Author: Dragana Diamandi

Jedan od najiščekivanijih evropskih kulturnih događaja proleća, Međunarodni filmski festival u Kanu je u punom jeku, na crveni tepih dovodi velika imena svetske kinematografije čiji izgled oduševljava fotografe i gledaoce.
U ovom odabranom društvu prisutna je i Rumunija. Reč je o igranom filmu “Tri kilometra do kraja sveta”, reditelja Emanuela Parvua, uvrštenom u zvaničnu konkurenciju i dokumentarnom filmu “Nasty”, reditelja Kristijana Paskarijua, Tudora D. Popeskua i Tudora Đurđu.
U trci za veliki trofej, drama „Tri kilometra do kraja sveta” fokusira se na Adija, 17-godišnjeg tinejdžera iz sela u delti Dunava, koji trudom roditelja studira u gradu Tulča. U toku letnjeg raspusta, koji provodi kod kuće, mladić se oseća dobro sa porodicom i najboljom drugaricom Ilincom.
Kada se porodica suoči sa istinom koju ne može ni da razume ni prihvati, bezuslovna ljubav koju Adi treba da dobije od svojih roditelja iznenada nestaje, a Adiju ostaje samo jedno rešenje.
Glavne uloge u filmu igraju Bogdan Dumitrake, Laura Vasiliju, Ćiprijan Kiuždea, Ingrid Miku-Beresku i Valeriu Andrijuca.
Glumci Adrian Titieni, Ričard Bovnocki, Alina Berzunceanu, Vlad Brumaru i Radu Gabriel takođe su deo glumačke ekipe.
Dugometražni igrani film prikazan je prošlog petka, uživajući u gromoglasnim aplauzima publike, ali i pozitivnim kritikama. U četvrtak će u rubrici “Specijalne projekcije” zvaničnog programa biti predstavljen dokumentarni film “NASTY”. Film nudi publici zadivljujući pohod u život legendarnog Ilie Nastasea, prvog buntovnika u istoriji tenisa, koji je dominirao rumunskom i svetskom teniskom scenom 70-ih godina. Pored čistog talenta, etablirao se i energičnim stilom igre, a posebnu slavu doneli su mu ekscentrična ličnost i vulkanski, često kontroverzni temperament.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, projekcija filma “Humans Violins: Prelude”, koji je režirala i producirala Joana Miskie, evocira transformativnu moć muzike u mračnim vremenima. To je izmišljena priča o Almi, mladoj ženi koja voli violinu, ali živi u svetu terora. Glas glavne junakinje pripada Kabiriji Morgernstern.
Drugi glumac rumunskog porekla, ali koji ne glumi u rumunskom filmu, je Sebastijan Stan. On igra mladog Donalda Trampa u filmu Šegrt (The Apprentice) Alija Abasija, koji pokazuje Trampov uspon na vlast u Americi 80-ih. Sa svoje strane, francusko-rumunska glumica Anamaria Vartolomej igra u dva filma. U filmu „Marija“,posvećen životu glumice Marije Šnajder ,u režiji Džesike Palud, glavnu ulogu ima Anamarija Vartolomej .Dok u filmu “Grofu Monte-Kristo” Matjea Delaporta i Aleksandra de la Patelijera, Anamarija Vartolomej igra sporednu ulogu.

Noć muzeja, manifestacija koja se istovremeno održava u više evropskih zemalja, postala je u poslednje dve decenije, jedan od najjačih kulturnih brendova i pravi društveni fenomen u Rumuniji, sa impresivnim brojem publike. Ovogodišnje izdanje, 20. – jubilarno, obeležilo je, međutim, bojkot nekoliko ustanova kulture, čiji su zaposleni nezadovoljni niskim platama i nedovoljnim finansiranjem kulture. Čak su organizovali protest u Bukureštu, pod parolom „Noć u muzejima Rumunije“.

U Noći muzeja učestvovali su brojni muzeji, spomen kuće, galerije, ali i mnoge druge institucije kulture, kreativni prostori i ateljei, pozorišta, opere, filharmonije, istorijski spomenici, centri za umetničke inovacije ili umetnički festivali izložbe, kulturne intervencije i umetnički eksperimenti, projekcije, urbane instalacije, performanse, radionice, ulične i unutrašnje animacije, koncerti ili interaktivne ture.

U Bukureštu, uprkos neučestvovanju nekekoliko prestižnih muzeja, kao što su Nacionalni muzej umetnosti, Muzej Istorije, Prirodnjački muzej „Grigore Antipa“ ili Gradski muzej Bukurešta, institucije koje su se odazvale pozivu organizatora ponudile su jedinstvena iskustva javnosti i fanovima.

Posetilaca, posebno mladih i stranih turista bilo je mnogo, ali manje nego u prethodnim izdanjima. U unutrašnjem dvorištu Gradske kuce glavnog grada, gde su organizovani obilasci, izložbe, živa muzika i filmske projekcije, odzvanjale su poznate pesme koje ilustruju nacionalnu kulturnu raznolikost, a Udruženje Ivan Patzaikin – Mila 23, u saradnji sa Nod Makerspace i ARCUB , je po prvi put predstavio instalaciju savremene umetnosti „Nasleđe Ivana Patzaikina“, maketu muzeja i dokumentarni film o participativnom projektu Dambovita Deliveri, čiji je rezultat bio izrada skulpture posvećene velikom sportisti.

Između ostalog, na sajmu Piata Ţărănească u unutrašnjem dvorištu Nacionalnog muzeja rumunskog seljaka, zanatlije i antikvari iz svih krajeva zemlje doneli su nove i kolekcionarske predmete, a Nacionalni muzej rumunske književnosti ponudio je program koji se sastoji od izložbi, pozorišne predstave, čitanja i brojnih radionica za decu i porodice.
U Nacionalnom vojnom muzeju „Kralj Ferdinand I” ljubitelji kulture mogli su da posete stalnu postavku sa istorijskom tematikom i tri privremene izložbe: „100 godina – 100 predmeta”, „Rumunija – NATO. 20 godina“ i Izložba meseca maja: „Puška koja je spasila život“, a rumunski Ateneum je ponudio je posetiocima obilazak te ustanove kulture sa vodičem i recital.

U centru zemlje, u Sibiuu, Evropskoj prestonici kulture 2007. godine, posetilo je preko 26 hiljada gradjana. Glavna atrakcija bila je Palata Brukental, gde su ljudi čekali u redu sat vremena pre otvaranja Evropske umetničke galerije i izložbe „Moć lava”. Istorija novca u Rumuniji“.
Muzeji u Temišvaru, Evropskoj prestonici kulture 2023. godine, ostali su zatvoreni, iako je tradicionalna manifestacija organizovana u Dvoru Bastiona Marije Tereze, koja uključuje istorijske rekonstrukcije, prezentaciju starog oružja ili stare muzike.

Rumunska luka Konstanca na Crnom moru povećala je u sredu svoj operativni kapacitet sa dva nova terminala. Jedan od njih će omogućiti istovar kamiona direktno sa brodova i raspolaže kapacitetom do 80.000 vozila godišnje, a kargo terminal će koristiti opremu za velike i kabaste terete
Novi objekti će doprineti povećanju povezanosti postojećih usluga pomorskog i železničkog saobraćaja u Rumuniji, ali će imati i ucinke u kretanju robe između kontinentalne Evrope i Crnog mora, Jadranskog mora i Severnog mora.
Investicije vredne oko 65 miliona evra, koje je razvila kompanija DP WORLD iz Dubaija, Ujedinjeni Arapski Emirati, „doprineće transformaciji Luke Konstanca u regionalno čvorište“, izjavio je premijer Rumunije Marčel Čolaku, sa povećanom relevantnošću u vreme pokretanja procesa rekonstrukcije Ukrajine. Marčel Čolaku:

,,Ovi novi terminali će generisati godišnji porast od milion tona tereta. To znači milijarde u plusu koje će hraniti račune kompanija koje ovde posluju, prihode koji će stimulisati privredni rast Rumunije. Uveren sam da će novi projekti doneti značajne koristi i olakšati međupovezivanje na evropskom i međunarodnom nivou.“

Sa svoje strane, ministar saobraćaja Sorin Grindeanu je ocenio da će investicija omogućiti da se luka Konstanca razvije u čvorište koje će biti osnova budućih transportnih ruta ka Turskoj i Gruziji. „U ovom trenutku možemo reći da Luka Konstanca predstavlja najefikasniju komercijalnu transportnu alternativu za region Kaspijskog mora i Daleki istok“ – izjavio je ministar. On je dodao da je 2023. godina bila jedna od apsolutnih rekordera u pogledu kargo saobraćaja u rumunskoj luci na Crnom moru.
Ugovor je počeo 2004. i videti ga 20 godina kasnije, to je neverovatno. Osećam da je to ogromna prilika. To je najvažnija luka na Crnom moru, sa najvećom povezanošću i istovremeno, luka sa najboljim savremenim vezama sa drugim lukama“ naveo je predsednik kompanije koja je investirala sultan Ahmed bin Sulajem.
Konstanca je već najveća kontejnerska luka na Crnom moru, a sledeće godine očekuje se otvoranje još jedne multitransportne platforme nakon investicije, iste kompanije, u vrednosti od 50 miliona evra.

Od utorka, 14. maja, do subote, 25., francuski grad Kan, na obali Sredozemnog mora, ponovo će postati svetska citadela filma – najavljuju filmski kritičari. Tokom 12 dana festivala, navodi dopisnik Radio Rumunije iz Pariza, očekuje se da će takmičenje, kao i filmove prikazane van konkurencije, pogledati više od 35.000 ljudi iz 160 zemalja.
Ceremonija otvaranja bila je posvećena velikoj američkoj glumici Meril Strip, na kojoj je primila počasnu Zlatnu palmu za njeno neizbrisivo mesto u istoriji kinematografije. Pored Meril Strip počasnu Zlatnu palmu će ove godine primiti i američki reditelj Džordž Lukas, tvorac naučnofantastične serije Ratovi zvezda Takmičenje počinje u sredu. U glavnoj konkurenciji za prestižnu nagradu Zlatnu palmu takmiči se 22 ostvarenja. U takmičarskom delu “Un Certain Regard” posvećenom mladim rediteljima, učestvuje 18 filmova, od kojih osam u prvoj produkciji.
Kako se navodi u saopštenju Rumunskog instituta za kulturu, igrani film “Tri kilometra do kraja sveta”, reditelja Emanuela Parvua, biće premijerno prikazan u zvaničnom kanskom takmičenju u petak, 17. maja.
Film govori o Adiju, sedamnaestogodišnjem tinejdžeru iz sela u delti Dunava (jugoistok), koji, uz finansijsku pomoć svojih roditelja, studira u gradu, u Tulči. Tokom letnjeg raspusta koji provodi kod kuce, Adi se oseća dobro okružen porodicom i u drustvu najbolje drugarice Ilinke.
Kada se porodica nasilno suoči sa istinom koju ne može ni da razume ni prihvati, bezuslovna ljubav koju Adi treba da dobije od svojih roditelja iznenada nestaje. U filmu igraju Bogdan Dumitrake, Laura Vasiliu, Ciprijan Kiuzdea, Ingrid Miku-Beresku i Valeriu Andriuca. Scenario potpisuju Emanuel Parvu i Miruna Beresku.
Dokumentarni igrani film NASTY, reditelja Kristijana Paskarijua, Tudora D. Popeskua i Tudora Đurđu, biće predstavljen u okviru Specijalne projekcije zvaničnog programa, 23. maja. Nakon projekcije filma uslediće sesija pitanja i odgovora, u prisustvu trojice reditelja. Film nudi publici uzbudljiv pohod u život legendarnog rumunskog sportiste Ilie Nastasea, koji je dominirao svetskom teniskom scenom 1970-ih. Pored vanserijskog talenta, nametnuo se svojim stilom igre, a njegova ekscentrična ličnost i vulkanski temperament, često kontroverzni, doneli su mu posebnu slavu.
Šoumen bez premca, kažu poznavaoci, Nastase je popularizovao beli sport sa aplombom prave rok zvezde. Ove godine, Festival po prvi put uključuje sekciju ‘Cannes XR – Immersive’. Samo 8 projekata iz celog sveta, takmiči se u ovoj sekciji, a jedan od njih je rumunski – ‘Human Violins: Prelude’, film koju je režirala i producirala Joana Miskie.

Kritikovana prethodnih godina zbog neefikasnosti mera za borbu protiv trgovine ljudima, Rumunija je u ponedeljak pokrenula Nacionalnu strategiju protiv trgovine ljudima 2024-2028, koja ima za cilj da smanji ovu pojavu, identifikuje žrtve, ponudi im pomoć i kazni trgovce ljudima.
U poređenju sa početkom 2000 , zemlja je napravila značajan napredak u naporima suzbijanja fenomena trgovine ljudima, kako u stvaranju zakonskog okvira, tako iu neophodnoj institucionalnoj organizaciji, ali ima još stvari koje treba uraditi, kažu oni koji su učestvovali u izradi strategije.
Kako navode u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Strategija za borbu protiv trgovine ljudima je izgrađena na četiri stuba: prevenciji, kažnjavanju, zaštiti i partnerstvu. Istovremeno, nudi „jasan okvir za delovanje u cilju unapređenja kapaciteta svih struktura uključenih u borbu protiv trgovine ljudima“. U rezimeu Strategije koji je pokrenut u ponedeljak, MUP navodi da postoji mali broj specijalizovanih službi za pomoć i zaštitu žrtava, uključujući maloletne, otežana je saradnja između javnih i privatnih institucija kako bi se obezbedila pomoć žrtvama, a dodeljena sredstva su nedovoljna.
U najnovijem godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta o trgovini ljudima prošlog leta navodi se da Rumunija nije ispunila minimalne standarde u borbi protiv ovog fenomena. U dokumentu se takođe napominje da su pravosuđe, istražitelji i organi za zaštitu dece u Rumuniji bili prilično “na strani” trgovaca ljudima i da su istovremeno izuzetno oštri prema žrtvama.
U drugom izveštaju, koji je ove godine objavila Međunarodna misija pravde, međunarodna organizacija koja se bori protiv ugroženosti žrtava trgovine ljudima, ističe da zakonodavne promene u ovoj oblasti „nisu sprovedene na sveobuhvatan način izveštavanjem o problematici trgovine ljudima, vec bez povezanosti u celini “.
Situaciju prepoznaje i premijer Marcel Čolaku koji kaže da je “nažalost i Rumunija na mapi trgovaca ljudima već skoro 20 godina prepoznata kao jedna od glavnih zemalja izvora eksploatisanih žrtava u Evropi”. Prema podacima Nacionalne agencije za borbu protiv trgovine ljudima (ANTIP), od osnivanja agencije 2005. godine, odnosno za 19 godina, u Rumuniji je registrovano 19.000 žrtava trgovine ljudima i više od 4.000 osuđenih. U prva tri meseca ove godine 173 lica su istražena za krivična dela u vezi sa trgovinom ljudima.
U poruci upućenoj povodom pokretanja Strategije, premijer je naveo i da zvanična statistika iz poslednjih godina pokazuje da se godisnje „preko 500 državljana Rumunije identifikuje kao žrtve, a cifra ne uključuje lica koja se već nalaze u takvoj situaciji, koja nisu uključena u zvaničnu statistiku“.
Štaviše, otprilike polovina identifikovanih žrtava su deca ili mladi ljudi, što nas još više brine“, dodao je premijer.
Nadležni, međutim, tvrde da su načini intervencije analizirani, postoje partnerstva i da će biti izdvojeni neophodni resursi za borbu protiv trgovine ljudima.

Rumunija je i dalje suočena sa epidemijom morbila, izjavio je ministar zdravlja Aleksandru Rafila. On je naveo da je nekoliko okruga više pogođeno i generalno, epidemije se javljaju tamo gde postoje zajednice sa niskim stepenom pokrivenosti vakcinacijom. Male boginje su, dodao je zvaničnik iz Bukurešta, prisutne širom Evropske unije, ali u Rumuniji verovatno više nego u drugim zemljama, a ovakva situacija se može videti i na mapama Evropskog centra za kontrolu bolesti.

Aleksandru Rafila je istakao da se bolest javlja uglavnom u okruzima sa niskim stepenom pokrivenosti vakcinacijom. Zato podstiče roditelje da vakcinišu svoju decu, vakcinacija se može obaviti kod porodičnog lekara. Morbile su zarazna bolest koja se lako prenosi, posebno kod nevakcinisane dece, ali ponekad je evolucija ozbiljna i može doći do komplikacija.
Prema podacima Ministarstva zdravlja, obuhvat vakcinacijom prvom dozom na nacionalnom nivou je 78%, a drugom 62%. Lekari ističu da mnoga nevakcinisana deca dospevaju u bolnicu, a kod nekih se razvijaju ozbiljne komplikacije, koje se mogu izbeći primenom MMR vakcine, koja pruža zaštitu od tri bolesti: malih boginja, zauški i rubeole.
Vakcina je uključena u Nacionalni kalendar vakcinacije i besplatna je. Iako se o malim boginjama već dugo priča kao o dečijoj bolesti, stručnjaci upozoravaju da mogu da obole i odrasli, a evolucija može biti veoma teška i zahteva bolničko lečenje. Neki pacijenti mogu razviti ozbiljne komplikacije, od kojih su najopasnije upala pluća i respiratorna insuficijencija, ali i neurološki poremećaji kao što je encefalitis.

Lekari, istovremeno, skreću pažnju da se bolest izuzetno lako prenosi u porodici, u zajednici i da se može dobiti i od onih koji čekaju na konsultacije u zdravstvenim ustanovama. Nedavno je ministar Aleksandru Rafila naglasio da programi vakcinacije u velikoj meri smanjuju oboljevanje i mortalitet, posebno među decom. On je to izjavio pod uslovima u kojima sve manje roditelja vodi decu na vakcinaciju uključenu u nacionalni program imunizacije.
Ni kod odraslih situacija nije bolja. Trenutno je pokrivenost vakcinacijom protiv malih boginja samo 60%. U tom kontekstu, lekari smatraju da cilj obrazovnih programa u Rumuniji treba da bude imunizacija tokom celog života. Prema nedavnoj studiji Svetske zdravstvene organizacije, vakcine su spasile najmanje 154 miliona života u poslednjih 50 godina, što je ekvivalent šest života u minuti. Prema SZO, vakcine su među najmoćnijim izumima u istoriji, pomažu u prevenciji bolesti koje su nekada bile smrtonosne.

Prisutan u Bukureštu, britanski ministar oružanih snaga Leo Dokerti razgovare koje je vodio sa svojim rumunskim kolegom Angelom Tilvarom i sa načelnikom štaba odbrane opisao je kao „veoma sveobuhvatne i pozitivne“. On je posetio britanske vojnike rasporedjene u bazi Mihail Kogalniceanu (jugoistok). Takodje britanski zvaničnik je konstatovao snažne odnose dve države, „stalni doprinos” Rumunije u okviru NATO-a, ali i zajedničku posvećenost pružanju podrške Ukrajinu.
„Ne radi se samo o bezbednosti Ukrajine, već i o bezbednosti regiona Crnog mora. Ono što zajedno radimo na poboljšanju bezbednosti u Crnom moru veoma je važno, ne samo za dve države, već za ceo region, a i na globalnom nivou , s obzirom na ogromnu količinu žita, ali i druge ekonomske veze koje se odvijaju u Crnom moru“, rekao je britanski ministar i upozorio da je 2024. godina veoma važna za sudbinu rata koji je započela Rusija i da su Evropljani dužni da pomognu Ukrajini. Takođe u Bukureštu, ministar odbrane Republike Rumunije razgovarao je sa gruzijskim kolegom Iraklijem Čikovanijem o regionalnoj bezbednosnoj situaciji u pozadini ruskog agresorskog rata u Ukrajini.

„U Centralnoj i Istočnoj Evropi, Rumunija predstavlja primer u mnogim oblastima – od odbrane istočnog krila NATO-a, do konsolidacije demokratije, ljudskih prava i vladavine prava“, naveo je, s druge strane, u Vašingtonu, predsednik Rumunije Klaus Johanis, po dobijanju nagrade Atlantskog saveta za ugledno međunarodno liderstvo. Lider iz Bukurešta je istakao da je većina savezničkih zemalja na istočnom krilu počela da napreduje u pogledu povećanja budžeta za odbranu i modernizaciji infrastrukture i vojne opreme.
„Naše zemlje su imale sposobnost da deluju ujedinjeno, odlučno i predstavljaju snažno sredstvo odvraćanja od ruskog ekspanzionizma, istovremeno ostajući verni našim fundamentalnim transatlantskim demokratskim vrednostima“, rekao je Klaus Johanis. On je naglasio da je Rumunija „bila na prvoj liniji u svojim naporima da pomogne Ukrajini“ i podsetio da je više od 7,5 miliona Ukrajinaca prešlo granicu sa Rumunijom tražeći utočište, sigurnost i slobodan prelaz.
„Skoro 40 hiljada ukrajinske dece sada uči u rumunskim školama. Milioni tona humanitarne pomoći došli su u Ukrajinu preko i iz Rumunije. Rumunija je takođe pomogla Ukrajini da održi vitalnu ekonomsku liniju, kapitalizujući naše jedinstvene pomorske veze i olakšavajući tranzit oko 40 miliona tona žitarica – otprilike 70% ukrajinskog izvoza žita – kroz rumunske luke na Dunavu i Crnom moru“, rekao je predsednik Iohannis.
I svi ti napori „nastavljaju se koliko god je potrebno“, jer je Rumunija svesna „ključne uloge“ koju ima u pomoći Ukrajini da postigne pobedu i mir, „da ekonomski uspe i da se integriše u EU“, rekao je predsednik Rumunije.