja – izjavio je ministar finansija Tančos Barna – sa rekordnim sredstvima namenjenim investicijama i sa odredbama za smanjenje javne potrošnje. Zvaničnik je detaljno izneo brojke na kojima se zasniva ovogodišnji budžet: privredni rast od 2,5 odsto i prosečna inflacija od 4,4 odsto. Glavni cilj Izvršne vlasti je smanjenje budžetskog deficita na 7%, ne uzimajući u obzir, međutim, povećanje poreza i dažbina.

Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Klaus Johanis razgovarao je u utorak u Bukureštu sa izvršnom potpredsednicom Evropske komisije, Rumunkom Roksanom Minzatu, o ulozi obrazovanja u borbi protiv dezinformacija i manipulacija, kao i o jačanju demokratske otpornosti evropskog društva. Komesarka Minzatu – odgovorna u okviru Komisije za socijalna prava i zapošljavanje – istakala je potrebu za ulaganjem u osnovne veštine, tehničko i stručno obrazovanje.

Premijer Rumunije Marčel Čolaku sastao se danas sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanim u Bukureštu. Sastanak organizuje poljsko predsedavanje Savetom Evropske unije – navodi se u saopštenju Izvršne vlasti. Poljska je preuzela rotirajuće predsedavanje Savetom Evropske unije od Mađarske 1. januara 2025. godine, na period od šest meseci, u teškom geopolitičkom kontekstu, uz evropsku bezbednost, podršku Ukrajini i konsolidaciju privrede kao njene glavne prioritete.

Ministar životne sredine Mirčea Fečet izjavio je za Radio Rumuniju da je sistem garancija i povrata postigao svoje glavne ciljeve u prvoj godini delovanja. Sledeći korak, za 2025. godinu, kaže zvaničnik, jeste da sistem postane navika svim gradjanima Rumunije. Mirča Fečet je rekao i da je u januaru ove godine vraćeno više od 340 miliona PET-ova, flaša i aluminijumskih limenki, a otvoreno je oko 80 novih automatskih reciklažnih punktova.

Hiljade ljudi – stanovnika i turista – napustilo je poslednjih dana vulkansko grčko ostrvo Santorini zbog zemljotresa koji nastavljaju da potresaju region, fenomena bez presedana koji je iznenadio čak i naučnike. Od 2 februara zabelezeno je preko 180 zemljotresa u blizini ostrva, od kojih više od polovine ima jačinu preko 3 stepena Rihterove skale. Na Santoriniju, poznatom u celom svetu, ima preko 15.000 stanovnika, kao i brojni sezonski radnici u turističkoj industriji. Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu preporučuje gradjanima Rumunije da izbegavaju putovanja na ostrvo koja nisu neophodna i da prate zvanične informacije.

Litvanija, Letonija i Estonija pripremaju se za subotu, kada će se isključiti iz ruske elektroenergetske mreže i tako trajno prekinu svoje energetske veze sa Moskvom, koje datiraju još iz sovjetskog doba. Očekuje se da na simboličnoj ceremoniji u glavnom gradu Litvanije Viljnusu bude prisutna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Iako su Litvanija, Letonija i Estonija od 2004. članice EU i NATO-a, pripreme za integraciju u evropsku elektroenergetsku mrežu otegle su se nekoliko godina, zbog brojnih tehničkih i finansijskih problema, kao i zbog potrebe diversifikacije izvora snabdevanja. Odvajanje od ruske mreže postalo je još hitnije nakon invazije na Ukrajinu.

Egipat, Jordan i Saudijska Arabija kategorički su odbacili predlog predsednika SAD Donalda Trampa, na konferenciji za novinare u Beloj kući zajedno sa izraelskim premijerom, u vezi sa preuzimanjem pojasa Gaze od strane Sjedinjenih Država i preseljenjem Palestinaca u druga područja na Bliskom istoku. Saudijska Arabija je izjavila da neće uspostaviti odnose sa Izraelom bez stvaranja palestinske države. Rukovodstvo islamističke grupe Hamas je takođe saopštilo da bi plan preseljenja stanovništva Gaze bio recept za haos i napetost u regionu.

Ceo sportski svet je reagovao na saopštenje rumunske teniserke Simone Halep da se povlači iz belog sporta, dato u utorak uveče u Kluž-Napoki (severozapad), nakon poraza u prvom kolu turnira Transilvanija open. Organizatori Gren slem turnira Rolan Garos, koji je Halep osvojila 2018. godine, poručili su na X platformi: „Naša šampionka iz 2018. Simona Halep je objavila da se povlači. Simona, zelimo ti sve najbolje u narednom poglavlju života. Organizatori turnira u Vimbldonu prokomentarisali su i najavu Rumunke: „Naša šampionka u singlu 2019, @Simona_Halep, završila je profesionalnu tenisku karijeru – želimo joj sve najbolje nakon odlaska u penziju.

Apelacioni sud u Bukureštu danas odlučuje u sredu o predlozima za preventivno hapšenje 11 osoba pritvorenih u slučaju Nordis. Među tim ljudima su bivša predsednica Pravnog odbora Predstavničkog doma PSD-a Laura Vikol i njen suprug Vladimir Ćorba, glavni akcionari kompanije Nordis. Prema tužiocima, supružnici bi potrošili ogromne sume na robu i usluge isključivo za ličnu korist od novca klijenata koji su prevareni u kupovini stanova u zgradama koji nisu izgrađeni. Joana Basesku, najstarija ćerka bivšeg predsednika Trajana Baseskua, i bivša poslanica PSD-a Andrea Kosma, takođe su ispitane u istrazi zbog njihove umešanosti u aferu Nordis kao javni beležnici. Ukupan iznos pronevere premašio bi 70 miliona evra.

Počev od 28. januara Rumunija ima 11 linija od 400 kilovolti interkonektivnih dalekovoda sa susednim zemljama i interkonektivnog kapaciteta do 1.000 megavata sa Srbijom, nakon što su oba kola 400 kilovoltnog dalekovoda Rešica-Pančevo puštena u rad, javlja Transelektrika. Ulazak u potpuni rad interkonektivnog dalekovoda između Rešice i Pančeva ostvaren je u okviru druge faze projekta izgradnje nivoa od 400 kilovolti u elektrani Rešica, faze koja će biti završena do kraja prvog kvartala 2025. Novembra prošle godine, 2. kolo nadzemnog dalekovoda Rešica-Pančevo je pušteno u rad kao rezultat delimićnog puštanja u rad nove 400 kilovoltne stanice Rešica. Nadzemni dalekovod daje značajan doprinos konsolidaciji nacionalnog elektroenergetskog sistema i mreže jugoistočne Evrope, odnosno smanjuje prekogranična zagušenja na granici između dva elektroenergetska sistema, rumunskog i srpskog, povećava bezbednost snabdevanja električnom energijom, povećava prenosni kapacitet između Rumunije i Srbije i poboljšava regionalnu razmenu energije. Linija ima ukupnu dužinu od 131. kilometar, od čega se 63. kilometra nalazi u Rumuniji.

Univerzitet Politehnika u Temišvaru pokrenuo je projekat ERA-MIN, u cilju procenjivanja stanja životne sredine i uticaja zagađenja na zdravlje ljudi u rudarskim oblastima Nova Moldava (Rumunija) i Bor (Srbija). Projekat ima kompleksan, interdisciplinarni pristup, u kontekstu klimatskih promena, u pogledu uticaja faktora životne sredine, ali i korelacije i integracije pojmova rudarske delatnosti – jalovište – čovek, kako bi dobijeni rezultati lakše generisali primenljiva rešenja, podržavajući istovremeno povezivanje i konsolidaciju regiona što i jeste cilj projekta u pogledu zaštite životne sredine, doprinoseći sva 4 stuba koji čine osnovu Evropske strategije za Dunavski region. Projekat finansira Evropska unija, kroz Interreg IPA program prekogranične saradnje Rumunija-Srbija, Prioritetna osovina Zaštita životne sredine i upravljanje rizicima, čija je vrednost 1,24 miliona evra. Projekat je podnet u partnerstvu sa Rudarsko-metalurškim institutom u Boru koji je u Borski kraj prepoznat kao najznačajniji rudnik bakra na teritoriji Srbije, što je opredelilo da se celokupni privredni i društveni razvoj teritorije odvija oko rudarske delatnosti. Slično tome, monoindustrijski razvijen u prošlosti, region Nova Moldava se sada suočava, kao rezultat ukidanja rudarskog sektora, sa ekonomskom nerazvijenošću i relativnom izolacijom, uprkos svojoj blizini Dunava. Imajući u vidu geografski položaj pogođenih područja, u blizini Dunava, uzimajući u obzir da rumunsko-srpsku granicu na površini od oko 290 kilometara čini reka Dunav, prekogranični pristup ekološkom problemu je rešenje čija je korist očigledno bolja od jednostranog pristupa. U tom smislu, prekogranična saradnja u okviru Interreg IPA programa Rumunija-Srbija je primer dobre prakse u stvaranju novih veza među ljudima, omogućavanju slobodnog protoka informacija i znanja, upravljanju ekološkim problemima.

Institut za kardiovaskularne bolesti u Temišvaru i dve bolnice u Srbiji, iz Smedereva i Zrenjanina, dobiće sredstva iz evropskih fondova u visini od 5 miliona evra za projekat unapređenja infrastrukture javnog zdravlja u cilju nabavke savremene opreme, prenosa znanja i obezbeđivanje pristupa pacijenata iz obe zemlje specijalizovanoj medicinskoj pomoći za lečenje kardiovaskularnih bolesti. U Temišvaru će, na primer, biti otvoreno odeljenje za transplantaciju srca, gde će se pacijentima sa teškom srčanom insuficijencijom pružati šansa za novim životom, saopštilo je Predstavništvo Evropske komisije u Bukureštu. Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti, Konstantin Luka, želi da sekcija iz Temišvara počne sa radom za 2-3 godine. Trenutno se u Rumuniji operacije transplantacije srca izvode u Trgu Murešu i u bolnici Floreaska u Bukureštu. Izveštaj Evropske komisije pokazuje da se u našoj zemlji u proseku uradi najviše 15 intervencija godišnje, dok se u drugim zemljama poput Španije uradi i do 300 transplantacija godišnje. Temišvarska bolnica će nabaviti najsavremeniji aparat za magnetnu rezonancu srca, komponente za angiografiju i kompletno opremiti odeljenje za elektrofiziologiju.

Vlada u Bukureštu završila je sve preliminarne procedure kako bi u subotu mogla da usvoji nacrt državnog budžeta za 2025. godinu. Prema rečima premijera Rumunije Marčela Čolakua, nakon vest da je budžet dovršen došlo je do smanjenja kamatnih stopa po kojima se zemlja zadužuje na inostranim tržištima. On je rekao da će se osetiti i drugi pozitivni efekti nakon što Parlament usvaji budžet. Premijer je skrenuo pažnju na izvoz koji će se, prema njegovim rečima, ove godine povećati za preko 3 odsto kao rezultat pune integracije Rumunije u šengenski prostor. Premijer je naglasio da je lepo vreme zabeleženo u januaru omogućilo građevinarima da intenzivno izvode radove, posebno na autoputevima. Kao rezultat toga, budžet za transport povećan je za skoro 20% u odnosu na prošlu godinu. Prioritet za ovu godinu je privlačenje stranih investicija, dodao je Čolaku. S tim u vezi, on je saopštio da je jedan strani investitor izrazio nameru da izmesti svoju fabriku iz Bugarske u Rumuniju. Osim toga, premijer je rekao i da postoje jasni signali da strateško partnerstvo sa SAD ulazi u novu ekonomsku dimenziju i da će sledeće nedelje razgovarati i sa čelnicima velikih američkih investicionih fondova.

Rumunija je bila i ostaje uz Republiku Moldavija da poveća svoju energetsku otpornost i pomogne joj na njenom evropskom putu, uverio je u petak rumunski ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu, tokom svoje prve zvanične posete Kišinjevu u ovom svojstvu. Primila ga je predsednica Maja Sandu i sastao se sa moldavskim kolegom Mihajem Popšojem i predsednikom parlamenta Igorom Grosuom. Maja Sandu i Emil Hurezeanu govorili su o jačanju ekonomskih veza između dve države i podsticanju rumunskih kompanija da investiraju u Republiku Moldavijau. Akcenat je stavljen i na unapređenje saobraćajne infrastrukture, uključujući izgradnju novih mostova preko Pruta i racionalizaciju pograničnog saobraćaja. Emil Hurezeanu je tokom sastanaka sa vlastima u Kišinjevu istakao da građani Moldavije nisu sami u suočavanju sa izazovima i energetskom krizom i da mogu da računaju na podršku Rumunije i drugih partnera. „Destabilizirajuće akcije izazvane energetskom krizom, učvrstile su naše odnose. Raduje nas što je Rumunija uspela da isporuči preko 60 odsto energije za trenutne potrebe građana, a u toku je i priprema visokonaponskih vodova. Bili smo i ostaćemo uz Republiku Moldaviju“, zaključio je Emil Hurezeanu.

Rumunski ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu boravi danas u poseti Kišinjevu, u susednoj Republici Moldaviji. Primio ga je šef moldavske diplomatije Mihaj Popšoi, prilika da se ponovo potvrdio blizak odnos dve države. Hurezeanu je naveo da je njegov cilj efikasna saradnja i akcije orijentisane na opipljive rezultate za građane. Što se tiče evropske agende Republike Moldavije, rumunski zvaničnik je pozdravio ambicije Kišinjeva da započne pregovore o pristupanju EU pod poljskim predsedavanjem Savetom Evropske unije, koji su počeli 1. januara. Mihaj Popšoi je sa svoje strane zahvalio na stalnoj podršci koju Rumunija pruža Republici Moldaviji, kako kroz velike energetske projekte i projekte transportne infrastrukture, mostova preko Pruta, tako i kroz projekte namenjene građanima. Rumunija je bila i biće najodaniji prijatelj, saveznik i brat na koga Republika Moldavija uvek može da računa, izjavio je zvaničnik. Ministra spoljnih poslova Rumunije primiće predsednica zemlje Maja Sandu, predsednik Parlamenta u Kišinjevu Igor Grosu i zamenica premijera za evropske integracije Kristina Gerasimov.

Broj obolelih od respiratornih infekcija u Rumuniji nastavlja da raste, bilo da je u pitanju grip, upala pluća ili virusi, pa je Ministarstvo zdravlja u četvrtak najavilo uvođenje epidemiološkog stanja upozorenja. Podaci pokazuju da je prošle nedelje dijagnostikovano skoro 134.000 pacijenata sa respiratornim simptomima, od kojih 11.000 sa gripom. Broj slučajeva se povećava iz nedelje u nedelju i premašio je prosek poslednjih sezona. Ukupan broj potvrđenih smrtnih slučajeva od virusa gripa u aktuelnoj sezoni dostigao je 22, nakon što je prošle nedelje zabeleženo još osam.

Rumunski ministar pravde Radu Marinesku zatražio je od svog holandskog kolege Davida van Vela da nastavi sa naporima na efikasnom rešavanju slučaja nestanka najvrednijih artefakata koji pripadaju kulturnoj bastini Rumunije. Ministar je izrazio spremnost da holandskoj strani ponudi svu neophodnu podršku. Zvaničnici su u četvrtak imali bilateralni sastanak u kontekstu neformalnog sastanka ministara pravde zemalja članica Evropske unije u Varšavi. Holandska policija, do sada je privela trojicu osumnjičenih. Krajem prošle nedelje dogodila se provala u Drentov muzej, što je rezultiralo krađom zlatnog šlema iz Kocofeneštija i tri dačanske zlatne narukvice, nekih od najvažnijih artefakata u nacionalnom nasleđu Rumunije.

Stalno izborno telo Rumunije saopštilo je da se do četvrtka skoro 1.400 birača sa prebivalištem u inostranstvu prijavilo za glasanje putem pošte na predsedničkim izborima 4. maja. Kako se navodi u saopštenju Stalnog izbornog tela, na predsedničkim izborima birači mogu da glasaju na bilo kom biračkom mestu u inostranstvu. Najviše zahteva za glasanje putem pošte do sada je registrovano u Nemačkoj – 325, zatim u Velikoj Britaniji – 233, Švajcarskoj – 138, Francuskoj – 87, Španiji – 84 i Sjedinjenim Američkim Državama – 77

Rumunski fudbalski šampion FCSB (Bukurešt) poražen je u četvrtak, 2:0, na svom terenu od engleskog Mančester junajteda, u osmom i poslednjem kolu Lige Evrope. Prema žrebu obavljenom u petak, u Nionu (Švajcarska), bukureštanski tim će se u plej-ofu za kvalifikacije u osminu finala Lige Evrope sastati sa grčkim PAOK Salonićem, čiji je trener Rumun Razvan Lučesku. FCSB će prvu utakmicu igrati u gostima 13. februara, a revanš u Bukureštu 20. februara. Pobednik će u osmini finala igrati protiv Olimpik Liona. S druge strane, u tenisu, u Krajovi (jug), Rumunija i Bugarska se sastaju u petak i subotu u plej-ofu Svetske grupe I Dejvis kupa. Pobednik meča plasiraće se u Svetsku grupu I, a poraženi u Svetsku grupu II. Rumunija i Bugarska su se sastale samo jednom u Dejvis kupu, 1988. godine, kada su trikolori ostvarili odlučujuću pobedu rezultatom 5-0.