Author: Dragana Diamandi

Predsednik Rumunije Klaus Johanis boravio je u utorak i sredu u poseti SAD. Johanisa je u utorak u Beloj kući primio njegov američki kolega Džo Bajden. U fokusu razgovora bila je situacija u Ukrajini i Crnom moru, kao i jačanje bezbednosti u evroatlantskom području. Klaus Johanis je zahvalio na značajnom doprinosu Sjedinjenih Država u osiguravanju bezbednosti Rumunije i celog istočnog krila NATO-a, kao i na priznanju strateške uloge Crnog mora u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu. Sa svoje strane, Džo Bajden je izrazio posebnu zahvalnost za dosledne napore koje Rumunija čini za dobrobit savezničkog prostora i istovremeno, za kontinuiranu podršku koju pruža Ukrajini. Takođe je obrađeno i pitanje prijema Rumunije u program bezviznog režima.

Zastava Evropske unije projektovana je, u sredu i četvrtak uveče, na fasadi zgrade Palate parlamenta u Bukureštu. Parlament se tako pridružuje drugim institucijama i poznatim arhitektonskim znamenitostima, iz više od 60 gradova Evrope, na kojima se na taj način simbolično obeležava Dan Evrope i ujedno, odbrojavanje do izbora za Evropski parlament koji će se održati 9. juna, saopštio je Predstavnički dom. Svake godine, 9. maja, obeležava se istorijski trenutak „Šumanove deklaracije“, prekretnica koja je označila početak evropskih integracija i saradnje za mir i jedinstvo. Francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman je 9. maja 1950. predložio da se proizvodnja uglja i čelika stavi pod kontrolu zajedničke vlasti, čime se izbegava izbijanje novog vojnog sukoba između evropskih naroda. Predlog, poznat kao ‘Šumanova deklaracija’, smatra se kamenom temeljcem Evropske unije. Rumunija se pridružila EU, zajedno sa Bugarskom, 2007. godine.

Rumunski ministar nacionalne odbrane Angel Tilvar primio je u sredu svog gruzijskog kolegu Iraklija Čikovanija, koji boravi u zvaničnoj poseti Rumuniji. Tokom razgovora, dva ministra su se osvrnula na pitanja regionalne bezbednosne situacije u pozadini agresorskog rata Ruske Federacije u Ukrajini, merama koje je Rumunija preduzela za bezbednost saobraćaja u Crnom moru i o stanju bilateralne odbrambene saradnje. Takođe, rumunski ministar odbrane dao je uveravanja svom gruziskom kolegi da Rumunija podržava evropske težnje njegove zemlje, pri čemu je neophodan nastavak reformi kako bi Gruzija obezbedila status kandidata za članstva u EU. Sa svoje strane, gruzijski ministar je istakao značaj Posmatračke misije Evropske unije.

Rumunska policija potvrdila je smanjenje broja krivičnih dela registrovanih ove godine tokom mini praznika između 1. maja – Praznika rada i pravoslavnog Uskrsa, 5. maja. Smanjen je broj razbojništava, teških saobraćajnih nezgoda, kao i broj žrtava saobraćajnih nesreća – rekla je portparolka MUP-a Monika Dazbog. Ona je takođe najavila da će strukture ministarstva nastaviti da se fokusiraju na obezbeđivanje nesmetanog odvijanja javnih događaja povodom Dana Evrope i Dana nezavisnosti Rumunije, 9. maja, kao i za kampanju za parlamentarne i lokalne izbore, koja počinje 10. maja.

Posle višednevnog putovanja morem na brodu iz Grčke, olimpijski plamen stigao je danas u Marsej, na jug Francuske, gde ga je dočekalo oko 150.000 ljudi. Bivša rumunska olimpijska šampionka u mačevanju u ekipnom takmičenju i dvostruka osvajačica srebrna u pojedinačnoj disciplini, Ana-Marija Branza nosiće olimpijsku baklju kada stigne u Francusku zajedno sa ostalim sportistima iz 27 zemalja EU. Zapaljen 16. aprila na drevnom grčkom mestu Olimpija, plamen – simbol Olimpijskih igara – preći će celu Francusku, prolazeći kroz Antile i Francusku Polineziju, da bi na dan ceremonije otvaranja, 26. jula, stigao do Pariza. Letnje olimpijske igre trajaće do 11. avgusta.

Svake godine, širom sveta, 8. maja, obeležava se Dan Crvenog krsta i Crvenog polumeseca kroz lokalne i međunarodne događaje i aktivnosti. Kroz njih se prepoznaje značajan doprinos ovog Pokreta u pružanju humanitarne pomoći, medicinske pomoći i zaštite onima kojima je potrebna širom sveta. Medjunarodni komitet crvenog krsta osnovao je Henri Dunant (1828-1910), švajcarski biznismen, nakon jedne od najkrvavijih bitaka veka, kod Solferina (Italija), gde su se sukobile francuska i austrijska vojska, a broj žrtava iznosio je 40.000. Henri Dunant je shvatio hitnu potrebu da se organizuju medicinske službe za pružanje neutralne humanitarne pomoći tokom ratova. Stoga, Pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca ima za cilj da zaštiti život i zdravlje, spreči i ublaži ljudsku patnju bez ikakve diskriminacije na osnovu nacionalnosti, rase, vere, društvene klase ili političkog mišljenja. Trenutno pruža vitalnu pomoć u oružanim sukobima, prirodnim katastrofama ili epidemijama.

Rusija je u sredu pokrenula novi vazdušni napad velikih razmera na energetsku infrastrukturu u nekoliko delova Ukrajine, saopštili su vojni i energetski zvaničnici Kijeva. Ukrajinska vojska je saopštila da su sistemi protivvazdušne odbrane bili uključeni u odbijanje napada i presretanje projektila ispaljene prema Kijevu. Eksplozije su zabeležene u gradovima Lavov i Zaporožje. S druge strane u toku su pripreme za ,,Svetski samit za mir” koji ima za cilj pronalaženje rešenja za rat koji traje više od dve godine. Samit, na koji Rusija nije pozvana, održaće se u Švajcarskoj 15-16. juna, a Ukrajina se nada da će dobiti široku podršku kako bi ubedila Moskvu da pristane na uslove koje Kijev smatra prihvatljivim.

Senat i Proslanički dom u Bukureštu sastaće se sledećeg utorka na zajedničkom svečanom sastanku posvećenom Danu solidarnosti i prijateljstva između Rumunije i Države Izrael. Odluku je u sredu doneo stalni odbor Senata. Sastanak se odvija u kontekstu u kojem je nedavno stupio na snagu zakon kojim se 14. maj utvrđuje kao Dan solidarnosti i prijateljstva između Rumunije i Države Izrael.

Izraelska vojska je pojačala vazdušne napade u Pojasu Gaze, nakon što je preuzela kontrolu nad strateškim prelazom za Egipat, Rafah. U međuvremenu, posrednici iz Egipta, Katara i Sjedinjenih Država raspravljaju u Kairu, u prisustvu izraelskih emisara, o sporazumu o prekidu vatre u zamenu za oslobađanje talaca koje je zarobio Hamas. Zvaničnik palestinske grupe rekao je za Frans pres da bi to mogla biti poslednja šansa za Izrael da povrati zarobljenike. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da nedavni predlozi Hamasa da se dogovori sporazum o prekidu vatre nisu ni blizu ispunjenju izraelskih zahteva, ali Izrael učestvuje u pregovorima. U utorak se navršilo sedam meseci od kada je grupa Hamas napala Izrael. Tada je poginulo 1.200 Izraelaca, a 250 je zarobljeno, od kojih je oko 100 kasnije oslobođeno. Izrael je pokrenuo, kao odgovor, ofanzivu velikih razmera koja je praktično uništila Gazu i ubila oko 35.000 Palestinaca.

Većina gradjana Rumunije opredelila se da Uskršnji raspust provede na planini ili crnomorskom primorju. Pojedini gradjani izabrali su destinacije u inostranstvu kao što su Grčka i Bugarska. Većina pravoslavnih hrišćana i grkokatolika u Rumuniji obeležava prvu nedelju posle Vaskrsa poznata kao „Osvetljena nedelja“ ili Vodena nedelja. To je period kada vernici slave i raduju se vaskrsenju, koje se smatra izvorom nade i večnog života. To je vreme duhovne obnove i jačanja vere u Hristovo vaskrsenje. Ovo je početak perioda slavlja koji se završava pedeset dana nakon Vaskrsa, Silaskom Duha Svetoga, odnosno praznikom Svete Trojice.

Rumunski đaci i predškolci vraćaju se u skolske klupe u sredu, posle uskršnjeg mini-raspusta. Poslednji modul završava se 21. juna, kada počinje letnji raspust. Prvi će na raspust otići učenici dvanaestog razreda, jer pismeni testovi Velike mature počinju 1. jula. Učenici 8. razreda polažu Malu maturu od 25. juna.

Stopa nezaposlenosti u martu ove godine blago je opala na 5,3 odsto, u odnosu na februar, pokazuju podaci Nacionalnog instituta za statistiku. Među mladima (15-24 godine) stopa nezaposlenost ostaje na visokom nivou i iznosi 22,1%. Stopa nezaposlenosti muškaraca premašila je stopu nezaposlenosti žena za 0,8 procentnih poena.

Ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju izjavio je u Gentu u Belgiji, na Ministarskoj konferenciji o operacionalizaciji Pakta o migracijama i azilu, da je Rumunija spremna da implementira Pakt i da je započela aktivnosti u tom pogledu. Ministar je istakao napore Rumunije da osigura bezbednost prostora slobodnog kretanja, nakon ukidanja kontrola na unutrašnjim vazdušnim i pomorskim granicama, 31. marta. Zvaničnik je naveo pozitivne rezultate Pilot projekta koji je sprovela Rumunija na granici sa Srbijom, počev od marta 2023. godine, kao i transformaciju saradnje sa Komisijom i agencijama EU u novi okvir saradnje. Predoju je nagovestio pokretanje inicijative Rumunije za jačanje regionalne saradnje u borbi protiv ilegalne migracije i prekograničnog kriminala, zajedno sa Evropskom komisijom i državama u regionu (Grčka, Bugarska, Mađarska, Slovačka, Austrija). Pokazali smo kako vrlo dobra praksa ponekad može prevladati nad nesavršenim zakonodavstvom, koje će uskoro biti zamenjeno. Uključivanje u ovu inicijativu bilo je u skladu sa aktivnim koracima koje Rumunija preduzima u okviru regionalnih napora za smanjenje tokova ilegalnih migracija i jačanje bezbednosti spoljnih granica. Ovaj alat je bio veoma koristan i preventivne akcije su doprinele smanjenju tokova ilegalnih migracija za 97%, a broj ilegalnih ulazaka smanjen je za 50%. Pozitivni rezultati Pilot projekta ohrabrili su nas da nastavimo, rekao je ministar unutrašnjih poslova.

Dana 30. aprila navršio se mesec dana od pristupanja Rumunije šengenskom prostoru sa vazdušnim i morskim granicama. Tokom ovog perioda, granična policija je izvršila više od 145.000 provera u aplikaciji eDAC, radi utvrđivanja validnosti uslova putovanja i putnih isprava fizičkih lica. Zaposleni u MUP-u uz pomoć mobilnih uređaja koji koriste eDAC aplikaciju, povezani su sa bazama podataka rumunskih vlasti i šengenskog prostora. Nedavno su granična policajca Međunarodnog aerodroma „Henri Koanda” u Bukureštu i radnici Generalnog inspektorata za imigraciju legitimisali muškarca koji je nameravao da otputuje u Beograd. Utvrđeno je da je iz Nepala i da je ilegalno boravio u Rumuniji, sa važećom boravišnom dozvolom, ali njegov individualni ugovor o radu na više od 90 dana, bio je raskinut.

Pripadnici granične policajce iz Temišvara preduzeli su mere za racionalizaciju saobraćaja na prelazima, u kontekstu mini-odmora povodom praznika 1. Maja i pravoslavnog Uskrsa. Na rumunsko-mađarskoj granici otvoreno je 12 međunarodnih putnih prelaza, a na granici sa Srbijom 8 putnih prelaza: u okrugu Timiš: Zimbolija i Moravica. Istovremeno, svakodnevno su, od 08 do 20 časova, otvoreni granični prelazi Valkani, Foeni i Lunga za putnička vozila i prevozna sredstva do 3,5 tona. U okrugu Karaš-Severin otvoren je granični prelaz Najdaš, a Porţile de Fier I (Djerdap I) i Porţile de Fier II u okrugu Mehedinci.

Ambasada Rumunije u Srbiji nedavno je primila u posetu predstavnike Akademije za ekonomske studije iz Bukurešta i Instituta za primenu nauke u poljoprivredi iz Beograda. Razgovaralo se o mogućnostima rumunsko-srpskog partnerstva u oblasti poljoprivredne ekonomije. Teme o razmeni studenata i nastavnog osoblja između dve države, o evropskim programima mobilnosti poput Erasmusa, zapošljavanja rumunskih nastavnika iz Srbije za obrazovne programe Akademije za ekonomske studije u Bukureštu i o saradnji srpskih stručnjaka sa članovima ogranka Rumunske akademije u Temišvaru, saradnji Univerziteta u Bukureštu sa istraživačkim institucijama u Srbiji, ukazuju na inteziviranje dimanike bilateralnih akademskih odnosa u poljoprivrednom sektoru, saopštila je ambasada. U kontekstu predstavljanja Rumunije na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, u maju, kroz štand posvećen tehnološkim inovacijama koje se primenjuju u rumunskom poljoprivrednom sektoru, predstavnici Akademije za ekonomske studije su izrazili spremnost da se pridruže i podrže promociju Rumunije na ovom događaju predstavljanjem konsultantskih usluga koje nudi Centar AgriData u Bukureštu za farmere i kompanije u oblasti poljoprivrede.

U Bistrici je održana republička etapa Olimpijade iz slovenskih jezika na kojoj učestvuju i učenici srpskih škola iz županija Timiš i Karaš-Severin. Rezultati takmičenja biće objavljeni nakon uskršnjih praznika. Predsednik Saveza Srba u Rumuniji i poslanik u Parlamentu Rumunije Ognjan Krstić poželeo je deci uspeh i zahvalio im što čuvaju i neguju maternji jezik.

U sredu, poslednjeg dana posete predsednika Klausa Johanisa Južnoj Koreji, zvanična delegacija Rumunije je u posetila proizvodni kompleks Doosan Enerbility u Busanu, svetskog lidera u proizvodnji energije. Klaus Johanis je ovom prilikom izjavio da je Bukurešt veoma zainteresovan za saradnju sa međunarodnim partnerima na razvoju i implementaciji tehnologije malih modularnih reaktora u Rumuniji. (…).. Tokom posete Seulu, Rumunija i Južna Koreja odlučile su da značajno prošire bilateralnu saradnju, potpisivanjem zajedničke izjave o jačanju bilateralnog strateškog partnerstva i nekoliko sporazuma o saradnji u oblastima odbrane, energetike i upravljanja vanrednim situacijama

Američki Stejt department objavio je godišnji izveštaj o poštovanju ljudskih prava u Rumuniji. Dokument pokazuje da su 2023. ljudska prava bila ugrožena ,,ozbiljnom korupcijom u vladi“ i da su vlasti ponekad nedovoljno delovale protiv zvaničnika koji su počinili zloupotrebe. Izveštaj, takođe pokazuje da postoji neefikasnost i nedostatak odgovornosti u sudskom nadzoru, a mito se smatra uobičajenim u javnom sektoru. Prema Vašingtonu, u Rumuniji postoje i problemi u vezi sa nasiljem u porodici i etničkom diskriminacijom.

Dva rumunska filma su u zvaničnoj selekciji čuvenog filmskog festivala u Kanu: igrani film „Tri kilometra do kraja sveta”, priča o komplikovanim odnosima tinejdžera i njegovih roditelja, reditelja Emanuela Parvua i dokumentarni film „Gadno“, o životu i karijeri prvog tenisera sveta, Rumuna Ilije Nastasea, koji su režirali Tudor Đurđu, Kristian Paskariu i Tudor D. Popesku. „Gadno“ će biti predstavljen u selekciji Specijalne projekcije. Kanski festival je pozvao i iranskog režisera koji kritikuje režim u Teheranu, Mohameda Rasulofa. Ove godine će se za Zlatnu palmu takmičiti zlatnu 22 filma. 77. Kanski filmski festival održaće se od 14. do 25. maja.

Evropska komesarka za međunarodna partnerstva Juta Urpilajnen posetiće Bukurešt u sredu i četvrtak kako bi razgovarala o učešću Rumunije u investicionoj strategiji Global Gatewaz. Juta Urpilajnen sastaće se sa premijerom Marčelom Čolakuom kako bi razgovarala o ulozi koju Rumunija može da ima u produbljivanju međunarodnog partnerstva EU i promovisanju održivog razvoja širom sveta u teškom geopolitičkom kontekstu. Ona će se takođe sastati sa predstavnicima privatnog sektora kako bi saznala kako bi Global Gatewaz mogao da stimuliše rumunska preduzeća da investiraju u tržišta u razvoju.

Broj rumunske dece čiji su roditelji otišli na rad u inostranstvo je pet puta veći nego što pokazuju zvanični podaci, a lokalnim vlastima je neophodno više informacija o njima, kako bi mogle da razviju programe za pomoć. Ovo su glavni zaključci studije koju je sprovela organizacija “Save the Children Romania” za jugoistočni region zemlje, gde je u takvoj situaciji 57.000 maloletnika. Podaci takođe pokazuju da je skoro 14 odsto dece u Rumuniji u poslednjih godinu dana imalo najmanje jednog roditelja koji je otišao da radi u inostranstvu, a oni koji su ostavljeni na čuvanje kod bake i deke, rođaka ili ponekad, prepušteni sami sebi, su u znatno većem riziku od napuštanja škole, skloniji su emocionalnim traumama i podložniji nasilju i maltretiranju.

Rumunske banake su u obavezi da pokažu da su pokušale da restrukturiraju dugove koji kasne više od 90 dana, prema hitnoj uredbi koju je usvojila vlada u Bukureštu. Mere restrukturiranja moraju uključivati refinansiranje, odlaganje ili suspenziju otplate rata, promene kamatnih stopa, konverziju valuta ili delimični oprost duga. Time bi se povećala uloga Centra za alternativno rešavanje sporova u bankarskom sektoru, kao i broj mirnih nagodbi, kako za kredite koji imaju potencijal da budu oduzeti, tako i za one koji su već u izvršenju. U kontekstu, Narodna banka Rumunije izvestila je da su bankarski depoziti kompanija i stanovništva porasli za preko 11% u martu 2024. u poređenju sa martom 2023. godine, na 584 milijarde leja (oko 117,3 milijarde evra). Istovremeno, krediti odobreni stanovništvu i preduzećima takođe su porasli na skoro 388 milijardi leja (skoro 78 milijardi evra), za 4,7% iznad nivoa iz marta prošle godine.

Nakon dve godine modernizacije, danas je svečano otvoren Međunarodni aerodrom “Delta Dunava” u Tulči, na jugoistoku Rumunije. To je drugi aerodrom, ovog tipa u regionu Dobruže, posle “Mihail Kogalniceanu” u lučkom gradu na Crnom moru, Konstanci. Osnovan 1952. godine, a modernizovan 1973., aerodrom „Delta Dunava” je prošle godine bio najmanje korišćen aerodrom u Rumuniji, registrovao je saobraćaj od samo 300 putnika. Razlog je blizina granice sa Ukrajinom, s obzirom da je glavni pravac poletanja oko 1,5 km od granice, a Rusija često napada ukrajinske luke na Dunavu. Prema Asocijaciji rumunskih aerodroma, prvi redovni letovi za Tulču počeće za dve godine.

Danas u Kluž-Napoki (severozapad) počinje najveći sajam knjiga u Transilvaniji – Gaudeamus, u organizaciji Radio Rumunije. Događaj je dostigao svoje 23. izdanje. U 16 paviljona nalazi se 60 štandova 85 izdavačkih kuća.. Sajam nudi nekoliko hiljada knjiga na rumunskom, na međunarodnim jezicima i na jezicima nacionalnih manjina koje žive u Rumuniji, muziku i edukativne igre. Predviđeno je više od 40 lansiranja i predstavljanja knjiga, kao i susreti pisaca i čitalaca. Medju sajamskim premijerama naćice se prvo izdanje sveske „Naraton“ pokojnog pisca Kornela Udree, jednog od glasova javnog radija Kluž, koji je preminuo pre nekoliko dana.

Zemljotres jačine 3,3 stepena Rihterove skale dogodio se u sredu ujutru u okrugu Vranča, na jugoistoku Rumunije, prema informacijama koje je objavio Nacionalni istraživačko-razvojni institut za fiziku Zemlje. Od početka aprila u Rumuniji je zabeleženo 26 zemljotresa jačine između 2,4 i 3,4 stepena Rihterove skale. Prošle godine najveći tektonski pokret, magnitude 5,7 stepeni Rihterove skale, dogodio se 14. februara, u okrugu Gorž (jugozapad), na dubini od 6,3 kilometra.

Vladajuća koalicija u Rumuniji PSD-PNL, odlučila je da podrži odvojene kandidate za mesto generalnog gradonačelnika Bukurešta. Kandidat Socijaldemokratske stranke je senatorka Gabrijela Firea, bivša gradonačelnica Bukurešta između 2016. i 2020. godine, dok je Nacionalna liberalna stranka odlučila da podrži ministra energetike Sebastijana Burdužu. Predsednik Klaus Johanis rekao je da odluka da se dva odvojena kandidata kandiduju za istu funkciju na lokalnim izborima ne predstavlja uspeh koalicije. Odluka je, kažu iz koalicije, doneta kako bi dve partije, što više povećale izlaznost birača. Saopštenje je usledilo na kraju sastanka koalicije, koji je sazvano nakon informacija u medijima o nekompatibilnosti bivšeg zajedničkog kandidata, doktora Katalina Kirstojua, upravnika Univerzitetske bolnice u Bukureštu. Lekar je optužen da je iskoristio svoju funkciju menadžera bukureštanske bolnice za hitne slučajeve za lečenje pacijenata u privatnoj klinici. Lideri koalicije odlučili su da kandidati po sektorima u Bukureštu ostanu zajednički, kao i liste za lokalna veća. Podsjećamo, Socijaldemokrate i liberali imaju zajedničku listu za izbore za Evropski parlamenti koji će se održati istovremeno sa lokalnim, 9. juna.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis koji boravi u zvaničnoj poseti Južnoj Koreji sastao se jutros u Seulu sa kolegom Jun Suk Jeolom.Nakon zvanične ceremonije dočeka, dva predsednika i delegacije Rumunije i Južne Koreje imali su bilateralne razgovore. Prema dopisniku Radio Rumunije, političke konsultacije između dva šefa država bile su fokusirane na konsolidaciju bilateralnih odnosa, na političku, diplomatsku i odbrambenu saradnju, kao i na glavne izazove na regionalnom i globalnom nivou. Istom prilikom usvojena je zajednička deklaracija o konsolidaciji strateškog partnerstva između Rumunije i Južne Koreje, dokument kojim se utvrđuju ključni pravci saradnje u narednih 10 godina. U prisustvu dvojice predsednika potpisani su i drugi dokumenti koji se tiču saradnje u oblastima odbrane, nuklearne energije, investicija, spoljne trgovine i kulture. Na dnevnom redu rumunskog predsednika su i sastanci sa rumunskom zajednicom u Seulu i poseta izložbi rumunske tradicionalne umetnosti

Vozila proizvedena u Rumuniji tražena su na preko 60 tržišta u svetu, tako da bi 2024. godina mogla da se završi sa novim rekordom profita, kaže Adrijan Sandu, generalni sekretar Upravnog odbora Udruženja proizvođača automobila iz Rumunije. Prema njegovim rečima, domaća automobilska industrija je 2023. godine zabeležila rekordnu proizvodnju od 513.000 proizvedenih jedinica. S druge strane, Adrijan Sandu kaže da, osim neadekvatne transportne infrastrukture, rumunska privreda gubi ogromne količine novca i zbog carinskih blokada, jer rumunske kopnene granice još uvek nisu deo šengenskog prostora.
Dva rumunska filma su uvrštena u zvaničnu selekciji čuvenog filmskog festivala u Kanu: igrani film „Tri kilometra do kraja sveta“, priča o komplikovanim odnosima tinejdžera i njegovih roditelja, u režiji Emanuela Parvua i dokumentarni film “Gadno”, o životu i karijeri prvog tenisera sveta, Rumuna Ilije Nastasea, koji su režirali Tudor Đurđiu, Kristian Paskariu i Tudor D. Popescu. Kanski festival je pozvao i iranskog režisera koji kritikuje režim u Teheranu, Mohameda Rasulofa. 77. Kanski filmski festival održaće se od 14. do 25. maja

Rumunska teniserka Žaklin Kristijan pobedila je Amerikanku Makartni Kesler sa 7-6, 6-4 u prvom kolu kvalifikacija za glavni žreb singla na WTA 1.000 turniru u Madridu, sa ukupnim nagradama od skoro 7.000.000 evra. Kristijan igra u finalu kvalifikacija protiv Australijanke Darije Savil. U glavnom žrebu u Madridu su tri Rumunke: Sorana Krstea, koja se kvalifikovala direktno u drugo kolo, Ana Bogdan, koja će u prvom kolu igrati sa Kineskinjom Siju Vang i Irina Begu, koja će u svom prvom meču igrati protiv Čehinje Linde Fruhvirtove. Simona Halep, nekadašnja prva teniserka sveta, najavila je da neće učestvovati na turniru u Madridu, za koji je dobila vajld kartu. “Nažalost, mom telu treba više vremena da bude spremno”, napisala je Halep na jednoj društvenoj mreži.

Narodni poslanik Ognjan Krstić, predsednik Saveza Srba u Rumuniji, izabran je apsolutnom većinom za kandidat za parlamentarne izbore 2024. godine, na Generalnoj skupštini Saveza

U Srpskom episkopskom dvoru u Temišvaru održana je nova prezentacija turističkog potencijala naselja Veliko Gradište u Srbiji. Manifestaciju je organizovala Gradska kuća, odnosno Turistička organizacija Veliko Gradište, u saradnji sa Savezom Srba u Rumuniji, Generalnim konzulatom Republike Srbije i Srpskom pravoslavnom crkvom u Temišvaru, gospodinom Javorom Radovankovićem, preduzetnikom i sa lokalnom i županijskom upravom. Prezentaciji su prisustvovali brojni gosti i predstavnici medija.

Srpska škola “Sveti Nikola”, u selu Radimna, opština Požežena, zatvorena pre deceniju, ponovo će raditi ove jeseni. Sve je pošlo od roditelja. Oni su, zajedno sa Mesnom organizacijom Saveza Srba, pokrenuli inicijativu, naglasio je Slavoljub Branisavljević, predsednik Mesne organizacije Saveza Srba u Radimni. Njegovo mišljenje deli i učitelj Tomislav Popović, koji je naveo da su ideju podržali roditelji dece u selu. Da nije bilo Unije, da nije bilo pomoći poslanika Ognjana Krstića, teško bismo uspeli, dodao je učitelj Popovic.

Teritorijalni inspektorat granične policije Temišvara pokrenuo je projekat finansiran iz evropskih fondova pod nazivom „Bezbednija klima u rumunsko-srpskom pograničnom području“, koji se sprovodi u partnerstvu sa Srbijom u cilju unapređenja sredstava za suzbijanje ilegalnih migracija. Investicija od 14 miliona evra finansira se u okviru Interreg IPA programa Rumunija-Srbija 2021-2027 i obuhvata nabavku opreme termovizijskog sistema, opreme za otkrivanje prisustva sumnjivih lica u pograničnom području, nabavku kopnene i pomorske opreme za mobilnost, unapređenje nivoa obučenosti kadrova granične policije iz Rumunije i Srbije, kao i osoblja rumunske policije i žandarmerije. Šef Temišvarske granične policije, načelnik Tiberiu Đurea, izjavio je da projekat ima za cilj da stvori klimu bezbednosti za rumunske i srpske građane duž granice, a ovaj granični sektor koji se naziva i „zapadnobalkanska ruta“ je tranzitno čvorište i drugi glavni koridor za migrante, na evropskom nivou, u smislu ilegalnih migracija. Projekat će po prvi put kreirati simulator graničnog prelaza koji će omogućiti bolju obuku učenika specijalizovanih škola granične policije. Načelnik granične policije Temišvara izjavio je da je u poređenju sa 2021-2022, u 2023. godini zabeležen pad ilegalnih migracija za približno 99%. Dakle, ako je 2021. godine o preventivnim aktivnostima govorilo više od 75.000 ljudi koji su delovali na granici, 2023. godine broj ovih se značajno smanjio i dostigao približno 800 ljudi. Takođe, broj lica koja su otkrivena na teritoriji Rumunije, koja su ilegalno prešla granicu, drastično je smanjen, sa preko 8.000 ljudi u 2021. na 82 osobe u 2023. godini. Suočavamo se i sa drugim izazovima. Granica sa Srbijom, spoljna granica Evropske unije, ne mora da znači i ilegalne migracije. Postoje i druge vrste prekograničnog kriminala protiv kojih se moramo boriti, istakao je i Tiberiu Đurea. Projekat bi trebalo da bude završen 2026. godine, a granična policija Temišvara izdvojila je ukupan budžet od 7,7 miliona evra. Biće obučeno 436 graničnih policajaca, policajaca, pripadnika rumunske žandarmerije i graničnih policajaca iz Srbije, od kojih će 100 biti obučeno za rad na rečnoj granici, a 316 za aktivnosti na kopnenoj granici.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis započeo je danas zvaničnu trodnevnu posetu Južnoj Koreji, prvoj zemlji azijsko-pacifičkog regiona sa kojom je Rumunija podigla odnose na nivo strateškog partnerstva. Šef države položio je venac na nacionalnom groblju u Seulu. Klausa Johanisa će u utorak primiti njegov kolega Jun Sukjul. Političke konsultacije biće fokusirane na pitanja koja se odnose na konsolidaciju Strateškog partnerstva, političko-diplomatsku saradnju i u oblasti odbrane, glavne regionalne i globalne izazove, kao i promociju sektorskih oblasti, sa akcentom na intenziviranje trgovine i ulaganja u različitim domenima. Među njima su oblasti zelene i nuklearne energije, nove tehnologije, IT&C, upravljanje životnom sredinom i klimatskim promenama, infrastruktura, zdravstvo i obrazovanje. Takođe će biti istaknuta posebna povezanost kulturne saradnje i medjuljudcke razmene, koja je doživela izuzetan rast poslednjih godina, izmedju dve države. Poseta predsednika Klausa Johanisa Južnoj Koreji prva je na nivou šefa države u poslednjih 16 godina.

Na plenarnoj sednici parlamenta u Bukureštu odobreno je, na zahtev šefa države, učešće rumunske vojske u formiranju pomorske grupe za deminiranje u Crnom moru, kao rezultat agresije Rusije na Ukrajinu. Rumunija će biti prisutna sa osobljem Generalštaba i vojnim brodom sa posadom do 85 ljudi. Senatori i poslanici su takođe potvrdili učešće rumunske vojske u pomorskoj bezbednosnoj operaciji Evropske unije u Crvenom moru, sa najviše 3 vojnika. Reč je o koalicionoj misiji ‘Prosperiti Guadian’, pod komandom Sjedinjenih Američkih Država, iz zone odgovornosti u Crvenom moru, Adenskom zalivu i teritoriji države Bahrein, počev od 2024. godine.
Tri aviona F-16 koje je Rumunija kupila od Kraljevine Norveške sletela su u petak u 71. vazduhoplovnu bazu „General Emanoil Jonesku“ u gradu Kampia Turzii. To je druga serija od tri aviona koje je Rumunija kupila od Norvežana, a prve letelice su stigle prošlog novembra. Kako je saopštilo Ministarstvo nacionalne odbrane, nabavkom 32 višenamenska aviona F-16 koji će do kraja sledeće godine upotpuniti još dve eskadrile Ratnog vazduhoplovstva, Rumunija jača svoju protivvazdušnu odbranu na nivou prilagođenom bezbednosnim izazovima u region.

Ministar finansija Rumunije Marčel Bološ učestvuje danas u Poslaničkom domu na političkoj debati u okviru ,,Vladinog sata” tokom koje će izneti detalje o merama koje je Vlada preduzela u kontekstu prekoračenja praga od 50% BDP-a javnog duga. Pojašnjenja su tražili predstavnici Alijanse za ujedinjenje Rumuna (suverenistička, ultranacionalistička opozicija). S druge strane, šef finansija u Bukureštu je nedavno u Vašingtonu razgovarao sa predstavnicima rejting agencija S&P i Moodi’s o ekonomskim specifičnostima Rumunije i strategijama za obezbeđivanje makroekonomske stabilnosti.

Rumunska vojska nije uspela da regrutuje dovoljno profesionalnih vojnika. Na prvom krugu regrutacije, koji je održan u februaru, martu i aprilu, raspisan je konkurs za skoro 5.100 mesta, a prijavilo više od 6.400 osoba. Udeo kandidata koji nisu prosli na fizičkom testu bio je 24 odsto, na psihološkoj proceni odbijeno je 18 odsto i medicinskoj 12 odsto. Na kraju, broj primljenih kandidata bio je samo 2.626. Ministarstvo odbrane Rumunije saopštilo je da je nivo težine fizičkog testa srednji i da osoba uzrasta od 18 do 45 godina, normalnog fizičkog razvoja, ne bi trebalo da se susreće sa većim poteškoćama.

CS Minaur Baja Mare (sever) poražen je u nedelju uveče u Rejkjaviku od islandske ekipe Valur Rejkjavik rezultatom 36-28, u prvoj utakmici polufinala Evropskog kupa za muškarce u rukometu. Revanš meč igra se 28. aprila u Baja Mare za plasman u finale takmičenja. Finale Kupa Evrope održaće se 18-19. maja (povratno) i 25-26.

Evropski parlament se sastaje od ponedeljka do četvrtka na novoj plenarnoj sednici u Strazburu. Na dnevnom redu su borba protiv nasilja nad ženama, revizija Poljoprivredne politike Evropske unije i borba protiv pranja novca. Na dnevnom redu je i debata o napadu Irana na Izrael, zabrani tržišta Unije proizvoda proizvedenih prinudnim radom na tržišta Unije, efekat navodnog mešanja Rusije u Evropskom parlamentu, ocene rezultata predsedničkih izbora u Rusiji, pregled stanja vladavine prava u Mađarskoj. Ovonedeljno plenarno zasedanje Evropskog parlamenta je poslednje u aktuelnom mandatu zakonodavnog tela, uoči evropskih izbora 9. juna.